Upotreba reči theos u Novom zavetu

U ovoj objavi pobiću često ponavljanu tvrdnju unitarijanaca i raznih antitrinitaraca da je izraz „B/bog“ korišćen u fluidnijem smislu, i to ne nužno za jednog vrhovnog istinitog Boga svega. Njihova glavna svrha u iznošenju ovog prigovora jeste da potkopaju suštinsko božanstvo Hrista, budući da zaključuju kako to što [N]ovi [z]avet primenjuje reč „Bog“ (theos) na Isusa ne dokazuje da se on opisuje kao Svemogući Bog.

Pokazaću da se izraz theos u NZ prvenstveno odnosi na jednog istinitog Boga, a da se retko upotrebljava za sekundarna, niža bića. Od približno 1.315 pojavljivanja reči theos, u otprilike 99% slučajeva ona se koristi u odnosu na Oca, za koga čak i antitrinitarci priznaju da se naziva Bogom u apsolutnom, večnom smislu.

Kako to kaže čuveni novozavetni naučnik Marej Dž. Haris:

„Ali možda ćete se zapitati: zašto ima tako malo primera te upotrebe u Novom zavetu? Ako je Isus zaista Bog, zašto se češće ne naziva ’Bogom’? Uostalom, u Novom zavetu postoji preko 1.300 upotreba grčke reči theos. Može se navesti nekoliko razloga koji objašnjavaju ovu naizgled čudnu upotrebu.

„Prvo, u svim slojevima Novog zaveta izraz theos obično se odnosi na Oca. Često nalazimo izraz Bog Otac, što podrazumeva da je Bog Otac. Takođe, u trinitarnim formulama ’Bog’ uvek označava Oca, nikada Sina niti Duha. Na primer, 2. Korinćanima 13:14 glasi: „Blagodat Gospoda Isusa Hrista, i ljubav Božja, i zajedništvo Svetoga Duha sa svima vama.“ Štaviše, u pozdravima na početku mnogih novozavetnih poslanica ’Bog’ se razlikuje od ’Gospoda Isusa Hrista’. Tako Pavlove poslanice redovno počinju: „blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.“ Kao ishod svega toga, u Novom zavetu je izraz theos u jednini postao gotovo lično ime, koje se odnosi na trinitarnog Oca…“ (Harris, 3 Crucial Questions About Jesus [Baker Books; Grand Rapids, MI 1994], str. 99; naglasak moj)

Dalje ću pokazati da se theos, osim na onim mestima gde se upotrebljava za Hrista, nikada ne koristi u pozitivnom smislu, budući da uvek opisuje one koji se lažno smatraju bogovima. Kontekst svih tih pojavljivanja odnosi se na bića koja su ili demoni, koji nisu božanski, ili na ljudska bića, naročito vladare, koji se pogrešno smatraju božanstvom, odnosno kao takvi obožavaju.

LAŽNO NAZVANI THEOS

Evo svih tekstova u kojima se izraz theos upotrebljava za bića koja nisu istiniti Bog:

„Odgovori im Isus: Nije li napisano u Zakonu vašemu: Ja rekoh: bogovi ste? Kad one nazva bogovima, kojima riječ Božija bi data, a Pismo se ne može ukinuti, Kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svijet: huliš, zato što rekoh: Ja sam Sin Božiji?“ Jovan 10:33-36

Obratite pažljivo pažnju na kontekst psalma koji je naš Gospod citirao:

„Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud: „Dokle ćete suditi nepravo, i bezbožnicima gledati ko je ko? Sudite ubogome i siroti, onoga koga gone i ništega pravdajte. Izbavljajte ubogoga i ništega, iz ruke bezbožničke otimajte. Ne poznaše, niti razumješe, hode po tami; zadrmaše se zemlji svi temelji. Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjega svi. Ali ćete kao ljudi pomrijeti, i kao svaki knez pašćete.“ Ustani, Bože, sudi zemlji; jer su tvoji po našljedstvu svi narodi.“ Psalam 82:1-8

Očigledno je da se ovi pojedinci ne nazivaju bogovima u pozitivnom smislu, budući da su pokvareni vladari koje će Bog uništiti i smeniti.

„I u dane one načiniše tele i prinesoše žrtvu idolu, i radovahu se djelima ruku svojih. A Bog se okrenu od njih i predade ih da služe vojsci nebeskoj, kao što je pisano u knjizi Proroka: Eda što zaklano i žrtve prinesoste mi za četrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev? I prihvatiste šator Molohov, i zvjezdu boga vašega Remfana, kipove koje načiniste da im se klanjate; i preseliću vas dalje od Vavilona.“ Dela apostolska 7:41-43

„A bješe Irod gnjevan na Tirce i Sidonce, no ovi jednodušno dođoše njemu, i pridobivši Vlasta, posteljnika careva, iskahu mira, jer se njihova zemlja hranila od carske. I u određeni dan obuče se Irod u carsku haljinu, i sjevši na prijesto održa im govor; A narod klicaše: Glas Božiji, a ne čovječiji! Ali odjednom udari ga anđeo Gospodnji, jer ne dade slave Bogu; i budući izjeden od crva izdahnu.“ Dela apostolska 12:20-23

„I kad se izbaviše s lađe koji bijahu s Pavlom, tada saznadoše da se ostrvo zove Malta. A mještani nam ukazivahu ne malo čovjekoljublje, jer naloživši vatru sve nas primiše zbog kiše koja padaše i zbog zime. I kada Pavle skupi gomilu granja i naloži na vatru, izađe zmija od vrućine i ujede ga za ruku. A kada vidješe mještani zmiju gdje visi o ruci njegovoj, govorahu jedan drugome: Svakako je ovaj čovjek ubica, jer ga izbavljenog od mora Pravda ne ostavi da živi. A on otrese zmiju u vatru, i ne pretrpje nikakvo zlo. A oni očekivahu da će on oteći ili odjednom pasti mrtav. No kad zadugo čekaše, i vidješe da mu ništa zlo ne bi, promijeniše se i govorahu da je on bog.“ Dela apostolska 28:1-6

„Njihov je kraj pogibao, njihov bog je trbuh, i slava u sramoti njihovoj, oni misle ono što je zemaljsko.“ Filipljanima 3:19

„Da vas niko ne prevari ni na koji način; jer neće doći dok najprije ne dođe otpadništvo i ne pojavi se čovjek bezakonja, sin pogibli, Koji se protivi i preuznosi iznad svega što se zove Bog ili svetinja, tako da će sam sjesti u hram Božiji kao Bog, tvrdeći za sebe da je Bog. Zar ne pamtite da sam vam ovo kazivao još kad sam bio kod vas? I sad znate šta ga zadržava da se ne javi do u svoje vrijeme. Jer tajna bezakonja već djejstvuje, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava. I tada će se javiti bezakonik, kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih i uništiti pojavom svoga prisustva;“ 2. Solunjanima 2:3-8

Da li iko poriče da se svi prethodni slučajevi odnose na bića koja se pogrešno smatraju božanskim bićima, na ono što zapravo uopšte nisu bogovi?

Zapravo, upravo to Pavle i tvrdi — naime, da bogovi i gospodari neznabožaca nisu ništa drugo do demoni:

„Što se pak tiče jedenja idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svijetu, i da nema nijednoga drugoga Boga osim jednoga. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu bilo na zemlji, kao što je mnogo bogova i mnogo gospoda,“ 1. Korinćanima 8:4-5

„Šta, dakle, kažem? Da je idol nešto? Ili da je idolska žrtva nešto? Ne, nego da ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa demonima. Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku; ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj. Zar da razljutimo Gospoda? Jesmo li jači od njega?“ 1. Korinćanima 10:19-22

Oni uopšte nisu bogovi, budući da ne poseduju istinsku božansku prirodu:

„Ali tada ne znajući Boga, robovaste bogovima koji to po prirodi nisu. A sada poznavši Boga, ili bolje, budući poznati od Boga, kako se opet vraćate na slabe i bijedne stihije, kojima opet iznova hoćete da robujete?“ Galatima 4:8-9

Poslednji slučaj je pomalo sporan:

„U njima bog ovoga svijeta oslijepi razum nevjernika, da im ne zasvijetli svjetlost Jevanđelja slave Hrista, koji je ikona Boga nevidljivoga.“ 2. Korinćanima 4:4

Raspravlja se o tome da li je ovo ukazivanje na Satanu koji sprečava pojedince da prihvate jevanđelje, ili na Oca koji uporne, tvrdovrate buntovne grešnike predaje željama njihovih srca zbog njihovog ponovljenog i neprekidnog opiranja i protivljenja istini jevanđelja (Up. Jovan 9:39-41; 12:37-42; Dela apostolska 7:51-54; Rimljanima 1:18-28; 11:7-10; 2. Solunjanima 2:9-12).

U slučaju da se ovde đavo naziva theos, onda je to naprosto još jedan primer u kojem se biće koje nije istiniti Bog tako naziva, ali ne zato što je zaista božansko. Naprotiv, to je zato što Satana upravlja svetom i utiče na čovečanstvo da vrši njegovu volju, nasuprot volji istinitog Boga (Up. Luka 4:5-7; Jovan 8:44; 12:31; 14:30; 16:11; 2. Timoteju 2:26; 1. Jovanova 2:15-17; 5:19).

Evo članka koji pruža dublju raspravu o značenju ovog konkretnog stiha: Šta je sa 2. Korinćanima 4:4?.

U sledećem delu ispitaću slučajeve u kojima se Isus naziva theos, da bismo videli u kom smislu nadahnuti NZ poistovećuje Hrista sa Bogom.