Otkrivanje Alahovog partnera u hvali i časti – 3. deo

Sada dolazimo do poslednjeg dela naše rasprave.

Sledeći tekst je još jedan odlomak koji, kako izgleda, zapoveda svim muslimanima svuda da poštuju i slave Muhameda:

„Mi smo te poslali kao svedoka, i donosioca radosnih vesti, i opominjača, da verujete u Allaha i u Njegovog Poslanika, i da veru Njegovu pomognete, i da Ga veličate i da Ga jutrom i večeri slavite i hvalite.“ S. 48:8-9 Arberry

„da verujete u Allaha i u Njegovog Poslanika, i da veru Njegovu pomognete, i da Ga veličate i da Ga jutrom i večeri slavite i hvalite.“ Syed Vickar Ahamed

Ako čitaoci obrate pažnju, videće da najbliži antecedent svih zamenica nije Alah, nego Muhamed. To znači da Alah zapoveda svojim sledbenicima ne samo da pomognu Muhamedu, nego i da mu ukazuju čast hvaleći ga danju i noću!

Muslimani će očigledno želeti da poreknu da je tako. Međutim, budući da gramatička struktura teksta ne dopušta razlikovanje onoga kome se pomaže od onoga koga treba poštovati i slaviti, to znači da je reč o jednoj te istoj osobi kojoj treba priteći u pomoć, koju treba poštovati i hvaliti. Prema tome, ovo se ili odnosi na Alaha, što znači da Alah traži pomoć od svojih slugu, ili govori o Muhamedu, što znači da njega treba poštovati i slaviti danju i noću! U oba slučaja muslimani se suočavaju s ozbiljnim problemima, budući da je bogohuljenje reći da su Alahu potrebna njegova stvorenja da bi mu pritekla u pomoć, a otvoreno je idolopoklonstvo i širk da vernici poštuju i slave Muhameda!

Sledeći pokojni hrišćanski učenjak i pisac iznosi praktično istu primedbu, jer je i on jasno uvideo problem s ovim tekstom:

“Ova rečenica je poremećena zbog naglog prelaska s obraćanja Muhamedu na obraćanje drugim ljudima. Osim toga, zamenica u akuzativu u ‘priteknite Mu u pomoć i poštujte Ga’ nesumnjivo se odnosi na Muhameda, koji je ranije pomenut, a ne na Boga, kako je to engleski prevodilac razumeo. Ali ‘slavite Ga’ odnosi se na Boga. Čitav stih je haotičan. Od čitaoca se ne može očekivati da iz rasporeda reči shvati njegovo pravo značenje. Kufr je (‘nevernstvo’) reći ‘priteknite Mu u pomoć, i poštujte Ga, i slavite Ga u zoru i uveče’ o Muhamedu, jer slavu treba iskazivati jedino Bogu. Isto tako je kufr takvu izjavu izreći u odnosu na Boga, jer svemogućem Bogu nije potrebna nikakva pomoć niti podrška! (‘Abdallah ‘Abd al-Fadi, Is the Qur'an Infallible? [Light of Life, PO Box 13, A-9503 Villach, Austria], str. 182-183; podebljanje naše)

Međutim, najprirodnije čitanje teksta, koje proističe iz njegove formulacije, jeste da se Muhamed uzme kao objekat svih glagola.

Zapravo, sunitski muslimanski učenjak G. F. Hadad priznaje da se zamenice zaista odnose na Muhameda i da neki, ako ne i mnogi, muslimani nisu oklevali da to priznaju:

„da verujete u Allaha i u Njegovog Poslanika, i da veru Njegovu pomognete, i da Ga veličate i da Ga jutrom i večeri slavite i hvalite.“ (48:9). En-Nevevi je rekao da su učenjaci kuranske egzegeze ovom stihu dali dva pravca objašnjenja: jedna grupa trima ličnim zamenicama „NJEGA“ daje jedan jedini referent, naime, ili Alaha („Njega“) ILI PROROKA („njega“); druga grupa razlikuje dva referenta, naime, Proroka (SAWS) za prve dve („poštujte ga i ukazujte mu strahopoštovanje“) i Alaha za poslednju („slavite Ga“). Oni iz prve grupe koji su rekli da se sve zamenice ODNOSE NA PROROKA objasnili su „slavite ga“ (tusabbihuhu) ovde u značenju: „proglasite ga lišenim neprikladnih svojstava i molite se za njega“. (Proročka titula „Najbolji od stvorenja“; podebljanje i velika slova naši)

Ipak, to znači da se muslimanima zapoveda da poštuju i hvale/slave svog proroka, iako su to činovi obožavanja koje treba ukazivati jedino Alahu!

Ali to nije sve. Muslimanski izvori uče da je i sam Alah zauzet hvaljenjem svog proroka, i to pred svojom nebeskom vojskom!

Zapovest da se izgovara salah na Proroka

El-Buhari je rekao: „Ebu el-Alija je rekao: ‚Alahov salah jeste NJEGOVO HVALJENJE NJEGA PRED ANĐELIMA, a salah anđela jeste njihova molitva.‘“ Ibn Abas je rekao: „Oni prizivaju blagoslove.“ Ebu Isa et-Tirmizi je rekao: „Ovo se prenosi od Sufjana es-Sevrija i drugih učenjaka, koji su rekli: ‚Gospodarev salah jeste milost, a salah anđela jeste njihovo traženje oproštaja.‘“ Postoje mutevatir hadisi preneseni od Alahovog Poslanika koji nam zapovedaju da prizivamo blagoslove na njega i koji govore kako treba da izgovaramo salah na njega. Navešćemo ih koliko god budemo mogli, ako Alah bude hteo, a Alah je Onaj od koga tražimo pomoć… (Tefsir Ibn Kesira, Q. 33:56; velika slova i podvlačenje naši)

Stoga, kada vidimo da se čak i Alah bavi hvaljenjem Muhameda pred svojim anđelima, zašto bi nas onda šokiralo ili iznenadilo to što bi svojim sledbenicima naredio da i oni njega hvale i slave?

Iz našeg ispitivanja jasno je da je Alah namerno odlučio da Muhameda učini objektom poštovanja, budući da mu je namera da Muhamedu podari udeo u sopstvenoj hvali i slavi. To pak znači da je Alah namerno počinio idolopoklonstvo i širk, jer nije samo uzeo Muhameda za svog sadruga u hvali i časti, nego je otišao čak dotle da je i sopstvene sledbenike pretvorio u očigledne idolopoklonike, naredivši im da obožavaju i slave stvorenje na neke od istih načina na koje treba da poštuju svoje sopstveno božanstvo!

A za slučaj da muslimani požele da poreknu da je njihov gospodar kriv za idolopoklonstvo zato što je Muhameda učinio svojim partnerom u božanskoj hvali i časti, pustićemo sledećeg muslimanskog učenjaka da ih ispravi:

“Razumevanje reči ilah stoga je od presudnog značaja da bi se ovaj izraz pravilno shvatio.

“Ibn Abas je izjavio da to znači: ‘…onaj kome se sve obraća i koga svi obožavaju.’113 Čuveni komentator kuranskih reči, el-Ragib el-Asbahani (umro 425), izjavio je: ‘Ilah je ime koje se daje svakom objektu koji se obožava.’114 Čuveni leksikograf arapskog jezika, Ibn Manur (umro 711), definisao ga je kao: ‘…svaki objekat koji se uzima kao predmet obožavanja’,115 a el-Fajruzabadi je rekao: ‘Svaki objekat koji se obožava jeste ilah za onoga ko ga obožava.’116 Ibn Tejmija (umro 728. po Hidžri) pisao je: ‘Značenje reči ilah nije “Onaj koji ima moć da stvara”, kako mnoge filozofske grupe pretpostavljaju. Jer one veruju da je božanstvenost (ilhaiyyah) sposobnost stvaranja i da je onaj ko potvrdi da je Alah Onaj koji stvara, a da sam nema stvoritelja, time posvedočio La ilaha illa Allah. Ali zaista, mušrici su i to potvrđivali, pa su ipak smatrani mušricima. Dakle, istinski ilah jeste onaj koji je dostojan obožavanja… a tevhid podrazumeva obožavanje jedino Alaha, bez ikakvih sadruga. Širk pak znači postavljati uz Alaha druge objekte obožavanja.’117

“Tako nalazimo da su svi ovi učenjaci ilah definisali kao objekat obožavanja i da nijedan od njih nije pomenuo da ilah mora biti stvoritelj ili svemoćno biće. Zapravo, nijedan učenjak tevhida, niti arapskog jezika, nikada nije ustvrdio da je ilah gospodar ili stvoritelj u očima onoga ko je u njega verovao.

“Značaj ove jednostavne činjenice zaista je dubok. Kada musliman negira postojanje ilaha osim Alaha, on ili ona zapravo negira da će bilo koji drugi objekat biti obožavan pored Alaha. Onaj ko posvedoči šehadet negiraće da u njegovom ili njenom životu postoji ikakva druga svrha osim postizanja Alahovog zadovoljstva. To podrazumeva da se sve želje koje se protive Alahovim zapovestima moraju odbaciti.

“Stoga je netačno ovo svedočanstvo prevoditi kao ‘Nema Stvoritelja (ili Gospodara) osim Alaha.’ Da je takvo bilo razumevanje, Arapi iz džahilijeta prihvatili bi ga i sledili Proroka, jer su i oni verovali da nema Gospodara i Vrhovnog Gospodina osim Alaha. Ali oni su razumeli precizno značenje reči ilah kao objekta koji se obožava i shvatili su da bi, ako posvedoče ovaj izraz, morali da se odreknu svog idolopoklonstva i da promene svoj način života. Zbog tog uvida odbacili su Prorokovu poruku.” (An Explanation of Muhammad ibn ‘Abdul Wahhab’s Kashf al-Shubuhat – Critical Study of Shirk, prevod i komentar Abu Ammaar Yasir Qadhi [Al-Hidaayah Publishing & Distribution, Birmingham, UK], 13. An Explanation of Kashf al-Shubuhat, The Clearing of Doubts, str. 93-94)

113 Tafsir al-Tabari, 1/54.

114 Al-Mufradat, str. 21

115 Lisan al-Arab (1/188).

116 Al-Qamus, str. 1603.

117 Majmu’ al-Fatawa, 3/101. (Isto, str. 93)

A evo šta Kadi poručuje onim muslimanima koji bi uporno poricali da je njihovo štovanje nekoga drugog mimo Alaha, ili uz Alaha, širk:

“Ti muslimani, dakle, poriču da njihovi postupci spadaju u obožavanje, pokušavajući tako da izbegnu optužbu za širk koju zaslužuju. Međutim, presuda o nekom činu ili pojmu NE ZAVISI OD TOGA KAKO GA LJUDI NAZIVAJU, NEGO OD NJEGOVE STVARNOSTI I SUŠTINE. Kada bi neko ribu (kamatu) nazvao ‘dobiti’, to ne bi promenilo stvarnost činjenice da je reč o kamati. Isto tako, ako bi neko alkoholna pića nazvao ‘spiritima’ ili ‘osvežavajućim napicima’, to ne menja činjenicu da su ta pića alkoholna i stoga zabranjena u islamu. Ako neko razume ovo pravilo, videće da ti postupci — prizivanje božanstava, traženje natprirodne pomoći i traženje načina da im se ugodi — svi spadaju u islamski pojam ‘ibadeta. Nije važno da li ih ljudi nazivaju činovima ‘ibadeta ili ne; presuda se zasniva na stvarnosti stvari, a ne na njenom nazivu.

“Suština je u tome da su Arapi iz džahilijeta shvatali šta čine, i to su priznavali. Otvoreno su svoja dela usmerena ka idolima nazivali činovima obožavanja. Tako su u tom pogledu bili iskreniji i pošteniji od neukih muslimana koji pokušavaju da promene stvarnost onoga što čine time što joj samo prikače drugačiju etiketu.” (An Explanation of Muhammad ibn ‘Abdul Wahhab’s Four Principles of Shirk: Taken from the works of ‘Abdullah ibn Jibrin, Salih Al al-Shaykh and others, prevod i komentar Abu Ammaar Yasir Qadhi [Al-Hidaayah Publishing and Distribution, Birmingham, UK 2002], str. 47-48; podebljanje naše)

Ne bismo mogli bolje da kažemo. Nije važno da li muslimani svoje štovanje Muhameda nazivaju obožavanjem, jer je stvarnost situacije upravo to da oni to i čine, uz izričito odobrenje svog sopstvenog gospodara!

Stoga je vreme da muslimani odbace ovog lažnog idola radi Onoga ko je zaista dostojan svake hvale i obožavanja. Molimo vas, kliknite na ovaj link da biste videli ko je ta ličnost.

**
Povezani članci**