Otkrivanje Alahovog partnera u primanju zadovoljstva

Nastavljajući tamo gde smo stali, Kuran čak povezuje Muhamedovo zadovoljstvo sa zadovoljstvom Alaha:

„Zaklinju vam se Allahom da biste bili zadovoljni, a preče bi im bilo da Allah i Njegov Poslanik budu njima zadovoljni“ S. 9:62

Reč yurduhu je u jednini, a ipak se, kao što kontekst jasno pokazuje, koristi u odnosu na dvojni subjekat, naime Alaha i Muhameda, njegovog poslanika. Drugim rečima, ako ovo nije jednostavno još jedna gramatička greška, onda se jednina verovatno koristi kako bi se Muhamed i njegovo božanstvo grupisali zajedno u njihovom zadovoljstvu, u onome što njima ugađa.

To se odražava i u načinu na koji neke engleske verzije Kurana prevode ovaj konkretan tekst:

„… „preče bi im bilo da Allah i Njegov Poslanik budu njima zadovoljni“ ako su oni koji priznaju.“ Quran: Reformist Translation (QRT)

Zapazite ovde upotrebu glagola u jednini is, nasuprot are.

„… „preče bi im bilo da Allah i Njegov Poslanik budu njima zadovoljni“ iznad svega drugoga…“ Muhammad Asad

„… „preče bi im bilo da Allah i Njegov Poslanik budu njima zadovoljni“…“ N. J. Dawood

Ovo znači da je Alah uzeo Muhameda za svog partnera u svom zadovoljstvu, tako da Alahovo zadovoljstvo postaje Muhamedovo zadovoljstvo, a Muhamedovo zadovoljstvo postaje Alahovo!

Jednostavno rečeno, stih u suštini kaže da ono što ugađa Muhamedu ugađa i njegovom bogu, i obrnuto.

Zapravo, iz drugih odlomaka je jasno da se Alah, čini se, potrudio preko svake mere da obezbedi da njegov poslanik bude zadovoljan i srećan.

Na primer, da bi mu ugodio, Alah se pobrinuo da Muhameda učini bogatim:

„a tvoj Gospodar će ti sigurno podariti, pa ćeš zadovoljan biti. Zar nisi bio siroče, pa ti je On utočište pružio, i zalutao si bio, pa te je uputio, i siromah si bio, pa te je bogatim učinio?“ S. 93:5-8 QRT

Evo kako N. J. Dawood prenosi ovaj tekst:

„i siromah si bio, pa te je bogatim učinio?“ Dawood

Alah je takođe promenio pravac molitve samo da bi Muhamed bio srećan:

„Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu i Mi ćemo sigurno da te okrenemo prema pravcu koji ti želiš; pa, okreni lice svoje prema Časnom hramu! I gde god bili, lice svoje okrenite prema njemu.“ S. 2:144 Asad

Evo, opet, kako to Dawood prevodi:

„„Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu i Mi ćemo sigurno da te okrenemo prema pravcu koji ti želiš“…“

Alah je čak dozvolio Muhamedu da ima više žena nego njegovi sopstveni sledbenici, i dopustio mu je da ima bilo koju ženu koja mu se slobodno ponudi, bez obaveze da plati miraz. Muhamedu je takođe data sloboda da poseti koju god ženu poželi, pa čak i da odloži viđenje sa bilo kojom od njih ako tako želi:

„O Verovesniče, Mi smo ti dozvolili da budu tvoje žene one kojima si dao njihove venčane darove, i one u tvojoj vlasti koje ti je Allah dao, i kćeri tvojih stričeva, i kćeri tvojih tetaka po ocu, i kćeri tvojih ujaka, i kćeri tvojih tetaka po majci koje su se sa tobom iselile, i ženu - vernicu koja sebe pokloni Verovesniku, ako Verovesnik hoće da se njome oženi, samo tebi, a ne ostalim vernicima. Mi znamo šta smo vernicima propisali u vezi sa njihovim suprugama i onima koje su u njihovom vlasništvu, a i da ti ne bi bilo teško. A Allah oprašta grehe i milostiv je. Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš, a možeš da zatražiš onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh. Najlakše će tako one da budu radosne i neće da se žaloste i tako će sve onim što im ti daješ da budu zadovoljne - a Allah zna šta je u vašim srcima; Allah zna sve i blag je.“ S. 33:50-51 QRT

Dakle, dok su Muhamedovi sledbenici mogli imati najviše četiri žene, ukoliko su prema svima mogli postupati pravedno, i morali su im platiti miraz,

„Ako se bojite da prema sirotim ženama nećete da budete pravedni, onda se ženite onim ženama koje su vam drage i dopuštene, sa po dve, sa po tri ili sa po četiri. A ako strahujete da nećete da budete pravedni, onda samo sa jednom, ili sa onim koje posedujete. Tako ćete se najlakše nepravde sačuvati. I draga srca ženama njihove darove dajte; pa ako vam one draga srca nešto od toga poklone, to sa prijatnošću i ugodnošću trošite.“ S. 4:3-4 Dawood

Muhamed, s druge strane, nije morao da se pridržava takvih pravila i ograničenja.

Ono što ovo čini prilično zanimljivim, ako ne i posve komičnim, jeste to da je Muhamedova nevesta-dete počela da primećuje kako se islamsko božanstvo, izgleda, trudi preko svake mere da obezbedi ispunjenje Muhamedovih želja i prohteva:

Prenosi Aiša: Nekada sam s omalovažavanjem gledala na one žene koje su same sebe darovale Alahovom Poslaniku i govorila sam: „Zar žena može sebe da daruje (muškarcu)?“ Ali kada je Alah objavio: „Ti (o Muhamede) možeš odložiti (red) koje god od njih (tvojih žena) hoćeš, i možeš primiti koju god od njih hoćeš; i nema krivice na tebi ako pozoveš onu koju si (privremeno) ostavio po strani.“ (33:51) rekla sam (Poslaniku): „Osećam da tvoj Gospodar žuri da ispuni tvoju želju i tvoje prohteve.“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 311)

Može li biti jasnije od ovoga da je Alah ne samo učinio Muhamedovo zadovoljstvo svojim najvišim prioritetom, nego ga je učinio i svojim sopstvenim, što objašnjava zašto je upotrebio jedninu yurduhu da bi zapovedio svojim sledbenicima da se pobrinu da učine sve što je potrebno kako bi ugodili i njemu i njegovom poslaniku?

Ironično, sura 9 je ujedno i poglavlje koje podstiče muslimane da vole Muhameda isto onoliko koliko vole Alaha, više nego bilo koga ili bilo šta drugo, a čak se i završava tako što mu pripisuje neka od samih imena islamskog božanstva!

„Ako su vam vaši očevi, i vaši sinovi, i vaša braća, i vaše žene, i vaš rod, i vaša imanja koja ste stekli, i trgovačka roba za koju strahujete da neće da se proda, i vaše kuće u kojima se prijatno osećate - draži od Allaha i Poslanika, i od borbe na Njegovom putu, onda pričekajte dok Allah Svoju odluku ne donese. A Allah neće da uputi grešnike.“ S. 9:24 QRT

„Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete iskušenja da imate, jedva čeka da pođete pravim putem, a prema vernicima je blag i milostiv.“ S. 9:128

Evo kako je pokojni Muhammad Asad preneo ovaj poslednji stih:

„Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete iskušenja da imate, jedva čeka da pođete pravim putem, a prema vernicima je blag i milostiv.“

Reči raoof raheemun pojavljuju se samo još pet puta, i uvek u odnosu na islamsko božanstvo:

„Allah je oprostio Verovesniku, i iseljenicima iz Mekke, i stanovnicima Medine, koji su ga sledili u teškom času, u vreme kada su se srca nekih od njih umalo pokolebala: On je posle i njima oprostio. On je prema njima, zaista, milosrdan i milostiv.“ S. 9:117 QRT

„A da nije Allahove dobrote prema vama i Njegove milosti i da Allah nije blag i milostiv...“ S. 24:20 QRT – up. K. 16:7, 47; 59:10

Zanimljivo je da postoje određeni muslimanski izvori koji otvoreno priznaju da tekst K. 9:128 izričito svedoči da je Alah dao Muhamedu neke od svojih sopstvenih božanskih osobina:

„… objektivizacija Muhameda dostiže vrhunac u suri 9, koja je nesumnjivo jedna od najkasnijih medinskih sura. Ona više puta upućuje na ‘Alaha i Njegovog Poslanika’ (9:1, 3, 7, 16, 24, 29 itd.), a pretposlednji ajet (9:128) opisuje Poslanika kao ‘punog sažaljenja, punog milosti’, kvalitete koji se na drugim mestima pripisuju Alahu.“ (Neal Robinson, Discovering the Qur’an: A Contemporary Approach to a Veiled Text, 2. izdanje, [Georgetown University Press, Washington, D.C. 2003], str. 244)

I:

Jedan od ljudi znanja, Al-Husajn ibn al-Fadl, rekao je: „Počastvovao ga je sa dva Svoja sopstvena imena: samilosni i milostivi (rauf, rahim).“ Ista stvar je izrečena u drugom ajetu: „Alah je bio dobrostiv prema vernicima kada je među njih poslao Poslanika iz njihovih sopstvenih redova.“ (3:164)…

Džafer ibn Muhamed [as-Sadik] rekao je: „Alah je znao da Njegova stvorenja neće biti sposobna za čistu poslušnost prema Njemu, pa im je to rekao kako bi shvatila da nikada neće moći da postignu apsolutnu čistotu u služenju Njemu. Između Sebe i njih postavio je jednoga od njihove sopstvene vrste, ZAODEVAJUĆI GA SVOJIM SOPSTVENIM SVOJSTVIMA SAMILOSTI I MILOSTI. Izveo ga je kao istinoljubivog izaslanika stvorenju i učinio je tako da, kada mu neko bude poslušan, taj je poslušan Alahu, i kada se neko s njim složi, taj se slaže sa Alahom.“ Alah kaže: „Ko se pokorava Poslaniku, pokorio se Alahu.“ (4:80)

As-Samarkandi objašnjava da reči milost svim svetovima znače i za džine i za ljude. Kaže se takođe da to znači za sve stvoreno. On je milost vernicima time što ih vodi, milost licemerima time što im daje sigurnost od ubijanja, i milost nevernicima time što odlaže njihovu kaznu. Ibn Abas je rekao: „On je milost vernicima, a takođe i nevernicima, budući da su oni pošteđeni onoga što je zadesilo druge zajednice koje su poricale istinu.“ Prenosi se da je Poslanik rekao Džibrilu: „Da li je išta od te milosti dotaklo tebe?“ On je odgovorio: „Da, nekada sam strahovao od onoga što će mi se dogoditi, ali sada se osećam sigurno zbog načina na koji me je Alah pohvalio kada je rekao: ‘Koji poseduje moć, siguran kod Gospodara Prestola, kome se pokorava, potom pouzdan.’“ (81:21) (Kadi Ijad Ibn Musa al-Jahsubi, Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Isceljenje prepoznavanjem prava Izabranoga), preveo Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Škotska, U.K., treće izdanje 1991, meki povez], Prvi deo. Alahova velika procena vrednosti njegovog Poslanika izražena i rečju i delom, Prvo poglavlje. Alahova pohvala njemu i njegovo veliko poštovanje prema njemu, Odeljak 1. O pohvali njemu i njegovim brojnim izvrsnim osobinama, str. 4-6; velika slova, podebljanje i podvlačenje naši)

Opet:

Odeljak 14. O tome kako Alah počastvuje Poslanika NEKIM OD SVOJIH SOPSTVENIH LEPIH IMENA i opisuje ga nekim od Svojih Uzvišenih Svojstava

… On je dao prednost našem Poslaniku Muhamedu jer ga je ukrasio obiljem Svojih imena u Svojoj Moćnoj Knjizi i na jezicima Svojih Poslanika…

Jedno od Njegovih imena je Hvaljeni (al-Hamid). To znači Onaj koji je hvaljen zato što hvali Sebe i Njegove sluge Ga hvale. Takođe znači Onaj koji hvali Sebe i hvali dela poslušnosti. Poslanik se naziva Muhamed i Ahmed. Muhamed znači hvaljeni, i tako se njegovo ime pojavljuje u Zaburu Davidovom. Ahmed znači najveći među onima koji hvale i najuzvišeniji među onima koji su hvaljeni. Hasan ibn Sabit je na to ukazao kada je rekao:

Uzeto je za njega iz Njegovog sopstvenog imena kako bi ga uzvisilo.

Onaj sa Prestolom je hvaljen (Mahmud), a on je Muhamed.

Dva Alahova imena su Samilosni, Milostivi (ar-Ra’uf, ar-Rahim). Ona su slična po značenju. On ga njima naziva u Svojoj Knjizi kada kaže: „Samilostan, milostiv prema vernicima.“ (9:128) (Isto, Treće poglavlje. O pouzdanim i dobro poznatim predanjima koja se prenose o ogromnoj vrednosti koju mu je pripisao njegov Gospodar, njegovom uzvišenom položaju i njegovoj plemenitosti na ovom i na budućem svetu, str. 126-127; velika slova i podebljanje naši)

Dakle, ne samo da je Muhamedovo zadovoljstvo vezano za Alahovo zadovoljstvo, nego je on i sjedinjen sa svojim bogom u ljubavi koju muslimani treba da ukazuju svom božanstvu, pa čak i deli neke od božanskih svojstava koje Kuran pripisuje jedino samom muslimanskom bogu!

Toliko o argumentu da je islam strogo monoteistička religija koja odbacuje sve oblike idolopoklonstva i obožavanja stvorenja. Dokazi iz islamskih izvora jasno pobijaju takvu tvrdnju, budući da je sasvim očigledno da je islam preobrazio Muhameda u još jednog boga pored Alaha.

Činjenica je da islam prikazuje Muhameda kao onoga koji deli neke od kvaliteta, funkcija, slave, časti i obožavanja koji pripadaju isključivo muslimanskom božanstvu. Kao takav, islam je upravo ono što osuđuje i za šta (u nekim slučajevima) lažno optužuje druge religije, naime, pridruživanje stvorenja Stvoritelju.

U suštini, islam čini onaj jedan prestup za koji izričito kaže da nikada neće biti oprošten, a to je greh pridruživanja, na arapskom nazvan širk:

„Allah, zaista, neće da oprosti da se Njemu išta u obožavanju pridružuje, a kome hoće oprostiće sve osim toga; onaj ko Allahu išta u obožavanju pridružuje - zaista je daleko zalutao.“ S. 4:116 – up. K. 4:48; 2:22; 6:84-88; 39:65

Vreme je da muslimani prihvate stvarnost i priznaju činjenicu da je islam religija potpunog pokoravanja i obožavanja Alaha i njegovog saradnika Muhameda.

Povezani članci

Prema vernicima je najsamilosniji i najmilostiviji: studija slučaja o širku
Sura 9:128 i Basamov „džinovski“ problem