Prizivanje Alaha i …?

Obožavanje koje je skrenulo s puta, 1. deo

Sada kada smo završili s razmatranjem i odgovorom na kuranski izazov da se iznesu dokazi koji utvrđuju božanstvo Gospoda Isusa, želimo da pažnju usmerimo na muslimansku praksu poštovanja Muhameda, kako bismo pokazali da su muslimani zapravo krivi upravo za ono za šta Kuran optužuje druge. Prisetimo se u čemu se sastojao izazov i prigovor Kurana:

Reci (im, o Muhamede): Jeste li razmislili o svemu onome što prizivate mimo Alaha? Pokažite mi šta su stvorili od zemlje. Ili imaju li oni ikakav udeo u nebesima? Donesite mi neku knjigu pre ove (Knjige), ili neki ostatak znanja (u prilog onome što govorite), ako istinu govorite. S. 46:4 Pickthall

Muslimansko pismo osuđuje one koji bi prizivali ili se molili nekome ko nije ništa stvorio niti poseduje udeo u nebesima.

U svetlu te osude, cilj nam je u ovom članku da pokažemo kako je sam Muhamed postupio protivno naredbama sopstvenog boga time što je svojim sledbenicima dozvolio da njega prizivaju, odnosno da mu upućuju du'a. Muhamed je to činio iako Kuran izričito poriče da je on išta stvorio od zemlje ili da ima udeo u nebesima. Videćemo takođe kako je Muhamed sebe pretvorio u spasitelja, zamenjujući time Alaha kao predmet muslimanskog poverenja i nade.

**
Vernici su oni koji prizivaju ili zazivaju jedino Alaha**

Kuran zapoveda muslimanima da zazivaju, odnosno da upućuju du'a, samo Alahu:

A kada te robovi Moji upitaju (o Muhamede) o Meni, onda (im odgovori), Ja sam doista blizu (njima Svojim Znanjem). Odazivam se na zazive onoga koji moli kada Me priziva (bez ikakvog posrednika ili zagovornika). Zato neka Mi se odazovu i neka veruju u Mene, kako bi bili upućeni. S. 2:186 Hilali-Khan

Reci (o Muhamede): „Ja prizivam samo Gospodara svoga (Alaha jedinog), i ne pridružujem Mu nikoga kao sudruga.“ S. 72:20 Hilali-Khan

Hadisi čak kažu da je du'a, odnosno molitveni zaziv, samo srce ili suština obožavanja:

296. Vrsnost molitvenog zaziva

712. Abu Hurejra je preneo da je Poslanik rekao: „Alahu ništa nije draže od molitvenog zaziva.“

713. Abu Hurejra je preneo da je Poslanik rekao: „Najplemenitiji čin obožavanja jeste molitveni zaziv.“

714. An-Numan ibn Bešir je preneo da je Poslanik rekao: „Molitveni zaziv je obožavanje.“ Zatim je proučio: „Prizivajte Me i Ja ću vam se odazvati.“ (Al-Adab al-Mufrad al-Buhari, prevela Aiša Bevli, XXX. Molitveni zaziv; *)

3828. Preneto je od Numana bin Bešira da je Alahov Poslanik rekao: „Zaista je molitveni zaziv obožavanje.“ Zatim je proučio: „A Gospodar vaš je rekao: Prizivajte Me, Ja ću vam se odazvati.“[1] (Sahih) (English Translation of Sunan Ibn Majah - Compiled by Imam Muhammad Bin Yazeed Ibn Majah Al-Qazwini, From Hadith No. 3657 to 4341, hadise priredio i referencirao hafiz Abu Tahir Zubair 'Ali Za'i, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), završna redakcija Abu Khaliyl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 5, 34. Poglavlje o molitvenom zazivu, poglavlje 1. Vrlina molitvenog zaziva, str. 95)

[1] Gafir 40:60. (Isto)

Kuran dalje podstiče muslimane, poput Muhameda, da traže Alahovu pomoć ili zaštitu kad god đavo pokuša nekoga od njih da iskuša:

A ako ti šapat od đavola dođe (o Muhamede), onda potraži utočište kod Alaha. Gle! On sve čuje i sve zna. S. 41:36 Pickthall

Ali to nije sve. Kuran se izričito protivi upućivanju du'a bilo kome osim Alahu, ili traženju zaštite od bilo koga drugog, čak i ako su to pravedne sluge poput proroka ili anđela:

Ako ko priziva, pored Boga, bilo kojeg drugog boga, nema za to nikakvog dokaza; i račun njegov biće samo kod Gospodara njegova! i zaista nevernici neće uspeti! S. 23:117 Y. Ali

Gle! oni koje vi prizivate pored Alaha sluge su poput vas. Prizovite ih sada, pa neka vam se odazovu, ako istinu govorite! S. 7:194 Pickthall

Oni koje oni prizivaju i sami traže (za sebe) put pristupa Gospodaru svome, — čak i oni koji su najbliži: oni se nadaju Njegovoj Milosti i boje se Njegova Gneva: jer Gnev Gospodara tvoga jeste nešto čega se treba čuvati. S. 17:57 Y. Ali

I zaista su (o Muhamede) pojedinci iz roda ljudskog prizivali zaštitu pojedinaca iz roda džina, te su im oni samo uvećali obest (protiv Alaha); S. 72:6 Pickthall

Muslimansko pismo dalje kori one koji bi prizivali ono što nikome ne može ni nauditi ni koristiti:

I ne prizivaj mimo Alaha ono što ti niti može koristiti niti nauditi, a ako (ipak) to učiniš, sigurno ćeš biti jedan od zalimun (politeista i onih koji čine nepravdu). S. 10:106 Hilali-Khan

Upravo su ovakvi odlomci i predanja naveli neke muslimane da zaključe kako moliti ili prizivati nekoga osim Alaha znači obožavati stvorenje umesto Stvoritelja:

Komentari:

Tražiti od bilo kog stvorenja bilo šta što pripada jedino Alahu ZNAČI OBOŽAVATI TO STVORENJE, pa se stoga smatra politeizmom (tj. pridruživanjem sudruga Alahu). To stvorenje može biti neživa stvar poput kamena, sunca, slame, drveta itd., ili živo biće poput životinje, džina, anđela ili čak pobožne osobe ili proroka; tražiti od njih bilo šta što nadilazi moć stvorenja jeste politeizam. (English Translation of Sunan Ibn Majah, tom 5, 34. Poglavlje o molitvenom zazivu, poglavlje 1. Vrlina molitvenog zaziva, str. 95-96; naglasak velikim slovima i podvlačenjem naš)

Muhamed je bio neko ko nikoga nije mogao spasti niti mu koristiti

To znači da je upućivanje du'a Muhamedu takođe zabranjeno, budući da Kuran tvrdi da je on bio stvorenje koje nikome nije moglo ni nauditi ni koristiti. Štaviše, Muhamed je čak bio primoran da kaže kako ne zna šta će Alah učiniti s njim ili s njegovim savremenicima:

Reci: Ja sam za sebe nemam moći da koristim, niti moći da naudim, osim onoga što Alah hoće. Da sam znao nevidljivo, imao bih obilje imetka, i nevolja me ne bi doticala. Ja sam samo opominjač i donosilac radosne vesti ljudima koji veruju. S. 7:188 Pickthall

Ili govore: „On (Muhamed) ga je izmislio.“ Reci: „Ako sam ga izmislio, ipak vi nemate moći da me odbranite od Alaha. On najbolje zna šta o tome među sobom govorite! Dovoljan je On kao svedok između mene i vas! A On mnogo prašta i milostiv je.“ Reci (o Muhamede): „Ja nisam nešto novo među poslanicima (Alahovim) (tj. nisam prvi poslanik) niti znam šta će biti sa mnom ili s vama. Ja samo sledim ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasan opominjač.“ S. 46:8-9 Y. Ali

Reci (im, o Muhamede): Ja se molim samo Alahu, i ne pripisujem Mu nikakvog sudruga. Reci: Gle! Ja ne raspolažem ni štetom ni koristi za vas. Reci: Gle! niko me ne može zaštititi od Alaha, niti mogu naći ikakvo utočište mimo Njega (Moje je) samo dostavljanje (Istine) od Alaha, i poruka Njegovih; a ko se ne pokorava Alahu i poslaniku Njegovu, gle! njemu pripada oganj pakleni, u kome će takvi večno prebivati. Sve dok (na dan) ne ugledaju ono što im se obećava (možda će sumnjati); ali tada će znati (pouzdano) ko je slabiji u saveznicima i manji u mnoštvu. Reci (o Muhamede, nevernicima): Ne znam da li je blizu ono što vam se obećava, ili je Gospodar moj za to odredio dalek rok. S. 72:20-25 Pickthall

Prema hadisima, Muhamed je čak upozorio svoje sledbenike da ih neće moći spasti na Sudnjem danu:

Preneo Abu Hurejra:
Kada je Alah objavio stih: „Opominji rodbinu svoju najbližu“, Alahov Poslanik je ustao i rekao: „O narode Kurejša (ili je rekao slične reči)! Otkupite (tj. spasite) sami sebe (od paklene vatre), jer ja vas ne mogu spasti od Alahove kazne; o sinovi Abd Manafa! Ja vas ne mogu spasti od Alahove kazne; o Safija, tetko Alahova Poslanika! Ja te ne mogu spasti od Alahove kazne; o Fatima, kćeri Muhamedova! Traži od mene šta hoćeš od imetka moga, ali te ne mogu spasti od Alahove kazne.“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 51, broj 16)

Preneo Abu Hurejra:
Poslanik je rekao: „(Na Dan vaskrsenja) kamile će doći svome vlasniku u najboljem stanju u kojem su ikada bile (na ovome svetu), i ako on nije dao zekat na njih (na ovome svetu), gaziće ga svojim nogama; a isto tako, ovce će doći svome vlasniku u najboljem stanju u kojem su ikada bile na ovome svetu, i ako on nije dao zekat na njih, gaziće ga svojim papcima i bosti ga svojim rogovima.“ Poslanik je dodao: „Jedno od njihovih prava jeste da se muzu dok je pred njima voda.“ Poslanik je dodao: „Ne želim da mi iko od vas dođe na Dan vaskrsenja noseći oko vrata ovcu koja bleji. Takav će (tada) reći: ‚O Muhamede! (molim te, zagovaraj za mene).‘ Ja ću mu reći: ‚Ne mogu ti pomoći, jer sam ti preneo Alahovu poruku.‘ Isto tako, ne želim da mi iko od vas dođe noseći oko vrata kamilu koja riče. Takav će (tada) reći: ‚O Muhamede! (molim te, zagovaraj za mene).‘ Ja ću mu reći: ‚Ne mogu ti pomoći, jer sam ti preneo Alahovu poruku.‘“ (Sahih al-Buhari, tom 2, knjiga 24, broj 485)

Štaviše, ne samo da nikoga nije mogao spasti — Muhamed nije znao ni da li će on sam biti spasen!

Prenela Um al-Ala:
Jedna ansarijska žena koja je dala prisegu Poslaniku, da su ansarije bacale kocku o stanovanju muhadžira. Odlučeno je da Osman bin Mazun stanuje s njima (tj. s porodicom Um al-Ale). Osman se razboleo i ja sam ga negovala dok nije umro, i pokrili smo ga njegovom odećom. Zatim nam je došao Poslanik, a ja sam (obraćajući se mrtvom telu) rekla: „O Abu As-Saibe, neka je Alahova milost na tebe! Svedočim da te je Alah počastvovao.“ Na to je Poslanik rekao: „Kako ti znaš da ga je Alah počastvovao?“ Odgovorila sam: „Ne znam. Neka su otac moj i majka moja žrtvovani za tebe, o Alahov Poslaniče! Ali ko je drugi toga dostojan (ako ne Osman)?“ On reče: „Što se njega tiče, tako mi Alaha, smrt ga je stigla, i ja se nadam najboljem za njega. Tako mi Alaha, iako sam Alahov Poslanik, ipak ne znam šta će Alah učiniti sa mnom.“ Tako mi Alaha, nikada više neću tvrditi za nekoga da je pobožan nakon njega. To me je ražalostilo, i kada sam zaspala, videla sam u snu potok koji teče za Osmana bin Mazuna. Otišla sam Alahovom Poslaniku i ispričala mu to. On primeti: „To simbolizuje njegova (dobra) dela.“ (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 58, broj 266)

Ovo ima savršenog smisla s obzirom na to da Muhamed nije bio ništa više od pogrešivog ljudskog bića poput svih nas ostalih:

Reci: „Ja sam samo čovek kao i vi, (ali) meni se objavljuje da je vaš Bog jedan Bog: ko se nada susretu sa Gospodarom svojim, neka čini dobra dela, i neka u obožavanju Gospodara svoga ne pridružuje nikoga kao sudruga.“ S. 18:110 Y. Ali

I, kao i svi ostali njegovi sledbenici, Muhamed se mogao samo nadati Alahovoj milosti i neprestano se plašiti njegova gneva:

I probdi deo noći radi toga, kao dodatnu počast za sebe. MOŽE BITI da će te Gospodar tvoj uzdignuti na hvaljeno mesto. S. 17:79

Evo kako hadis objašnjava ovaj tekst:

Abdulah b. Amr b. al-As je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Kada čujete mujezina, ponavljajte ono što on govori, zatim zamolite blagoslov na mene, jer svako ko zamoli blagoslov na mene dobiće deset blagoslova od Alaha; zatim MOLITE od Alaha za mene el-vesilu, koja je stepen u Raju što priliči samo jednom od Alahovih slugu, a JA SE NADAM da MOŽE BITI da sam ja taj. Ako neko zamoli da meni bude data vesila, biće mu osigurano moje zagovaranje. (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 0747)

Štaviše, koliko god ovo muslimanima moglo biti uznemirujuće za čitanje, Alah je kroz čitav Kuran opetovano pretio da će Muhameda ubiti i uništiti ako ovaj ikada počini teške grehe:

A kada im se uče znaci Naši, jasni znaci, oni koji se ne nadaju susretu s Nama govore: ‚Donesi Kuran drugačiji od ovoga, ili ga izmeni.‘ Reci: ‚Nije na meni da ga menjam po svojoj volji. Ja sledim samo ono što mi se objavljuje. Zaista se bojim, ako bih se pobunio protiv Gospodara svoga, kazne strašnog dana.‘ S. 10:15 Arberry

Pa ako si ti (o Muhamede) u sumnji u pogledu onoga što smo ti objavili, [tj. da je ime tvoje zapisano u Tevratu (Tori) i Indžilu (Jevanđelju)] onda pitaj one koji čitaju Knjigu [Tevrat (Toru) i Indžil (Jevanđelje)] pre tebe. Zaista, istina ti je došla od Gospodara tvoga. Zato ne budi od onih koji sumnjaju (u nju). I ne budi od onih koji poriču ajete (dokaze, svedočanstva, stihove, pouke, znakove, objave itd.) Alahove, jer ćeš tada biti od gubitnika. S. 10:94-95 Hilali-Khan

Zaista, umalo te nisu odvratili od onoga što smo ti objavili (Kuran) (o Muhamede), da bi izmislio nešto drugo protiv Nas, i tada bi te sigurno uzeli za prijatelja! A da te nismo učvrstili, umalo da im se nisi malo priklonio. U tom slučaju, dali bismo ti da okusiš dvostruku kaznu na ovome svetu i dvostruku kaznu nakon smrti. A tada ne bi našao nikoga da ti pomogne protiv Nas. S. 17:73-75 Hilali-Khan

O Proroče! boj se (dužnosti svoje prema) Alahu i ne povinuj se (željama) nevernika i licemera; zaista je Alah Sveznajući, Mudri; S. 33:1

Reci (o Muhamede): „Zaista, ako se ne pokorim Gospodaru svome, bojim se patnje Dana velikoga.“ S. 39:13 Hilali-Khan

to je govor plemenitog Poslanika. To nije govor pesnika (malo vi verujete) niti govor gatara (malo vi razmišljate). Objava od Gospodara svih svetova. Da je on protiv Nas izmislio neke izreke, Mi bismo ga zgrabili za desnu ruku, a zatim bismo mu sigurno presekli žilu kucavicu. S. 69:40-46 Arberry

U svetlu takvih upozorenja lako je razumeti zašto se Muhamed toliko plašio i bio nesiguran u pogledu svoje večne sudbine.

Paradoksalno, postojalo je nešto u šta Muhamed nije nimalo sumnjao. Znao je pouzdano da će umreti kao i svako drugo ljudsko biće i završiti u paklu!

Ti ćeš zaista umreti, o Muhamede, i oni će takođe umreti: Zatim, na dan vaskrsenja, prepiraćete se jedni s drugima pred Gospodarom svojim. S. 39:30-31 Rodwell

Sada, tako mi Gospodara tvoga, sigurno ćemo ih sakupiti, i satane, a zatim ćemo ih dovesti oko Gehene da klečeći puze. Zatim ćemo iz svake skupine izvući onoga ko je bio najuporniji u preziru prema Svemilosnome; potom ćemo dobro znati one koji najviše zaslužuju da tu gore. Nema nijednog od vas ko neće sići u nju (wariduha); to je za Gospodara tvoga stvar odlučena, određena. Zatim ćemo izbaviti one koji su se Boga bojali; a zločinitelje ćemo tu ostaviti, da klečeći puze. S. 19:68-72 Arberry

Uporedite kako ovaj određeni stih prevode druge verzije:

Nema nikoga od vas ko neće sići u nju — To je utvrđena odluka kod Gospodara tvoga — S. 19:71 Rodwell

Neće biti nijednog od vas koji neće sići u isti [pakao]: [Ovo] je utvrđena odluka kod Gospodara tvoga. Sale

Nema nijednog od vas ko neće sići u nju — to je utvrdio i odlučio Gospodar tvoj. Palmer

Kuran takođe svedoči da mrtvi ništa ne čuju:

Niti su živi i mrtvi jednaki. Zaista Alah čini da čuje onaj koga On hoće_, a ti ne možeš učiniti da čuju ONI KOJI SU U GROBOVIMA_. S. 35:22 Shakir – uporedi K. 27:80; 30:52

Evo kako je Muhamedova devojčica-nevesta objasnila ove odlomke:

Preneo Hišamov otac:
Pred Aišom je spomenuto da je Ibn Omer Poslaniku pripisao sledeću izjavu: „Mrtvac se kažnjava u grobu zbog plača i naricanja svoje porodice.“ Na to je Aiša rekla: „Ali Alahov Poslanik je rekao: ‚Mrtvac se kažnjava zbog svojih zločina i greha, dok njegova porodica tada plače nad njim.‘“ Dodala je: „A ovo je slično izjavi Alahovog Poslanika kada je stao kraj (ivice) bunara u kome su bili leševi mnogobožaca ubijenih kod Bedra: ‚Oni čuju šta govorim.‘“ Dodala je: „Ali on je rekao da oni sada vrlo dobro znaju da je ono što sam im govorio bila istina.“ Aiša je zatim proučila: ‚Ti ne možeš učiniti da mrtvi čuju.‘ (30.52) i ‚Ti ne možeš učiniti da te čuju oni koji su u grobovima.‘ (35.22) to jest, kada su već zauzeli svoja mesta u (paklenoj) vatri. (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 59, broj 316)

Hišam je preneo od svoga oca da je Aiši spomenuto kako je Ibn Omer preneo kao merfu hadis od Alahovog Poslanika da se mrtvac kažnjava u grobu zbog naricanja njegove porodice za njim. Na to je ona rekla: On (Ibn Omer) je promašio (smisao). Alahov Poslanik je (zapravo) rekao: On (mrtvac) se kažnjava zbog svojih pogrešaka ili zbog svojih greha, a članovi njegove porodice sada nariču za njim. (Ovo pogrešno razumevanje Ibn Omera slično je njegovoj izjavi:) Alahov Poslanik je stao kraj bunara u kome su ležala mrtva tela onih mnogobožaca koji su ubijeni na dan Bedra, i rekao im je ono što je imao da kaže, tj.: Oni čuju šta govorim. Ali on (Ibn Omer) je pogrešno razumeo. Sveti Poslanik je samo rekao: Oni (mrtvi) razumeju DA JE ONO ŠTO SAM IM GOVORIO bilo istina. Ona je zatim proučila: „Zaista, ti ne možeš učiniti da mrtvi čuju poziv“ (xxvii. 80), niti možeš učiniti da čuju oni koji su u grobovima, niti ih možeš obavestiti kada su zauzeli svoja mesta u paklu. (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 2027)

Dakle, pošto je Muhamed mrtav, on ne može čuti ničiji zaziv niti molbu za zagovaranje.

Ovo takođe objašnjava zašto je Abu Bekr obilazio i govorio onima koji su obožavali Muhameda da je njihov prorok mrtav, dok je Alah večno živ:

Prenela Aiša (žena Poslanikova):

Alahov Poslanik je umro dok je Abu Bekr bio na mestu zvanom As-Sunh (Al-Alija). Omer je ustao i rekao: „Tako mi Alaha! Alahov Poslanik nije mrtav!“ Omer je (kasnije) rekao: „Tako mi Alaha! Ništa mi drugo nije padalo na pamet osim toga.“ Rekao je: „Zaista! Alah će ga vaskrsnuti i on će nekim ljudima odseći ruke i noge.“ Zatim je došao Abu Bekr, otkrio lice Alahovog Poslanika, poljubio ga i rekao: „Neka su majka moja i otac moj žrtvovani za tebe (o Alahov Poslaniče), ti si dobar i u životu i u smrti. Tako mi Alaha u čijim je Rukama moj život, Alah nikada neće dati da okusiš smrt dvaput.“ Zatim je izašao i rekao: „O ti koji se zaklinješ! Ne žuri.“ Kada je Abu Bekr progovorio, Omer je seo. Abu Bekr je hvalio i slavio Alaha i rekao: „Nema sumnje! Ko god je obožavao Muhameda — Muhamed JE MRTAV, a ko god je obožavao Alaha — Alah je Živ i nikada neće umreti.“ Zatim je proučio Alahovu Reč: — „(O Muhamede) Zaista ćeš ti umreti, i oni će takođe umreti.“ (39.30) Proučio je i:

„Muhamed nije ništa više do poslanik; a doista su i pre njega poslanici prolazili. Pa ako umre ili ubijen bude, hoćete li se onda na pete svoje vratiti? A ko se na pete svoje vrati, neće Alahu nimalo nauditi. A Alah će nagraditi one koji su zahvalni.“ (3.144) (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 57, broj 19)

Poenta Abu Bekra jasna je svakome ko je iole upoznat s učenjima Kurana. Ludo je obožavati mrtve i u njih polagati nadu ili poverenje — one koji nikome ne mogu ni nauditi ni koristiti — umesto obožavati Alaha koji nikada ne umire i koji sve čuje.

To u suštini znači da je muslimanima zabranjeno da upućuju du'a svome proroku, i to iz najmanje dva razloga. Prvo, Muhamed je mrtav i ne može čuti niti odgovoriti ni na čije molbe. Drugo, i još važnije, upućivanje du'a ili prizivanje nekoga jeste sama srž obožavanja. Prizivati Muhameda (naročito sada kada je mrtav) stoga je očigledan čin širka, odnosno pridruživanja stvorenja Alahu, što je zapravo jedini prestup koji muslimansko božanstvo nikada neće oprostiti (uporedi K. 4:48, 116).

Ovim se završava prvi deo naše analize. Vreme je da pređemo na 2. deo.