Qanah: stvoriti ili steći?
Jedan od tekstova Starog zaveta na koji se u prvim hrišćanskim vekovima naširoko pozivalo kao na same reči Hrista u njegovom predljudskom postojanju jesu Priče Solomonove 8:22-36. Tamo Božija Mudrost o sebi govori kao o onoj koja je već bila sa JHVH pre stvaranja sveta. Razlog zbog kog su i pravoverni i jeretički hrišćani u tome videli govor Hrista pre ovaploćenja jeste to što novozavetni spisi izričito poistovećuju Isusa sa Mudrošću Božijom i neke od istih izraza iz Priča 8 i drugih srodnih tekstova o Mudrosti primenjuju na Sina (Matej 23:34; Luka 11:49; 1. Korinćanima 1:24; Jevrejima 1:3 – up. Premudrosti Solomonove 7:26).
Ključni odlomak koji je bio u središtu spora između onih koji su verovali da je Ličnost Hrista nestvorena i onih koji su verovali da je on prvo stvorenje koje je Bog proizveo, jeste sledeći stih:
„Jahve me je posedovao (qanani) na početku puta svoga, pre dela svojih od davnina.“ Priče Solomonove 8:22, Legacy Standard Bible (LSB)
Rasprava se vrtela oko toga kako tumačiti glagol qanah, koji može značiti steći, kupiti, nabaviti, posedovati, proizvesti, stvoriti, oblikovati, roditi itd. To se ogleda u načinu na koji različiti engleski prevodi prenose ovaj jevrejski glagol, a neke od njih ovde navodim čitaocima na korist:
„Gospod me je stekao na početku svog stvaranja, pre svojih dela od davnina.“ Christian Standard Bible (CSB)
„Gospod me je stvorio na početku svog dela, kao prvo od svojih dela od davnina.“ Revised Standard Version (RSV)
„Gospod me je načinio na početku svog dela, pre svojih prvih dela od davnina.“ New Life Version (NLV)
„Gospod me je oblikovao od početka, pre nego što je stvorio bilo šta drugo.“ New Living Translation (NLT)
„Gospod me je rodio, početak svojih dela, prethodnika svojih dela od davnina;“ New American Bible Revised Edition (NABRE)
Najstarija grčka verzija Starog zaveta, koja se obično naziva Septuaginta (LXX), a koja je pretkršćanski prevod što su ga načinili Jevreji, upotrebila je grčki glagol ektise („stvoriti“) da prevede qanah:
„Gospod me je stvorio (Kyrios ektise me) kao početak svojih puteva za dela svoja.“
S druge strane, tri prevoda jevrejske Biblije na grčki iz drugog veka nove ere, koje su načinili Akila, Teodotion i Simah, od kojih nijedan nije bio hrišćanin, svi prenose qanah grčkim izrazom ektesato, što znači „posedovao je“. Nijedan od njih nije preveo taj glagol sa ektise.
Navodim naučne reference koje ovu tvrdnju potkrepljuju. Sva isticanja su moja:
§10. Objašnjava izraz „Gospod me je stvorio“, dokaz o postanju Sina, varljivu prirodu Eunomijevog rasuđivanja i mesto koje kaže: „Slave svoje neću dati drugome“, ispitujući ih sa različitih stanovišta.
Ali oni, naravno, iznose mesto iz knjige Priča Solomonovih koje kaže: „Gospod me je stvorio kao početak puteva svojih, za dela svoja367.“ Bilo bi potrebno opširno izlaganje da se u potpunosti objasni pravo značenje tog odlomka; ipak, moguće je i sa nekoliko reči preneti dobronamernim čitaocima zamišljenu misao. Neki od onih koji su temeljno upućeni u bogoslovlje kažu ovo: da u jevrejskom tekstu ne stoji „stvorio“, a i sami smo u starijim rukopisima čitali „posedovao“ umesto „stvorio“. A „posedovanje“ u alegorijskom jeziku Priča svakako označava onog Slugu koji je nas radi „uzeo obličje sluge368“. Ali ako bi neko na ovom mestu isticao čitanje koje preovlađuje u Crkvama, mi ne odbacujemo ni izraz „stvorio“. Jer i on je u alegorijskom jeziku namenjen da označi „slugu“, budući da nam apostol kaže da je „sva tvorevina u ropstvu369“. Tako kažemo da i ovaj izraz, kao i onaj drugi, dopušta pravoverno tumačenje. Jer Onaj koji je nas radi postao sličan nama, u poslednje dane je zaista stvoren — Onaj koji je u početku bio Reč i Bog, a potom postao Telo i Čovek. Jer priroda tela je stvorena; i time što je u njoj u svemu učestvovao kao i mi, ali bez greha, on je stvoren kada je postao čovek: i stvoren je „po Bogu370“, a ne po čoveku, kako apostol kaže, na nov način, a ne po ljudskom običaju. Jer poučeni smo da je taj „novi čovek“ stvoren — doduše od Svetoga Duha i sile Svevišnjega — onaj koga nam Pavle, tajnovodac neizrecivih tajni, zapoveda da „obučemo“, koristeći dva izraza za odeždu koju treba obući, govoreći na jednom mestu: „Obucite novog čoveka, sazdanog po Bogu371“, a na drugom: „Obucite se u Gospoda Isusa Hrista372“. Jer tako Onaj koji je rekao „Ja sam Put373“ postaje nama, koji smo ga obukli, početak puteva spasenja, da bi nas učinio delom svojih ruku, iznova nas oblikujući iz zlog kalupa greha ponovo po svome liku.
On je ujedno naš temelj pred budući svet, prema rečima Pavla, koji kaže: „Temelja drugoga niko ne može postaviti osim onoga koji je postavljen374“, i istina je da „pre nego što su izvori voda potekli, pre nego što su se gore utvrdile, pre nego što je načinio bezdane i pre svih brda, on me rađa375“. Jer moguće je, prema upotrebi u knjizi Priča Solomonovih, da se svaki od tih izraza, uzet u prenesenom smislu, primeni na Reč376. Jer veliki David naziva pravednost „gorama Božijim377“, njegove sudove „bezdanima378“, a učitelje u Crkvama „izvorima“, govoreći: „Blagosiljajte Boga Gospoda iz izvora Izrailjevih379“; a bezazlenost naziva „brdima“, kao što pokazuje kada govori o tome kako poskakuju poput jaganjaca380. Pre njih, dakle, rađa se u nama Onaj koji je nas radi stvoren kao čovek, da bi i od tih stvari stvaranje našlo mesta u nama. Ali mislim da možemo napustiti raspravu o ovim tačkama, budući da je istina dovoljno ukazana u nekoliko reči dobronamernim čitaocima; pređimo na ono što Eunomije dalje kaže.
367 Priče Solomonove 8:22 (LXX). Prevodi Akile, Teodotiona i Simaha (na jedan ili više njih se možda odnosi §9) svi prenose jevrejski tekst sa ἐκτήσατο („posedovao je“), a ne sa ἔκτισε („stvorio je“). Ali Grigorije se možda poziva na rukopise Septuaginte koji imaju ἐκτήσατο. Iz onoga što sledi jasno je da g. Gvatkin teško da je opravdan u svojoj primedbi (Studies of Arianism, str. 69) da je „čitava rasprava o Pričama Solomonovim 8:22 (LXX), Κύριος ἔκτισέ με, κ.τ.λ., mogla biti izbegnuta jednim pogledom na original“. Predmet spora mogao je biti izmenjen, ali to bi bilo sve. Čini se da Grigorije oseća da ἐκτήσατο zahteva objašnjenje, premda ga ima spremnog. (Filip Šaf, Grigorije Niski: Dogmatski traktati; izabrani spisi i pisma , Dogmatski traktati, Protiv Eunomija, Knjiga II)
8. Opet, kao što je rečeno kroz Solomona Mudrog u Pričama: „On je stvoren“; i naziva se „Početak puteva“1835 blage vesti, koji nas vode u carstvo nebesko. On po suštini i biću nije stvorenje, već je učinjen „putem“ po domostroju. Biti načinjen i biti stvoren znače isto. Kao što je učinjen putem, tako je učinjen i vratima, pastirom, anđelom, ovcom, i opet Prvosveštenikom i Apostolom,1836 pri čemu se ta imena upotrebljavaju u drugim značenjima.
Šta bi opet jeretici rekli o Bogu nepokorenom i o tome da je za nas postao greh?1837 Jer pisano je: „A kada mu sve bude pokoreno, tada će se i sam Sin pokoriti onome koji mu je sve pokorio.“1838 Zar se ne bojiš, gospodine, Boga nazvanog nepokorenim? Jer on tvoju nepokornost čini svojom; i zbog tvog protivljenja dobru on sebe naziva nepokorenim. U tom smislu je jednom i o sebi govorio kao o gonjenom — „Savle, Savle“, kaže on, „zašto me goniš?“1839 tom prilikom kada je Savle žurio u Damask sa željom da utamniči učenike. Opet, sebe naziva nagim kada je ma ko od njegove braće nag. „Beh nag“, kaže on, „i odenuste me“;1840 i tako, kada je drugi u tamnici, on o sebi govori kao o utamničenom, jer je on sam uzeo naše grehe i poneo naše bolesti.1841 A jedna od naših slabosti jeste nepokornost, i nju je on poneo. Tako sve što nam se dešava na štetu on čini svojim, uzimajući na sebe naša stradanja u svom zajedništvu sa nama.
1835 Tekst Priča Solomonovih 8:22 u Septuaginti glasi κύριος ἔκτισέ με ἀρχὴν ὁδῶν αὐτοῦ εἰς ἔργα αὐτοῦ. Prevod A.V. je „posedovao“, sa „oblikovao“ na margini. Jevrejski glagol javlja se oko osamdeset puta u Starom zavetu, a samo na četiri druga mesta prevodi se sa posedovati, naime Postanje 14:19, 22; Psalam 139:13; Jeremija 32:15 i Zaharija 11:5. U prva dva slučaja, iako Septuaginta reč u Psalmima prenosi sa ἐκτήσω, ona bi mogla nositi značenje „stvoriti“. Na odlomku o kome je reč sirijski prevod se slaže sa Septuagintom, a među kritičarima koji zastupaju isto mišljenje episkop Vordsvort navodi Evalda, Hiciga i Gezenijusa. Uobičajeno značenje jevrejske reči je „dobiti“ ili „steći“, i otuda je lako videti kako je ideja dobijanja ili posedovanja, u odnosu na Stvoritelja, prešla u ideju stvaranja. Grčki prevodioci nisu bili jednodušni i Akila je napisao ἐκτήσατο. Odlomak je neizbežno postao Jezrael ili Nizozemska arijanskog rata, i na njemu je vođena mnoga bitka. Oni koji su umanjivali Sina našli su u njemu biblijski autoritet da ga nazovu κτίσμα, npr. Arije u Taliji, koga navodi Atanasije u Or. c. Ar. I. iii. § 9, kao i takvi spisi njegovih sledbenika kao što je Pismo Evsevija Nikomidijskog Pavlinu Tirskom, navedeno kod Teodorita, Ecc. Hist. I. v., i Eunomije kako ga navodi Grigorije Niski, c. Eunom. II. 10; ali kao što dr Lidon primećuje u svojim Bemptonskim predavanjima (str. 60, izd. 1868), „Oni nisu sumnjali da je ta stvorena Mudrost stvarno biće ili ličnost.“
ἔκτισε su prihvatali katolički pisci, ali su objašnjavali da se odnosi samo na čovečanstvo, up. Evstatija Antiohijskog, navedenog kod Teodorita, Dial. I. Atanasijevo gledište naći će se u njegovom izlaganju o toj temi u Drugoj besedi protiv arijanaca, str. 357–385 izdanja Šafa i Vejsa. Up. Bull, Def. Fid. Nic. II. vi. 8. (Šaf, Vasilije: pisma i izabrana dela , Pisma, Kesarijcima, odbrana njegovog povlačenja i o veri)
Komentari na Priče Solomonove 8:22
Kajlov i Delič ov biblijski komentar Starog zaveta
Mudrost sada kreće novim putem, utvrđujući svoje pravo da bude saslušana i da joj ljudi budu poslušni i da je ljube. Kao što božanski Car u Psalmu 2:1-12 svojim protivnicima suprotstavlja svedočanstvo o sebi: „Kazaću naredbu! Jahve mi reče: Ti si Sin moj, ja te danas rodih“; tako Mudrost ovde razvija svoju božansku plemićku povelju: ona potiče od Boga pre svih stvorenja i predmet je Božije ljubavi i radosti, kao što i sama ima predmet svoje ljubavi i radosti na Božijoj zemlji, a naročito među sinovima ljudskim:
„Jahve me je izveo kao početak puta svoga,
kao prvo od dela svojih od davnina.“
Stari prevodioci prenose קנני (sa kamecom uz dehi; vid. pod Psalam 118:5) delimično glagolima stvaranja (LXX ἔκτισε, sir., targ. בּראני), delimično glagolima sticanja (Akila, Simah, Teodotion, Venet. ἐκτήσατο; Jeronim, possedit); Mudrost se takođe pojavljuje kao stvorena, svakako ne bez osvrta na ovaj odlomak, Sirah 1:4, προτέρα πάντων ἕκτισται σοφία; 1:9, αὐτὸς ἕκτισεν αὐτήν; 24:8, ὁ κτίσας με. U hristološkom sporu ova reč je dobila dogmatsko značenje, jer se uopšte polazilo od istovetnosti σοφία ὑποστατική (sapientia substantialis) sa ipostasi Sina Božijeg. Arijanci su koristili ἔκτισέ με kao dokaz svog učenja o filius non genitus, sed factus, tj. o njegovom postojanju doduše pre nego što je svet počeo, ali ipak ne od večnosti, već o postanju u vremenu; dok su, naprotiv, pravoverni davali prednost prevodu ἐκτήσατο i razumevali ga kao savečno postojanje Sina sa Ocem, a sa ἔκτισε Septuaginte slagali su se tako što su ga odnosili ne na samo postojanje, već na položaj, mesto Sina (Atanasije: Deus me creavit regem ili caput operum suorum; Kirilo: non condidit secundum substantiam, sed constituit me totius universi principium et fundamentum). Ali (1) Mudrost nije Bog, već je Božija; ona ima ličnosno postojanje u Logosu Novog zaveta, ali sama nije Logos; ona je ideja sveta, koja je, jednom projektovana, objektivna Bogu, ne kao mrtav oblik, već kao živa duhovna slika; ona je praobraz sveta koji, potičući od Boga, stoji pred Bogom, svet ideje koji čini posrednika između Božanstva i sveta stvarnog postojanja, saopštena duhovna sila u nastanku i dovršenju sveta onakvog kakvim ga je Bog zamislio. Ovu mudrost pesnik ovde personifikuje; on ne govori o ličnosti kao o Logosu, ali dalji napredak otkrivenja ukazuje na njeno stvarno oličenje u Logosu. A (2) budući da joj pesnik pripisuje postojanje koje prethodi stvaranju sveta, on je time proglašava večnom, jer biti pre sveta znači biti pre vremena. Jer ako je stavlja na čelo stvorenja, kao prvo među njima, time ne nastoji da je učini stvorenjem ovoga sveta koje ima svoj početak u vremenu; on njen postanak povezuje sa postankom stvorenja samo zato što se ono prvo odnosi na ovo drugo i ka njemu teži; sila koja je bila pre nego što su nebo i zemlja postali, i koja je delovala pri stvaranju zemlje i nebesa, svakako ne može potpasti pod kategoriju stvorenja oko nas i iznad nas.
Stoga (3) prevod sa ἔκτισεν nema ništa protiv sebe, ali on se razlikuje od κτίσις nebesa i zemlje, i pesnik namerno nije napisao בּראני, već קנני. Svakako se קנה, arap. knâ, kao i sve reči koje se koriste za stvaranje, odnosi na jednu osnovnu predstavu: predstavu kovanja (vid. pod Postanje 4:22), kao što se ברא odnosi na predstavu sečenja (vid. pod Postanje 1:1); ali oznaka početka u vremenu ne prianja uz קנה na isti način kao uz ברא, koje uvek izražava božansko proizvođenje onoga što dotad nije postojalo. קנה u sebi obuhvata značenja stvoriti i stvoriti nešto za sebe, pripremiti, parare (npr. Psalam 139:13), i pripremiti nešto za sebe, comparare, kao κτίζειν i κτᾶσθαι, oboje od kshi, graditi, prvo izraženo sa struere, a drugo sa sibi struere. U קנני, dakle, sadržane su obe ideje: i da je Bog proizveo mudrost, i da je učinio da je sam poseduje; svakako, međutim, ne onako kako čovek čini da poseduje mudrost spolja, Priče Solomonove 4:7. Ali ideja izvođenja je ovde ono što veza najpre zahteva. Jer ראשׁית דּרכּו nije istovetno sa בּראשׁית דרכו (sir., targ., Luter), kako i Jeronim čita: Ita enim scriptum est: adonai canani bresith dercho (Ephesians 140.ad Cyprian.); već je to, kao što Jov 40:19 pokazuje, drugi akuzativ objekta (LXX, Akila, Simah, Teodotion). Ali ako je Bog načinio mudrost kao početak svoga puta, tj. svoga stvaralačkog delovanja (up. Otkrivenje 3:14 i Kološanima 1:15), onda činjenje ne treba shvatiti kao sticanje, već kao izvođenje, koje otkriva to stvaralačko delovanje Božije, imajući ga u vidu; a to potvrđuje i חוללתי (genita sum; up. Postanje 4:1, קניתי, genui) koje sledi. Prema tome, קדם מפעליו (prvo od dela njegovih) mora se smatrati usporednim drugim akuzativom objekta. Svi stari prevodioci tumače קדם kao predlog [pre], ali nam upotreba jezika koji je pred nama to ne priznaje; to bi bio aramaizam, jer קדם, Danilo 7:7, često מן־קדם (sir., targ.), tako se koristi. Ali kao što קדם označava prethodno postojanje u prostoru, a zatim i u vremenu (vid. Oreli, Zeit und Ewigkeit, str. 76), tako se može koristiti i za predmet u kome se to prethodno postojanje pokazuje, dakle (po Sirahu 1:4): προτέραν τῶν ἔργων αὐτοῦ (Hicig).
Stihovi 22-31. – Mudrost govori o svom poreklu, o svom delatnom radu, o udelu koji je imala u stvaranju svemira, o svom odnosu prema Bogu (vidi napomene uz Priče Solomonove 1:20 i Priče Solomonove 3:19, kao i Uvod). Nemoguće je odlučiti kakvo je tačno bilo pisčevo gledište o mudrosti o kojoj tako rečito govori; ali nema sumnje da je u svom izrazu bio vođen tako da izrazi ideju o onome koga sveti Jovan naziva Rečju Božijom. Upotrebljeni jezik nije primenljiv na bezlično svojstvo, na apstraktnu Božiju sposobnost. On opisuje prirodu i službu jedne Ličnosti; a ko je ta Ličnost učimo iz kasnijih spisa Svetog pisma, koji govore o Hristu kao o „Mudrosti Božijoj“ (Luka 11:49) i „Božijoj sili i Božijoj mudrosti“ (1. Korinćanima 1:24). Ako svoje istraživanje ograničimo na pitanje – šta je bilo u umu pisca kada je sastavljao ovaj čudesni odeljak o Mudrosti? – nećemo uspeti da shvatimo njegov pravi značaj i poricaćemo uticaj Svetoga Duha, koji nadahnjuje celo Sveto pismo, koji je pokretao svete ljude da govore reči čiji puni duhovni značaj nisu poznavali i koji se mogao razumeti samo kroz potonje otkrivenje. Nema, dakle, ničega usiljenog ili neskladnog u tome da se u ovom odeljku vidi predstava Druge Ličnosti blaženog Trojstva, suštinske Mudrosti Božije personifikovane, Logosa kasnijih knjiga i jevanđelja. Ovo tumačenje bilo je opšteprihvaćeno u Crkvi u najranija vremena, i preporučilo se najučenijim i najpobožnijim modernim komentatorima.
Da mnogo toga što je sadržano u njihovim sopstvenim izrekama prorocima iz starine nije bilo poznato, da nisu potpuno razumevali tajne koje su tamno izricali, učimo od svetog Petra, koji nam kaže da su oni koji su prorokovali o milosti Hristovoj tražili i marljivo ispitivali na šta je ukazivao Duh Božiji koji je u njima bio, i bilo im je pokazano da nisu sebi, nego nama služili tim stvarima, tajnama u koje i sami anđeli žele da zavire (1. Petrova 1:10 itd.). Mudrost kao ljudski dar, koji oživljava sve umne pa i telesne moći; Mudrost kao ona koja saopštava čoveku moralnu izvrsnost i pobožnost; Mudrost ne samo kao svojstvo Boga, već i sama kao večna misao Božija – pod ovim vidovima ona se posmatra u našoj knjizi; ali pod svima njima i kroz sve njih ona je više ili manje personifikovana. Khochmah se u sledećem poglavlju suprotstavlja ne apstrakciji, već stvarnoj ženi nečistog života – stvarnom, a ne izmišljenom protivniku. Ličnost ove druge nagoveštava ličnost one prve (vidi Lidon, „Bampt. Lects.“, 2.).
Stih 22. – Gospod me je posedovao. Oko reči prevedene sa „posedovao“ nastao je veliki spor. Upotrebljeni glagol je קָנָה (kanah), što u pravom smislu znači „podići, uspraviti“, takođe „osnovati, oblikovati“ (Postanje 14:19, 22), zatim „steći“ (Priče Solomonove 1:5; Priče Solomonove 4:5, 7 itd.) ili „posedovati“ (Priče Solomonove 15:32; Priče Solomonove 19:8). Vulgata, Akila, Teodotion, Simah i venecijanski prevod daju „posedovao“; Septuaginta ἔκτισε, „načinio“, a tako i sirijski prevod. Arijanci su reč uzeli u značenju „stvorio“ (koje, iako podržano Septuagintom, izgleda da nikada nije imala) i iz toga izveli Sinovljevu podređenost Ocu – da je bio načinjen, a ne rođen od sve večnosti. Ben Sirah više puta upotrebljava glagol κτίζω govoreći o poreklu Mudrosti; npr. Sirah 1:4, 9; Sirah 24:8. Suprotstavljajući se arijanskoj jeresi, oci su uopšteno prihvatili prevod ἐκτήσατο, possedit, „posedovao“; a čak su i oni koji su primili prevod ἔκτισε objašnjavali ga ne kao stvaranje, već kao postavljanje, ovako: Otac je postavio Mudrost nad svim stvorenim stvarima, ili je učinio Mudrost delatnim uzrokom svojih stvorenja (Otkrivenje 3:14). Zar ne bismo mogli reći da je pisac bio vođen da upotrebi reč koja bi izrazila odnos u dvostrukom smislu? Mudrost se posmatra bilo kao um Božiji izražen u delovanju, bilo kao Druga Ličnost Svetog Trojstva; i glagol tako označava da Bog u sebi poseduje ovu suštinsku Mudrost, a ujedno nagoveštava da je Mudrost, večnim rađanjem, božanska Ličnost. Sveti Jovan (Jovan 1:1), pre nego što kaže da je Reč bila Bog, tvrdi da je „Reč bila u Boga (ὁ Λόγος η΅ν πρὸς τὸν Θεόν)“. Tako možemo ustvrditi da je Solomon došao do istine da je Mudrost bila πρὸς τὸν Θεόν, ako je ostavio kasnijem otkrivenju da objavi da je ἡ Σοφία ili ὁ Λόγος Θεὸς η΅ν.
Koje god značenje pripisali glagolu o kome navodno visi teškoća, bilo da ga uzmemo kao „posedovao“, „oblikovao“ ili „stekao“, možemo bezbedno pretpostaviti da je hrišćanskim umovima prenesena ova ideja – da se za Mudrost, koja večno postoji u Božanstvu, kaže da je „oblikovana“ ili „izvedena“ kada je delovala u stvaranju i kada je uzela ljudsku prirodu. U početku puta svoga. Tako i Vulgata, in initio viarum suarum. Ali predlog „u“ ne javlja se u originalu; i reči bi se bolje mogle prevesti: „kao početak puta svoga“ (Septuaginta, ἔκτισέ με ἀρχὴν ὁδῶν αὐτοῦ); tj. kao najranije otkrivenje njegovog delovanja. Mudrost, večna i nestvorena, najpre ispoljava svoju snagu u stvaranju, zatim se ovaploćuje, i sada se naziva „Prvorođeni sve tvorevine (πρωτότοκος πάσης κτίσεως)“ (Kološanima 1:15). Tako u Psalmu 2:7: „Ti si Sin moj, ja te danas rodih“ (Jevrejima 1:5); i: „A kada opet uvodi Prvorođenoga u svet, govori: i neka mu se poklone svi anđeli Božiji“ (Jevrejima 1:6). U ovoj rečenici putevi Božiji jesu njegova dela, kao u Jov 26:14 i Jov 40:19, gde se behemot naziva „prvim među putevima Božijim“ (up. Psalam 145:17, gde „putevi“ stoje kao paralela sa „delima“). Pre dela svojih od davnina. Ove reči se bolje smatraju (sa Deličom) drugim usporednim objektom, pri čemu קֶדֶם (kedem), prevedeno sa „pre“, nije predlog, već označava prethodno postojanje. Otuda prevodimo: „Prvo od dela njegovih od davnina“; tj. najranije otkrivenje njegove snage. Postoji zanimljivo mesto u „Knjizi Enohovoj“, gl. 42, koje govori o ličnosti i preegzistenciji Mudrosti, o njenoj želji da prebiva među ljudima, osujećenoj ljudskom zloćom: „Mudrost ne nađe mesta gde bi mogla prebivati; zato joj je prebivalište bilo na nebu. Mudrost izađe da bi prebivala među sinovima ljudskim, i ne nađe stana; tada se vrati na svoje mesto i sede među anđele.“ Možemo dodati i Premudrosti Solomonove 8:3: „Time što prebiva s Bogom (συμβίωσιν Θεοῦ ἔχουσα), ona uvećava svoje plemstvo.“ Priče Solomonove 8:22
Stih koji je odigrao važnu ulogu u istoriji hrišćanske dogme. Mudrost se otkriva kao ona koja prethodi svemu stvorenom, utisnuta u sve njega, jedno sa Bogom, a ipak na neki način razlučiva od njega kao predmet njegove ljubavi Priče Solomonove 8:30. Jovan objavljuje da je sve ono što Mudrost ovde govori o sebi bilo istinito u najvišem smislu o Reči koja je postala telo Jovan 1:1-14 : baš kao što su apostoli kasnije primenili Premudrosti Solomonove 7:22-30 na Hrista (uporedi Kološanima 1:15; Jevrejima 1:3).
Posedovao – Ova reč je dobila naročitu istaknutost u vezi sa arijanskim sporom. Značenje koje obično nosi jeste značenje „dobijanja“ Postanje 4:1, „kupovanja“ Postanje 47:22, „posedovanja“ Jeremija 32:15. U tom smislu jedno od najstarijih božanskih imena bilo je „Vlasnik neba i zemlje“ Postanje 14:19, Postanje 14:22. Ali ideja takvog „dobijanja“ ili „posedovanja“ podrazumevala je, kao božanski čin u odnosu na svemir, ideju stvaranja, i tako bi se na jednom ili dva mesta reč mogla prevesti, premda ne tačno, sa „stvorio“ (npr. Psalam 139:13). Otuda izgleda kao da su grčki prevodioci Starog zaveta oscilovali između dva značenja; i na ovom mestu nalazimo različite prevode ἔκτισε ektise „stvorio“ (Septuaginta), i ἐκτήσατο ektēsato „posedovao“ (Akila). Tekst sa prvom rečju prirodno je postao jedan od uobičajenih arijanskih argumenata protiv večnog supostojanja Sina, a drugi prevod su jednako žestoko branili pravoverni oci. Atanasije, prihvatajući ἔκτισεν ektisen, uzeo ga je u smislu postavljanja i video je u Septuaginti izjavu da je Otac učinio Sina „prvim“, „glavom“, „vladarom“ nad svom tvorevinom. Zaista se ne čini da postoji ikakav osnov za misao o stvaranju, ni u značenju korena ni u opštoj upotrebi te reči. Ono što se na ovom mestu misli jeste da ne možemo zamisliti Boga kao da je ikada bio bez Mudrosti. Ona je „kao početak puteva njegovih“. Utoliko ukoliko se te reči odnose na hrišćansku dogmu, one se slažu sa rečima iz Jovan 1:1: „Reč beše u Boga.“ Sledeće reči zaista tvrde prvenstvo nad svim delima Božijim, od same početne tačke vremena.
Kembridžova Biblija za škole i koledže
22. posedovao] Tako i tekst R.V.: na margini, „ili, oblikovao“. ἔκτισεν, LXX; ἐκτήσατο, Akila; possedit, Vulg. Ova reč je bila bojno polje spora od dana arijanske jeresi. Ali dobro je setiti se da je, sasvim odvojeno od svih bogoslovskih pitanja, nemoguće razumeti tu reč, koji god njen prevod usvojili, kao da ukazuje na to da je Mudrost ikada imala početak ili da je ikada, u pravom smislu reči, bila stvorena. Mudrost je neodvojiva od svakog dostojnog poimanja Onoga koji je „jedini mudri Bog“ (1. Timoteju 1:17), i stoga je, kao i on, „od večnosti do večnosti“ (Psalam 90:1). Jevrejska reč izgleda da u pravom smislu znači steći, pa otuda i posedovati („comparavit, emit, acquisivit, acquisitum possedit“, Buxtorf, ad verb.), bez određivanja načina sticanja. Tako Eva kaže pri rođenju Kaina, koga je po tome i nazvala: „Dobih čoveka uz pomoć Jehove“ (Postanje 4:1). Svemogući Bog naziva se „vlasnik neba i zemlje“ (Postanje 14:19; Postanje 14:22), koje je stvorio; za zemlju se kaže da je stečena, kada je kupljena (Postanje 47:22-23); a za sina da ga je otac kupio (A.V. i tekst R.V., ili posedovao ili dobio, R.V. margina) (Ponovljeni zakoni 32:6; up. Psalam 139:13, „Ti si posedovao bubrege moje“, A.V. i tekst R.V., „ili oblikovao“, R.V. margina). I tako se opet koristi za vlasnika (Isaija 1:3). Prevod Jehova me je posedovao izgleda stoga da najtačnije predstavlja original, dok se ideja sadržana u toj reči lako pruža, u višem smislu ovog odlomka, katoličkom učenju o večnom rađanju Sina.u početku] U jevrejskom tekstu nema predloga. Mogli bismo stoga prevesti, sa R.V. marginom, kao početak (dosl. početak, ἔκτισέ με ἀρχὴν ὁδῶν αὐτοῦ, LXX). I tako je ista jevrejska reč prevedena u sledećem stihu, pre nego što je zemlja postala, dosl. od početka zemlje. Ali prevod A.V. i teksta R.V. je bolji. pre] Ili, prvo od, R.V. margina. Dvosmislenost u jevrejskom tekstu slična je onoj pomenutoj u prethodnoj napomeni. Ali razlozi izneti u prvoj napomeni uz ovaj stih odlučujući su za prevod pre. Up. πρωτότοκος πάσης κτίσεως, Kološ. Priče Solomonove 1:15, što „objavljuje apsolutnu preegzistenciju Sina“, ep. Lajtfut ad loc.
Elikotov komentar za engleske čitaoce
(22) **Gospod me je posedovao u početku puta svoga.—**Jevrejska reč prevedena sa „posedovao“ na ovom mestu (qānah) izgleda da je izvorno označavala „podići“ ili „utvrditi“, i primenjuje se (1) na „oblikovanje“ nebesa (Postanje 14:19) i na „rađanje“ sina (Ponovljeni zakoni 32:6); zatim znači (2) „steći“ (Postanje 4:1), (3) „kupiti“ (Postanje 25:10) i (4) „posedovati“, kao u Isaija 1:3. Iz činjenice da se „postaviti“ i „izvesti“ upotrebljavaju odmah zatim kao njeni sinonimi, najverovatnije je da je (1) pravo značenje te reči ovde, i da je smisao odlomka taj da je Mudrost bila „oblikovana“ ili „rođena“ pre stvaranja, up. Psalam 104:24. Ovo se slaže sa prevodom najvažnije grčke verzije, Septuaginte (έκτισε). Kada je u hrišćansko doba zapaženo koliko se dobro opis Mudrosti u Jovu i Pričama Solomonovim slaže sa opisom Boga Sina u Novom zavetu, takva mesta kao što je ovo opšte su primenjivana na njega, a ovo se s pravom tumačilo kao opis njegovog večnog rađanja od Oca. Takvo je bilo gledište, na primer, Justina Mučenika, Irineja i Tertulijana. Ali kada je nastao arijanski spor, protivnici božanstva našeg Gospoda dočepali su se ovog izraza i tvrdili da uči da je on, iako najviše od stvorenih bića, ipak bio samo stvorenje. Katolici su tada promenili svoje uporište, jedni zastupajući Akilin prevod, ἐκτήσατο („stekao“ ili „posedovao“), a drugi primenjujući izraz έκτισε na Hristovo ovaploćenje (up. „prvorođeni među mnogom braćom“, Rimljanima 8:29), ili na to što je postavljen da bude prvo počelo ili delatni uzrok svojih stvorenja, „početak stvorenja Božijeg“ (Otkrivenje 3:14). Za pozivanja na oce vidi napomenu episkopa Vordsvorta, a za sličnu razliku u prevodu izraza „prvorođeni svake tvari“ up. napomenu episkopa Lajtfuta uz Kološanima 1:15.
**U početku puta svoga.—**To jest, njegovog načina delovanja, njegove delatnosti u stvaranju. Ali predlog „u“ ne javlja se u ovom odlomku, i na osnovu poređenja sa Jov 40:19, gde se behemot (nilski konj) naziva „početkom puteva Božijih“, tj. prvim od njegovih dela, verovatno je da bi ovaj stih trebalo prevesti: „On me je izveo kao početak puta svoga, kao najranije od dela svojih od davnina“, tj. pre bezdana, i gora, i brda, itd.
Ove nehrišćanske grčke verzije Starog zaveta svedoče o činjenici da se i posle Hristovog vremena i dalje raspravljalo o tačnom značenju Priča Solomonovih 8:22. Činjenica da su sva tri grčka prevoda iz 2. veka nove ere načinili nehrišćani, od kojih je jedan bio Jevrejin, a druga dvojica prevedeni u judaizam, pokazuje da nisu svi Jevreji razumeli niti tumačili jevrejski glagol qanah tako da znači da je Mudrost stvorena.
Ovo, dakle, ide u prilog onim hrišćanskim bogoslovima, tumačima, piscima, apologetama itd. koji poriču da Priče Solomonove 8:22 uče da je Hristos stvoren. Ove drevne verzije podupiru njihovo tumačenje da Priče Solomonove 8:22-36 pesnički objavljuju da je Bog izveo svoju nestvorenu Mudrost, koja je zapravo njegov predljudski, preegzistentni Sin/Reč, da bi stvorio i održavao svu tvorevinu, baš kao što to objavljuju nadahnuti novozavetni spisi (up. Jovan 1:1-4, 10, 14; 1. Korinćanima 8:6; Kološanima 1:15-17; Jevrejima 1:2-3, 10-12; 3:3-4).
Dodatna literatura
Isus Hristos: ovaploćena Reč/Mudrost Božija
HRISTOS: BOŽIJA STVORENA MUDROST?
Da li je Isus ipak bio stvoreno biće?
Priče Solomonove 8, personifikacija i Hristos
PRIČE SOLOMONOVE 8:22-36: VEČNO ROĐENI SIN