Pobijanje Adnana Rashida, 2. deo

Nastavljam odakle sam prethodno stao: POBIJANJE ADNANA RASHIDA, 1. DEO.

DRUGI PRIGOVOR: KURAN ODBACUJE TROJSTVO

Adnan podmuklo tvrdi da Kuran odbacuje određene stihove u Novom zavetu kao falsifikate ubačene da bi se potkrepilo učenje o Trojstvu, kao što je 1. Jovanova 5:7. Zatim tvrdi da se Kuran 4:171 odnosi na Trojstvo kada kaže „ne govorite: „Trojica su!““

Problem sa Adnanovim očajničkim izvrtanjem jeste to što Kuran definiše „tri“ kao Alaha, Mariju i Isusa, i osuđuje one koji ih obožavaju kao tri boga:

„Nevernici su oni koji govore: „Allah je, zaista, jedan od trojice!“ A samo je jedan Bog! I ako se ne okane onoga što govore, nesnosna patnja će, zaista, da stigne svakog od njih koji ostane nevernik. Zašto se oni ne pokaju Allahu i ne zamole Njegov oprost, a Allah oprašta grehe i milostiv je. Mesija, Marijin sin, samo je poslanik, i pre njega su dolazili i odlazili poslanici, a njegova majka je iskreno srcem verovala; i oboje su hranu jeli. Pogledaj kako im Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću!“ S. 5:73-75 Pickhtall

„A kada Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, jesi li ti govorio ljudima: ' Prihvatite mene i moju majku kao dva boga uz Allaha!'“ On će da kaže: „Uzvišen si Ti od toga! Meni ne priliči da govorim ono što nemam pravo. Ako sam ja to govorio, Ti to već znaš; Ti znaš šta je u meni, a ja ne znam šta je u Tebi; Ti, zaista, dobro znaš ono šta je čulima nedokučivo.““ S. 5:116 Pickthall

Ovo NIJE verovanje i učenje istorijske hrišćanske vere!

Zapravo, islamsko pismo nikada ne kaže da su nevernici oni koji tvrde da je Alah Otac, Sin i Sveti Duh, niti da su Alah, Isus i Sveti Duh jedan Bog. Ono čak ne koristi ni tehnički jezik koji su hrišćani arapskog govornog područja skovali da bi označili Trojstvo, tj. Kuran nikada ne prekoreva hrišćane zato što tvrde da je Alah/Bog Al-Aqanim-Al-Thalatha („Tri hipostaze“), ili da je Bog jawhar wahid thalatha aqanim („jedna suština, tri hipostaze“). Razlog zašto to ne čini jeste taj što autor(i) i/ili priređivač(i) nisu znali šta hrišćani zaista veruju o Trojstvu, niti kojim jezikom to izražavaju.

Da nas muslimani ne bi optužili da pogrešno predstavljamo kuransko učenje o Trojstvu, obratite pažnju na to šta o ovom pitanju kažu muslimanski učenjaci zaslužni za prvo veliko englesko izdanje Kurana s komentarima:

„Pored toga što ponovo potvrđuje punu ljudsku prirodu Isusa, ovaj stih zapoveda hrišćanima da ne govore ‘Tri’. To se razume kao zapovest da se napusti učenje o Bogu kao Trojstvu. Ovde im se samo kaže da se uzdrže od tvrđenja tog učenja, jer je to bolje za njih. U 5:73 hrišćani koji Boga nazivaju ‘Tri’ kritikovani su oštrije, ali je taj stih smešten u širu raspravu koja se, čini se, obraća onim hrišćanima koji su ne samo Isusa, već i njegovu majku, Mariju, smatrali božanskim (5:73c). Međutim, ni u ovom stihu ni u 5:73 ortodoksno učenje o Trojstvu kao trima ‘licima’, ili hipostazama, ‘unutar’ jednoga Boga NIJE IZRIČITO SPOMENUTO, a kritika izgleda usmerena na one koji tvrde da postoje tri odvojena ‘boga’, što je zamisao koju sami hrišćani ODBACUJU.“ (The Study Quran, Seyyed Hossein Nasr [HarperOne, 2015, prvo izdanje], str. 267; podebljanje i velika slova su moji)

OTVORENI IZAZOV ADNANU

Izazivam Adnana da navede nedvosmislenu izjavu iz Kurana u kojoj Muhamed tačno definiše i izričito osuđuje veru u istorijsko razumevanje i formulaciju Trojstva.

Izazivam ga da citira stih koji kaže sledeće:

Nevernici su oni koji kažu da su Otac, Reč i Sveti Duh Jedno!

ILI

Nevernici su oni koji kažu da su Otac, Sin i Sveti Duh Jedno!

ILI

Nevernici su oni koji kažu da su Alah, Isus i Sveti Duh Jedno!

ILI

Nevernici su oni koji kažu da je Alah Otac, Reč/Sin/Isus i Sveti Duh!

Ovo me dovodi do moje sledeće tačke.

KURAN POTVRĐUJE TROJSTVO

Ono što sve ovo čini još ironičnijim, zapravo šokantnim, jeste to što islamska „objava“ zapravo potvrđuje Trojstvo, mada nesvesno.

Uzmimo, na primer, sam odlomak koji je Adnan citirao:

„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik.“ S. 4:171 (Dr. Laleh Bakhtiar http://www.islamawakened.com/quran/4/st46.htm)

Evo još jedne verzije:

„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik.“ Palmer

Ovaj odlomak potvrđuje da je Isus preegzistentna Reč Božja koja je izašla kao Duh od njega da bi se ovaplotila od blažene device Marije!

Kuran naprosto papagajski ponavlja Jovanovo učenje da je Hristos večni Logos (grčki za Reč) koji je postao telo, upravo kao što otvoreno priznaju autori/priređivači Studijskog Kurana:

„… Razumevanje Isusa kao Božjeg poslanika u skladu je s nekoliko stihova iz jevanđelja koji kažu da je Isusa poslao Bog (vidi, npr., Jovan 5:23; 5:30; 5:36-37; 6:39; 6:44; 6:57; 8:16; 8:18; 8:39; 8:43; 10:36; 12:49; 14:24; 17:21; 17:25; 20:21.) Ipak, Kuran pripisuje jedinstvena odlikovanja pojedinim prorocima, koja potom postaju osnova njihovih počasnih naziva u islamskoj tradiciji. Na primer, kaže se da je Bog uzeo Avrama za prijatelja (st. 125), što je osnova njegovog počasnog naziva Khalil Allah (prisni prijatelj Božji), i da je Mojsiju govorio ‘neposredno’ (st. 164), što je osnova njegovog počasnog naziva Kalim Allah (onaj koji govori s Bogom).

„U ovom stihu jedinstvenost Isusa među poslanicima potvrđena je na nekoliko načina, uključujući njegov naziv Ruh Allah („Duh Alahov“). Ovde se on, međutim, kao i na pojedinim drugim mestima, naziva Mesijom (al-Masih), pojmom koji se u arapskom razume tako da ukazuje na to da ga je Bog očistio od greha (T). To nije nepovezano s pojmom ‘pomazanja’, koji je korensko značenje te reči u hebrejskom.

„On se takođe poistovećuje s Božjom Rečju (vidi i 3:45; 19:34), što ima JASAN ODJEK u jevanđeoskoj tradiciji, gde se Isus poistovećuje sa ‘Rečju’ Božjom (vidi Jovan 1). Hrišćanska i islamska tradicija, međutim, izvode različite teološke zaključke iz ovog naziva. U islamskom kontekstu, poistovećivanje Isusa s Božjom Rečju ne isključuje niti zasenjuje njegovu ulogu donosioca jevanđelja, koje, poput Tore i Kurana, predstavlja Božju Reč i poruku čovečanstvu. Neki komentatori tumače Njegovu Reč ovde kao vest koju je Marija primila o njegovom čudesnom začeću u njenoj utrobi, ili kao aluziju na božansku stvaralačku zapovest Budi! kojom je Hristos oblikovan u Marijinoj utrobi (vidi 3:45, 59; R, T). MEĐUTIM, iako su sva stvorena bića dovedena u postojanje kroz Božju Reč, JEDINO je Hristos izričito označen kao ‘Reč od Boga’. Neki bi stoga mogli tvrditi da Isus, time što je označen kao Božja Reč****, nekako (JEDINSTVENO) UČESTVUJE u božanskoj stvaralačkoj zapovesti, mada to nije tradicionalno islamsko razumevanje Isusovog označavanja kao Reči od Njega (3:45). „Čudo Isusovog devičanskog rođenja takođe se ovde nagoveštava time što je on označen kao Božja Reč predata Mariji (alqaha ila Maryam), što bi se moglo prevesti i kao ‘bačena na Mariju’. Up. 66:12, gde se kaže da je Bog udahnuo svoj Duh u Mariju. U skladu s implicitnim predstavljanjem u 66:12 Isusa kao Božjeg ‘Duha’ udahnutog u Mariju, u ovom stihu Isus se takođe označava kao Duh od Boga. Up. 2:87, 253; 5:110, gde je Isus ojačan… Svetim Duhom. Na toj osnovi Isusu se u islamskoj tradiciji daje počasni naziv ‘Duh Božji’ (Ruh Allah). Neki komentatori, međutim, razumeju Isusov opis kao Duha od Boga metaforički i smatraju da Duh ovde upućuje ili na Isusovu čistotu ili je metafora za Božju milost (rahmah; R).“ (The Study Quran, str. 267; podebljanje i velika slova su moji)

Muslimansko pismo takođe opisuje Svetog Duha, odnosno Duha Božjeg, kao božansku Ličnost koju Bog šalje da stvara i daje život, kao što vidimo u sledećim odlomcima:

„I spomeni iz Knjige Mariju: kada se od ukućana svojih povukla na istočnu stranu, i od njih uzela zaklon, Mi smo ka njoj poslali Našeg anđela i on joj se pokazao u potpunom ljudskom obliku. „Tražim zaštitu Svemilosnog od tebe, ako se Njega bojiš!“ Uzviknu ona. „A ja sam upravo izaslanik tvoga Gospodara“, reče on, „da ti poklonim čestitog dečaka!““ S. 19:16-19 (Muhammad Sarwar http://www.islamawakened.com/quran/19/st23.htm)

„koja je svoju nevinost sačuvala, pa smo u nju život udahnuli“ S. 66:12 (Bakhtiar http://www.islamawakened.com/quran/66/st46.htm)

U ovim primerima Duh se javlja Mariji kao savršeno oblikovan čovek da bi joj objavio da ga je Bog poslao da joj dâ potpuno čistog sina. Duh je to učinio time što ga je Bog udahnuo u Marijino telo kako bi ona začela Isusa u svojoj blaženoj utrobi.

Bog je takođe udahnuo svoj Duh u Adama,

„I kad tvoj Gospodar reče anđelima: „Ja ću da stvorim čoveka od suve gline, od glatkog blata. I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite.““ S. 15:28-29 Arberry

Sa očiglednom svrhom da oživi Adamovo telo kako bi on postao živo biće. Ovo pokazuje da je Duh lični božanski dah Božji kroz koga Bog stvara i daje život.

Sveti Duh je takođe poslat da ojača Isusa tokom njegove zemaljske službe,

„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te naučio pismenosti i mudrosti, i Tori i Jevanđelju; i kada si, Mojom dozvolom, od blata nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, Mojom dozvolom, postala ptica; i kada si, Mojom dozvolom, od rođenja slepog i gubavog izlečio; i kada si, Mojom dozvolom, dizao mrtve; i kada sam od tebe odbio Izrailjeve sinove, kad si im ti doneo jasne dokaze, pa su oni među njima koji nisu verovali - povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina““ S. 5:110 Pickthall – up. Kuran 2:87, 253

Ovde imamo izričito ukazivanje na Božju trojedinost, tj. Bog/Alah, Isus i Sveti Duh — svi zajedno deluju dok Isus vrši svoju zemaljsku misiju.

Još jednom, Kuran na ovom mestu ne čini ništa drugo nego papagajski ponavlja Sveto pismo:

„I vrati se Isus u sili Duha u Galileju; i otide glas o njemu po svoj okolini. I on učaše po sinagogama njihovim, i svi ga hvaljahu. I dođe u Nazaret gdje bješe odgajen, i uđe po običaju svome u dan subotni u sinagogu, i ustade da čita. I dadoše mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe mjesto gdje bješe napisano: Duh Gospodnji je na meni; zato me pomaza da blagovijestim siromasima; posla me da iscijelim skrušene u srcu; da propovijedam zarobljenima da će biti pušteni, i slijepima da će progledati; da oslobodim potlačene; I da propovijedam prijatnu godinu Gospodnju. I zatvorivši knjigu, vrati je služitelju pa sjede; i oči sviju u sinagogi bijahu uprte u njega. A poče im govoriti: Danas se ispuni ovo Pismo u ušima vašim.“ Luka 4:14-21

„Riječ koju posla sinovima Izrailjevim, blagovjesteći mir kroz Isusa Hrista: On je Gospod sviju. Vi znate riječ koja se zbila po svoj Judeji, počevši od Galileje, poslije krštenja koje propovijedaše Jovan: Isusa iz Nazareta, kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prolažaše čineći dobro i iscjeljujući sve mučene od đavola, jer Bog bijaše s njim.“ Dela apostolska 10:36-38

Duh se dalje šalje da ojača vernike da ostanu verni Božjoj volji:

„Nećeš naći da ljudi koji u Allaha i Sudnji dan veruju budu u ljubavi sa onima koji se Allahu i Njegovom Poslaniku suprotstavljaju, pa bili to njihovi očevi, ili njihovi sinovi, ili njihova braća, ili njihovi rođaci. Njima je On u srca usadio verovanje i osnažio ih Svojim svetlom, i On će da ih uvede u rajske bašte, kroz koje teku reke, da u njima večno ostanu. Allah je njima zadovoljan, a i oni su zadovoljni Njime. Oni su Allahovi sledbenici a, zaista, Allahovi sledbenici će sigurno da uspeju.“ S. 58:22 Pickthall

Da bi Duh mogao da jača sve vernike svuda, on mora biti sveznajući, sveprisutan i svemoćan. Ipak, jedini način na koji Duh može posedovati takva svojstva jeste ako je on Bog po suštini — činjenicu koju priznaje čak i pokojni muslimanski prevodilac i komentator Abdulah Jusuf Ali:

„… Up. ii 87 i 253, gde se kaže da je Bog ojačao proroka Isusa svetim duhom. Ovde saznajemo da Bog svetim duhom jača sve dobre i pravedne ljude. Ako ništa drugo, izraz upotrebljen ovde jeste snažniji: ‘duh od Njega samog’. Kad god iko svoje srce u veri i čistoti prinese Bogu, Bog ga prihvata, urezuje tu veru u srce tragaoca, i dalje ga utvrđuje BOŽANSKIM DUHOM, koji, kao ni prirodu Boga, ne možemo primereno odrediti ljudskim jezikom.“ (Ali, The Meaning of the Holy Quran, str. 1518, fn. 5365; podebljanje i velika slova su moji)

Dakle, umesto da osuđuje Trojstvo, islamsko pismo mu zapravo svedoči potvrđujući da je Isus preegzistentna božanska Reč koja je postala telo i da je Božji Duh božanska Ličnost koja čini ono što samo Bog može činiti.

Više ću reći u sledećem delu svog pobijanja: POBIJANJE ADNANA RASHIDA, 2B DEO.