Otkrivanje Alahovog partnera u hvali i časti, 2. deo

Nastavljamo tamo gde smo prethodno stali.

Još jedan način na koji je Alah uzdigao Muhamedovu slavu jeste taj što mu je podario neka od svojih sopstvenih božanskih imena i osobina, kao i to što je Muhamedovo ime spojio sa svojim:

Muhamed b. el-Musena – Ibn Ebi Adi – Abdurahman (to jest, el-Mesudi) – Amr b. Mura – Ebu Ubejda – Ebu Musa [el-Ešari]: Božiji Poslanik nam je sebe imenovao na razne načine. Rekao je: ‚Ja sam Muhamed [onaj koji je hvaljen], Ahmed [najhvaljeniji], al-Muqaffi [onaj koji sledi], al-Hashir [poslednji u nizu], Nabi al-tawbah wa'l-rahmah [Prorok pokajanja i milosti].'" (The History of al-Tabari – The Last Years of the Prophet, [State University of New York Press (SUNY), Albany], tom IX, str. 155-156; podvlačenje naše)

I:

Odeljak 14. O tome kako Alah počastvuje Proroka NEKIM OD SVOJIH SOPSTVENIH LEPIH IMENA i opisuje ga NEKIM OD SVOJIH SOPSTVENIH UZVIŠENIH SVOJSTAVA

… On je dao prednost našem Proroku Muhamedu jer ga je ukrasio obiljem Svojih imena u Svojoj Silnoj Knjizi i na jezicima Svojih Proroka… Jedno od Njegovih imena jeste Hvaljeni (al-Hamid). To znači Onaj koji je hvaljen zato što hvali Sebe i zato što Ga Njegove sluge hvale. Takođe znači Onaj koji hvali Sebe i hvali dela pokornosti. Prorok se naziva Muhamed i Ahmed. Muhamed znači hvaljeni, i tako se njegovo ime javlja u Davidovom Zeburu. Ahmed znači najveći među onima koji hvale I NAJUZVIŠENIJI MEĐU ONIMA KOJI SU HVALJENI. Hasan ibn Sabit je na to ukazao kada je rekao:

Uzeto mu je od Njegovog sopstvenog imena kako bi bio uzvišen.

Onaj koji ima Presto jeste hvaljen (Mahmud) A ON JE MUHAMED.

Dva Alahova imena jesu Samilosni, Milostivi (ar-Ra'uf, ar-Rahim). Slična su po značenju. On ga njima naziva u Svojoj Knjizi kada kaže: „a prema vernicima je blag i milostiv“ (9.128) (Qadi Iyad Ibn Musa al-Yahsubi, Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Healing by the recognition of the Rights of the Chosen One), prevod Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Scotland, U.K., treći pretisak 1991, meki povez], Treće poglavlje. O verodostojnim i dobro poznatim predanjima o ogromnoj vrednosti koju mu je pripisao njegov Gospodar, o njegovom uzvišenom položaju i njegovom plemenitom dostojanstvu na ovom i na onom svetu, str. 126-127; velika slova i podebljanje naši)

Zapazite da se sam Alah naziva Muhamed budući da to znači onaj koji je hvaljen, što se svakako uklapa sa onim što Kuran govori o njemu. Ahmed, s druge strane, označava najuzvišenijeg među onima koji su hvaljeni, što bi opet bio prikladan opis islamskog božanstva kada je Kuran u pitanju. Pa ipak, upravo su to imena koja je Alah dao svom takozvanom poslaniku, čime je označio da i čoveka Muhameda treba hvaliti, pošto ga je sam Alah učinio najuzvišenijim među onima koje treba hvaliti!

Otuda imena Muhamed („onaj koji je hvaljen") i Ahmed („najhvaljeniji") u suštini dokazuju da sam Alah želi da svako hvali i slavi Muhameda.

Ima još:

Katada je rekao: „Alah je uzdigao njegovu slavu na ovom i na onom svetu. Nema govornika, svedoka niti ikoga ko obavlja molitvu a da ne kaže: ‚Nema boga osim Alaha i Muhamed je Alahov Poslanik.'"

Ebu Seid el-Hudri prenosi da je Prorok rekao: „Došao mi je Džibril i rekao: ‚Moj Gospodar i tvoj Gospodar kaže: „Znaš li kako sam uzdigao tvoju slavu?"' Rekao sam: ‚Alah i Njegov Poslanik najbolje znaju.' On je rekao: ‚„Kada se Ja spominjem, i ti se spominješ sa Mnom."'"

Ibn Ata je naveo hadis kudsi koji kaže: „Upotpunio sam veru time što se ti spominješ sa Mnom." I još jedan koji kaže: „Učinio sam da tvoje spominjanje bude DEO MOG SPOMINJANJA, tako da ko god spomene Mene, spominje i tebe."

Džafer ibn Muhamed es-Sadik: „Niko te ne spomene kao Poslanika a da Mene ne spomene kao Gospodara."

Činjenica da je spominjanje Proroka neposredno povezano sa spominjanjem Alaha takođe pokazuje da je pokornost Proroku povezana sa pokornošću Alahu, a njegovo ime sa Alahovim imenom. Alah kaže: „Uzvišen si Ti! Rekoše oni, mi znamo samo ono čemu si nas Ti poučio! Zasigurno si Ti Sveznajući i Mudri.“ (2:32) i „verujte u Allaha i Njegovog Poslanika“ (4:136) Alah ih spaja koristeći veznik wa KOJI JE VEZNIK ORTAKLUKA. NIJE DOZVOLJENO KORISTITI OVAJ VEZNIK U VEZI SA ALAHOM NI ZA KOGA OSIM ZA PROROKA.

Huzejfa je rekao da je Prorok rekao: „Niko od vas neka ne kaže: ‚Ono što Alah hoće i (wa) što taj i taj hoće.' Pre recite: ‚Ono što Alah hoće.' Zatim zastanite i recite: ‚Taj i taj hoće.'"

El-Hatabi je rekao: „Prorok vas je uputio na ispravno ponašanje time što se Alahova volja stavlja ispred volje drugih. Izabrao je ‚zatim' (thumma), koje podrazumeva redosled i prvenstvo, nasuprot ‚i' (wa), KOJE PODRAZUMEVA ORTAKLUK."

Nešto slično se spominje u drugom hadisu. Neko je govorio u prisustvu Proroka, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, i rekao: „Ko god se pokorava Alahu i Njegovom Poslaniku, ispravno je upućen, a ko god se pobuni protiv njih obojice (spajajući ih zajedno upotrebom dvojine)…" Prorok mu je rekao: „Kakav si ti loš govornik! Ustani! [Ili je rekao: Izlazi!]"

Ebu Sulejman je rekao: „Njemu se nije dopadalo da se dva imena tako spajaju ZATO ŠTO TO PODRAZUMEVA JEDNAKOST."… (Isto, Prvi deo. Alahovo veliko uvažavanje vrednosti njegovog Proroka izraženo i rečju i delom, Prvo poglavlje. Alahova hvala njemu i njegovo veliko poštovanje prema njemu, Odeljak 1. O hvali njemu i njegovim mnogobrojnim izvrsnim osobinama, str. 7-8; velika slova i podvlačenje naši)

Opet:

„… Spojio je njegovo ime sa Svojim sopstvenim imenom, i njegovo zadovoljstvo sa Svojim zadovoljstvom. Učinio ga je jednim od dva stuba tawhida." (Isto, Prvo poglavlje: Alahova hvala njegovom Proroku, Odeljak 9. O znacima časti koji su Proroku dati u suri al-Fath, str. 27; podebljanje naše)

Konačno:

„Ibn Abas je rekao: ‚Na vratima Vrta je napisano: Ja sam Alah. Nema boga osim Mene. Muhamed je Alahov Poslanik. Neću kazniti nikoga ko to kaže.'" (Isto, Treće poglavlje: O verodostojnim i dobro poznatim predanjima o ogromnoj vrednosti koju mu je pripisao njegov Gospodar, o njegovom uzvišenom položaju i njegovom plemenitom dostojanstvu na ovom i na onom svetu, Odeljak 1. Ono što je preneto o njegovom mestu kod njegovog Gospodara, Silnog i Veličanstvenog, o njegovom izboru, njegovoj visokoj slavi, prednosti koja mu je data, njegovoj nadmoći nad Adamovom decom, o povlastici položaja koji mu je dat na ovom svetu i o blagoslovu njegovog izvrsnog imena, str. 90; podebljanje naše)

Ovde nam se kaže da je Alah namerno odabrao da upotrebi arapsko wa, koje je veznik ortakluka i/ili jednakosti, kako bi Muhameda učinio svojim ortakom u spasenju, hvali, pa čak i u zadovoljstvu!

Ovo nije samo očigledan slučaj širka ili pridruživanja, jedinog greha koji Alah nikada neće oprostiti,

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo, a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 Shakir – up. K. 2:22; 4:116; 39:65

Ovo je takođe i kršenje Tauhid al-Uluhiyyah/Ibaadah, kao i drugog ključnog elementa islamskog monoteizma zvanog Tauhid al-Asma' was-Sifat:

Vrste At-Tawhida su tri:

Prva: Tawhid Ar-Rububiyyah; a to je izdvajanje Alaha, Slavljen i Uzvišen neka je On, stvaranjem, vlasništvom i upravljanjem stvarima. Alah, Silni i Uzvišeni, rekao je…

„Allah je Stvoritelj svega“ (Az-Zumar 39:62)

I On, Uzvišen neka je On, rekao je…

„Postoji li, osim Allaha, ikakav drugi stvoritelj koji vas sa neba i iz zemlje opskrbljuje?! Osim Njega nema drugog istinskog boga“ (Fatir 35:3)

I On, Uzvišen neka je On, rekao je…

„Uzvišen i blagoslovljen je Onaj u Čijoj je ruci vlast i On nad svime ima moć,“ (Al-Mulk 67:1)

I On, Uzvišen neka je On, rekao je…

„Samo On raspolaže stvaranjem i odlučivanjem! Uzvišen neka je Allah, Gospodar svetova!“ (Al-A'raf 7:54)

Druga: Tawhid al-Uluhiyyah; a to je „izdvajanje Alaha, Slavljen i Uzvišen neka je On, obožavanjem, tako da čovek uz Alaha ne uzme nikoga koga obožava, približavajući mu se, kao što obožava Alaha, Uzvišen neka je On, i približava se Njemu."

Treća: Tawhid al-Asma' was-Sifat; a to je „izdvajanje Alaha, Slavljen i Uzvišen neka je On, onim čime je Sebe imenovao i onim čime je Sebe opisao u Svojoj knjizi ili na jeziku Svog Poslanika. To se čini potvrđivanjem onoga što je On potvrdio i poricanjem onoga što je On porekao, bez Tahrifa (izobličavanja), niti Ta'tila (negiranja), i bez Takyifa (pitanja „kako") niti Tamthila (upoređivanja)."

A autorova namera je ovde Tawhid al-Uluhiyyah, i to je ono u čemu su zalutali politeisti protiv kojih se Prorok borio, i to je ono što je učinilo dozvoljenim njihovu krv, imovinu, zemlju i domove, čineći dozvoljenim da se njihove žene i deca uzmu kao ratni zarobljenici. A većina onoga oko čega su se Poslanici borili sa svojim narodima jeste upravo ova kategorija Tawhida. (Muhammad bin ‘Abdul-Wahhab, Commentary on the Three Fundamental Principles of Islam, komentar časnog šeika al-Alame Muhammada bin Salih Al-‘Uthaimina [Darussalam Publication and Distributors, Riyadh, Jeddah, Sharjah, Lahore, London, Houston, New York; prvo izdanje: januar 2010], str. 59-60)

Način na koji musliman krši ovu granu Tauhida jeste pripisivanje Alahovih jedinstvenih imena i svojstava stvorenjima kao što je Muhamed, što nas dovodi do sledećeg problema.

Ovo pripisivanje Alahovih imena Muhamedu dodatno je u sukobu sa jasnim učenjem Kurana da ne postoji nijedna osoba koja je dostojna da joj se daju ista imena kao Alahova!

„A tvoj Gospodar ništa ne zaboravlja.“ On je Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, zato samo Njega obožavaj i u tome budi ustrajan! Znaš li da ima neko Njemu sličan?“ S. 19:65 Arberry

Zapazite kako sledeći prevodi prenose ovaj tekst:

„On je Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, zato samo Njega obožavaj i u tome budi ustrajan! Znaš li da ima neko Njemu sličan?“ Rodwell

„On je Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, zato samo Njega obožavaj i u tome budi ustrajan! Znaš li da ima neko Njemu sličan?“ Y. Ali

Sada to uporedite sa načinom na koji je ovaj stih preveo Muhamed Asad:

„On je Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, zato samo Njega obožavaj i u tome budi ustrajan! Znaš li da ima neko Njemu sličan?“

Kako god neko odlučio da prevede arapski tekst ovog odlomka, problemi za muslimane i dalje ostaju. Naposletku, islamsko božanstvo ne samo da je Muhamedu podarilo neka od svojih sopstvenih imena, već je i učinilo da Muhamedovo ime bude dostojno da se spominje uz njegovo! Alah je čak otišao dotle da napiše svoje i Muhamedovo ime na vratima raja, kao i na nogama svog sopstvenog prestola,

El-Bejheki je naveo sledeći hadis u svojoj knjizi "Dala'il an-Nubuwwah" (Znaci proroštva): Prenosi Omer Ibn el-Hatab: Prorok je rekao: "Kada je Adam počinio greh, rekao je Alahu: 'O moj Gospode, molim Te radi Muhameda da mi oprostiš'. Alah je rekao: 'O Adame! Kako si saznao za Muhameda, kada ga još nisam stvorio?' Adam je odgovorio: 'O moj Gospode, kada si me stvorio, pogledao sam gore i ugledao na nogama Prestola ispisane reči: Nema Boga dostojnog obožavanja osim Alaha i Muhamed je Njegov Poslanik. Znao sam da uz Svoje ime ne pridružuješ nijedno drugo osim imena najdražeg od Svojih stvorenja.' Alah je rekao Adamu: 'Ispravno si govorio, Adame. Muhamed je najdraži od Mojih stvorenja. Oprostio sam ti zato što si molio radi Muhameda. A DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE NI STVORIO.'" Ovaj hadis je preneo el-Hakim, koji ga je takođe klasifikovao kao sahih (verodostojan). Među prenosiocima ovog hadisa je i Abdurahman Ibn Zejd Ibn Eslem. El-Hejsemi je rekao: "Ovaj hadis je preneo et-Taberani, a u njegovom lancu prenosilaca su ljudi koje ne poznajem. El-Hakim je stoga pogrešio klasifikujući ovaj hadis kao sahih, jer je i sam kritikovao Abdurahmana Ibn Zejda Ibn Eslema u svojoj knjizi ad-Du'afa, pa kako onda može tvrditi verodostojnost hadisa nakon što ga je kritikovao?!!" (Tafsir Ibn Kathir, Part 1, Surah Al-Fatiah Surah Al-Baqarah, ayat 1 to 141, skraćeno izdanje priredio šeik Nasib Ar-Rafa'i [Al-Firdous Ltd., London: drugo izdanje 1998], str. 107, fn 10; podvlačenje i velika slova naši)

I čak je učinio da spominjanje oba njihova imena bude blizanački stub samog Tauhida!

Problemi islama su daleko od kraja, kao što ćemo videti u sledećem delu našeg ispitivanja.