Nestvorena Reč postaje Sin
Rani crkveni oci o razlici između unutrašnjeg Logosa i Reči koja izlazi od Oca — Tatijan, Tertulijan i Hipolit.
Sve objave — strana 32
1640 objava ukupno
Hristos: Bog od Boga
Zbirka svedočanstava ranih crkvenih otaca o božanstvu Hrista, preuzeta iz rečnika ranohrišćanskih verovanja Dejvida V. Berkota, sa uputama na desetotomno izdanje Ante-Nikejskih otaca.
Večna Božija Reč i nestvorena Mudrost postaju telo!
Mudrost iz Priča Solomonovih i Reč Božija — nestvorene, rođene pre stvaranja — u Novom zavetu se poistovećuju sa Hristom, Stvoriteljem i Iskupiteljem.
Da li je rađanje isto što i stvaranje?
Biblijski dokaz da rađanje i stvaranje nisu istoznačni: večno rađanje Sina i pouka o stvorenoj Premudrosti.
Hristos: rođen, a ne stvoren
Svedočanstva prednikejskih crkvenih otaca o rađanju Sina od Oca i o Njegovom postojanju pre svih vekova.
Hristos: Božja stvorena mudrost?
Odlomak iz knjige Bowmana i Komoszewskog o Pričama Solomonovim 8:22: da li je Hristos Božja stvorena mudrost ili je reč o personifikaciji?
Qanah: stvoriti ili steći?
Priče Solomonove 8:22 i jevrejski glagol qanah: da li Bog Mudrost stvara ili je poseduje? Drevni prevodi, crkveni oci i arijanski spor.
Priče Solomonove 8,22-36: Večno rođeni Sin
Seth D. Postell brani hristološko tumačenje Priča Solomonovih 8:22-31: Mudrost je nestvoreni, večno rođeni Sin Božji.
Hristos kao rođeni Sin i božanska hijerarhija
Berkot pokazuje da pretnikejski oci nisu učili da je Sin stvoren i objašnjava razliku između prirode, ličnih svojstava i poretka u Trojstvu.
Car Izrailja je Car naroda
Odgovor na tvrdnju da je Isus bio samo nacionalni prorok: davidovski Car Izrailja je po Pismu Vladar kome se svi narodi moraju pokoriti.
Davidov presto = Jahvin presto
Bog je oduvek želeo da bude jedini Car Izrailja; Hristos, Sin Davidov, seda na Jahvin presto i tako ispunjava savez sa Davidom.
Upotreba reči theos u Novom zavetu, 2. deo
Odlomci u kojima je Isus opisan kao theos u punom i apsolutnom smislu: Jevrejima 1, Jovan 1, Jovan 20:28, Rimljanima 9, Titu 2 i 2. Petrova 1.
Upotreba reči theos u Novom zavetu, 1. deo
Grčki izraz theos javlja se oko 1.315 puta u Novom zavetu; šest puta odnosi se na nekog drugog osim Oca ili Hrista. Pregled tih mesta i Harisova analiza.
Upotreba reči theos u Novom zavetu, 4. deo
Jevrejima naziva Hrista ho theos: Otac slavi Sina kao večnog Stvoritelja koga anđeli obožavaju. Zaključci Mareja Harisa o theos kao hristološkoj tituli.
Novozavetna upotreba reči theos, 3. deo
Treći deo serije: Pavle i Petar o Isusu kao Bogu — Rimljanima 9:5, Kološanima 1 i 2, Titu 2:13, 2. Petrova 1:1 i Grenvil Šarpova konstrukcija.
Novozavetna upotreba reči theos, 2. deo
Nastavak: tekstovi u kojima Novi zavet naziva Hrista Bogom — Jovan 1:1, Jovan 1:18 i Tomino ispovedanje „Gospod moj i Bog moj“.
Upotreba reči theos u Novom zavetu
Pobijanje tvrdnje unitarijanaca da se reč „bog“ koristi fluidno: u Novom zavetu se theos gotovo uvek odnosi na jednog istinitog Boga.
Pobijanje Adnana Rašida, 3. deo
Nastavak pobijanja Adnana Rašida: da li je u Muhamedovo vreme postojao arapski prevod jevanđelja i od koga je Muhamed mogao da čuje biblijske priče?
Pobijanje Adnana Rašida, 2B deo
Nastavak pobijanja Adnana Rašida: kako Kuran pogrešno predstavlja hrišćansko učenje o Trojstvu i o božanstvu Hrista.
Pobijanje Adnana Rashida, 2. deo
Kuran ne osuđuje Trojstvo koje hrišćani ispovedaju — on mu, nesvesno, svedoči. Odgovor na drugi Adnanov prigovor.