Moliti se Alahu i …?

Obožavanje koje je zalutalo, 3. deo

Sada dolazimo do poslednjeg dela naše rasprave (up. 1. deo, 2. deo).

**
Otkrivanje pravog spasitelja islama**

Da bi stvari učinio još gorim nego što već jesu, Muhamed je otišao dotle da je zamenio svoga boga kao spasitelja muslimana, čineći tako sebe nadom svojih sledbenika umesto Alaha.

Na primer, prenosi se da je Muhamed učio kako će na Sudnjem danu spasiti svoje sledbenike od večne kazne time što će se zauzeti za njih. Muhamed je tvrdio da će ljudi biti izvedeni iz pakla na osnovu njegovog zagovora:

„Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati“ to jest: ,čini ono što ti je zapoveđeno, a Mi ćemo te podići na položaj hvale i slave (Maqam Mahmud) na Dan vaskrsenja, gde će te hvaliti sve stvorenje', kao i njihov Stvoritelj, neka je slavljen i uzvišen. Ibn Džerir je rekao: „Većina komentatora je rekla: ,Ovo je položaj na koji će Muhamed biti podignut na Dan vaskrsenja, da se zauzme za ljude kako bi im njihov Gospodar olakšao neke od nevolja s kojima se toga Dana suočavaju.'“ Preneseno je da je Hudejfa rekao: „Ljudi će biti sakupljeni na jednoj ravnici, gde će svi čuti poziv i svi biti viđeni. Stajaće bosi i goli, onakvi kakvi su stvoreni, i niko neće progovoriti osim s dopuštenjem Alaha. On će pozvati: ,O Muhamede', a on će odgovoriti…

<<Odazivam Ti se, sve dobro je u Tvojim rukama, a zlo Ti se ne pripisuje. Vođen pravim putem je onaj koga Ti vodiš. Tvoj sluga je pred Tobom, od Tebe i k Tebi, i nema spasenja ni utočišta od Tebe osim kod Tebe. Blagosloven i uzvišen budi, slava Ti, Gospodaru Kuće (Kabe).>> Ovo je položaj hvale i časti (Maqam Mahmud) koji je Alah spomenuo.“ Ibn Abas je rekao: „Položaj hvale i časti jeste položaj zagovora.“ Ibn Ebi Nedžih je preneo nešto slično od Mudžahida, a to je bilo i mišljenje El-Hasana el-Basrija. Katada je rekao: „On je prvi za koga će se zemlja otvoriti na Dan vaskrsenja i on će biti prvi koji će se zauzeti.“ Tako učenjaci smatraju da je to položaj hvale i slave na koji je Alah ukazao u ajetu…

„Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati“ Ja, Ibn Kesir, kažem: Alahov Poslanik će na Dan vaskrsenja imati počasti u kojima niko drugi neće imati udela, počasti kojima niko drugi neće biti ravan. On je prvi za koga će se zemlja otvoriti i izaći će jašući ka mestu okupljanja. Imaće barjak pod kojim će se okupiti Adam i svi ostali, i imaće Hawd (Jezero) kojem niko neće imati veći pristup od njega. Njemu pripada pravo Velikog zagovora kod Alaha kada On dođe da sudi svome stvorenju. To će biti nakon što ljudi zamole Adama, zatim Nuha, zatim Ibrahima, zatim Musu, zatim Isu da se zauzmu, a svaki od njih će reći: „Ja to nisam u stanju.“ Tada će doći Muhamedu, a on će reći…

<<Ja to mogu, ja to mogu.>> O tome ćemo uskoro govoriti opširnije, ako Alah bude hteo. Deo toga biće i to što će se zauzeti za neke ljude kojima je bilo naređeno da budu odvedeni u pakao, pa će oni biti vraćeni. On je prvi prorok čijem će Ummah biti suđeno i prvi koji će ih prevesti preko Mosta nad Vatrom, i prvi koji će se zauzeti u Raju, kao što je preneseno u Sahihu Muslima. U hadisu o Trubi stoji da NIJEDAN vernik neće ući u Raj OSIM NJEGOVIM ZAGOVOROM. On će prvi ući u Raj, a njegov Ummah biće prvi narod koji će ući. Zauzeće se da se podigne stepen ljudima čija ih dela nisu mogla dovesti dotle. On je taj koji će dosegnuti Al-Wasilah, najviši položaj u Raju, koji ne priliči nikome osim njemu. Kada Alah dozvoli zagovor za grešnike, zauzeće se anđeli, proroci i vernici, a on će se zauzeti za ljude čiji broj zna samo Alah. Niko se neće zauzimati kao on i niko mu neće biti ravan u zagovoru. Ovo je iscrpno objašnjeno na kraju Knjige Sirah, u poglavlju o posebnim odlikama. Hvala Alahu. Sada ćemo, uz Alahovu pomoć, navesti hadise koji su preneseni o Al-Maqam Al-Mahmud. Buhari je zabeležio da je Ibn Omer rekao: „Na Dan vaskrsenja ljudi će biti ponizno na kolenima, svaki narod će slediti svoga proroka govoreći: ,O ti i ti, zauzmi se', ,O ti i ti, zauzmi se', sve dok moć zagovora ne bude data Muhamedu, i to će biti dan kada će ga Alah podići na položaj hvale i slave. Ibn Džerir je zabeležio da je Abdulah ibn Omer rekao da je Alahov Poslanik rekao…

<<Sunce će se približiti sve dok znoj ne dopre do polovine ušiju. Kada ljudi budu u tom stanju, zamoliće Adama za pomoć, a on će reći: ,Nisam ja taj koji to čini.' Zatim će zamoliti Musu, a on će reći isto, potom će zamoliti Muhameda, i on će se zauzeti za ljude, otići će i uhvatiti se za kvaku rajske kapije, i to će biti Dan kada će ga Alah proživeti na položaj hvale i slave.>>“ Buhari ga je zabeležio i u Knjizi o zekatu, gde je dodao…

<<To će biti Dan kada će ga Alah proživeti na položaj hvale i slave, i svi ljudi će ga hvaliti.>> Ebu Davud et-Tajalisi je zabeležio da je Abdulah rekao: „Zatim će Alah dati dozvolu za zagovor, pa će ustati Ar-Ruh Al-Quddus, Džibril, zatim će ustati Ibrahim, bliski Alahov prijatelj, zatim će ustati Isa ili Musa – Ebu ez-Zara je rekao: ,Ne znam koji od njih dvojice' – a onda će ustati vaš Prorok i zauzeti se, i niko posle njega neće se zauzimati koliko on. Ovo je položaj hvale i slave na koji je Alah ukazao…

„Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati““ (Tafsir Ibn Kathir; podebljanje i velika slova naši)

Muhamed je čak tvrdio da će njegov bog biti toliko gnevan na poslednji dan i da će se ljudi previše plašiti da stanu pred njega na sud, pa će očajnički tražiti među prorocima nekog zagovornika koji bi izašao pred Alaha u njihovo ime:

Ebu Hurejra je preneo: Jednoga dana doneseno je meso Alahovom Poslaniku i ponuđena mu je plećka, deo koji je voleo. Zubima je odsekao komad od nje i rekao: Ja ću biti predvodnik čovečanstva na Dan vaskrsenja. Znate li zašto? Alah će na Dan vaskrsenja sakupiti na jednoj ravnici i prve i poslednje (od ljudskog roda). Tada će glas objavitelja čuti svi oni i pogled će prodreti kroz sve njih, a sunce će se približiti. Ljudi će tada iskusiti stepen tegobe, teskobe i muke koje neće moći da podnesu i neće moći da izdrže. Neki ljudi će reći drugima: Zar ne vidite u kakvoj ste nevolji? Zar ne vidite kakva vas je (nesreća) zadesila? Zašto ne potražite nekoga ko bi se za vas zauzeo kod vašeg Gospodara? Neki će reći drugima: Idite Adamu. I otići će Adamu i reći: O Adame, ti si otac čovečanstva. Alah te je stvorio svojom rukom i udahnuo u tebe od svoga duha i naredio anđelima da ti se poklone. Zauzmi se za nas kod svoga Gospodara. Zar ne vidiš u kakvoj smo (nevolji)? Zar ne vidiš kakva nas je (nesreća) zadesila? Adam će reći: Zaista, moj Gospodar je gnevan do stepena do kojeg nikada ranije nije bio gnevan niti će ikada posle biti… Doći će Isusu i reći: O Isuse, ti si Alahov poslanik i govorio si ljudima u kolevci, (ti si) Njegova Reč koju je spustio na Mariju, i (ti si) Duh od Njega; zauzmi se, dakle, za nas kod svoga Gospodara. Zar ne vidiš (nevolju) u kojoj smo? Zar ne vidiš (nesreću) koja nas je zadesila? Isus će reći: Zaista, moj Gospodar je danas gnevan kao što nikada ranije nije bio niti će ikada posle biti gnevan. ON NIJE SPOMENUO NIJEDAN SVOJ GREH. (Samo je rekao) Zabrinut sam za sebe, zabrinut sam za sebe; idite nekom drugom: bolje idite Muhamedu.

Doći će meni i reći: O Muhamede, ti si Alahov poslanik i poslednji od apostola. Alah ti je oprostio sve tvoje prethodne i potonje grehe. Zauzmi se za nas kod svoga Gospodara; zar ne vidiš u kakvoj smo (nevolji)? Zar ne vidiš kakva nas je (nesreća) zadesila? Tada ću krenuti i doći ispod Prestola i pasti ničice pred svojim Gospodarom; potom će mi Alah objaviti i nadahnuti me nekim od svojih hvala i veličanja koje nije objavio nikome pre mene. Zatim će reći: Muhamede, podigni glavu; traži i biće ti dato; zauzmi se i zagovor će biti prihvaćen. Tada ću podići glavu i reći: O Gospodaru moj, moj narod, moj narod. Biće rečeno: O Muhamede, uvedi na desnu kapiju Raja one iz svoga naroda koji neće polagati račun. Oni će sa ostalim ljudima deliti neka druga vrata mimo ovih. Sveti Prorok je zatim rekao: Tako mi Onoga u čijoj je ruci Muhamedov život, zaista je razmak između dva krila rajskih vrata velik kao između Meke i Hedžera, ili kao između Meke i Busre. (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0378)

Muhamed je dalje izjavio da će njegov zagovor biti za svakog muslimana koji je počinio velike grehe:

4310. Preneseno je da je Džabir rekao: „Čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: ,Moj zagovor na Dan vaskrsenja biće za one iz moga naroda koji su počinili velike grehe.'“ (Hasan)…

4311. Preneseno je od Ebu Muse el-Ešarija da je Alahov Poslanik rekao: „Dat mi je izbor između zagovora i toga da polovina moga naroda bude uvedena u Raj, i ja sam izabrao zagovor, jer je opštiji i dovoljniji. Mislite li da je on za pobožne? Ne, on je za nečiste grešnike.“ (Hasan) (English Translation of Sunan Ibn Majah - Compiled by Imam Muhammad Bin Yazeed Ibn Majah Al-Qazwini, From Hadith No. 3657 to 4341, hadise priredio i referencirao hafiz Ebu Tahir Zubejr Ali Zai, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), završna redakcija Abu Khaliyl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 5, 37. Poglavlja o asketizmu, poglavlje 37. Zagovor, str. 404)

Ovi hadisi postavljaju nekoliko krupnih problema pred muslimane koji veruju da su to stvarne reči njihovog proroka.

Kao prvo, Muhamedova sopstvena takozvana sveta knjiga odlučno tvrdi da svaki zagovor pripada jedino i isključivo Alahu:

„Zar oni mimo Allaha zagovornike uzimaju?! Reci: „Zar i onda kada su bez ikakve moći i kada ništa ne razumeju?“ Reci: „Svako zagovaranje pripada Allahu, Njegova je vlast na nebesima i na Zemlji, a zatim ćete Njemu da se vratite.““ S. 39:43-44 Pickthall

Stoga vernici nemaju nikakvog drugog pomagača ni zagovornika osim Alaha:

„I upozoravaj Kur'anom one koji strahuju što će pred svojim Gospodarem da budu sakupljeni, kada osim Njega ni zaštitnika ni zagovornika neće imati, da bi se Allaha bojali.“ S. 6:51 Pickthall

„Ostavi one koji uzimaju veru svoju kao igru i zabavu, i koje je obmanuo život na ovom svetu, a opominji Kur'anom da niko, zbog onoga što radi, ne bi stradao, jer osim Allaha – ni zaštitnika ni posrednika neće da imaju i od takvog nikakva otkupnina neće da se primi. Oni će, zbog onoga što su radili, da budu držani u patnji; njih čeka piće od ključale vode i bolna patnja, zato što nisu verovali.“ S. 6:70 Shakir

Pa ipak, tvrdeći da je zagovornik koji će svoj narod spasiti od gneva, Muhamed u suštini istiskuje Alaha kao spasitelja i pomagača svih onih koji veruju! Muhamedovo učenje navodi i/ili će navesti njegove sledbenike da se okrenu njemu kao svojoj nadi spasenja!

Drugo, prema drugim takozvanim verodostojnim hadisima, Muhamed je zapovedio svojim sledbenicima da utočište od paklene vatre traže okrećući se Alahu:

Ebu Hurejra je preneo: Alahov Poslanik je rekao: Kada neko od vas izgovori tešehud (u molitvi), neka zatraži utočište kod Alaha od četiri (iskušenja) i neka kaže ovako: „O Alahu! Tražim utočište kod Tebe od patnje u paklu, od patnje u grobu, od iskušenja života i smrti i od zla iskušenja Mesiha ed-Dedžala“ (Antihrista). (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 1217)

Ibn Abas je preneo da ih je Alahov Poslanik učio ovoj molitvi (u istom duhu) kao što ih je učio suru iz Kurana. Tako nas je poučavao: „Recite: O Alahu, tražimo utočište kod Tebe od patnje u paklu, i tražim utočište kod Tebe od patnje u grobu, i tražim utočište kod Tebe od iskušenja Mesiha ed-Dedžala, i tražim utočište kod Tebe od iskušenja života i smrti.“ Muslim b. Hadžadž je rekao: Doprlo je do mene da je Tavus rekao svome sinu: Jesi li izgovorio ovu molitvu u namazu? On reče: Nisam. (Na to) on (Tavus) reče: Ponovi molitvu. Tavus je preneo ovaj hadis preko tri ili četiri (prenosioca) rečima istog značenja. (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 1225)

Zapravo, i sam Muhamed je tražio zaštitu kod Alaha od patnje u paklu i u grobu:

Amra je prenela da je jedna Jevrejka došla Aiši da je nešto pita i rekla: Neka te Alah zaštiti od patnje u grobu! Aiša reče: Alahov Poslaniče, zar će ljudi biti mučeni u grobovima? Alahov Poslanik reče: (Neka je) Alahova zaštita! Alahov Poslanik je jednoga jutra uzjahao jahalicu, i sunce se pomračilo. Aiša reče: Došla sam u društvu žena u džamiju, iza soba. Alahov Poslanik je sjahao sa svoje jahalice i došao na mesto bogosluženja gde je obično klanjao. Ustao je (da klanja), a ljudi su stali iza njega. Aiša reče: Dugo je stajao. Zatim se poklonio i to je bio dug ruku. Potom je podigao glavu i dugo stajao, manje nego prvi put. Zatim se poklonio i njegov ruku je bio dug, ali kraći od onog (prvog) rukua. Potom je podigao (glavu), a sunce je već bilo zablistalo. On (Sveti Prorok) tada reče: Video sam vas na iskušenju u grobu, poput smutnje Dedžala. Amra reče: Čula sam Aišu kako kaže: Slušala sam posle toga Alahovog Poslanika kako traži utočište od patnje u Vatri i od patnje u grobu. (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 1973)

Pa ipak, umesto da podstakne muslimane da na poslednji dan traže utočište kod Alaha, Muhamed ih zapravo navodi da se u strahu okrenu od svoga gospodara! Muhamed je neposredno odgovoran za to što se njegovi sledbenici previše plaše da priđu Alahu, budući da je očigledno da želi da se oni okrenu njemu!

Treće, ovaj prikaz Alaha koji je toliko gnevan da će se vernici plašiti da mu priđu takođe se protivi izričitim učenjima Kurana, koji pravednim vernicima kaže da nemaju čega da se plaše toga dana:

„One koji veruju, i one koji su bili jevreji, hrišćani i sabejci, a koji su verovali u Allaha i Sudnji dan i dobra dela činili - zaista čeka nagrada kod njihovog Gospodara; za njih nema straha i oni neće da tuguju.“ S. 2:62 Hilali-Khan

„Mi šaljemo poslanike samo zato da donose radosne vesti i da opominju; neka se zato oni koji veruju i čine dobra dela ničega ne boje i ni za čim neka ne tuguju.“ S. 6:48

„Oni koji će da budu po vrhovima bedema zovnuće nevernike koje će po obeležju njihovom da poznaju, i reći će: „Nije vam koristilo vaše mnoštvo i to što ste se oholo držali. Zar ovo nisu oni za koje ste se zaklinjali da Allahova milost neće da ih stigne? Uđite u Raj, nikakvog straha za vas neće da bude i ni za čim vi nećete da tugujete!““ S. 7:48-49 Pickthall

„Zaista, Allahovi odabranici ne treba da strahuju i ni za čim ne treba da tuguju“ S. 10:62 Pickthall

Kuran čak opisuje Alaha kao najmilostivijeg od svih koji ukazuju milost i poručuje muslimanima da ne očajavaju nad Alahovom milošću:

Mojsije se pomolio: „„Moj Gospodaru“, zamoli Mojsije, „oprosti meni i mome bratu i učini da budemo pod okriljem Tvoje milosti, Ti si među milostivima najmilostiviji!““ S. 7:151 Y. Ali – up. Kuran 12:64, 92; 21:38

„Reci:“O sluge Moje koje ste se prema sebi ogrešili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grehe da oprosti. On, zaista, mnogo prašta i On je Milostivi.““ S. 39:53 Pickthall

Zapravo, prema Kuranu, jedini koji očajavaju nad Alahovom milošću jesu nevernici i oni koji zalutaju s pravoga puta:

[Ibrahim (Avraham)] je rekao: „A ko gubi nadu u milost svoga Gospodara osim zabludeli?!“ S. 15:56 Hilali-Khan

„O sinovi moji, idite i raspitajte se za Josifa i njegovog brata, i ne gubite nadu u Allahovu milost; zaista, nadu u Allahovu milost gube samo ljudi koji su nevernici.“ S. 12:87 Hilali-Khan

Međutim, prikazujući Alaha kao prilično zastrašujuće i gnevno božanstvo i tvrdeći da je zagovornik i spasitelj čovečanstva, Muhamed je sebe učinio gotovo milostivijim od sopstvenog boga! Muhamed je neposredno kriv za to što vernici očajavaju nad Alahovom milošću i milosrđem.

Četvrto, prema Muhamedu, razlog zbog kojeg će proroci poput Adama odbiti da se zauzmu jesu neki gresi koje su počinili tokom svog života na zemlji.

Ovo otvara još dva pitanja. Prvo, sami ti izveštaji svedoče da je i Muhamed grešio i da mu je bilo potrebno oproštenje:

„… Otići će Isusu, koji će reći: ,Nisam ja dorastao ovom poduhvatu, nego je bolje da odete Muhamedu kome su oprošteni gresi prošli i budući (od Alaha)'…“ (Sahih al-Bukhari, tom 9, knjiga 93, broj 507)

Zašto onda on nije bio diskvalifikovan da se zauzima za svoje sledbenike? Uostalom, ako proroci nisu mogli da budu zagovornici zbog svojih greha, onda sigurno ni Muhamed to ne bi mogao! Zašto je onda njegov zagovor dopušten, u svetlu njegovog sopstvenog priznanja da je grešnik? I zar gresi ostalih proroka nisu takođe bili oprošteni? Ili neki musliman želi da tvrdi da su oprošteni samo Muhamedovi gresi, a ne i gresi ostalih proroka? Opet, budući da su i njihovi gresi bili oprošteni, zašto se onda oni nisu mogli zauzeti za ljude ako je to Muhamedu bilo dopušteno?

Drugo, isti ti hadisi takođe tvrde da Isus Hristos neće spomenuti nijedan greh koji je počinio:

CCIII: „o potomci onih koje smo sa Nojem u lađi prevezli!“ On je, zaista, bio sluga zahvalni.“ (17:3)…

„Otići će Isi i reći: ,O Isa! Ti si Alahov poslanik i Njegova Reč koju je bacio Merjemi i duh od Njega. Govorio si ljudima dok si bio u kolevci. Zauzmi se za nas kod svoga Gospodara. Zar ne vidiš šta trpimo?' Isa će reći: ,Moj Gospodar je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada ponovo postojati', I NIJE SPOMENUO NIJEDAN GREH. ,O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idi nekom drugom. Idi Muhamedu.'“ (Aisha Bewley, The Sahih Collection of al-Bukhari, poglavlje 68. Knjiga tefsira; velika slova i podvlačenje naši)

Da biste pročitali prevod istog ovog hadisa dr Muhameda Muhsina Kana, idite ovde.

Očigledan razlog zbog kojeg Isus ne ispoveda nijedan lični greh jeste to što je Muhamed prepoznao da je Hristos, za razliku od njega samog, bio potpuno bezgrešan! U svetlu ove činjenice, zašto bi Isus odbio da se zauzme za vernike kada je na to imao više prava nego Muhamed, koji je priznao da je grešnik kome je potrebno oproštenje?

Ovo nas vodi do naše treće tačke. Adam će navodno reći vernicima da je njegova neposlušnost razlog što su izgnani iz Raja:

Prenosi se od Ebu Hurejre i Hudejfe da je Alahov Poslanik rekao: Alah, Blagosloveni i Uzvišeni, sakupiće ljude. Vernici će stajati sve dok im Raj ne bude približen. Doći će Adamu i reći: O oče naš, otvori nam Raj. On će reći: Ono što vas je isteralo iz Raja bio je GREH VAŠEG OCA ADAMA… (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0380)

Ako, dakle, Alah dopušta da nedela pojedinca pogode druge koji s tim zlim delima nisu imali nikakve veze, zar onda ne bi trebalo očekivati da će Alah takođe dopustiti da dobra dela pravednog vernika koriste i drugim pojedincima i utiču na njih? Ako ne, zašto ne? Zašto dopustiti jedno, a ne i drugo? Da li je to pošteno i pravedno?

Zapravo, sledeći izveštaj potvrđuje da Alah dopušta i da će dopustiti da pravedna dela vernika koriste drugima:

4316. Preneseno je od Abdulaha ibn Ebu Džade da je čuo Alahovog Poslanika kako kaže: „U Raj će, zagovorom jednog čoveka iz moga naroda, ući više (ljudi) nego što ima pripadnika plemena Benu Temim.“ Rekli su: „O Alahov Poslaniče, osim tebe?“ On reče: „Osim mene.“ (Sahih)

Ja (prenosilac) rekoh: „Jesi li to čuo od Alahovog Poslanika?“ On reče: „Čuo sam.“

Komentar:

a. Što je stepen vernika viši, to će se više zauzimati za ljude. Može se razumeti da će zbog zagovora jedne osobe biti oprošteno onoliko ljudi koliko ima pripadnika jednog plemena.

b. Benu Temim je pleme Ebu Bekra Sidika; osoba iz ovog naroda čiji će zagovor izbaviti toliko ljudi iz pakla verovatno je Ebu Bekr Sidik. Alah najbolje zna. (English Translation of Sunan Ibn Majah - Compiled by Imam Muhammad Bin Yazeed Ibn Majah Al-Qazwini, From Hadith No. 3657 to 4341, hadise priredio i referencirao hafiz Ebu Tahir Zubejr Ali Zai, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), završna redakcija Abu Khaliyl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 5, 37. Poglavlja o asketizmu, poglavlje 37. Zagovor, str. 409; podvlačenje naše)

Prema Kuranu, stepen jedne osobe zavisi od količine dobrih dela koja ona čini:

„Vernici koji se ne bore, osim onih koji su nesposobni, ne mogu da se izjednače sa onima koji se bore na Allahovom putu svojim imecima i svojim životima. One koji se bore svojim imecima i svojim životima Allah je odlikovao za stepen nad onima koji se ne bore, i svima Allah obećava lepu nagradu. A Allah je borce, u odnosu na one koji se ne bore, odlikovao velikom nagradom; položajem kod Njega, oprostom i milošću, a Allah oprašta grehe i milostiv je.“ S. 4:95-96

„Za sve će da budu posebni stepeni, prema tome kako su radili; da ih nagradi, ili kazni za njihova dela, neće da im bude učinjena nepravda.“ S. 46:19 Pickthall

Dakle, ako će Alah dopustiti nesavršenom verniku da se zauzme i spase druge, koliko će više prihvatiti Hristovu savršenu pravednost? Koliko će više Hristova bezgrešna i savršena poslušnost koristiti svima onima koji u njega veruju? I šta je prihvatljivije svesvetom i savršenom Božanstvu? Zagovor apsolutno bezgrešne i savršene osobe kakva je Hristos? Ili posredništvo nesavršenog grešnika kakav je Muhamed, kome je i samom bilo potrebno oproštenje i spasenje?

**
Zaključne napomene**

Videli smo iz našeg ispitivanja da, iako su hrišćani potpuno opravdani kada prizivaju Isusa, muslimani s druge strane nemaju nikakvo pravo da prizivaju Muhameda u svojim molitvama ili du'ama. Prema samom izazovu Kurana, čovek mora da je nešto stvorio i mora da ima udela u Božjoj nebeskoj vladavini pre nego što može biti uzet za predmet obožavanja. Budući da i Kuran i Sveto pismo uče da Isus ispunjava te uslove, hrišćani stoga treba da obožavaju vaskrslog Hrista na slavu Boga, njegovog Oca.

Muslimani, međutim, ne veruju da je Muhamed bilo šta stvorio i otvoreno poriču da njihov prorok ima udela u vlasti nad nebesima. Štaviše, muslimansko pismo se izričito trudi da kaže kako je Muhamed bio pogrešiv ljudski stvor koji nije bio siguran u svoje spasenje i koji je znao da mora umreti kao i svaki drugi smrtnik. Kao takvima, muslimanima je izričito zabranjeno da prizivaju Muhameda.

Ipak, Muhamed je jasno postupio protivno sopstvenim učenjima time što je dopustio svojim sledbenicima da mu upućuju du'u, bilo dozivanjem njegovog imena (Ya Muhammad) i/ili moleći se neposredno njemu, kako u svojim prizivanjima tako i u svojim svakodnevnim činovima obožavanja.

Muhamed je takođe kriv za to što je sebe predstavio kao pravog spasitelja islama. Njegova tvrdnja da će se ljudi na poslednji dan okrenuti njemu kako bi bili spaseni od Alahovog gneva i paklene vatre na kraju istiskuje Alaha kao nadu i utočište muslimana. Umesto da ohrabri muslimane da spasenje traže kod Alaha, budući da bi on trebalo da bude najmilostiviji i najsamilosniji od svih koji ukazuju milost, Muhamed ih je zapravo uplašio i odagnao od njihovog gospodara. Očigledno je da je Muhamed to učinio kako bi se muslimani prionuli uz njega kao uz svoju istinsku nadu, zamenivši tako Alaha u srcima i umovima svojih sledbenika.

Dajući takva uputstva, Muhamed je sebe praktično pretvorio u saučesnika u obožavanju Alaha, i stoga je kriv za širk, odnosno za pridruživanje drugih (sebe samog) Alahu. To je onaj jedini greh za koji Kuran kaže da ga Alah nikada neće oprostiti i koji čoveka šalje pravo u pakao:

„Nevernici su oni koji govore: „Allah je, zaista, Mesija, Marijin sin!“ A Mesija je govorio: „O Izrailjevi sinovi, obožavajte Allaha, i mog i vašeg Gospodara!“ Ko drugom mesto koje pripada samo Allahu daje, Allah će ulazak u Raj da mu zabrani i boravište njegovo će da bude Pakao; a nepravednicima niko neće moći da pomogne.“ S. 5:72 Pickthall

„To je mudrost koju ti tvoj Gospodar objavljuje. I ne smatraj da pored Allaha postoji drugo božanstvo, da ne bi bio bačen u Pakao, ponižen i od milosti odbačen.“ S. 17:39 Pickthall

„Ako bi druga božanstva pored Allaha obožavao tvoja dela bi sigurno propala, i sigurno bi bio među stradalnicima.“ S. 39:65 Shakir

Kao što je jedan selefijski muslimanski učenjak tako rečito rekao u svojoj raspravi o tome šta predstavlja širk u obožavanju:

Prema tome, najvažniji vid Tawhid-a jeste Tawhid al-‘Ibadah, održavanje jedinstva Alahovog obožavanja. Svi oblici obožavanja moraju biti upućeni samo Alahu jer jedino On zaslužuje obožavanje i jedino On može čoveku dati korist kao plod svoga obožavanja. Štaviše, nema potrebe ni za kakvim oblikom zagovornika ili posrednika između čoveka i Boga… Prema tome, najteži greh jeste širk, obožavanje drugih umesto Alaha ili zajedno s Alahom.

U Surah al-Faatihah, koju je svaki musliman dužan da uči u svojim molitvama najmanje sedamnaest puta dnevno, četvrti stih glasi: „Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo.“. Ovo je jasna izjava da svi oblici obožavanja treba da budu upućeni samo Onome koji može odgovoriti – Alahu. Prorok Muhamed je potvrdio pojam jedinstva obožavanja rekavši:

„Ako moliš u molitvi, moli samo Alaha, a ako tražiš pomoć, traži je samo od Alaha.“

Odsustvo svake potrebe za zagovorom dodatno je naglašeno mnogim stihovima koji ukazuju na Njegovu bliskost čoveku. Na primer…

„A kada te sluge Moje za Mene upitaju, Ja sam, sigurno, blizu: odazivam se molbi molitelja kada Me zamoli. Zato, neka se i oni Meni odazovu i neka veruju u Mene, kako bi ispravnim putem krenuli.“ (Kuran 2:186)…

„Mi smo stvorili čoveka i znamo što mu šapuće njegova duša, i Mi smo mu bliži od vratne žile kucavice.“ (Kuran 50:16)

Potvrda Tawhid al-‘Ibadah obrnuto iziskuje poricanje svih oblika zagovora ili pridruživanja saučesnika Alahu. Ako se neko moli mrtvima tražeći njihov uticaj na živote živih ili na duše onih koji su preminuli, on je pridružio saučesnika Alahu, jer se obožavanje deli između Alaha i Njegovog stvorenja. Prorok Muhamed je rekao, sasvim nedvosmisleno:

„Molitva (du‘a) jeste obožavanje.“…

Ako se neko moli Proroku, ili džinima, anđelima ili takozvanim svetiteljima tražeći pomoć ili tražeći od njih da za njega zatraže pomoć od Alaha, i on je počinio širk… (Bilal Philips, The Fundamentals of Tawheed (Islamic Monotheism) [International Islamic Publishing House, 2005], prvo poglavlje. Kategorije tevhida, str. 35-37; podebljanje i podvlačenje naši)

Filips dalje kaže:

Muslimani čiji činovi obožavanja spadaju u ovu kategoriju širka jesu oni koji se mole Proroku Muhamedu ili misticima u sufijskoj hijerarhiji svetitelja, verujući da oni mogu uslišiti njihove molitve, iako je Alah jasno rekao u Kuranu:

„Reci: „Kažite vi meni, ako istinu govorite, kad bi vam došla Allahova kazna, ili kada bi vam došao Sudnji čas, da li biste ikog drugog prizivali osim Allaha?““ (Kuran 6:40) (Isto, drugo poglavlje. Kategorije širka, str. 55-56; podebljanje naše)

A evo šta on kaže i o muslimanskoj praksi molitve mrtvima i na grobovima svetitelja:

… Ima mnogo neukih muslimana širom sveta koji na ovaj način upućuju svoje molitve Proroku Muhamedu.

Oba ova načina potpuno su odbačena učenjem islama, koje drži da onaj ko umre ulazi u dimenziju zvanu Barzakh, u kojoj njegova dela prestaju. On ne može ništa da učini za žive, mada rezultati njegovih dela mogu uticati na žive i nastaviti da mu donose nagradu ili kaznu…

Prorok se takođe veoma trudio da objasni da nikome ne može koristiti u ovom životu, bez obzira na njegovu bliskost s njim. Alah mu je u Kuranu zapovedio da kaže svojim sledbenicima…

„Reci: „Ja ne mogu da pribavim ni samom sebi neku korist, ni da otklonim od sebe kakvu štetu; biva onako kako hoće Allah. A kada bih znao ono što je nedokučivo čulima, stekao bih mnoga dobra, a zlo bi bilo daleko od mene; ja samo donosim opomene i radosne vesti ljudima koji veruju.““ (Kuran 7:188)

Jedan od njegovih drugova, Ebu Hurejra, preneo je da je, kada je stih

„upozoravaj svoju najbližu rodbinu“ (Kuran 26:214)

– bio objavljen Proroku, on rekao:

„O ljudi iz Kurejša, obezbedite sebi izbavljenje od Alaha (čineći dobra dela). Ja vam nimalo ne mogu pomoći protiv Alaha; o sinovi Abdul-Mutaliba, ja vam nimalo ne mogu pomoći protiv Alaha; o (moj striče) Abase ibn Abdul-Mutalibe, o (moja tetko) Safija, ja vam nimalo ne mogu pomoći protiv Alaha; o Fatima, kćeri Muhamedova, traži od mene šta god hoćeš, ali ja nemam ništa što bi ti moglo pomoći protiv Alaha.“…

Uprkos ovom jasnom pokazatelju da Prorok nema moć da izmeni ono što je Alah odredio, mnogi muslimani mu se ne samo mole za pomoć, već se mole i čitavoj hijerarhiji svetitelja… Takve nedvosmislene izjave širka uobičajene su iako muslimani koji praktikuju veru najmanje sedamnaest puta dnevno u svojim svakodnevnim molitvama ponavljaju izraz „Eeyaka na ‘budu wa eeyaka nasta ‘een“ – „Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo.“

I korišćenje mrtvih kao zagovornika i neposredna molitva njima sadrže teški greh širka, kojem se islam budno protivi, a ipak su se oba načina, u ovom ili onom obliku, uspela uvući u verske običaje muslimanskih masa današnjice. Čineći to, oni nehotice potvrđuju istinitost Alahove preteće izjave u Kuranu…

„Većina njih ne veruje u Allaha, osim tako što Mu druge u obožavanju pridružuje.“ (Kuran 12:106) (Isto, jedanaesto poglavlje. Obožavanje grobova, str. 198-201; podebljanje naše)

Na nesreću po Filipsa, upravo je Muhamed lično učio muslimane da je sasvim prihvatljivo moliti se ili upućivati du'u njemu. Ni Filips ni bilo koji drugi selefijski musliman neće moći jednostavno da odbaci sve one predaje koje su navedene da bi se pokazalo kako je sam Muhamed uputio svoje sledbenike da se mole njemu. Ne mogu tvrditi da su to slabi ili izmišljeni izveštaji, jer su najveći islamski učenjaci hadisa ove hadise svrstali u potpuno verodostojne. Ako Filips ipak odluči da odbaci ove hadise, onda će morati da dovede u pitanje i sve ostale takozvane autentične proročke izveštaje. Uostalom, ako su se najveći učenjaci hadisa toliko prevarili u razvrstavanju ovih predaja, ko onda garantuje da su ispravno ocenili ostale izveštaje? Usvajajući takav pristup, Filips bi u suštini razorio sam temelj Kurana i islamske religije.

Međutim, prihvatanje ovih izveštaja kao verodostojnih stavlja muslimane poput Filipsa pred drugu veliku dilemu. Filips i ostali muslimani koji veruju u sunet svoga proroka moraju prihvatiti da je Muhamed zapravo u paklu zato što je dopustio drugima da mu se mole, što je, prema samom Filipsu, očigledan čin širka. Moraju se dalje suočiti s činjenicom da je Muhamed lično odgovoran za to što mnoštvo njegovih sledbenika koji mu se mole i koji u njemu vide svog spasitelja i zagovornika čini širk protiv Alaha. Muhamed je stoga razlog zbog kojeg će toliki muslimani neizbežno iskusiti večnu muku i prokletstvo!

Kako je tragično što su ti muslimani verovali Muhamedu dovoljno da mu poveruju na reč, misleći da nema nikakve štete u tome da mu se mole i posle njegove smrti i smatrajući da nema apsolutno ničega lošeg u pouzdanju da će ih njegov zagovor spasiti od večne vatre. Malo su znali i znaju da su upravo ta učenja ono što će ih zauvek osuditi na pakao!

Preporučeni članci i sajtovi