Islamski božanski spasitelj razotkriven, 1. deo

U ovom članku ponovo ćemo se osvrnuti na pitanje Muhamedovog posredovanja, naročito u svetlu jednog kuranskog odlomka o kojem smo već govorili na drugom mestu, kako bismo pokazali da Muhamedov sunet ne samo da nadmašuje Kuran, nego ga zapravo uzdiže do božanstva i do statusa jednakog njegovom sopstvenom božanstvu.

Nema drugog pomagača ni posrednika osim Alaha

Kuran sasvim jasno kaže da nijedna duša, nijedno ljudsko biće, neće moći da koristi niti da pomogne bilo kome na Dan suda:

„Pa ipak, zaista, nad vama bdiju uvek budni čuvari, plemeniti, koji beleže, svesni svega što činite! Gle, [u životu budućem] istinski čestiti: biće zaista u blaženstvu, dok će, gle, opaki zaista biti u rasplamsaloj vatri [vatri] u koju će ući na Sudnjem danu, i koju neće moći [da] izbegnu. A šta bi te moglo dovesti do saznanja šta će taj Sudnji dan biti? I ponovo: šta bi te moglo dovesti do saznanja šta će taj Sudnji dan biti? [Biće to] Dan kada nijedno ljudsko biće neće nimalo koristiti drugom ljudskom biću nafsun linafsin****): jer toga Dana [postaće očigledno da] sva vlast pripada jedino Bogu.“ S. 82:10-19 Muhamed Asad

Evo kako sledeći muslimani prenose konkretni stih o kojem je reč:

„Dan kada nijedna osoba ne poseduje ništa za bilo koju drugu osobu, i odluka je toga dana Božja.“ S. 82:19 (Kuran: reformistički prevod (QRT))

„Dan u kome nijedna duša neće imati nikakvu moć za bilo koju (drugu) dušu. (Apsolutna) zapovest toga dana pripada Allahu.“ Pickthall

Odlomak je odlučan i nedvosmislen. Ni ljudska bića, ni bilo koja druga stvorenja poput mitskih džina, neće moći da pomognu jedni drugima, budući da će Alah odrediti (zapravo, već je predodredio) sudbinu svakog pojedinca toga dana.

To znači da su posredovanje i posredništvo bilo koje vrste potpuno isključeni, na šta i sam Kuran više puta ukazuje:

„I bojte se Sudnjeg Dana kada niko ni za koga ništa neće moći da učini, i kada ničije posredovanje neće da se prihvati, i kada ni od koga otkup neće da se primi i kada niko nikome u pomoć neće da pritekne.“ S. 2:48 QRT

Islamsko pismo takođe sasvim jasno kaže da je Alah jedini posrednik i zaštitnik kojeg čovek ima:

„I upozoravaj Kur'anom one koji strahuju što će pred svojim Gospodarem da budu sakupljeni, kada osim Njega ni zaštitnika ni zagovornika neće imati, da bi se Allaha bojali.“ S. 6:51 QRT – up. Kuran 6:70

„Bog je Onaj koji je stvorio nebesa i Zemlju, i sve što je između njih, za šest dana, a zatim se uzdigao nad Prestolom. Vi nemate osim Njega nijednog Gospodara, niti posrednika. Zar se nećete onda opomenuti?“ S. 32:4 QRT

„Zar oni mimo Allaha zagovornike uzimaju?! Reci: „Zar i onda kada su bez ikakve moći i kada ništa ne razumeju?“ Reci: „Svako zagovaranje pripada Allahu, Njegova je vlast na nebesima i na Zemlji, a zatim ćete Njemu da se vratite.“ Kad se spomene samo Allah, grče se srca onih koji u Budući svet ne veruju, a kada se spomenu oni koje oni pored Njega obožavaju, odjednom ih obuzme radost.“ S. 39:43-45 Pickthall

Muhamed u pomoć!

Ovde počinju problemi za muslimane.

Prema zbirkama hadisa, Muhamed je navodno učio da će mu biti dozvoljeno da posreduje za svoje sledbenike i da na osnovu svog posredovanja neke od njih izbavi iz samog pakla. Muhamed je čak otišao toliko daleko da je tvrdio kako će njegovo posredovanje važiti i za one muslimane koji su počinili teška zlodela poput preljube i krađe!

Prenosi Imran bin Husein: Prorok je rekao: „Neki ljudi biće izvedeni iz Vatre posredovanjem Muhameda; oni će ući u Raj i biće nazvani el-Džehenemijjun (ljudi paklene vatre).“ (Sahih al-Buhari, tom 8, knjiga 76, broj 571; *)

Prenosi Anas ibn Malik: Prorok je rekao: Moje posredovanje biće za one iz mog naroda koji su počinili teške grehe. (Sunan Abu Davud, knjiga 40, broj 4721; *)

Hadis br. 3.

Sveti Prorok, Posrednik za grešnike, rekao je: „Moje posredovanje je za one iz mog umeta koje su gresi uništili!“2…

Hadis br. 9.

Sveti Prorok, Posrednik za grešnike, rekao je: „Moje posredovanje je za grešnike iz mog umeta.“ Na to Abu Darda upita: „Čak i ako je preljubnik ili lopov?“ On odgovori: „Da – čak i ako je preljubnik, čak i ako je lopov – uprkos željama Abu Darde!!“4

2 Ibn Adi u Medžma Zevaidu, od hazreti Umul-Muminin Ume Salme…

4 Abu Bekr Ahmed ibn Ali Bagdadi, od hazreti Abu Darde. (Četrdeset hadisa o posredovanju Svetog Proroka, imam Ahmed Reza Kan, engleski prevod Akib Farid Kadri, str. 5)

Hadis br. 15.

Sveti Prorok, Posrednik za grešnike, rekao je: „Prorocima će biti postavljene propovedaonice od zlata i oni će sesti na njih, a moja propovedaonica ostaće prazna jer ja na nju neću sesti – nego ću ponizno stajati pred svojim Gospodom, strahujući da ne budem poslat u Raj dok moj umet ostaje iza mene. Tada ću se moliti: ‘O Gospode moj! Moj umet! Moj umet!’ Alah Uzvišeni će objaviti: ‘O Muhamede! Kakva je tvoja želja u pogledu toga šta da učinim sa tvojim umetom?’ Ja ću odgovoriti: ‘O Gospode moj! Brzo im svedi račune!’ Tako ću nastaviti da posredujem sve dok ne dobijem pisma da budu oslobođeni oni koji su već poslati u pakao – do te mere da će Malik, čuvar pakla, uzviknuti: ‘O Muhamede! Nisi ostavio ni trunke Gospodnjeg gneva na svom umetu!’“ 4

4 Hakim sa pouzdanim lancima prenosilaca, te Tibrani i Bejheki, od hazreti Abdulaha ibn Abasa. (Isto, str. 6; podvlačenje i kurzivni naglasak su naši)

Muhamed sebe pretvara u još jedno božanstvo pored Alaha

Muhamedova učenja, onako kako su preneta u zbirkama hadisa, u suštini podrazumevaju da on ima udela u božanskom identitetu – zapravo, u samom biću – svog sopstvenog božanstva. U najmanju ruku, hadisi pretvaraju Muhameda u boga pored Alaha.

Logički gledano, za one muslimane koji hadise svog poslanika smatraju autoritativnim i obavezujućim jednostavno nema izlaza iz ovoga:

1. Svako posredovanje pripada Alahu, budući da jedino on štiti i posreduje.
2. Muhamed će posredovati za vernike poslednjeg dana i time ih spasti od pakla.
3. Muhamed, dakle, ima udela u jedinstvenom identitetu svog boga i sadrug je Alahu u njegovom božanskom delu posredovanja.

Ili, ako je muslimanima neprijatan ovaj silogizam, evo drugog koji u suštini iznosi istu stvar:

1. Alah zabranjuje posredovanje bilo kog stvorenja, budući da svako posredovanje pripada isključivo njemu.
2. Muhamed je učio da će mu Alah dozvoliti da posreduje za muslimane poslednjeg dana.
3. Muhamed, dakle, nije stvorenje i stoga mora biti božanski.

Svako ko je i najmanje upoznat sa Kuranom odmah može uočiti problem sa ovim stavom, budući da se muslimansko pismo trudi iz sve snage da Muhameda prikaže kao pogrešivo, nesavršeno ljudsko biće koje nikoga nije moglo da spase:

„ili dok ne budeš imao kuću od zlata, ili dok se na nebo ne uspenješ; a nećemo da verujemo ni da si se uspeo sve dok nam ne doneseš Knjigu da je čitamo.“ Reci: „Uzvišen neka je moj Gospodar! Zar ja nisam samo čovek, poslanik?!““ S. 17:93 Pickthall

„Ja (Muhammed) sam čovek kao i vi, meni se objavljuje da je vaš Bog - jedan Bog. Pa ko se nada susretu sa svojim Gospodarom, neka radi dobra dela i neka pored svog Gospodara nikoga ne obožava!“ S. 18:110 QRT

„Ti ćeš, sigurno, da umreš, a i oni će, takođe, da pomru. A zatim ćete, na Sudnjem danu, pred svojim Gospodarom međusobno da se sporite.“ S. 39:30-31 Hilali-Kan

„Ja sam samo čovek kao i vi, meni se objavljuje da je vaš Bog samo jedan Bog, zato ustrajno verujte u Njega, i oprost od Njega tražite. A teško neznanobošcima,“ S. 41:6 QRT

„Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.“ S. 46:9 Asad

Štaviše, njegov gospod izričito kaže Muhamedu da on apsolutno ne može i neće moći da izbavi nijednu osobu iz pakla:

„Zar ti da spasiš onog koji je zaslužio kaznu, onog koji će sigurno biti u Vatri?“ S. 39:19 Hilali-Kan

Ironično, iste zbirke hadisa koje obožanstvljuju Muhameda ujedno su i one koje ističu Muhamedovu nesigurnost i nesposobnost da bilo kome koristi ili da ga spase!

Prenosi Um el-Ala:
Ansarijska žena koja je dala zakletvu vernosti Proroku, da su Ansarije bacale kocku o smeštaju Muhadžira. Odlučeno je da Osman bin Maz'un stanuje kod njih (tj. kod porodice Um el-Ala). Osman se razboleo i ja sam ga negovala dok nije umro, i pokrili smo ga njegovom odećom. Zatim nam je došao Prorok, a ja sam (obraćajući se mrtvom telu) rekla: „O Abu es-Saibe, neka je Alahova milost na tebi! Svedočim da te je Alah počastvovao.“ Na to Prorok reče: „Otkud znaš da ga je Alah počastvovao?“ Odgovorila sam: „Ne znam. Neka moji otac i majka budu žrtvovani za tebe, o Alahov Poslaniče! Ali ko je drugi toga dostojan (ako nije Osman)?“ On reče: „Što se njega tiče, tako mi Alaha, smrt ga je stigla i ja se nadam najboljem za njega. Tako mi Alaha, iako sam Alahov poslanik, ipak ne znam šta će Alah učiniti sa mnom.“ Tako mi Alaha, nikada više posle njega neću tvrditi ni za koga da je pobožan. To me je rastužilo, i kada sam zaspala, videla sam u snu reku koja teče za Osmana bin Maz'una. Otišla sam Alahovom Poslaniku i ispričala mu to. On primeti: „To simbolizuje njegova (dobra) dela.“ (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 58, broj 266; *)

I:

Prenosi Abu Hurejra:
Kada je Alah objavio stih: „I upozoravaj svoju najbližu rodbinu,“, Alahov Poslanik ustade i reče: „O narode Kurejša (ili je rekao slične reči)! Otkupite (tj. spasite) sebe (od paklene vatre), jer ja vas ne mogu spasti od Alahove kazne; o Beni Abd Manafe! Ja vas ne mogu spasti od Alahove kazne; o Safija, tetko Alahovog Poslanika! Ja te ne mogu spasti od Alahove kazne; o Fatima, kćeri Muhamedova! Traži od mene šta god hoćeš od mog imetka, ali te ne mogu spasti od Alahove kazne.“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 51, broj 16; *)

Muhamedove izjave svrstavaju ga u istu kategoriju sa onima za koje Kuran kaže da ne mogu nikoga ni spasti ni povrediti:

„Reci: „Zar da, pored Allaha, molimo one koji ne mogu da nam pribave nikakvu korist ni da otklone neku štetu, pa da budemo vraćeni svojoj prošlosti, a Allah nas je već uputio, i da budemo kao onaj koga su na Zemlji zaveli đavoli pa ništa ne zna, a koga drugovi njegovi zovu na Pravi put: 'Dođi nama!'“ Reci: „Zaista je Allahova uputa – istinska uputa, i nama je naređeno da se Gospodaru svetova predamo,“ S. 6:71 Asad

„„Pa zašto onda, umesto Allaha, obožavate one koji ne mogu ni da vam koriste niti mogu od vas kakvu štetu da otklone?“ Upita on. „Teško vama i onima koje, umesto Allaha, obožavate! Zašto se ne opametite?““ S. 21:66-67 Asad

Muhamed je, dakle, kriv za to što je sebe pretvorio u idola, veoma sličnog onima koje su obožavali pagani njegovog vremena. Kao posledica toga, Muhamed je neposredno odgovoran za to što je svoje sledbenike pretvorio u idolopoklonike, podstičući ih da u njemu, a ne u Alahu, gledaju svog spasitelja i posrednika na Dan suda!

To znači da pridržavanje Muhamedovog suneta vodi u činjenje neoprostivog greha širka, tj. prestupa pridruživanja stvorenja muslimanskom božanstvu u njegovim isključivo božanskim funkcijama i svojstvima!

Islamsko pismo sasvim jasno kaže da će oni koji to čine nakon što su primili znanje o „objavi“ trpeti večnu muku, budući da su bez izgovora:

„Koji vam je Zemlju posteljom, a nebo zdanjem učinio; Koji s neba spušta vodu i s njom izvodi plodove, opskrbu vašu. Zato ne pripisujte Allahu druga božanstva, a znate to.“ S. 2:22 QRT

Asadova fusnota uz ovaj tekst prilično je zanimljiva:

13 Doslovno: „ne pripisujte Bogu nikoga ravnog njemu“ (andad, mn. od nidd). Postoji potpuna saglasnost među svim komentatorima da ovaj izraz podrazumeva svaki predmet obožavanja kojem se pripisuju neka ili sva Božja svojstva, bilo da se on shvata kao božanstvo „samo po sebi“ ili kao svetitelj koji navodno poseduje izvesne božanske ili polubožanske moći. Ovo značenje može se izraziti samo slobodnim prevodom navedene fraze. (Podebljani naglasak je naš)

Drugi tekstovi koji se odnose na temu širka obuhvataju sledeće:

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo, a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 Asad – up. Kuran 4:116

„Ko drugom mesto koje pripada samo Allahu daje, Allah će ulazak u Raj da mu zabrani i boravište njegovo će da bude Pakao; a nepravednicima niko neće moći da pomogne.“ S. 5:72 Asad

„A tebi, i onima pre tebe, je objavljeno: „Ako bi druga božanstva pored Allaha obožavao tvoja dela bi sigurno propala, i sigurno bi bio među stradalnicima." Nego, jedino Allaha obožavaj i budi zahvalan!“ S. 39:65-66 QRT

Tako su Muhamedovi sledbenici narod mušrika (tj. onih koji Alahu pridružuju sadruge) i stoga su, prema učenju Kurana, na putu za pakao.

Muhamedova uloga posrednika ponižava njegovo božanstvo

Muhamedovo posredovanje ne samo da ga obožanstvljuje i uzdiže do statusa jednakog njegovom gospodu, nego i ponižava Alaha time što sugeriše da muslimanski bog nije sveznajući. Ono dalje podrazumeva da takozvani poslanik u izvesnim aspektima zna više od svog sopstvenog božanstva, budući da muslimansko pismo sasvim jasno kaže da posredovanje potkopava samo Alahovo sveznanje:

„Oni, pored Allaha, obožavaju ono što ne može niti da im naudi niti da im kakvu korist donese, i govore: „Ovi se za nas zauzimaju kod Allaha.“ Reci: „Zar da Allaha obaveštavate da na nebesima i na Zemlji postoji nešto što On ne zna da postoji?!“ Uzvišen je On i vrlo visoko u odnosu na one koje Mu pridružuju.“ S. 10:18

Ovo u suštini znači da su Muhamed i/ili autor(i) Kurana očigledno zaključili da posredovanje podrazumeva da Alah nije znao sve činjenice i da mu je stoga bio potreban neko ko će ga podsetiti. Međutim, pošto su autori/priređivači Kurana pretpostavljali da je Alahovo znanje savršeno i da obuhvata sve što se zbiva na nebesima i na zemlji,

„Neka oni koji škrtare u onome što im Allah iz Svoga obilja daje, nikako ne misle da je to za njih dobro. Naprotiv, to je za njih zlo. Na Sudnjem danu biće im omotano oko vrata ono čime su škrtarili. A Allahu pripada nasledstvo nebesa i Zemlje i Allah dobro zna ono što vi radite.“ S. 3:180

morali su, dakle, da u potpunosti odbace pojam posredovanja. Kao što je pokojni Muhamed Asad izjavio u vezi sa ovim stihom:

27 Tako se verovanje u delotvornost bilo čijeg bezuslovnog posredovanja kod Boga, ili posredništva između čoveka i Njega, ovde izjednačava sa poricanjem Božjeg sveznanja, koje sve okolnosti grešnika i njegovog grešenja uzima u obzir a priori. (Što se tiče Božjeg simboličnog davanja dozvole svojim prorocima da „posreduju“ za svoje sledbenike na Dan suda, videti napomenu 7 iznad.) (Podebljani naglasak je naš)

Ipak, takva tvrdnja stavlja muslimane pred dilemu, jer je u direktnom sukobu sa tvrdnjama hadisa o tome da je Muhamedu dozvoljeno da posreduje pred svojim gospodom i da će na osnovu njegovog posredovanja ljudi biti spaseni iz pakla.

Muslimani, dakle, moraju da se suoče sa činjenicom da je, prema takozvanim nadahnutim izjavama Muhameda, Alah nesavršen u svom znanju i da mu je potreban njegov poslanik da ga na Dan suda obavesti o stanju pojedinaca za koje posreduje. Kao takvo, Muhamedovo znanje je u izvesnom smislu uporedivo sa Alahovim, pa ga u nekim aspektima čak i nadmašuje!

Šta neki muslimani govore

Da neki musliman ne bi sada prigovorio kako je ovo prosto hrišćansko ili nemuslimansko viđenje odnosno izvrtanje podataka, dovoljno je da ga podsetimo da postoje izvesni muslimani – naročito oni koji slede samo Kuran – koji priznaju sve probleme koje učenje o posredovanju stvara za verovanje u apsolutno Alahovo jedinstvo.

Na primer, evo šta prevodioci Kurana: reformističkog prevoda imaju da kažu o ulozi posredovanja u islamu i o muslimanskom obožanstvljenju Muhameda:

002:048 Verovanje u posredovanje je mitologija zajednička mnogim religijama. Satana je, preko verskih sveštenika, zarazio veru mnogih ljudi virusom zvanim posredovanje. Posredovanje stvara lažnu nadu koja podstiče obožavanje ljudi. Živi verski vođi jasno uviđaju moć posredovanja za svoju političku i ekonomsku eksploataciju: ako njihovi sledbenici veruju da bi im „sveti mrtvi ljudi“ mogli podariti večno spasenje i spasti ih od Božje pravde, onda će biti podložniji tome da slepo slede svoje polusvete vođe.

Niko nema moć da spase zločince od Božjeg suda. Kuran veru u posredovanje smatra širkom ili politeizmom. Ako uopšte i postoji ikakvo posredovanje, ono će biti u obliku svedočenja za istinu (2:48,123,254; 6:70,94; 7:53; 10:3; 20:109; 34:23; 39:44; 43:86; 74:48; 78:38). Ironično, Kuran nas obaveštava da će se Muhamed žaliti na to što je njegov narod napustio Kuran, a ne „njegov sunet“, kako oni tvrde (25:30). Ako bi postojalo ikakvo Muhamedovo posredovanje, bilo bi upravo to. Muhamedanci su TOLIKO NEUKI I OHOLI, poput svojih predaka, da su I ONI u poricanju sopstvenog pridruživanja sadruga Bogu kroz pripisivanje moći posredovanja, ili drugih lažnih moći, Božjim slugama (6:23-26; 16:35; 17:57; 39:3, 38; 19:81-82). Oni koji priznaju Kuran ne daju prednost jednom poslaniku nad drugim (2:285), budući da svi poslanici pripadaju istoj zajednici (21:92; 23:51-53)…

Poučeni smo da slavimo i hvalimo Boga (3:41; 3:191; 33:42; 73:8; 76:25; 4:103), a ne njegove poslanike, koji su samo ljudska bića poput nas. Milostivi i Voljeni Bog nas poučava da imena poslanika izgovaramo po njihovim ličnim imenima, bez veličanja, i Muhamed se ne razlikuje od drugih poslanika (2:136; 2:285; 3:144). Muhamed je bio ljudsko biće poput nas (18:110; 41:6), a njegovo ime se u Kuranu pominje kao Muhamed, slično onome kako se u Kuranu pominju i drugi ljudi (3:144; 33:40; 47:2; 48:29).

Izgovaranje izraza koji sadrže salli ala posle Muhamedovog imena, kako to uobičajeno čine i suniti i šiiti, zasniva se na izvrtanju značenja glagola koji zahteva delanje podrške i ohrabrenja živog poslanika, a ne izgovaranje hvale mrtvom poslaniku (uporedi 33:56 sa 33:43; 9:103; i 2:157). Uprkos ovim stihovima koji razjašnjavaju značenje te reči; uprkos činjenici da nas Kuran ne poučava da nešto kažemo, nego da nešto učinimo; uprkos činjenici da zamenica trećeg lica u toj frazi ukazuje na to da je reč o novotariji nastaloj posle Muhamedovog odlaska; uprkos ovim i mnogim drugim činjenicama, sunitski i šiitski sveštenici uporno traže izgovor da nastave OVAJ OBLIK OBOŽAVANJA MUHAMEDA. Protivno nameri i praksi masa, neki sveštenici čak tvrde da je ova fraza molitva za Muhameda, a ne fraza njegove hvale. Muhamed, naročito Muhamed iz njihove mašte, trebalo bi da bude poslednja osoba kojoj su potrebne stalne molitve miliona ljudi. Prema njima, Muhamed je već dobio najviši rang u raju, i opet prema njima, on nije počinio nikakve grehe. Stoga je adresat njihovih molitava pogrešan. Trebalo bi da se mole za sebe i jedni za druge, a ne za Muhameda. To je slično tome kada bi beskućnici svoje sitne novčiće, više puta dnevno, poklanjali najbogatijem čoveku na svetu. Podjednako je besmisleno.

Velika većina sunitskih i šiitskih mušrika objavljuje svoju mirnu predanost jedino Bogu dok stoje u molitvi, ali odmah dvaput poništava tu izjavu kada sedne. Najpre kažu Bogu: „Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo.“, a zatim zaborave šta su upravo obećali Bogu pozdravljajući „proroka“ u DRUGOM licu: „Mir neka je s TOBOM, o proroče!“ (as salamu alayKA ayyuhan nabiyyu), kao da je on još jedan svemoćni i sveznajući bog. Usnama priznaju monoteizam dok stoje, a kada sednu, vraćaju se ispovedanju svog idolopoklonstva. Oni koji izdaju značenje reči „Vladaru Sudnjega dana.“, koje bezbroj puta izgovaraju u svojim molitvama (1:4; 82:17-19), oni koji protivreče svrsi molitve (20:15), očigledno su oni koji su nesvesni sopstvenih molitava (107:4-7; 8:35). Prkoseći Kuranu, mnoge sekte i mistički redovi nadmetali su se ko će Muhameda staviti u položaj koji je Muhamed nedvosmisleno odbacio (39:30 i 16:20, 21). Videti takođe: 2:123,254; 3:80; 5:109; 6:51; 6:70,82,94; 7:53; 9:80; 10:3,18; 13:14-16; 19:87; 21:28; 33:64-68; 34:23,41; 39:3,44; 43:86; 53:19-23; 74:48; 83:11.

Posle Isusovog odlaska, farisej Pavle pretvorio je [sic] Isusa u božansku žrtvu i posrednika između svog stada i Boga: „Jer jedan je Bog, jedan i posrednik između Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus, Koji sebe dade u otkup za sve, svjedočanstvo u naznačena vremena,“ (1. Timoteju 2:5-6). Katolička crkva otišla je i dalje i pridodala Mariju i brojne svetitelje redovima svetih posrednika moći.

Sledbenici sunitske i šiitske sekte slede sličnu doktrinu. Oni zamenjuju jednog idola drugim i smatraju Muhameda „posrednikom“ između Boga i ljudi; tvrde da bez prihvatanja Muhameda niko ne može zadobiti spasenje! Sledeći tradiciju Pavla [sic], a zatim i tradiciju Katoličke crkve, i oni su stvorili sopstvene svetitelje, čime su izgradili piramidalnu šemu posrednika. Zanimljivo je da su neki kasniji idoli po popularnosti nadmašili glavnog idola. Na primer, u Iranu ljudi obožavaju idola druge generacije, Aliju, više nego što obožavaju Muhameda. Alijino ime prizivaju gotovo u svakoj prilici. U Siriji je idol treće generacije, Husein, popularniji i od Alije i od Muhameda. Dugačak spisak idola razlikuje se od zemlje do zemlje, od grada do grada, od reda do reda, a uključuje čak i imena živih lokalnih idola. (Str. 62-63; naglasak velikim slovima i podvlačenjem je naš)

I:

005:109 Šta je sa onima koji veruju da će ih Muhamed spasti na Dan suda? Njihov IDOL će ih toga dana odbaciti, i biće iznenađeni kada čuju njegovo posredovanje u obliku svedočenja istini (25:30). Videti takođe 2:48. (Str. 123; naglasak velikim slovima i kurzivom je naš)

Opet:

039:003 Nema velike razlike između mekanskih politeista i savremenih politeista koji su islam pretvorili u korporaciju sa ograničenom odgovornošću ili u partnerstvo sa ograničenom odgovornošću. Oni koji očekuju da će njihovi proroci i svetitelji jednoga dana posredovati u njihovu korist pridružuju Bogu sadruge, IAKO TO NE PRIZNAJU (6:23). Videti takođe 2:48. (Str. 299; naglasak velikim slovima i kurzivom je naš)

Muhamed Asad kaže nešto slično u svom komentaru na Kuran 19:88:

76 Ova aluzija na hrišćansko verovanje u Isusa kao „Sina Božjeg“ – i uopšte na svako verovanje u Božje „ovaploćenje“ u nekom stvorenom biću – nastavlja temu načetu u 81. stihu iznad: naime, obožanstvljenje sila ili bića koja nisu Bog „kako bi bili izvor snage“ onima koji im se obraćaju. Ali dok se 81. stih posebno odnosi na bezbožnike koji materijalnom bogatstvu i moći pripisuju kvazibožanski status i potpuno se predaju traganju za svetovnim uspehom, ovaj odlomak se odnosi na ljude koji, iako veruju u Boga, obožanstvljuju i proroke i svetitelje, u podsvesnoj nadi da bi oni mogli delovati kao „posrednici“ između njih i Svemogućeg. Budući da ovo obožanstvljenje vređa načelo Božje transcendentne jednosti i jedinstvenosti, ono podrazumeva raskid čovekove „veze sa Bogom“ i, ako se u njemu svesno istrajava, predstavlja neoprostiv greh (up. 4:48 i 116). (Podebljani naglasak je naš)

Prevodioci QRT dalje pišu:

074:046 Većina Jevreja, hrišćana, sunita i šiita ne priznaje Dan suda. Prema kuranskoj definiciji, vladar i sudija toga dana je jedino Bog (1:4), i niko ne može ni pomoći ni naškoditi drugome (82:19). Oni koji veruju u posredovanje, samim tim verovanjem poriču Dan suda onako kako ga je Bog definisao. Ateisti, s druge strane, izričito poriču Dan suda. (Str. 373; kurzivni naglasak je naš)

A evo šta kažu u jednom od okvira na str. 458, gde islamsku tradiciju suprotstavljaju učenju Kurana. Podebljani naglasak i velika slova su naši:

Trebalo bi da se molimo jedino Bogu dok stojimo u sala molitvama, ali kada sednemo, trebalo bi da dozivamo Muhameda kao da je živ, sveprisutan i sveznajući, obraćajući mu se rečima „essalamu alayKA ayyuha al-nabiyyu“ (o proroče, mir neka je s TOBOM).

Ovo je očigledna novotarija, budući da Muhamed nije mogao izgovarati ove reči u svojim molitvama; inače bi bio šizofreničar (35:14, 40; 4:101-103; 29:45). U sala molitvama trebalo bi da se SAMO Boga sećamo, da izjavljujemo svoju odanost Njemu i tražimo Njegovu pomoć. U molitvi nije prikladno pričati Bogu priču o Mojsiju i faraonu ili pravila o nasleđivanju, opis raja i pakla itd. (17:110-111; 20:14; 72:18-19).