Prednikejski oci i obožavanje Svetog Duha · Apologetizam by Sam Shamoun

Kao odgovor na dezinformacije muhamedanskih polemičara

Sve je popularnije među islamskim davagandistima da tvrde kako hrišćani prva četiri veka nisu obožavali Svetog Duha kao Boga, budući da je to nešto oko čega je saglasnost postignuta tek 381. godine nove ere na saboru u Carigradu. To je navodno bio trenutak kada je crkva zvanično odlučila da učini ili objavi da je Sveti Duh Bog, treća Ličnost Trojstva, i stoga jednak Ocu i Sinu. Kako to iznosi sledeći islamski sajt:

U ranom periodu hrišćani nisu nazivali Svetog Duha „Bogom“, niti su ga obožavali niti mu se molili. Kada su hrišćanski teolozi prvi put insistirali na tom istom potpuno božanskom statusu za Svetog Duha? Prva takva zvanična izjava jeste simvol vere iz Carigrada 381. godine n. e. Taj simvol vere pripisao je Svetom Duhu niz stvari, kao što su božanska titula „Gospod“ i vrhovno obožavanje jednako onome koje se odaje Ocu i Sinu. Tako je Sveti Duh zvanično izglasan kao treća Ličnost Trojstva. Katolička crkva priznaje:

Apostolska vera u pogledu Duha objavljena je na drugom vaseljenskom saboru u Carigradu (381) [18] (Da li su rani crkveni oci verovali u Trojstvo? http://www.manyprophetsonemessage.com/2017/08/31/did-the-early-church-fathers-believe-in-the-trinity/)

Iz takvih izjava je jasno da ovi muhamedanci nisu sami čitali primarne izvore, nego prosto papagajski ponavljaju dezinformacije koje se nalaze u sekundarnim i tercijarnim izvorima, gde jednostavno ponavljaju tvrdnje antitrinitarnih grupa, a da se nikada ne potrude da provere tačnost tih tvrdnji.

Stoga sam odlučio da opovrgnem ovu grubu laž i sramnu dezinformaciju navodeći reči nekih od najvećih hrišćanskih učenjaka, teologa i/ili apologeta prva četiri veka, kako bih pokazao da su svi istinski vernici svedočili o činjenici da je Sveti Duh Bog Svemogući, savečan Ocu i Sinu, i dostojan svake hvale i obožavanja.

U navodima koji slede, čitaoci neće videti samo to da su oci prvih četiristo godina obožavali Svetog Duha kao Boga Svemogućeg, nego i da oni objavljuju da je i Isus Hristos Bog Svemogući, idući čak dotle da ga opisuju kao istinskog Boga od istinskog Boga. Navodi će dalje pokazati kako su ovi veliki učenjaci i mučenici Crkve odlučno svedočili da je Bog večno Trojstvo, u kojem su sve tri božanske Ličnosti jednake po suštini.

„… u Hristu Isusu, Gospodu našem; kroz koga, i sa kojim, neka je slava i sila Ocu, SA SVETIM DUHOM, doveka! Amin.“ (Mučeništvo Ignjatijevo http://www.newadvent.org/fathers/0123.htm; podebljanje, velika slova i kurziv su moji)

„Želimo vam, braćo, svaku sreću, dok hodite po učenju jevanđelja Isusa Hrista; sa kojim neka je slava Bogu Ocu I SVETOM DUHU, na spasenje Njegovih svetih izabranika, po čijem je primeru blaženi Polikarp postradao, i po čijim stopama neka i mi budemo nađeni u carstvu Isusa Hrista!…

„A ja, Pionije, ponovo sam ih prepisao iz ranije napisanog prepisa, pošto sam ih pažljivo istražio, a blaženi Polikarp mi ih je objavio kroz otkrivenje, kao što ću pokazati u onome što sledi. Sakupio sam ove stvari, kada su već bile gotovo izbledele usled proticanja vremena, da bi Gospod Isus Hristos i mene sabrao zajedno sa svojim izabranicima u svoje nebesko carstvo, kome, sa Ocem I SVETIM DUHOM, neka je slava u vekove vekova. Amin.“ (Mučeništvo Polikarpovo http://www.newadvent.org/fathers/0102.htm; podebljanje, velika slova i kurziv su moji)

Glava 6. Optužba za bezbožništvo pobijena

Otuda nas nazivaju bezbožnicima. I priznajemo da smo bezbožnici, utoliko ukoliko je reč o bogovima ove vrste, ali ne u odnosu na najistinitijeg Boga, Oca pravednosti i uzdržanja i ostalih vrlina, koji je slobodan od svake nečistote. Ali i Njega, i Sina (koji je izašao od Njega i naučio nas ovim stvarima, i mnoštvo drugih dobrih anđela koji Ga slede i Njemu su upodobljeni), I PROROČKI DUH, obožavamo i klanjamo im se, poznajući ih u razumu i istini, i objavljujući bez zavisti svakome ko želi da nauči, kao što smo i mi naučeni…

Glava 13. Hrišćani služe Bogu razumno

Koji trezveni čovek, dakle, neće priznati da nismo bezbožnici, budući da obožavamo Tvorca ovoga svemira, i objavljujemo, kao što smo naučeni, da Mu nisu potrebni potoci krvi ni livenice ni tamjan; koga hvalimo koliko god možemo vršenjem molitve i zahvaljivanja za sve stvari kojima smo snabdeveni, budući da smo naučeni da je jedina čast dostojna Njega ne da ognjem trošimo ono što je On doveo u postojanje radi našeg izdržavanja, nego da to upotrebimo za sebe i za one koji su u potrebi, i da Mu sa zahvalnošću prinosimo hvalu prizivanjima i himnama za naše stvaranje, i za sva sredstva zdravlja, i za razna svojstva različitih vrsta stvari, i za promene godišnjih doba; i da pred Njega iznosimo molbe da ponovo postojimo u neraspadljivosti kroz veru u Njega. Naš učitelj u ovim stvarima jeste Isus Hristos, koji je i rođen radi ovoga, i bio raspet pod Pontijem Pilatom, prokuratorom Judeje, u vreme cara Tiberija; i da Njega razumno obožavamo, pošto smo naučili da je On Sin samoga istinitog Boga, i držeći Ga na drugom mestu, A PROROČKI DUH na trećem, dokazaćemo. Jer oni objavljuju da se naše ludilo sastoji u tome što raspetom čoveku dajemo mesto drugo posle nepromenljivog i večnog Boga, Tvorca svega; jer ne razaznaju tajnu koja je u tome, na koju vas, dok vam je razjašnjavamo, molimo da obratite pažnju. (Justin Mučenik, Prva apologija http://www.newadvent.org/fathers/0126.htm; podebljanje, velika slova i kurziv su moji)

„… jer priznajemo i Sina Božjeg. I neka niko ne misli da je smešno to što Bog ima Sina. Jer premda pesnici, u svojim izmišljotinama, predstavljaju bogove kao nimalo bolje od ljudi, naš način razmišljanja nije isti kao njihov, bilo u pogledu Boga Oca bilo u pogledu Sina. Ali Sin Božji jeste Logos Očev, u zamisli i u delovanju; jer po Njegovom uzoru i kroz Njega sve je stvoreno, budući da su Otac i Sin jedno. I pošto je Sin u Ocu i Otac u Sinu, u jedinstvu i sili duha, um i razum (νοῦς καὶ λόγος) Očev jeste Sin Božji. Ali ako vam, u vašoj nadmoćnoj razboritosti, padne na um da ispitate šta se podrazumeva pod Sinom, ukratko ću izneti da je On prvi proizvod Oca, ne kao da je doveden u postojanje (jer od početka je Bog, koji je večni um [νοῦς], imao Logos u sebi, budući od večnosti prožet Logosom [λογικός]); nego utoliko što je izašao da bude zamisao i pokretačka sila svih materijalnih stvari, koje su ležale kao priroda bez svojstava i nedelatna zemlja, dok su se grublje čestice mešale sa lakšima. I proročki Duh se slaže sa našim tvrdnjama. „Gospod“, kaže, „me je imao u početku puta svojega, prije djela svojih“. Priče Solomonove 8:22 Sam Sveti Duh takođe, koji dela u prorocima, tvrdimo da je isticanje Boga, koje teče od Njega i vraća se natrag kao zrak sunca. Ko se, dakle, ne bi zapanjio kada čuje da se ljudi koji govore o Bogu Ocu, i o Bogu Sinu, i o Svetom Duhu, i koji objavljuju kako NJIHOVU SILU U JEDINSTVU tako i njihovu razliku po poretku, nazivaju bezbožnicima?…“ (Atinagora, Molba za hrišćane, Glava 10. Hrišćani obožavaju Oca, Sina i Svetoga Duha http://www.newadvent.org/fathers/0205.htm; podebljanje, velika slova i podvlačenje su moji)

1. Pravilo istine koje držimo jeste to da postoji jedan Bog Svemogući, koji je sve stvorio svojom Rečju, i uobličio i oblikovao, iz onoga što nije imalo postojanja, sve što postoji. Tako kaže Sveto pismo o tome: „Riječju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta njegovijeh sva vojska njihova.“. I opet: „Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo.“. Jovan 1:3 Nema navedenog izuzetka ni oduzimanja; nego je Otac kroz Njega sve stvorio, bilo vidljivo bilo nevidljivo, predmete čula ili razuma, vremenite, zbog izvesnog svojstva koje im je dato, ili večne; i te večne stvari nije stvorio preko anđela, niti preko bilo kakvih sila odvojenih od Njegove Enoje. Jer Bogu nije potrebno ništa od svega toga, nego On je Onaj koji svojom Rečju I DUHOM stvara, i raspoređuje, i upravlja svime, i sve poziva u postojanje — On koji je oblikovao svet (jer svet je od svega) — On koji je uobličio čoveka — On [koji] je Bog Avrama, i Bog Isaka, i Bog Jakova, iznad koga nema drugog Boga, ni početnog načela, ni sile, ni pleroma — On je Otac Gospoda našega Isusa Hrista, kao što ćemo dokazati… (Irinej, Protiv jeresi, Knjiga 1, Glava 22 http://www.newadvent.org/fathers/0103122.htm; podebljanje, velika slova i podvlačenje su moji)

2. Zaista je, dakle, objavilo Sveto pismo, koje kaže: Pre svega veruj da postoji jedan Bog, koji je sve utemeljio i dovršio, i učinio da iz onoga što nije bilo sve dođe u postojanje: On koji sve sadrži, a Njega samog niko ne sadrži. S pravom je i Malahija rekao među prorocima: „Nije li nam svjema jedan otac? Nije li nas jedan Bog stvorio?“ Malahija 2:10 U skladu sa ovim, takođe, apostol kaže: „Jedan Bog i Otac sviju, koji je nad svima, kroza sve, i u svima nama.“ Efescima 4:6 Isto tako i Gospod kaže: „Sve je meni predao Otac moj“ Matej 11:27 očigledno od Onoga koji je sve stvorio; jer Mu nije predao stvari drugoga, nego svoje sopstvene. A u svemu [podrazumeva se da] ništa nije zadržano [od Njega], i iz tog razloga je isto lice Sudija živima i mrtvima; „koji ima ključ Davidov, koji otvara i niko neće zatvoriti, i koji zatvara i niko neće otvoriti“ Otkrivenje 3:7 Jer niko nije bio u stanju, ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom, da otvori knjigu Očevu, niti da Ga vidi, izuzev Jagnjeta koje je zaklano i koje nas je iskupilo svojom sopstvenom krvlju, primivši vlast nad svim stvarima od istoga Boga koji je sve stvorio Rečju, i ukrasio ih [svojom] Mudrošću, kada je „I Logos postade tijelo“; da bi, kao što je Reč Božja imala vlast na nebesima, tako imao vlast i na zemlji, utoliko što je [bio] pravedan čovek, „On grijeha ne učini, niti se nađe prijevara u ustima njegovim;“ 1. Petrova 2:23 i da bi imao prvenstvo nad onim stvarima koje su pod zemljom, budući i sam učinjen „Prvorođeni iz mrtvih“ Kološanima 1:18 i da bi sve, kao što sam već rekao, moglo videti svoga Cara; i da bi očinska svetlost srela i počinula na telu Gospoda našega, i došla nam sa Njegovog blistavog tela, i da bi tako čovek dostigao besmrtnost, obučen u očinsku svetlost.

Takođe sam nadugačko pokazao da je Reč, to jest Sin, uvek bila sa Ocem; i da je i Mudrost, koja je Duh, bila prisutna kod Njega, PRE SVAKE TVOREVINE, On objavljuje preko Solomona: „Gospod je mudrošću osnovao zemlju, utvrdio nebesa razumom. Njegovom mudrošću razvališe se bezdane i oblaci kaplju rosom.“ Priče Solomonove 3:19-20 I opet: „Gospod me je imao u početku puta svojega, prije djela svojih, prije svakoga vremena. Prije vijekova postavljena sam, prije početka, prije postanja zemlje. Kad još ne bijaše bezdana, rodila sam se, kad još ne bijaše izvora obilatijeh vodom. Prije nego se gore osnovaše, prije humova ja sam se rodila;“ I opet: „Kad je uređivao nebesa, ondje bijah; kad je razmjeravao krug nad bezdanom. Kad je utvrđivao oblake gore i krijepio izvore bezdanu; Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovijesti njegove, kad je postavljao temelje zemlji. Tada bijah kod njega hranjenica, bijah mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda; Veseljah se na vaseljeni njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim.“ Priče Solomonove 8:27-31. (Isto, Knjiga 4, Glava 20 http://www.newadvent.org/fathers/0103420.htm; podebljanje, velika slova i podvlačenje su moji)

„… Iz svega toga učimo da je ličnost Svetog Duha bila takvog autoriteta i dostojanstva da spasonosno krštenje nije bilo potpuno osim autoritetom najuzvišenijeg Trojstva svih njih, to jest imenovanjem Oca, Sina i Svetog Duha, i pridruživanjem nerođenom Bogu Ocu i Njegovom jedinorodnom Sinu i imena Svetog Duha. Ko se, dakle, ne zadivi preizobilnom veličanstvu Svetog Duha, kada čuje da onaj ko izgovori reč protiv Sina čovečjeg može da se nada oproštaju, a da onaj ko je kriv za hulu na Svetog Duha nema oproštaja ni u sadašnjem svetu ni u onom koji dolazi!… Ali do sadašnjeg trenutka nismo bili u stanju da nađemo nijednu izjavu u Svetom pismu u kojoj bi se moglo reći da je Sveti Duh načinjen ili stvoren, čak ni na način na koji smo gore pokazali da Solomon govori o božanskoj mudrosti, ili na koji one izraze o kojima smo raspravljali treba razumeti o životu, ili reči, ili drugim nazivima Sina Božjeg. Duh Božji, dakle, koji se nosio nad vodama, kao što je zapisano na početku stvaranja sveta, nije, po mom mišljenju, niko drugi do Sveti Duh, koliko ja mogu da razumem; kao što smo i pokazali u našem izlaganju samih odlomaka, ne po istorijskom, nego po duhovnom načinu tumačenja… Moramo, dakle, razumeti da, kao što Sin, koji jedini zna Oca, otkriva Ga kome hoće, tako i Sveti Duh, koji jedini ispituje dubine Božje, otkriva Boga kome hoće: „Duh diše gdje hoće“. Ne treba, međutim, pretpostaviti da Duh svoje znanje izvodi kroz otkrivenje od Sina. Jer ako Sveti Duh poznaje Oca kroz Sinovo otkrivenje, On prelazi iz stanja neznanja u stanje znanja; ali jednako je bezbožno i budalasto ispovedati Svetog Duha, a ipak Mu pripisivati neznanje. Jer čak i ako je nešto drugo postojalo pre Svetog Duha, On nije postepenim napredovanjem došao do toga da bude Sveti Duh; kao da bi se neko usudio da kaže da u vreme kada još nije bio Sveti Duh nije poznavao Oca, ali da je, nakon što je primio znanje, postao Sveti Duh. Jer da je tako, Sveti Duh nikada ne bi bio ubrajan u Jedinstvo Trojstva, to jest zajedno sa nepromenljivim Ocem i Njegovim Sinom, da nije oduvek bio Sveti Duh. Kada, doista, upotrebljavamo izraze kao što su uvek ili beše, ili bilo koju drugu oznaku vremena, njih ne treba uzimati apsolutno, nego sa dužnom rezervom; jer dok se značenja tih reči odnose na vreme, i dok se predmeti o kojima govorimo, usled istegnutosti jezika, izražavaju kao da postoje u vremenu, oni ipak po svojoj stvarnoj prirodi nadilaze svaku predstavu ograničenog razuma.“ (Origen, O načelima, Knjiga 1, Glava 3. O Svetom Duhu, 2-4, http://www.newadvent.org/fathers/04121.htm; podebljanje i podvlačenje su moji)

„… Štaviše, ništa se u Trojstvu ne može nazvati većim ili manjim, budući da sam izvor božanstva sadrži sve stvari svojom rečju i razumom, i Duhom usta svojih posvećuje sve stvari koje su dostojne posvećenja, kao što je pisano u Psalmu: „Riječju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta njegovijeh sva vojska njihova.“. Postoji i posebno delovanje Boga Oca, pored onoga kojim je svemu darovao dar prirodnog života. Postoji i posebna služba Gospoda Isusa Hrista prema onima kojima po prirodi daruje dar razuma, pomoću kojeg su osposobljeni da budu ono što ispravno jesu. Postoji i druga milost Svetog Duha, koja se daruje dostojnima, kroz službu Hristovu i delovanje Očevo, srazmerno zaslugama onih koji su učinjeni sposobnim da je prime. Na to najjasnije ukazuje apostol Pavle, kada, pokazujući da je sila Trojstva jedna te ista, kaže rečima: „Različni su darovi, ali je Duh isti. I različne su službe, ali je Gospod isti. I različna su djejstva, ali je isti Bog koji djejstvuje sve u svima. No svakome se daje projava Duha na korist.“ Iz čega najjasnije sledi da nema razlike u Trojstvu, nego da se ono što se naziva darom Duha objavljuje kroz Sina, a deluje ga Bog Otac. „A sve ovo čini jedan i isti Duh, dijeleći svakome ponaosob kako hoće.“… Pošto smo izneli ove izjave o Jedinstvu Oca, i Sina, i Svetog Duha, vratimo se redosledu kojim smo započeli raspravu. (Isto, 7-8 http://www.newadvent.org/fathers/04121.htm; podebljanje i podvlačenje su moji)

„… Kako se, dakle, može tvrditi da je nekada bilo vreme kada On nije bio Sin? Jer to nije ništa drugo nego reći da je nekada bilo vreme kada On nije bio Istina, ni Mudrost, ni Život, iako se u svemu tome za Njega prosuđuje da je savršena suština Boga Oca; jer se te stvari ne mogu odseći od Njega, niti čak razdvojiti od Njegove suštine. I premda se kaže da su ta svojstva mnoga po razumevanju, ipak su po svojoj prirodi i suštini jedno, i u njima je punoća božanstva. A ovaj izraz koji upotrebljavamo — da nikada nije bilo vremena kada On nije postojao — treba razumeti sa izvesnom rezervom. Jer same reči kada ili nikada imaju značenje koje se odnosi na vreme, dok izjave iznesene o Ocu, Sinu I SVETOM DUHU treba razumeti KAO DA PREVAZILAZE SVAKO VREME, SVE VEKOVE I SVU VEČNOST. Jer jedino Trojstvo nadilazi poimanje ne samo vremenskog nego čak i večnog razuma; dok se druge stvari, koje u njega nisu uključene, moraju meriti vremenima i vekovima. Za ovoga Sina Božjeg, dakle, u pogledu toga da je Reč Bog, koja beše u početku kod Boga, niko neće logično pretpostaviti da je sadržan na nekom mestu… Nakon ovih tačaka, sada smo koliko smo mogli dokazali na prethodnim stranicama da je sve što postoji Bog stvorio, i da nije bilo ničega što nije bilo stvoreno, osim prirode Oca, i Sina, i Svetog Duha…“ (Isto, Knjiga 4, 28, 35 http://www.newadvent.org/fathers/04124.htm; podebljanje, velika slova i podvlačenje su moji)

Zaključak čitave rasprave.

16. U skladu sa svim ovim, pošto smo uz to primili oblik i pravilo od starešina koji su živeli pre nas, i mi ćemo, glasom koji je u skladu sa njima, razrešiti sebe kako zahvalnosti prema vama tako i pisma koje sada pišemo. A Bogu Ocu, i Njegovom Sinu Gospodu našem Isusu Hristu, SA SVETIM DUHOM, neka je slava i vlast u vekove vekova. Amin. (Dionisije Veliki, Razni spisi http://www.newadvent.org/fathers/0612.htm; podebljanje i velika slova su moji)

Glava 2. Katoličko učenje o Trojstvu i Jedinstvu, ponekad nazvano božanska ekonomija, ili raspored ličnih odnosa u Božanstvu

Tokom vremena, dakle, Otac je navodno rođen, i Otac je stradao, sam Bog, Gospod Svemogući, za koga u svojoj propovedi tvrde da je Isus Hristos. Mi, međutim, kao što smo zaista uvek činili (a naročito otkako nas je bolje poučio Utešitelj, koji ljude zaista vodi u svu istinu), verujemo da postoji samo jedan Bog, ali po sledećem rasporedu, ili οἰκονομία, kako se naziva, da taj jedini Bog ima i Sina, svoju Reč, KOJA JE IZAŠLA IZ NJEGA SAMOGA, kroz koju je sve stvoreno, i bez koje ništa nije stvoreno. Verujemo da je On poslat od Oca u Devicu, i da je od nje rođen — BUDUĆI I ČOVEK I BOG, Sin Čovečji I SIN BOŽJI, i da je nazvan imenom Isus Hristos; verujemo da je stradao, umro i bio pogreben, po Svetim pismima, i da je, pošto Ga je Otac ponovo podigao i uzeo natrag na nebo, sada sa desne strane Očeve, i da će doći da sudi živima i mrtvima; koji je i poslao sa neba od Oca, po sopstvenom obećanju, Svetoga Duha, Utešitelja, posvetitelja vere onih koji veruju u Oca, i u Sina, i u Svetoga Duha. To da je ovo pravilo vere došlo do nas od početka jevanđelja, još pre bilo kojeg od starijih jeretika, a mnogo pre Prakseja, jučerašnjeg samozvanca, biće očigledno kako iz kasnog datuma koji obeležava sve jeresi, tako i iz posve novotarskog karaktera našeg novopečenog Prakseja… naročito u slučaju ove jeresi, koja umišlja da poseduje čistu istinu, misleći da se u Jednoga Jedinog Boga ne može verovati ni na koji drugi način osim govoreći da su Otac, Sin i Sveti Duh jedna te ista Ličnost. Kao da i na ovaj način ne bi bilo tako da je jedno Sve, u tome što je Sve od Jednoga, JEDINSTVOM SUŠTINE; dok se tajna rasporeda i dalje čuva, koja Jedinstvo raspoređuje u Trojstvo, postavljajući po njihovom redu tri Ličnosti — Oca, Sina i Svetoga Duha: troje, međutim, ne po stanju, nego po stepenu; ne po suštini, nego po obliku; ne po sili, nego po vidu; IPAK JEDNE SUŠTINE, i jednoga stanja, i jedne sile, utoliko što je On jedan Bog, od koga se ti stepeni i oblici i vidovi računaju, pod imenom Oca, i Sina, i Svetoga Duha. Kako su podložni broju bez podele, biće pokazano kako naša rasprava odmiče. (Tertulijan, Protiv Prakseja http://www.newadvent.org/fathers/0317.htm; podebljanje i velika slova su moji)

Glava 13. Snaga raznih odlomaka Svetog pisma objašnjena u odnosu na množinu Ličnosti i jedinstvo Suštine. Ovde nema politeizma, budući da se na jedinstvu insistira kao na leku protiv politeizma

E pa dobro, odgovaraš, ako je Bog bio Onaj koji je govorio, a Bog i Onaj koji je stvarao, po tome je jedan Bog govorio a drugi stvarao; (i tako) se objavljuju dva Boga. Ako si tako smeo i grub, razmisli malo; i da bi bolje i promišljenije razmišljao, poslušaj psalam u kojem se Dvojica opisuju kao Bog: „Prijesto je tvoj, Bože, vječan i nepokolebljiv; skiptar je carstva tvojega skiptar pravičnosti. Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj“. E sad, budući da On ovde govori Bogu i tvrdi da je Bog pomazan od Boga, morao je tvrditi da su Dvojica Bog, na osnovu carske sile skiptra. Shodno tome, i Isaija kaže Ličnosti Hristovoj: „Savaca ljudi visoka rasta doći će k tebi i biti tvoja; za tobom će pristati, u okovima će ići, i tebi će se klanjati, tebi će se moliti govoreći: Doista, Bog je u tebi, i nema drugoga Boga. Da, ti si Bog koji se kriješ, Bog Izrailjev, spasitelj.“. Jer i ovde, govoreći „Bog je u tebi“ i „ti si Bog“, on iznosi Dvojicu koji behu Bog: (u prvom izrazu u tebi, misli) u Hristu, A (u drugom misli) SVETOGA DUHA. Još je veličanstvenija ona izjava koju ćeš naći izričito iznesenu u Jevanđelju: „U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog“. Jovan 1:1 Postojao je Jedan koji beše, i postojao je drugi sa kojim On beše. Ali nalazim u Svetom pismu da se i ime Gospod primenjuje na Obojicu: „Reče Gospod Gospodu mojemu: Sjedi meni s desne strane“. A Isaija kaže ovo: „Ko vjerova propovijedanju našemu, i mišica Gospodnja kome se otkri?“ Isaija 53:1 On bi svakako rekao tvoja Mišica, da nije želeo da razumemo da je Otac Gospod, i da je Sin takođe Gospod. Mnogo starije svedočanstvo imamo i u Postanju: „Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,“. Postanje 19:24 Sada, ili poreci da je ovo Sveto pismo; ili (dozvoli da pitam) kakav si ti to čovek, da ne misliš da reči treba uzimati i razumevati u smislu u kojem su napisane, naročito kada nisu izražene u alegorijama i parabolama, nego u određenim i jednostavnim izjavama? Ako, doista, slediš one koji tada nisu podneli Gospoda kada je pokazivao da je Sin Božji, jer nisu hteli da veruju da je On Gospod, onda (pitam te) priseti se zajedno s njima odlomka gde je zapisano: „Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjega svi.“ i opet, „Bog stade na saboru Božijem, usred bogova“; da bi, ako se Sveto pismo nije uplašilo da ljudska bića, koja su verom postala sinovi Božji, označi kao bogove, mogao biti siguran da je isto Sveto pismo sa još većim pravom dodelilo ime Gospoda istinitom i jedinom Sinu Božjem.

„Vrlo dobro! Kažeš, izazvaću te da od danas pa nadalje propovedaš (i to, takođe, na osnovu tih istih Svetih pisama) dva Boga i dva Gospoda, u skladu sa svojim gledištima. Bože sačuvaj, (moj je odgovor). Jer mi, koji milošću Božjom posedujemo uvid kako u vremena tako i u prilike Svetih spisa, naročito mi koji smo sledbenici Utešitelja, a ne ljudskih učitelja, doista određeno izjavljujemo da su Dva Bića Bog, Otac i Sin, A, UZ DODATAK SVETOGA DUHA, ČAK TROJE, po načelu božanske ekonomije, koja uvodi broj, kako se za Oca ne bi, kao što ti izopačeno zaključuješ, verovalo da je On sam rođen i da je stradao, u šta nije dopušteno verovati, budući da nam tako nije predano. A to da postoje dva Boga ili dva Gospoda, jeste izjava koja nikada ne izlazi iz naših usta: ne kao da nije istina da je Otac Bog, i da je Sin Bog, I DA JE SVETI DUH BOG, i da je svaki od njih Bog; nego zato što se u ranijim vremenima o Dvojici stvarno govorilo kao o Bogu, i o dvojici kao o Gospodu, da bi, kada Hristos dođe, On mogao biti i priznat kao Bog i označen kao Gospod, budući Sin Onoga koji je i Bog i Gospod. Sada, kada bi se u Svetim pismima našla samo jedna Ličnost Onoga koji je Bog i Gospod, Hristu bi s pravom bio nedopustiv naziv Boga i Gospoda: jer (u Svetim pismima) beše objavljeno da nema nikoga drugog osim Jednoga Boga i Jednoga Gospoda, i moralo bi slediti da izgleda kako je sam Otac sišao (na zemlju), utoliko što se (u Svetim pismima) čitalo samo o Jednome Bogu i Jednome Gospodu, i čitava Njegova Ekonomija bila bi obavijena tamom, ona koja je sa tako jasnom predviđanjem zamišljena i uređena u Njegovom promisliteljskom rasporedu kao građa za našu veru. Čim je, međutim, Hristos došao, i bio od nas prepoznat kao upravo ono Biće koje je od početka izazvalo množinu (u Božanskoj Ekonomiji), budući drugi od Oca, A SA DUHOM TREĆI, i sam objavljujući i pokazujući Oca punije (nego što je ikada ranije bio), naziv Onoga koji je Bog i Gospod odmah je vraćen Jedinstvu (Božanske Prirode), upravo zato što bi neznabošci morali preći od mnoštva svojih idola ka Jednome Jedinom Bogu, kako bi se jasno utvrdila razlika između poklonika Jednoga Boga i poklonika politeizma.

„Jer bilo je jedino ispravno da hrišćani zasijaju u svetu kao deca svetlosti, obožavajući i prizivajući Onoga koji je Jedan Bog i Gospod kao svetlost sveta. Osim toga, ako bismo, iz onoga savršenog znanja koje nas uverava da naziv Boga i Gospoda priliči kako Ocu, tako i Sinu, I SVETOME DUHU, prizivali mnoštvo bogova i gospoda, ugasili bismo svoje baklje i postali bismo manje hrabri da podnesemo mučenička stradanja, od kojih bi nam svuda ležao otvoren lak beg, čim bismo se zakleli mnoštvom bogova i gospoda, kao što čine razni jeretici, koji drže više bogova nego Jednoga. Neću stoga uopšte govoriti o bogovima, niti o gospodima, nego ću slediti apostola; tako da, ako Oca i Sina jednako treba prizivati, Oca ću nazvati Bogom, a Isusa Hrista ću prizivati kao Gospoda. Rimljanima 1:7 Ali kada se pominje samo Hristos, moći ću da Ga nazovem Bogom, kao što isti apostol kaže: „od kojih je Hristos po tijelu, koji je nad svima Bog blagosloveni u vijekove.“. Rimljanima 9:5 Jer i samom zraku sunca dao bih ime sunca, uzetom po sebi; ali kada bih pominjao sunce iz kojeg zrak izlazi, svakako bih odmah oduzeo ime sunca pukom zraku. Jer premda ne pravim dva sunca, ipak ću i sunce i njegov zrak računati kao dve stvari i dva oblika jedne nepodeljene suštine, kao Boga i Njegovu Reč, kao Oca i Sina. (Isto; podebljanje, velika slova i podvlačenje su moji)

„Postoji jedan Bog, Otac žive Reči, koji je Njegova samopostojeća Mudrost i Sila i Večni Lik: savršeni Roditelj savršenoga Rođenoga, Otac jedinorodnoga Sina. Postoji jedan Gospod, Jedini od Jedinoga, BOG OD BOGA, Lik i Podobije Božanstva, Delatna Reč, Mudrost koja obuhvata ustrojstvo svih stvari, i Sila koja oblikuje svu tvorevinu, istiniti Sin istinitoga Oca, Nevidljivi od Nevidljivoga, i Neraspadljivi od Neraspadljivoga, i Besmrtni od Besmrtnoga i VEČNI OD VEČNOGA. I postoji Jedan Sveti Duh, koji ima svoje samopostojanje od Boga, i koji je objavljen kroz Sina, naime ljudima: Lik Sina, Savršeni Lik Savršenoga; Život, Uzrok živih; Sveti Izvor; Svetost, Davalac, ili Vođa, Posvećenja; u kome se objavljuje Bog Otac, koji je nad svima i u svima, i Bog Sin, koji je kroz sve. Postoji savršeno Trojstvo, u slavi I VEČNOSTI i vlasti, niti podeljeno niti otuđeno. Stoga u Trojstvu nema NIČEGA ni STVORENOGA ni u služenju; niti ičega naknadno uvedenoga, kao da u nekom ranijem razdoblju nije postojalo, a u nekom kasnijem razdoblju bilo uvedeno. I tako niti je Sin ikada nedostajao Ocu, niti Duh Sinu; nego bez promene i bez izmene, isto Trojstvo prebiva doveka. (Grigorije Čudotvorac, Izlaganje vere http://www.newadvent.org/fathers/0601.htm; podebljanje, velika slova i kurziv su moji)

„Govorimo takođe o Ocu, Sinu i Svetom Duhu: ovo, međutim, nisu imena koja su nastupila tek u nekom kasnijem razdoblju, nego su to samopostojanja… Ali Božanske Ličnosti jesu doista imena: a imena su ipak ličnosti; i ličnosti tada označavaju ono što jeste i samopostoji — a to je suština Boga. Ime prirode takođe označava samopostojanje; kao kada bismo govorili o čoveku. Sve (ličnosti) jesu JEDNA PRIRODA, JEDNA SUŠTINA, jedna volja, i nazivaju se Svetim Trojstvom; i ona su takođe imena koja samopostoje, jedna priroda u tri ličnosti, i jedan rod. Ali ličnost Sina je složena u svojoj jednosti (unita est), budući jedna sačinjena od dvoje, to jest od božanstva i čovečanstva zajedno, koje dvoje sačinjavaju jedno. Ipak, božanstvo usled toga ne prima nikakav prirast, nego Trojstvo ostaje kakvo je i bilo. Niti se išta novo dešava ličnostima pa čak ni imenima, nego su ona VEČNA I BEZ VREMENA. Niko, međutim, nije bio dovoljan da ovo sazna dok ih Sin, postavši telo, nije objavio, govoreći: „Objavih ime tvoje ljudima“. Jovan 17:6 I na gori je Otac progovorio i rekao: „Ovo je Sin moj ljubljeni“. Matej 3:17 I isti je poslao svoga Svetoga Duha na Jordanu. I tako nam je objavljeno da postoji VEČNO TROJSTVO U JEDNAKOJ ČASTI, večno Trojstvo. Osim toga, rađanje Sina od Oca je nepojmljivo i neizrecivo; i budući da je duhovno, njegovo istraživanje postaje neizvodljivo…

„Sada, ako nikako ne možemo dokučiti stvari koje se zbivaju u nama samima, kako bi ikada moglo biti da razumemo tajnu nestvorenoga Tvorca, koja nadilazi svaki um? Zaista, kada bi ova tajna bila takva da je čovek može pronikuti, bogonadahnuti Jovan nikako ne bi ovo ustvrdio: „Boga niko nije vidio nikad“. Jovan 1:18 Onaj, dakle, koga niko nikada nije video — kome možemo smatrati da je sličan, da bismo time razumeli Njegovo rođenje?… Tako, dakle, rasuđujemo i verujemo da je Reč rođena od Oca, premda niti posedujemo niti znamo jasan razlog te činjenice. Sama Reč JESTE PRE SVAKE TVARI — VEČNA OD VEČNOGA, kao izvor od izvora, i svetlost od svetlosti… Ali Reč Božja je suštastvena, obdarena uzvišenom i postojanom prirodom, i VEČNA je sa Njim, i neodvojiva je od Njega, i nikada ne može otpasti, nego će ostati u večnom sjedinjenju. Ova Reč je stvorila nebo i zemlju, i u Njoj je sve stvoreno. Ona je mišica i sila Božja, koja nikada ne treba da bude odvojena od Oca, po sili nedeljive prirode, i, zajedno sa Ocem, ONA JE BEZ POČETKA. Ova Reč je uzela našu suštinu od Device Marije; i utoliko ukoliko je duhovna, ona je nedeljivo jednaka Ocu; ali utoliko ukoliko je telesna, ona je isto tako neodvojivo jednaka nama. I opet, utoliko ukoliko je duhovna, ona na isti način izjednačava sa sobom (aequiparat) Svetoga Duha, neodvojivo i bez granice. Niti behu dve prirode, nego SAMO JEDNA PRIRODA SVETOGA TROJSTVA pre ovaploćenja Reči, Sina; i priroda Trojstva ostala je jedna i posle ovaploćenja Sina. Ali ako neko, štaviše, veruje da je Trojstvu dat ikakav prirast usled toga što je Reč uzela čovečanstvo, on je tuđ nama i službi Katoličanske i Apostolske Crkve. Ovo je savršena, sveta, apostolska vera svetoga Boga. HVALA SVETOME TROJSTVU doveka kroz vekove vekova. Amin. (Grigorije, Odlomak o Trojstvu http://www.newadvent.org/fathers/0606.htm; podebljanje, velika slova i podvlačenje su moji)

7. Da je, dakle, sve do razdoblja Gospodnjeg Stradanja, i do vremena poslednjeg razorenja Jerusalima, koje se dogodilo pod Vespazijanom, rimskim carem, narod Izrailja, ispravno držeći četrnaesti dan prvoga lunarnog meseca, na njemu slavio Pashu zakona, ukratko je pokazano. Stoga, kada su sveti proroci, i svi, kao što sam rekao, koji su pravedno i pravično hodili u zakonu Gospodnjem, zajedno sa čitavim narodom, slavili obraznu i senovitu Pashu, Tvorac i Gospod svake vidljive i nevidljive tvari, jedinorodni Sin, i Reč SAVEČNA OCU I SVETOME DUHU, i ISTE SUŠTINE SA NJIMA, po svojoj božanskoj prirodi, Gospod naš i Bog, Isus Hristos, budući na kraju sveta rođen po telu od naše svete i slavne vladičice, Bogorodice i Vazda-Djeve, i, uistinu, od Marije Bogorodice; i budući viđen na zemlji, i imajući istinsko i stvarno opštenje kao čovek sa ljudima, koji behu iste suštine sa Njim, po svojoj ljudskoj prirodi, i sam je, sa narodom, u godinama pre svoje javne službe i tokom svoje javne službe, slavio zakonsku i senovitu Pashu, jedući obrazno jagnje. „Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim.“, rekao je sam Spasitelj u Jevanđelju. (Petar Aleksandrijski, Odlomci http://www.newadvent.org/fathers/0621.htm; podebljanje, velika slova i podvlačenje su moji)

Dodatna literatura

Origenova hristologija (https://answeringislam.info/Shamoun/origens_christology.htm)