Ponovo o svetom Polikarpu
Citiraću iz dela The Apostolic Fathers, Volume I: I Clement. II Clement. Ignatius. Polycarp. Didache, u prevodu Barta D. Ermana, koje je 2003. objavio Harvard University Press. Svako isticanje je moje.
Poslanica Filipljanima
1
Veoma se radujem zajedno sa vama u Gospodu našem Isusu Hristu. Jer ste primili verne odslike istinske ljubavi i, kao što vam je i dolikovalo, ispratili ste one koji su bili okovani lancima koji priliče svetima, vencima za one koje su Bog i Gospod naš zaista izabrali. 2. I radujem se što čvrsti koren vaše vere, objavljivan od drevnih vremena, i sada nastavlja da opstaje i donosi plod u Gospodu našem Isusu Hristu. On je istrajao sve do smrti zbog naših grehova; i Bog ga je podigao razrešivši porođajne muke Hada.1 3. Iako ga niste videli, verujete u njega neizrecivom i slavnom radošću2 koju mnogi žude da iskuse. Jer znate da ste spaseni milostivim darom — ne iz dela****3 nego voljom Božjom kroz Isusa Hrista.
2
Zato opašite svoje raspuštene haljine i služite kao Božji robovi u strahopoštovanju i istini, napuštajući isprazno umovanje i zabludu koja mnoge obmanjuje, i verujući u onoga koji je Gospoda našeg Isusa Hrista podigao iz mrtvih i dao mu slavu****4 i presto sa svoje desne strane. **Sve na nebu i na zemlji potčinjeno mu je;5 **sve što diše služiće mu (ho pasa pnoe latreusei)**; on dolazi kao sudija živima i mrtvima;**6 i Bog će od onih koji mu ne budu poslušni tražiti odgovornost za njegovu krv. 2. **Ali onaj koji ga je podigao iz mrtvih podignuće i nas,**7 ako vršimo njegovu volju, hodeći u njegovim zapovestima **i ljubeći ono što je on ljubio, uzdržavajući se od svake nepravde, gramzivosti, srebroljublja, klevete i lažnog svedočenja, ne uzvraćajući zlo za zlo, ni uvredu za uvredu,**8 ni udarac za udarac, ni kletvu za kletvu, 3. nego sećajući se onoga što je Gospod rekao kada je učio: „Ne sudite da vam se ne sudi; opraštajte i oprostiće vam se; budite milostivi da bi vama bila ukazana milost; kojom merom merite, onom će vam se i uzvratiti.“9 I: „blaženi su siromašni i oni koji su gonjeni pravde radi, jer je njihovo carstvo Božje.“10
3
Ovo o pravednosti pišem, braćo, ne na sopstvenu inicijativu, nego na vaš zahtev. 2. Jer ni ja niti bilo ko meni sličan nije u stanju da dosegne mudrost blaženog i slavnog Pavla. Dok je bio sa vama, tačno i pouzdano je učio reč istine one koji su tada bili tamo. A kada je bio odsutan, pisao vam je poslanice. Ako pažljivo zavirite u njih, moći ćete da se izgrađujete u veri koja vam je data. 3. Ta vera je majka svih nas,11 a nada je odmah prati, dok ljubav prema Bogu, Hristu i bližnjemu prednjači. Jer ko je usredsređen na ovo, ispunio je zapovest pravednosti. Jer onaj ko ima ljubav daleko je od svakoga greha.
1 Dela apostolska 2:24.
2 1. Petrova 1:8.
3 Efescima 2:5, 8-9.
4 1. Petrova 1:21.
5 Up. 1. Korinćanima 15:28; Filipljanima 2:10; 3:21.
6 Dela apostolska 10:42.
7 up. 2. Korinćanima 4:14.
8 1. Petrova 3:9.
9 Matej 7:1-2; Luka 6:36-38; up. 1. Klimentova 13:2.
10 Luka 6:20; Matej 5:10.
11 Galatima 4:26. (Str. 333, 335, 337)
Polikarp potvrđuje telesnu smrt, vaskrsenje i vaznesenje Isusa na nebo, gde seda na presto pored Boga. Blaženi mučenik takođe svedoči da svako stvorenje koje diše treba Hristu da prinosi latreuo, a to je obožavanje koje pripada jedino Bogu:
„Idi od mene, Satano, jer je napisano: Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome služi!“ (kai auto mono latreuseis) Matej 4:10 New Revised Standard Version Updated Edition (NRSVUE)
Polikarp čak hvali Pavla nazivajući ga slavnim.
Ovo je utoliko zanimljivije jer voljeni episkop jasno pobija sola fide, budući da Efescima 2:8-9 tumači tako da Bog daruje spasenje kao milostivi dar vernicima koji vrše njegovu volju i drže njegove zapovesti.
5
Pošto znamo da se Bog ne da ismevati,19 treba da hodimo dostojno njegove zapovesti i slave. 2. Isto tako i đakoni treba da budu besprekorni20 pred njegovom pravednošću, kao služitelji Boga i Hrista, a ne ljudi. Ne treba da budu klevetnici ni licemerni, nego slobodni od srebroljublja, uzdržani u svemu, samilosni, revnosni, i da postupaju po istini Gospoda, koji je postao služitelj svima. Ako mu ugodimo u sadašnjem veku, primićemo i vek koji dolazi, kao što je obećao da će nas podići iz mrtvih i da ćemo, ako se budemo vladali dostojno njega, i carevati zajedno s njim21 — ako budemo verovali. 3. Isto tako, neka mladići budu besprekorni u svemu, brinući se pre svega za svoju čistotu, obuzdavajući sebe u pogledu svakog zla. Jer dobro je odseći se od strasti ovoga sveta, budući da svaka strast vojuje protiv duha,22 i neće carstvo Božje naslediti ni bludnici, ni mekušci, ni muške bludnice;23 niti oni koji čine nastrana dela. Zato se moramo uzdržavati od svega toga i pokoravati se prezviterima i đakonima kao Bogu i Hristu. A device moraju hoditi u besprekornoj i čistoj savesti.
6
I prezviteri treba da budu samilosni, milostivi prema svima, da vraćaju one koji su zalutali, da se staraju o svima koji su bolesni, da ne zanemaruju udovicu, siroče ili siromaha, nego da uvek misle o onome što je dobro i pred Bogom i pred ljudima,24 uzdržavajući se od svakog gneva, pristrasnosti i nepravednog suda, izbegavajući svako srebroljublje, ne verujući brzo glasinama ni protiv koga, ne budući strogi u sudu, znajući da smo svi dužnici zbog greha. 2. Pa ako, dakle, molimo Gospoda da nam oprosti**, i mi sami treba da opraštamo; jer smo pred očima Gospoda i Boga, i svako mora izaći pred sudijsku stolicu Hristovu, dajući račun za sebe**.25 3. Zato treba da mu služimo kao njegovi robovi, sa strahopoštovanjem i svim uvažavanjem, kao što je zapovedio, kao i apostoli koji su nam propovedali jevanđelje i proroci koji su unapred objavljivali dolazak našega Gospoda. Treba da revnujemo za ono što je dobro, izbegavajući kamen spoticanja, lažnu braću i one koji ime Gospodnje nose licemerno, zavodeći praznoumne.
7
Jer svako ko ne ispoveda da je Isus Hristos došao u telu jeste antihrist;26 a ko ne ispoveda svedočanstvo krsta, od đavola je;27 a ko izvrće reči Gospodnje po sopstvenim strastima, govoreći da nema ni vaskrsenja ni suda — taj je prvenac Satanin. 2. Zato ostavimo prazna nagađanja mnoštva i lažna učenja, i okrenimo se reči koja nam je predata od početka, budni u molitvi i istrajni u postu. Svojim molbama zamolimo Boga koji sve vidi da nas ne uvede u iskušenje,28 kao što je Gospod rekao: „Duh je srčan, ali je telo slabo.“29
8
Zato treba da istrajemo, nepokolebljivi u svojoj nadi i u zalogu naše pravednosti, a to je Hristos Isus, koji je grehe naše sam poneo na svome telu na drvetu, koji greha ne učini niti se u ustima njegovim nađe prevara;30 nego je sve podneo nas radi, da bismo mi živeli u njemu. 2. Zato treba da budemo podražavaoci njegove istrajnosti, i ako stradamo za njegovo ime, treba njemu da damo slavu. Jer nam je on to postavio za primer onim što je učinio,31 i mi smo u to poverovali.
9
Zato vas sve podstičem da se pokoravate reči pravednosti i da vršite svaku istrajnost, koju ste i sami svojim očima videli ne samo na preblaženom Ignjatiju, Zosimu i Rufu, nego i na drugima koji su živeli među vama, i na samom Pavlu i ostalim apostolima. 2. Treba da budete uvereni da niko od njih nije delao uzalud,32 nego u veri i pravednosti, i da su na mestu koje su zaslužili, kod Gospoda, sa kojim su i stradali. Jer nisu voleli sadašnji vek;33 voleli su onoga koji je za nas umro i koga je Bog nas radi vaskrsao.
19 Galatima 6:7.
20 Up. 1. Timoteju 3:8-13.
21 2. Timoteju 2:12.
22 1. Petrova 2:11.
23 1. Korinćanima 6:9.
24 Priče Solomonove 3:4; up. 2. Korinćanima 8:21.
25 Up. Rimljanima 14:10, 12; 2. Korinćanima 5:10.
26 Up. 1. Jovanova 4:2-3.
27 Up. 1. Jovanova 3:8.
28 Matej 6:13.
29 Matej 26:41.
30 1. Petrova 2:24, 22.
31 up. 1. Petrova 2:21.
32 Filipljanima 2:16.
33 Up. 2. Timoteju 4:10. (Str. 339, 341, 343, 345)
Polikarp objavljuje da je Isus Hristos došao u telu, umro za naše grehe i vaskrsao iz mrtvih, budući Gospod koji oprašta grehe i koji će doći da sudi. On jasno potvrđuje da će mrtvi biti vaskrsnuti i izričito kaže da je svako ko poriče buduće vaskrsenje i sud nad čovečanstvom Satanin prvenac. Sveti mučenik takođe navodi da su vernici Hristovi robovi i da prezviteri i đakoni pripadaju i Bogu i Isusu.
10
Zato treba da stojite čvrsto u tome i da sledite primer Gospodnji, postojani i nepokolebljivi u svojoj veri, ljubeći bratstvo, brinući jedni o drugima, sjedinjeni u istini, služeći jedni drugima u krotosti Gospodnjoj, ne prezirući nikoga. 2. **Kada možete da učinite dobro, ne odlažite,**34 jer davanje milostinje izbavlja čoveka od smrti.35 Neka svi budete pokorni jedni drugima, održavajući svoje ophođenje sa spoljašnjima besprekornim, da biste svojim dobrim delima primili pohvalu i da se Gospod ne huli zbog vas. 3. Jer teško onome kroz koga se huli na ime Gospodnje.36 Zato učite sve da se vladaju trezveno, kao što i sami činite.
11
Veoma sam tužan zbog Valensa, nekada prezvitera među vama, što je toliko pogrešno shvatio službu koja mu je bila data. Zato vas podstičem da se uzdržavate od srebroljublja i da budete čisti i istinoljubivi. Uzdržavajte se od svakog zla.37 2. Jer ako neko ne može da vlada sobom u takvim stvarima, kako može drugome da propoveda uzdržanje?38 Ko ne može da izbegne srebroljublje, biće oskrnavljen idolopoklonstvom i biće suđen kao među spoljašnjima koji ništa ne znaju o sudu Gospodnjem. Ili zar ne znamo da će „sveti suditi svetu“?39 Jer tako uči Pavle. 3. Ali ja niti sam primetio niti sam čuo da ima nečega takvog među vama, među kojima se trudio preblaženi Pavle i koji se nalazite na početku njegove poslanice. Jer se hvalio vama među svim svojim crkvama, koje su jedine u to vreme poznavale Boga; jer ga mi tada još nismo bili upoznali. 4. Zato sam, braćo moja, veoma tužan zbog tog čoveka i njegove žene; neka im Gospod da istinsko pokajanje. I vi sami treba da postupate trezveno u ovoj stvari. Umesto da takve sudite kao neprijatelje, pozovite ih natrag kao nemoćne i zalutale udove, da biste izlečili čitavo svoje telo. Jer kada tako činite, izgrađujete sami sebe.
12
Uveren sam da ste dobro upućeni u sveta Pisma i da vam ništa nije skriveno; ali meni to nije dato. Samo, kao što je u tim Pismima napisano: „Gnevite se i ne grešite, i sunce da ne zađe nad vašim gnevom.“40 Blago onome ko ovo pamti; a ja verujem da je tako među vama. 2. Zato neka vas Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, i sam večni sveštenik, Sin Božji, Isus Hristos, izgrađuje u veri i istini i u svakoj krotosti, bez gneva, i u strpljenju, trpeljivosti, podnošenju i čistoti; i neka vam da udeo i deo među svojim svetima — i nama zajedno sa vama, i svima pod nebom koji će poverovati u Gospoda i Boga našeg, Isusa Hrista****, i u njegovog Oca, koji ga je vaskrsao iz mrtvih. 3. Molite se za sve svete.41 Molite se i za careve, za vlasti i vladare, kao i za one koji vas gone i mrze42 i za neprijatelje krsta, da vaš plod bude očigledan svima i da budete savršeni u njemu.
13
I vi i Ignjatije pisali ste mi da, ako neko putuje u Siriju, ponese sa sobom vašu poslanicu. Učiniću tako ako budem imao priliku — bilo ja bilo neko koga pošaljem kao zastupnika u vaše i moje ime. 2. Poslali smo vam Ignjatijeve poslanice koje nam je uputio, zajedno sa svim ostalima koje smo imali kod sebe, upravo kao što ste nam naložili. One su priložene uz ovu poslanicu; moći ćete da imate veliku korist od njih, jer govore o veri i istrajnosti i o svakom izgrađivanju koje priliči u Gospodu našem. I javite nam šta ste pouzdanije saznali o samom Ignjatiju i onima koji su sa njim.
34 Up. Priče Solomonove 3:28.
35 Tovit 4:10.
36 Up. Isaija 52:5.
37 up. 1. Solunjanima 5:22.
38 Up. 1. Timoteju 3:5.
39 1. Korinćanima 6:2.
40 Efescima 4:26; Psalam 4:5.
41 Up. Efescima 6:18.
42 Up. Matej 5:44; Luka 6:27. (Str. 347, 349, 351)
U ovom odeljku Polikarp opisuje Isusa kao Gospoda i Boga svih vernika, koji je večni Prvosveštenik koga je Otac vaskrsao iz mrtvih. Sveti episkop čak citira devterokanonsku knjigu Tovit da bi dokazao kako milostinja izbavlja od smrti.
Mučeništvo svetog Polikarpa, episkopa smirnskog
Crkva Božja koja privremeno boravi u Smirni crkvi Božjoj koja privremeno boravi u Filomeliju, i svim zajednicama privremenih žitelja svuda, koje pripadaju svetoj i sveopštoj crkvi. Neka se umnože milost, mir i ljubav Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista. (Str. 367)
3. Prokonzul je postao uporniji i rekao: „Zakuni se i pustiću te. Pohuli na Hrista.“ Ali Polikarp je odgovorio: „Osamdeset i šest godina služim mu, i nikakvo mi zlo nije učinio. Kako da hulim na svoga cara koji me je spasao?“
10
Kada je prokonzul navaljivao govoreći: „Zakuni se Cezarovom Srećom“, Polikarp je odgovorio: „Ako si toliko bezuman da misliš da ću se zakleti Cezarovom Srećom, kao što kažeš, i ako se pretvaraš da ne znaš ko sam, slušaj pažljivo: ja sam hrišćanin. Ako pak želiš da čuješ izlaganje o hrišćanstvu, odredi dan i slušaj.“ 2. Prokonzul je odvratio: „Ubedi narod.“ Polikarp reče: „Smatram da ti pripada obrazloženje, jer smo naučeni da ukazujemo svaku dužnu čast vladarima i vlastima koje je Bog postavio,8 utoliko ukoliko nam to ne škodi. Ali što se njih tiče, ne smatram ih dostojnima da čuju razložnu odbranu.“
11
Prokonzul reče: „Imam divlje zveri i baciću te pred njih ako se ne pokaješ.“ On odgovori: „Pozovi ih! Jer nama je nemoguće da se pokajemo prelazeći sa boljeg na gore; dobro je, međutim, promeniti se od onoga što je zlo ka onome što je pravo.“ 2. Prokonzul mu ponovo reče: „Ako preziriš divlje zveri, daću da te oganj proguta, ako se ne pokaješ.“ Polikarp odgovori: „Pretiš ognjem koji gori jedan čas i posle kratkog vremena se gasi; jer ne znaš za oganj budućeg suda i večne muke, pripremljen za bezbožnike. Ali šta čekaš? Iznesi šta hoćeš.“ (Str. 381, 383)
14
Tako ga nisu prikovali, nego su ga vezali. A kada je stavio ruke na leđa i bio vezan, bio je poput izuzetnog ovna uzetog iz velikog stada za žrtvu, pripremljenog kao svespaljenica ugodna Bogu. Pogledavši u nebo, rekao je: „Gospode Bože Svemogući, Oče voljenog i blaženog Deteta svoga Isusa Hrista, kroz koga smo primili znanje o tebi, Bože anđela, sila i svega stvorenja, i svakog roda pravednih koji žive pred tobom, 2. blagosiljam te što si me udostojio ovoga dana i časa, da primim udeo među brojem mučenika u čaši tvoga Hrista, na vaskrsenje večnog života i duše i tela u besmrtnosti Svetoga Duha. Neka među njima danas budem primljen pred tobom kao žrtva bogata i ugodna, kao što si unapred pripremio i objavio, i sada ispunio — ti, istiniti Bog koji ne laže. 3. Zbog toga i za sve te hvalim, blagosiljam te, slavim te kroz večnog i nebeskog prvosveštenika Isusa Hrista, tvoje voljeno Dete, kroz koga tebi neka je slava, SA NJIM I SA SVETIM DUHOM, i sada i u vekove koji dolaze. Amin.“ (Str. 387, 389)
17
Ali ljubomorni i zavidljivi Zli, neprijatelj roda pravednih, videvši veličinu Polikarpove mučeničke smrti i besprekoran život koji je imao od početka — i da je primio venac besmrtnosti i bio nagrađen nespornom nagradom — pobrinuo se da njegovo jadno telo ne bude od nas uzeto, iako su mnogi to želeli i želeli da imaju udela u [Ili: da se pričeste sa; ili: da imaju zajedništvo sa] njegovom svetom telu. 2. Zato je podstakao Niketu, oca Irodovog i brata Alke, da moli upravitelja da ne preda njegovo telo, „Da ne bi“, rekao je, „napustili onoga koji je raspet i počeli da obožavaju ovoga.“ Jevreji su to podsticali i uporno zahtevali, i pazili su kada smo hteli da ga uzmemo iz vatre. Jer nisu shvatali da mi nikada ne možemo napustiti Hrista, koji je stradao za spasenje čitavog sveta onih koji se spasavaju, njega koji je bio besprekoran za grešnike; niti možemo obožavati (sebasthai) bilo koga drugog. 3. Jer njemu se klanjamo (proskynoumen), njemu koji je Sin Božji ()****, a mučenike volimo kao učenike i podražavaoce Gospoda. I oni su toga dostojni, zbog svoje nenadmašne privrženosti sopstvenom caru i učitelju. Neka i mi postanemo njihovi sadrugovi i saučenici!
18
Kada je kapetan video svađu koju su izazvali Jevreji, postavio je Polikarpovo telo na sredinu i spalio ga, kako je njihov običaj. 2. I tako smo posle toga uzeli njegove kosti, dragocenije od skupocenog dragog kamenja i vrednije od zlata, i položili ih na prikladno mesto. 3. Tamo će nam Gospod, kad god budemo mogli da se saberemo u radosti i veselju, dopustiti da proslavljamo rođendan njegovog mučeništva, i u spomen onima koji su već pristupili borbi i kao vežbu i pripremu za one koji tek treba to da učine.
19
Takve su stvari koje se tiču blaženog Polikarpa, koji je, zajedno sa onima iz Filadelfije, bio dvanaesti mučenik u Smirni; ali se on jedini svima pamti, i o njemu se svuda govori čak i među spoljašnjima. Jer nije bio samo izuzetan učitelj nego i izvanredan mučenik. Svi žude da podražavaju njegovo mučeništvo, budući da se ono odigralo u saglasnosti sa jevanđeljem Hristovim. 2. Istrajnošću je pobedio nepravednog vladara i tako primio venac besmrtnosti. I sada se raduje zajedno sa apostolima i svima pravednima, i slavi Boga Oca i blagosilja Gospoda našeg Isusa Hrista, spasitelja naših duša, kormilara naših tela i pastira sveopšte crkve po svemu svetu.
20
Tražili ste opširnije objašnjenje onoga što se dogodilo, ali smo za sada preko našeg brata Markiona izneli samo glavne tačke. Kada ovo saznate, pošaljite našu poslanicu braći koja su dalje, da bi i oni slavili Gospoda koji svoje izabranike bira između sopstvenih robova. 2. A sada onome koji je u stanju da nas sve svojom milošću i darom uvede u svoje večno carstvo, kroz svoje Dete, jedinstvenoga, Isusa Hrista, neka je slava, čast, moć i veličanstvo doveka. Pozdravite sve svete. Pozdravljaju vas oni koji su sa nama, kao i Evarist, koji piše ovu poslanicu, sa čitavim svojim domom.
21
A blaženi Polikarp posvedočio je do smrti drugog dana novog meseca ksantika, 23. februara, na veliku subotu, u dva sata posle podne. Uhapsio ga je Irod, dok je Filip iz Trale bio prvosveštenik, Statije Kvadrat prokonzul, a Isus Hristos je vladao kao car doveka. Njemu neka je slava, čast, veličanstvo i večni presto, od pokolenja do pokolenja. Amin. 22 Pozdravljamo vas, braćo, vas koji se vladate po reči Isusa Hrista prema jevanđelju; SA NJIM neka je slava Bogu, i Ocu I SVETOME DUHU [Ili: Bogu, i Ocu, i Svetome Duhu], za spasenje njegovih svetih izabranika, kao što je blaženi Polikarp posvedočio do smrti. Neka se nađe da smo pošli njegovim stopama u carstvu Isusa Hrista! 2. Gaj je ovo prepisao iz spisa Irineja, učenika Polikarpovog; i on je živeo u istom gradu kao Irinej. A ja, Sokrat, ovo sam napisao u Korintu prema prepisima koje je načinio Gaj. Neka je milost sa svima. 3. A ja, Pionije, potom sam ovo potražio i načinio prepis prema gore pomenutom, po otkrivenju blaženog Polikarpa, koji mi ga je pokazao, kao što ću objasniti u onome što sledi. I sabrao sam ove spise kada su već bili gotovo istrošeni od starosti, da bi me Gospod Isus Hristos sabrao sa svojim izabranicima u svoje nebesko carstvo. NJEMU neka je slava sa Ocem I SVETIM DUHOM u vekove vekova. Amin.
Drugi epilog, iz moskovskog rukopisa
Gaj je ovo prepisao iz spisa Irinejevih; i on je živeo u istom gradu sa Irinejem, učenikom svetog Polikarpa**. 2. Jer taj Irinej je bio u Rimu kada je episkop Polikarp postradao kao mučenik, i mnoge je poučio**. I mnogi njegovi spisi — koji su izvrsni i krajnje istiniti — nalaze se u opticaju; u njima se seća Polikarpa, jer je učio kod njega. Snažno je pobio svaku jeres i predao crkveno i sveopšte pravilo vere, kao što ga je primio od svetitelja. 3. Kaže i to da je Markion, od koga potiču oni koji se nazivaju markionitima, jednom sreo svetog Polikarpa i rekao: „Treba da nas prepoznaš, Polikarpe.“ A on je Markionu odgovorio: „Prepoznajem te — prepoznajem prvenca Sataninog!“ 4. U spisima Irinejevim nalazi se i ovo**, da je na dan i u čas kada je Polikarp postradao u Smirni,** Irinej, koji je bio u gradu Rimljana, čuo glas kao trubu koji govori: „Polikarp je postradao kao mučenik.“ 5. I tako je, kao što je već rečeno, Gaj načinio prepis iz spisa Irinejevih, kao što je i Isokrat, u Korintu, prema prepisima Gajevim. A onda sam ja, Pionije, načinio prepis prema Isokratovim, po otkrivenju svetog Polikarpa, pošto sam ove spise potražio i sabrao kada su već bili gotovo istrošeni od starosti, da bi me Gospod Isus Hristos sabrao sa svojim izabranicima u svoje nebesko carstvo. NJEMU neka je slava, sa Ocem I SINOM I SVETIM DUHOM, u vekove vekova. Amin. (Str. 391, 393, 395, 397, 399, 401)
Ova poslanica je izuzetna po tome što pokazuje neustrašivost svetog episkopa i njegovu spremnost da bude živ spaljen i ubijen za slavu Hristovu. Značajna je i zato što potvrđuje da je sveti Irinej bio učenik voljenog svetog Polikarpa, i dodatno pokazuje kako su rani hrišćani bili trinitarci koji su obožavali i slavili Sina i Svetog Duha zajedno sa Ocem.
Za dalje čitanje
Irinej o Polikarpovoj Poslanici Filipljanima
IGNJATIJE, POLIKARP I SOLA FIDE
IGNJATIJEVA KRAĆA I DUŽA POSLANICA POLIKARPU
Sveti Jovan i Polikarp protiv Kerinta i Markiona, prvenca Sataninog
Irinej, apostolsko nasleđe i rimska stolica
Irinej i Jovan, učenik Gospodnji
Polikarp, papa Anikit, Irinej i Vaskrs
Prednikejski oci i obožavanje Svetog Duha
Evsevije: Večnoživi božanski Sveti Duh