Otkrivanje Alahovog partnera u hvali i časti, 1. deo

Islamski stav o hvali i obožavanju

Kuran tvrdi da sva hvala pripada Alahu, koji je prikazan kako sedi na prestolu okružen anđelima koji objavljuju njegove hvale:

„On je Allah, nema drugog istinskog boga osim Njega; Njemu neka je sva hvala i na ovom i na Budućem svetu! Presuda pripada samo Njemu i Njemu ćete da se vratite!“ S. 28:70 Hilali-Kan

„I videćeš anđele kako okružuju Presto, veličajući i hvaleći svoga Gospodara; i svima je presuđeno po pravdi, i biće rečeno:“Hvaljen neka je Allah, Gospodar svetova!”“ S. 39:75 Hilali-Kan

Štaviše, prema islamskoj doktrini Tevhid al-Uluhijje/Ibade (jednoća Alahovog obožavanja/služenja), veličati, hvaliti, obožavati i/ili služiti bilo koga osim Alaha izričito je zabranjeno:

* Verovanje u Alaha znači prihvatiti tri aspekta et-Tevhida, verovati u njih i primenjivati ih… Tevhidul-Uluhijje (Alahova jednoća u obožavanju) znači da je Alah jedini istinski Bog i da je sve i svako ko se obožava umesto Alaha lažno. Ovaj deo Tevhida zahteva usmeravanje SVIH činova obožavanja ISKLJUČIVO Alahu i da mu se niko i ništa ne pridružuje u obožavanju, ma ko to bio. Nijedan pojedinačni čin obožavanja ne sme biti usmeren nekom drugom osim njemu. Takođe, ovaj deo Tevhida zahteva da se Alah obožava sa ljubavlju, strahom i nadom zajedno. Obožavati ga sa nekim od ovih svojstava bez ostalih jeste zabluda. (A Summary of the Creed of As-Salaf As-Saalih (The Righteous Predecessors), priredio Darrussalam [Darussalam Publishers and Distributors, Rijad, Saudijska Arabija, prvo izdanje: 2002], The Foundations of the Creed of the Salaf, str. 16-17; naglasak velikim slovima naš)

Muslimanska dilema

Suprotno onome što nam muslimani govore o tome da se obožavanje daje samo Alahu, činjenica je da su i Kuran i islamska tradicija uzdigli Muhameda do nivoa na kojem on zapravo učestvuje u hvali i časti koja se daje muslimanskom božanstvu.

Na primer, Kuran tvrdi da je Alah uklonio Muhamedov teret ili breme koje mu je teško pritiskalo leđa, i uzvisio njegovu slavu i spomen:

„Zar tvoje grudi nismo učinili prostranim i tvoje breme skinuli, koje je tvoja pleća pritiskalo, i spomen na tebe visoko uzdigli!“ S. 94:1-4 Hilali-Kan

Evo kako razni prevodi prenose 4. stih:

„And exalted thy fame?“ Pikthal

„And WE have exalted thy name.“ Šakir

„We have raised your remembrance,“ The Reformist Translation

„And We exalted for you your remembrance (by annexing it to Ours everywhere in the world and in the Hereafter).“ Dr Mohamad Tahir-ul-Kadri

Pokojni muslimanski učenjak i prevodilac Kurana Muhamed Asad objašnjava šta je bio taj teret koji je Alah uklonio sa Muhameda, i dalje komentariše značaj 4. stiha:

2 Tj. „breme tvojih prošlih greha, koji su sada oprošteni“ (Taberi, po predanju od Mudžahida, Katade, ed-Dahaka i Ibn Zejda). U Muhamedovom slučaju, ovo se očigledno odnosi na greške počinjene pre njegovog poziva u proroštvo (isto), i očigledno je odjek 93:7 – „Zar te nije našao zalutalog na tvom putu, i uputio te?“

3 Ili: „uzvisio tvoj ugled“. Osnovno značenje termina dhikr jeste „podsećanje“ ili „sećanje“; i, sekundarno, „ono čime se nešto [ili „neko“] pamti“, tj. sa hvalom: otuda označava „slavu“ ili „ugled“, i, u prenesenom smislu – kao u sadašnjem kontekstu – „istaknutost“ ili „dostojanstvo“. (Asad, The Message of the Qur’an; podebljani naglasak naš)

Drugi učenjaci i komentatori objašnjavaju kako je Alah učinio Muhameda slavnim:

Zar nismo uzvisili tvoj spomen? Jer ti se spominješ tamo gde se ja [Bog] spominjem u pozivu kojim se objavljuje [vreme za] molitvu (ezan), u [drugom] pozivu za obavljanje molitve (ikama), u svedočenju [‘nema boga osim Boga, Muhamed je Njegov Poslanik’] (tešehud), u petkovoj propovedi i u drugim prilikama. (Tefsir al-Dželalejn)

Tešehud se odnosi na onaj deo pet dnevnih molitava u kojem muslimani zapravo mole direktno Muhamedu!

Ibn Abas je preneo: Alahov Poslanik nas je učio tešehudu isto kao što nas je učio suri Kurana, i govorio bi: Sve službe iskazane rečima, činovi obožavanja i sve dobre stvari pripadaju Alahu. Mir neka je s TOBOM, o Proroče, i Alahova milost i blagoslovi. Mir neka je s nama i sa Alahovim ispravnim slugama. Svedočim da nema boga osim Alaha, i svedočim da je Muhamed Alahov Poslanik. U predanju Ibn Rumba (reči su): „Kao što bi nas učio Kuranu.“ (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 0798)

Jahja mi je preneo od Malika od Ibn Šihaba od Urve ibn ez-Zubejra od Abd ar-Rahmana ibn Abd al-Karija da je čuo Umara ibn al-Hataba kako kaže, dok je sa minbera učio ljude tešehudu: „Recite: Pozdravi pripadaju Alahu. Čista dela pripadaju Alahu. Dobre reči i molitve pripadaju Alahu. Mir na TEBE, Proroče, i milost Alahova i njegovi blagoslovi. Mir neka je s nama i sa Alahovim robovima koji su salihun. Svedočim da nema boga osim Alaha. I svedočim da je Muhamed Njegov rob i Njegov poslanik.“

„At-tahijatu lillah, az-zakijatu lillah, at-tajibatu ve's-salavatu lillah. Es-selamu ALEJKA ejjuha'nnabijju ve rahmatu'llahi ve berekatuhu. Es-selamu alejna ve ala ibadi'llahi s-salihin. Ešhedu en la ilahe illa 'llah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluh.“ (Malikova Muveta, knjiga 3, broj 3.14.56)

Jahja mi je preneo od Malika od Abd ar-Rahmana ibn al-Kasima od njegovog oca da je Aiša, žena Prorokova, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, govorila u tešehudu: „Pozdravi, dobre reči, molitve, čista dela pripadaju Alahu. Svedočim da nema boga osim Alaha, jedinog bez partnera, i da je Muhamed Njegov rob i Njegov Poslanik. Mir neka je na TEBE, Proroče, i milost Alahova i njegovi blagoslovi. Mir neka je na nas i na Alahove robove koji su salihun. Mir neka je s vama.“

„At-tahijatu, at-tajibatu, as-salavatu, az-zakijatu lillah. Ešhedu en la ilahe illa'llah, vahdehu la šerike leh ve enne Muhammeden abduhu ve resuluhu. Es-selamu ALEJKA ejjuha-n-nabijju ve rahmatu-llahi ve berekatuhu. Es-selamu alejna ve ala ibadi-llahi's-salihin. Es-selamu alejkum.“ (Malikova Muveta, knjiga 3, broj 3.14.58)

Ovo je prilično uznemirujuće jer muslimani ne samo da upućuju deo svojih svakodnevnih činova obožavanja Muhamedu, već to čine i za čoveka koji je mrtav više od 1400 godina!

Štaviše, ovo je u izričitom sukobu sa Tevhid al-Uluhijje/Ibade i predstavlja direktno kršenje kuranskih uputstava da se moli samo Alahu, a ne mrtvim ljudima:

Reci (o Muhamede): „Molitva moja, i obredi moji, i život moj, i smrt moja zaista su radi Allaha“, Gospodara 'alemina (čovečanstva, džina i svega što postoji). S. 6:162 Hilali-Kan

A oni koje prizivaju pored Alaha nisu stvorili ništa, dok su i sami stvoreni; „mrtvi su, nisu živi“, i ne znaju kada će biti proživljeni. S. 16:20-21 Šakir

Alah je učinio još toga da uzvisi Muhamedovu hvalu u srcima svojih slugu, kao što ćemo videti u narednom delu naše rasprave.