Irinej i Jovan, učenik Gospodnji · Apologetizam by Sam Shamoun

Sledeći tekst preuzet je iz Irinej i Jovan, učenik Gospodnji. Objavljujem ga ovde na korist drugima i da bih osigurao da tako važno pobijanje tvrdnje evangelikalnog novozavetnog naučnika Richarda Bauckhama — da Jovan koji je napisao Jevanđelje nije bio apostol nego neko drugi — ne nestane sa interneta.

U 17. poglavlju knjige Isus i očevici Richard Bauckham raspravlja o tome da li Irinej, koji često pominje čoveka po imenu Jovan kao pisca četvrtog kanonskog jevanđelja i Otkrivenja Jovanovog i naziva ga i apostolom i učenikom Gospodnjim, misli na Jovana sina Zevedejevog ili na prezvitera po imenu Jovan koga pominje Papije. On piše: “Argument koji smo sledili jeste da ovaj Jovan, Isusov učenik i pisac Jevanđelja, nije bio Jovan sin Zevedejev, član Dvanaestorice, i da se to u Efesu znalo još u vreme Polikratove poslanice Viktoru Rimskom. Da li je to bilo i Irinejevo mišljenje? Obično se pretpostavljalo, a ponekad i dokazivalo, da je Irinej pisca Jevanđelja poistovetio sa Jovanom sinom Zevedejevim, ali je i to žustro osporavano. Već samo po sebi je znakovito koliko je teško naći konačan dokaz u bilo kom pravcu.”

Bauckham svoj argument gradi na Papijevom tekstu koji je sačuvan kod Jevsevija:

Jevsevije, Crkvena istorija 3.39.4: «Εἰ δέ που καὶ παρηκολουθηκώς τις τοῖς πρεσβυτέροις ἔλθοι, τοὺς τῶν πρεσβυτέρων ἀνέκρινον λόγους, τί Ἀνδρέας ἢ τί Πέτρος εἶπεν ἢ τί Φίλιππος ἢ τί Θωμᾶς ἢ Ἰάκωβος ἢ τί Ἰωάννης ἢ Ματθαῖος ἤτις ἕτερος τῶν τοῦ κυρίου μαθητῶν ἅ τε Ἀριστίων καὶ ὁ πρεσβύτερος Ἰωάννης, [οἱ] τοῦ κυρίου μαθηταὶ, λέγουσιν. Οὐ γὰρ τὰ ἐκ τῶν βιβλίων τοσοῦτόν με ὠφελεῖν ὑπελάμβανον ὅσον τὰ παρὰ ζώσης φωνῆς καὶ μενούσης». / A ako bi negde naišao neko ko je pratio prezvitere, raspitivao sam se o rečima prezvitera: šta je rekao Andrija ili šta Petar, ili šta Filip ili šta Toma ili Jakov ili šta Jovan ili Matej ili bilo ko drugi od učenika Gospodnjih, i šta govore Aristion i prezviter Jovan, [ti]* učenici Gospodnji. Jer nisam smatrao da mi ono iz knjiga koristi toliko koliko ono iz živog i trajnog glasa.

* Neki grčki rukopisi izostavljaju određeni član.Može se videti da Papije ime Jovan navodi dvaput, jednom u grupi od sedmorice, a zatim ponovo (kao “prezviter”) u grupi od dvojice. Meni se čini očiglednim da su to dve različite grupe ljudi i da postoje dva različita čoveka po imenu Jovan. Drugi Jovan naziva se “prezviterom” (dok prvi nije tako nazvan), a glagol govorenja (εἶπεν) koji prati prvu grupu stoji u aoristu, dok je glagol govorenja (λέγουσιν) uz drugu grupu u prezentu.

Međutim, jednako je jasno da se, ako su obe grupe opisane kao “[ti] učenici Gospodnji” (nešto što ja dovodim u pitanje, ali to je tema za neku drugu objavu), razlikovanje jednog Jovana od drugog ne može svesti na to da se jedan naziva učenikom, a da se drugom taj naziv uskrati, budući da su obojica navodni učenici Gospodnji:

Njih dvojicu treba razlikovati na drugi način. Izgleda da je sam Papije to učinio primenivši na ovog Jovana naziv “prezviter”:

Jevsevije, Crkvena istorija 3.39.7, 14-15: 7 A Papije, o kome je sada reč, priznaje da je reči apostola primio od onih koji su ih sledili, i kaže da je sopstvenim ušima slušao Aristiona i prezvitera Jovana. U svakom slučaju, često ih pominje po imenu i u svojim spisima navodi njihova predanja. Neka ovo što smo rekli ne bude uzalud rečeno. …. 14 U svom spisu on prenosi i druga kazivanja pomenutog Aristiona o rečima Gospodnjim, kao i predanja prezvitera Jovana, na koja upućujemo one koji vole učenje. Sada nužno njegovim ranije iznetim izveštajima dodajemo predanje o Marku, koji je napisao jevanđelje, a koje on izlaže ovim rečima: 15 “A prezviter bi govorio ovo: ‘Marko, koji je postao Petrov tumač, zapisao je tačno, ali ne po redu, sve čega se sećao od onoga što je Gospod rekao ili učinio. Jer on Gospoda nije ni slušao ni sledio, nego kasnije, kao što rekoh, Petra, koji je pouke prilagođavao potrebama, ali ih nije izlagao kao sređeni niz Gospodnjih izreka; tako Marko nije pogrešio što je pojedine stvari zapisao onako kako ih je pamtio. Jer se starao o jednom: da ne izostavi ništa od onoga što je čuo i da u tome ništa ne iskrivi.’”Ovo bi, naravno, imalo smisla, budući da je “prezviter” jedino na Papijevom spisku što bi moglo da razlikuje dvojicu ljudi, jer se obojica zovu Jovan i obojica su učenici Gospodnji.

Ali naše pitanje je da li Irinej pravi takvu razliku. Bauckham smatra da je moguće, možda čak i verovatno, da je pravi. Da bismo ispitali tu tvrdnju, korisno je pogledati mesta na kojima Irinej Jovana naziva učenikom Gospodnjim:

Irinej, Protiv jeresi 1.16.3: 3 A Jovan, učenik Gospodnji [Ἰωάννης… ὁ τοῦ κυρίου μαθητὴς], pojačao je njihovu osudu kada je zaželeo da im ne upućujemo čak ni pozdrav “raduj se”; jer, kaže on, „Jer ko se pozdravlja s njim, učestvuje u njegovim zlim djelima.“ [2. Jovanova (1.)11], i to s razlogom, “jer nema radosti bezbožnima”, govori Gospod.

Irinej, Protiv jeresi 2.2.5: 5 Njegova sopstvena Reč i prikladna je i dovoljna za oblikovanje svega, kao što o Njemu izjavljuje Jovan, učenik Gospodnji [Iohannes domini discipulus]: „Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo.“ …. Kome ćemo, dakle, verovati u pogledu stvaranja sveta — ovim pomenutim jereticima koji o toj temi brbljaju tako budalasto i protivrečno, ili učenicima Gospodnjim [discipulis domini] i Mojsiju, koji je bio i verni Božji sluga i prorok?

Irinej, Protiv jeresi 2.22.3: 3 Najpre, pošto je u Kani Galilejskoj vodu pretvorio u vino, otišao je na praznik Pashe, o kojoj prilici je zapisano: „mnogi vjerovaše u ime njegovo videći znake njegove koje činjaše“, kako beleži Jovan, učenik Gospodnji [Iohannes domini discipulus].

Irinej, Protiv jeresi 2.22.5: 5 A da prvi period rane mladosti obuhvata trideset godina i da se on proteže do četrdesete godine, svako će priznati; ali od četrdesete i pedesete godine čovek počinje da se približava starosti, koju je naš Gospod imao dok je još vršio službu Učitelja, kao što svedoče i Jevanđelje i svi prezviteri, oni koji su se u Aziji družili sa Jovanom, učenikom Gospodnjim [Ἰωάννῃ τῷ τοῦ κυρίου μαθητῇ], da im je Jovan to preneo. I ostao je među njima do vremena Trajanovog. Neki od njih, štaviše, videli su ne samo Jovana nego i ostale apostole [alios apostolos], i čuli su od njih isti taj izveštaj, i svedoče o [ispravnosti] te tvrdnje. Kome onda pre da verujemo? Takvim ljudima, ili Ptolemeju, koji nikada nije video apostole i koji ni u snu nije dosegao ni najmanji trag apostola?

Irinej, Protiv jeresi 3.1.1: 1 I Matej je izdao pisano Jevanđelje među Jevrejima na njihovom sopstvenom narečju, dok su Petar i Pavle propovedali u Rimu i polagali temelje Crkvi. Posle njihovog odlaska, Marko, Petrov učenik i tumač, i sam nam je pismeno predao ono što je Petar propovedao. I Luka, Pavlov pratilac, zabeležio je u knjizi Jevanđelje koje je on propovedao. Potom je Jovan, učenik Gospodnji [Ἰωάννης ὁ μαθητὴς τοῦ κυρίου], koji je i počivao na Njegovim grudima, i sam objavio Jevanđelje za vreme svog boravka u Efesu u Aziji.

Irinej, Protiv jeresi 3.3.4: 4 Ali Polikarp nije samo bio poučen od apostola i razgovarao sa mnogima koji su videli Hrista, nego su ga apostoli u Aziji postavili i za episkopa Crkve u Smirni; njega sam i ja video u ranoj mladosti, jer je poživeo veoma dugo i, kao vrlo star čovek, slavno i najplemenitije postradavši mučeništvom, otišao je iz ovog života, pošto je uvek učio ono što je naučio od apostola, ono što je Crkva predala i što je jedino istinito. O tome svedoče sve azijske crkve, kao i oni ljudi koji su Polikarpa nasledili do današnjeg dana — čovek daleko veće težine i postojaniji svedok istine nego Valentin, i Markion, i ostali jeretici. On je taj koji je, došavši u Rim u vreme Anikita, mnoge naveo da se od pomenutih jeretika okrenu Crkvi Božjoj, objavljujući da je tu jednu i jedinu istinu primio od apostola, naime onu koju Crkva predaje. Ima i onih koji su od njega čuli da je Jovan, učenik Gospodnji [ὁ τοῦ κυρίου μαθητὴς], pošavši da se okupa u Efesu i opazivši unutra Kerinta, izjurio iz kupatila ne okupavši se, uzviknuvši: “Bežimo, da se ne bi i kupatilo srušilo, jer je unutra Kerint, neprijatelj istine.” A i sam Polikarp je odgovorio Markionu, koji ga je jednom prilikom sreo i rekao: “Poznaješ li me?” “Poznajem te, prvorođeni sotonin.” Takav je bio užas koji su apostoli i njihovi učenici [οἱ ἀπόστολοι καὶ οἱ μαθηταὶ αὐτῶν] osećali prema tome da čak i rečju opšte sa bilo kojim kvariteljima istine; kao što i Pavle kaže: „Čovjeka jeretika po prvome i drugome savjetovanju kloni se, Znajući da se takav izopačio, i griješi; samoga sebe je osudio.“ Postoji i vrlo snažna Polikarpova Poslanica napisana Filipljanima, iz koje oni koji to žele i koji se brinu za svoje spasenje mogu naučiti kakva je bila njegova vera i propoved istine. Zatim, opet, Crkva u Efesu, koju je osnovao Pavle i u kojoj je Jovan ostao trajno do vremena Trajanovog, istinski je svedok apostolskog predanja.

Irinej, Protiv jeresi 5.33.3: …baš kao što su prezviteri koji su videli Jovana, učenika Gospodnjeg, pamtili da su od njega čuli kako će Gospod učiti o tim vremenima i govoriti….

Irinej, Dokaz apostolske propovedi 43: 43 …. Zato i Njegov učenik Jovan, poučavajući nas ko je Sin Božji, koji beše sa Ocem pre nego što je svet sazdan, i da je sve što je postalo postalo kroz Njega, kaže ovako: „U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog. On bješe u početku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo.“ pokazujući sa izvesnošću da je Reč, koja beše u početku sa Ocem i kroz koju je sve postalo, upravo Njegov Sin.

Irinej, Dokaz apostolske propovedi 94: 94 Tako se, dakle, novim pozivom dogodila promena srca kod neznabožaca kroz Reč Božju, kada je postala telo i nastanila se među ljudima; kao što i Njegov učenik Jovan kaže: „I Logos postade tijelo i nastani se među nama“ ….

Jevsevije, Crkvena istorija 5.24.16 (citat iz Irinejeve poslanice Viktoru): 16. A kada je blaženi Polikarp bio u Rimu u vreme Anikita, i kada se oni malo nisu složili oko izvesnih drugih stvari, odmah su načinili mir jedan sa drugim, ne mareći da se oko toga prepiru. Jer ni Anikit nije mogao da ubedi Polikarpa da ne drži ono što je oduvek držao sa Jovanom, učenikom Gospoda našega [Ἰωάννου τοῦ μαθητοῦ τοῦ κυρίου ἡμῶν], i sa ostalim apostolima [καὶ τῶν λοιπῶν ἀποστόλων] sa kojima je bio u zajednici; niti je Polikarp mogao da ubedi Anikita da to drži, jer je ovaj govorio da treba da sledi običaje prezvitera koji su mu prethodili.Primetimo da je, prema Irineju, i valentinovac Ptolemej upotrebljavao ovaj naziv za Jovana, pisca četvrtog jevanđelja:

Irinej, Protiv jeresi 1.8.5: 5 Dalje, [valentinovci] uče da je Jovan, učenik Gospodnji [Ἰωάννην τὸν μαθητὴν τοῦ κυρίου], ukazao na prvu Ogdoadu, izražavajući se ovim rečima: Jovan, učenik Gospodnji [Ἰωάννης ὁ μαθητὴς τοῦ κυρίου], želeći da izloži poreklo svega, kako bi objasnio na koji je način Otac proizveo celinu, postavlja izvesno počelo — naime ono što je Bog prvo rodio, a koje Biće on naziva i Jedinorodnim Sinom i Bogom, u kome je Otac, na semeni način, iznedrio sve. …. „Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo.“ jer Reč je bila tvorac oblika i početka svim Eonima koji su nastali posle Nje. Ali „što je postalo“, kaže Jovan, „bješe život“ I ovde je opet ukazao na spajanje; jer sve je, rekao je, postalo kroz Njega, ali u Njemu beše život. …. Pošto je, dakle, Zoe pokazala i rodila i Antroposa i Eklisiju, ona se naziva njihovom svetlošću. Tako je, dakle, Jovan ovim rečima otkrio i druge stvari i drugu Tetradu — Logos i Zoe, Antropos i Eklisiju. …. Ali ono što Jovan zaista kaže jeste ovo: „I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.“ Tako, dakle, on [prema njima] jasno izlaže prvu Tetradu, kada govori o Ocu, i Harisi, i Monogenu, i Aletiji. Na taj način Jovan govori i o prvoj Ogdoadi, i o onome što je majka svih Eona. Jer on pominje Oca, i Harisu, i Monogena, i Aletiju, i Logos, i Zoe, i Antropos, i Eklisiju. Takvi su stavovi Ptolemeja.Sada, nema nikakvog nagoveštaja u bilo čemu od navedenog da se ovaj čovek po imenu Jovan razlikuje od nekog drugog čoveka po imenu Jovan koji se takođe smatrao učenikom Gospodnjim. Ali Bauckham tvrdi: “Očigledno je epitet ‘učenik Gospodnji’ manje namenjen tome da Jovana svrsta u neku grupu, a više tome da ga jedinstveno izdvoji. On prenosi njegovu naročitu bliskost sa Isusom, kako istorijski tokom Isusove službe, tako i teološki u njegovom Jevanđelju. Verovatno je, poput savremenog izraza ‘Voljeni učenik’, skraćena aluzija na glomazniji izraz iz Jevanđelja: ‘učenik koga je Isus voleo’.” To je verovatno tako; ali nastavimo dalje.

Drugi način da se dvojica Jovana razlikuju mogao bi biti da se jedan od njih nazove apostolom, a drugi ne. Upravo to čini Jevsevije kada piše o Papijevim spiskovima:

Jevsevije, Crkvena istorija 3.39.5: 5 Vredi ovde obratiti pažnju i na to što on ime Jovan navodi dvaput: prvog svrstava sa Petrom i Jakovom i Matejem i ostalim apostolima, jasno ukazujući na jevanđelistu, dok drugog Jovana, promenivši izraz, svrstava sa drugima izvan broja apostola i jasno ga naziva prezviterom.Ako je, međutim, to strategija koju primenjuje Irinej, onda naravno hipoteza da je Irinej Jovana prezvitera smatrao piscem četvrtog kanonskog jevanđelja odmah pada. Evo relevantnih odlomaka:

Irinej, Protiv jeresi 1.9.2-3: 2 Pogrešnost ovog tumačenja je, dakle, očigledna. Jer kada Jovan, propovedajući jednoga Boga, Svedržitelja, i jednoga Isusa Hrista, Jedinorodnog, kroz koga je sve postalo, izjavljuje da je to Sin Božji, to Jedinorodni, to Tvorac svega, to istinita Svetlost koja prosvetljuje svakog čoveka, to Sazdatelj sveta, to Onaj koji dođe svojima, to Onaj koji postade telo i nastani se među nama — ovi ljudi, uz naizgled uverljivo tumačenje, izvrćući ove izjave, tvrde da je postojao drugi Monogen, po proizvođenju, koga takođe nazivaju Arhe. Tvrde takođe da je postojao drugi Spasitelj, i drugi Logos, sin Monogenov, i drugi Hristos proizveden radi ponovnog uspostavljanja Plerome. Tako se dešava da su, otimajući od istine svaki od navedenih izraza i zloupotrebljavajući imena, preneli ih u sopstveni sistem; tako da, prema njima, u svim tim izrazima Jovan uopšte ne pominje Gospoda Isusa Hrista. Jer ako je imenovao Oca, i Harisu, i Monogena, i Aletiju, i Logos, i Zoe, i Antropos, i Eklisiju, onda je, prema njihovoj hipotezi, tako govoreći ukazao na prvobitnu Ogdoadu, u kojoj još nije bilo ni Isusa ni Hrista, učitelja Jovanovog [ἐν ᾗ οὐδέπω Ἰησοῦς οὐδέπω Χριστός, ὁ τοῦ Ἰωάννου διδάσκαλος]. Ali da apostol [ὁ ἀπόστολος] nije govorio o njihovim spregovima, nego o našem Gospodu Isusu Hristu, koga i priznaje kao Reč Božju, on je sam jasno pokazao. Jer, sažimajući svoje izjave o Reči koju je ranije pomenuo, on dalje izjavljuje: „I Logos postade tijelo i nastani se među nama“ Ali prema njihovoj hipotezi, Reč uopšte nije postala telo, budući da nikada nije izašla izvan Plerome, nego je onaj Spasitelj [postao telo] koji je oblikovan posebnim domostrojem [iz svih Eona] i koji je kasnijeg datuma od Reči. 3 Naučite, dakle, vi budalasti ljudi, da je Isus koji je za nas postradao i koji je živeo među nama sam Reč Božja. Jer da je neki drugi od Eona postao telo radi našeg spasenja, bilo bi verovatno da je apostol [τὸν ἀπόστολον] govorio o nekom drugom. Ali ako je Reč Očeva koja je sišla ista ona koja je i uzašla, naime Jedinorodni Sin jedinoga Boga, koji je, po blagovoljenju Očevom, postao telo radi ljudi, onda Jovan [Iohannes] zacelo ne govori ni o kome drugome, niti o nekakvoj Ogdoadi, nego o našem Gospodu Isusu Hristu. Jer, prema njima, Reč izvorno nije postala telo. Oni naime tvrde da je Spasitelj uzeo duševno telo, oblikovano u skladu sa posebnim domostrojem neizrecivim promislom, kako bi postao vidljiv i opipljiv. Ali telo je ono što je odvajkada Bog oblikovao za Adama iz praha, i upravo je to ono što je, kako je Jovan objavio, Reč Božja postala. Tako se njihova prvobitna i prvorođena Ogdoada obesmišljava. Jer, pošto je dokazano da su Logos, i Monogen, i Zoe, i Phoµs, i Sorer, i Hristos, i Sin Božji, i Onaj koji se za nas ovaplotio, jedno te isto, Ogdoada koju su sagradili istog trena se raspada. A kada se ona uništi, ceo njihov sistem propada — sistem koji lažno sanjaju u postojanje i time nanose štetu Svetom pismu, gradeći sopstvenu hipotezu.

Irinej, Protiv jeresi 3.5.1: 1 Budući, dakle, da predanje od apostola tako postoji u Crkvi i da je među nama trajno, vratimo se dokazu iz Svetog pisma koji pružaju oni apostoli koji su i napisali Jevanđelje, u kome su zabeležili učenje o Bogu, pokazujući da je naš Gospod Isus Hristos istina i da u Njemu nema laži.

Irinej, Protiv jeresi 2.22.5: 5 A da prvi period rane mladosti obuhvata trideset godina i da se on proteže do četrdesete godine, svako će priznati; ali od četrdesete i pedesete godine čovek počinje da se približava starosti, koju je naš Gospod imao dok je još vršio službu Učitelja, kao što svedoče i Jevanđelje i svi prezviteri, oni koji su se u Aziji družili sa Jovanom, učenikom Gospodnjim [Ἰωάννῃ τῷ τοῦ κυρίου], da im je Jovan to preneo. I ostao je među njima do vremena Trajanovog. Neki od njih, štaviše, videli su ne samo Jovana nego i ostale apostole [alios apostolos], i čuli su od njih isti taj izveštaj, i svedoče o [ispravnosti] te tvrdnje. Kome onda pre da verujemo? Takvim ljudima, ili Ptolemeju, koji nikada nije video apostole i koji ni u snu nije dosegao ni najmanji trag apostola?

Irinej, Protiv jeresi 3.21.3: 3 Jer apostoli [apostoli], budući da su stariji od svih ovih [jeretika], slažu se sa pomenutim prevodom; a prevod je u skladu sa predanjem apostola [apostolorum]. Jer Petar, i Jovan [Iohannes], i Matej, i Pavle, i ostali redom, kao i njihovi sledbenici, izložili su sva proročka [proglašenja] upravo onako kako ih sadrži tumačenje prezvitera.

Irinej, Protiv jeresi 3.11.9: 9 Budući da je tako, uzaludni su, neuki i drski svi koji razaraju oblik Jevanđelja; oni [mislim] koji vidove Jevanđelja predstavljaju ili brojnijim nego što je rečeno, ili pak malobrojnijim. Prvi to čine da bi izgledalo kako su otkrili više nego što istina jeste; drugi da bi ukinuli Božje domostroje. Jer Markion, odbacujući celo Jevanđelje, štaviše odsecajući sam sebe od Jevanđelja, hvali se da ima udela u [blagoslovima] Jevanđelja. Drugi opet (montanisti), da bi obesmislili dar Duha, koji je u poslednja vremena, po blagovoljenju Očevom, izliven na ljudski rod, ne prihvataju onaj vid [jevanđelskog domostroja] koji pruža Jovanovo Jevanđelje [Iohannis evangelium], u kome je Gospod obećao da će poslati Utešitelja; nego odbacuju odjednom i Jevanđelje i proročkog Duha. Zaista jadni ljudi! Koji žele da budu lažni proroci, a ipak uklanjaju dar proroštva iz Crkve; postupajući poput onih (enkratita) koji se, zbog onih koji dolaze u licemerju, drže podalje od zajednice sa braćom. Štaviše, moramo zaključiti da ovi ljudi (montanisti) ne mogu prihvatiti ni apostola Pavla. Jer on u svojoj Poslanici Korinćanima izričito govori o proročkim darovima i priznaje da muškarci i žene prorokuju u Crkvi. Grešeći, dakle, u svemu tome protiv Duha Božjeg, oni padaju u greh koji se ne oprašta. A oni koji su od Valentina, budući sa svoje strane sasvim bezobzirni, iznoseći sopstvene sastave hvale se da poseduju više jevanđelja nego što ih stvarno ima. Zaista, dospeli su do takvog stepena drskosti da svoj razmerno skorašnji spis nazovu “Jevanđeljem istine”, iako se ono ni u čemu ne slaže sa Jevanđeljima apostola [apostolorum evangeliis], tako da zapravo nemaju nijedno jevanđelje koje nije puno bogohuljenja. Jer ako je ono što su objavili jevanđelje istine, a ipak je potpuno različito od onih koja su nam predata od apostola [apostolis], onda svako ko želi može naučiti, kao što se pokazuje iz samog Svetog pisma, da se ono što je predato od apostola [apostolis] više ne može smatrati jevanđeljem istine. A da su samo ova jevanđelja istinita i pouzdana i da ne dopuštaju ni povećanje ni umanjenje pomenutog broja, dokazao sam mnogim i takvim [dokazima]. Jer, pošto je Bog sve stvorio u dužnoj srazmeri i prilagođenosti, priličilo je i da spoljašnji vid Jevanđelja bude dobro uređen i skladan. Pošto je, dakle, ispitano mišljenje onih ljudi koji su nam Jevanđelje predali, od samih njihovih izvorišta, pređimo i na ostale apostole i istražimo njihovo učenje o Bogu; a zatim ćemo, redom, poslušati same reči Gospodnje.

Irinej, Protiv jeresi 3.3.4: [Odlomak je naveden gore. Irinej priča kako je Jovan, učenik Gospodnji, napustio kupatilo zato što je Kerint bio unutra, a zatim priča kako je Polikarp uvredom odbio Markiona, pre nego što sažima: “Takav je bio užas koji su apostoli i njihovi učenici osećali prema tome da čak i rečju opšte sa bilo kojim kvariteljima istine.” Izgleda da je u ovom izrazu Jovan apostol, a Polikarp učenik apostola. Irinej dodaje: “Zatim, opet, crkva u Efesu, koju je osnovao Pavle i u kojoj je Jovan ostao trajno do vremena Trajanovog, istinski je svedok apostolskog predanja.”]

Jevsevije, Crkvena istorija 5.24.16 (citat iz Irinejeve poslanice Viktoru): 16 A kada je blaženi Polikarp bio u Rimu u vreme Anikita, i kada se oni malo nisu složili oko izvesnih drugih stvari, odmah su načinili mir jedan sa drugim, ne mareći da se oko toga prepiru. Jer ni Anikit nije mogao da ubedi Polikarpa da ne drži ono što je oduvek držao sa Jovanom, učenikom Gospoda našega [Ἰωάννου τοῦ μαθητοῦ τοῦ κυρίου ἡμῶν], i sa ostalim apostolima [καὶ τῶν λοιπῶν ἀποστόλων] sa kojima je bio u zajednici; niti je Polikarp mogao da ubedi Anikita da to drži, jer je ovaj govorio da treba da sledi običaje prezvitera koji su mu prethodili.I primetimo da valentinovac Ptolemej još jednom prethodi Irineju u tome što Jovana naziva apostolom:

Epifanije, Panarion 33.3.6 (citat iz Ptolemejeve poslanice Flori): Štaviše, apostol [ὁ ἀπόστολος] kaže da stvaranje sveta potiče od njega, jer „Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo.“ [Jovan 1:3].Jasno je da Irinej, poput Ptolemeja, ovog čoveka smatra apostolom, pa Bauckham posvećuje izvesno vreme razoružavanju mogućnosti da je Irinej, samim tim što ovog čoveka naziva apostolom, mislio na Jovana sina Zevedejevog. Bauckham ističe da su “upotrebe izraza ‘apostol’ kao razlikovnog ili počasnog epiteta uz ime kod Irineja ograničene na Petra, koji je tri puta ‘Petar apostol’, i na Mateja, koji je samo jednom ‘Matej apostol’.” Izvesno je da je Irinej ovog naročitog apostola, Jovana, poštovao u posebnoj meri; meni se čini očiglednim da je razlog tome što je Irinej kao dete video Polikarpa, a tvrdi da je Polikarp video Jovana. Još važnije, Bauckham ističe da Irinej naziv apostola daje i Pavlu (mnogo puta), verovatno i Varnavi (3.12.14; onlajn ANF prevod ovde nije savršen i zamagljuje stvar), a verovatno i sedamdesetorici iz Luke 10:1 (2.21.1). U 3.11.4 čak i Jovana Krstitelja naziva apostolom. Zacelo, zaključuje Bauckham, ako Irinej sve te ljude može da nazove apostolima, onda i Jovana prezvitera može nazvati apostolom.

Međutim, između svih tih likova i Jovana prezvitera možda postoji stvarna razlika. Ostali likovi, izuzev Jovana Krstitelja, u Novom zavetu su označeni kao apostoli. Pavle sebe u svojim poslanicama više puta naziva apostolom; Varnava se naziva apostolom u Delima apostolskim 14:4, 14; 1. Korinćanima 9:1-7; a sedamdesetorica kod Luke nazivaju se “drugima” (ἑτέρους) koje je Isus “poslao” (ἀπέστειλεν), što bi se lako moglo protumačiti tako da su i oni apostoli. Što se tiče Jovana Krstitelja, izgleda da je Irinej svestan da iznosi nov argument za njegovo, da tako kažemo, počasno apostolstvo:

Irinej, Protiv jeresi 3.11.4: 4 …. Kako je, dakle, Jovan, pošto ga je poslao osnivač i tvorac ovoga sveta, mogao da svedoči o onoj Svetlosti koja je sišla od neizrecivog i nevidljivog? Jer svi jeretici su odlučili da je Demijurg bio neznalica u pogledu one Sile iznad sebe, čiji se svedok i glasnik Jovan pokazuje. Zato je Gospod rekao da ga smatra „više od proroka“. Jer svi ostali proroci propovedali su dolazak očinske Svetlosti i želeli su da budu dostojni da vide Onoga koga su propovedali; ali Jovan je i unapred najavio [dolazak], slično kao i ostali, i stvarno Ga je video kada je došao, i ukazao na Njega, i mnoge nagovorio da poveruju u Njega, tako da je i sam držao mesto i proroka i apostola. Jer to znači biti više od proroka, jer „prvo apostole, drugo proroke“; ali sve je od jednoga te istoga Boga.Izraz “apostol” u ovom slučaju nije uzgredna oznaka za Jovana Krstitelja; on je deo razrađenog argumenta iz Svetog pisma. Ne mislim da je to isto što i prosto označavanje Jovana kao apostola.

Dakle, sva ostala apostolstva sa Irinejevog spiska mogu se manje-više neposredno izvesti sa stranica Novog zaveta. Kada bi “učenik koga je Isus voleo” u Jevanđelju po Jovanu negde bio nazvan apostolom, onda bi Jovan (koga Irinej poistovećuje sa tim voljenim učenikom) spadao u istu kategoriju; ali izgleda da to nije slučaj. Jevanđelje po Jovanu izraz “apostol” upotrebljava samo u Jovanu 13:16: „Nije sluga veći od gospodara svojega, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao.“ Ovde “apostol” dobija opšte značenje; ne odnosi se ni na jednu određenu osobu ili grupu osoba. To me navodi da se zapitam da li ipak ima nečega u tome što Irinej ovog čoveka Jovana naziva apostolom.

Dakle, “učenik Gospodnji” ne može da posluži kao razlikovna oznaka, a Irinej u praksi ne koristi ni “apostol” kao razlikovnu oznaku. Ispostavlja se da ni izraz “prezviter” ne koristi da bi jednog razlikovao od drugog. Njegov Jovan nijednom nije nazvan prezviterom. Naprotiv, gde god se Jovan i bilo koji prezviteri pojavljuju u istom kontekstu, prezviteri su oni koji su ga sledili i o njemu svedočili:

Irinej, Protiv jeresi 2.22.5: 5 A da prvi period rane mladosti obuhvata trideset godina i da se on proteže do četrdesete godine, svako će priznati; ali od četrdesete i pedesete godine čovek počinje da se približava starosti, koju je naš Gospod imao dok je još vršio službu Učitelja, kao što svedoče i Jevanđelje i svi prezviteri, oni koji su se u Aziji družili sa Jovanom, učenikom Gospodnjim [Ἰωάννῃ τῷ τοῦ κυρίου], da im je Jovan to preneo. I ostao je među njima do vremena Trajanovog. Neki od njih, štaviše, videli su ne samo Jovana nego i ostale apostole [alios apostolos], i čuli su od njih isti taj izveštaj, i svedoče o [ispravnosti] te tvrdnje. Kome onda pre da verujemo? Takvim ljudima, ili Ptolemeju, koji nikada nije video apostole i koji ni u snu nije dosegao ni najmanji trag apostola?

Irinej, Protiv jeresi 5.33.3: 3 …baš kao što su prezviteri koji su videli Jovana, učenika Gospodnjeg, pamtili da su od njega čuli kako će Gospod učiti o tim vremenima i govoriti….

Irinej, Protiv jeresi 5.30.1: 1 Ali pošto je tako, i pošto ovaj broj stoji u svim pouzdanim i drevnim prepisima, i pošto o tome svedoče sami ljudi koji su Jovana videli svojim očima, i pošto nas reč uči da je broj imena zveri, prema grčkom računanju kroz slova u njemu, šest stotina šezdeset šest, to jest da će broj desetica biti jednak broju stotina….Prezviteri su za Irineja i oni koji su sledili apostole ili o njima svedočili, uopšte uzev:

Irinej, Protiv jeresi 4.27.1: 1 Kao što sam čuo od izvesnog prezvitera/starešine, koji je to čuo od onih koji su videli apostole i od onih koji su bili njihovi učenici, kazna iz Svetog pisma bila je dovoljna za drevne u pogledu onoga što su činili bez saveta Duha.

Jevsevije, Crkvena istorija 5.8.8b: 8b I [Irinej] pominje takođe zapise izvesnog apostolskog prezvitera, čije ime prećutkuje, i iznosi njegova tumačenja božanskih Pisama.

Irinej, Protiv jeresi 5.5.1: Zato prezviteri, učenici apostola, kažu da su oni koji su preneseni preneseni tamo, jer je raj pripremljen za pravedne i duhonosne ljude, u koje je [mesto] i apostol Pavle bio uznet i čuo reči koje se ne smeju izgovoriti, kao nama u sadašnjosti; i oni koji su preneseni ostaju tamo do skončanja, iščekujući neraspadljivost.

Irinej, Protiv jeresi 5.36.2: Prezviteri, učenici apostola, kažu da je to poredak i raspored onih koji se spasavaju, i da napreduju kroz takve stepene, i da kroz Duha neki uzlaze ka Sinu, a kroz Sina neki uzlaze ka Ocu, dok Sin na kraju prepušta svoje delo Ocu, kao što i apostol kaže: „Jer on treba da caruje dok ne položi sve neprijatelje pod noge svoje.“

Irinej, Dokaz apostolske propovedi 3: A vera je ono što to za nas čini, kao što su prezviteri, učenici apostola, predali nama.Dakle, Irinej očigledno ne koristi izraz “prezviter” da bi svog Jovana razlikovao od drugog Jovana, dok je upravo to učinio sam Papije — a i Jevsevije, uostalom. Koliko možemo da vidimo, Jovan prema Irineju nije prezviter; Jovan se dosledno razlikuje od svakoga ko se naziva prezviterom. Ali Bauckham tvrdi: “Treba da razjasnimo da nijedna Irinejeva referenca na Jovana koje smo razmatrali ne ukazuje da je on bio Jovan sin Zevedejev. Te reference nam o životu ovog Jovana pre njegovog boravka u Efesu ne govore ništa osim što ga poistovećuju sa Voljenim učenikom iz Jevanđelja po Jovanu. Irinej doista pravi i pet nedvosmislenih referenci na Jovana sina Zevedejevog, koje sve aludiraju na njegovu ulogu u sinoptičkim jevanđeljima i Delima apostolskim. …. Ništa u tim odlomcima ne ukazuje da je taj Jovan ista osoba kao Jovan Efeski, Voljeni učenik i pisac Jevanđelja.”

Pet nedvosmislenih referenci na Jovana sina Zevedejevog jesu sledeće (mada Irinej zapravo ne koristi odrednicu “sin Zevedejev”, to je jasno iz konteksta novozavetnih tekstova na koje aludira ili koje citira):

Irinej, Protiv jeresi 2.24.4: 4 Opet, kaže se da je pet ljudi bilo sa Gospodom kada je primio svedočanstvo od Oca, naime Petar, i Jakov, i Jovan, i Mojsije, i Ilija.

Irinej, Protiv jeresi 3.12.3: 3 Opet, kada je Petar, u pratnji Jovana, pogledao čoveka hromog od rođenja, koji je sedeo pred onim vratima hrama koja se zovu Krasna i prosio milostinju, rekao mu je: „Srebra i zlata nemam, nego što imam to ti dajem: U ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi.“ …. Petar je, zajedno sa Jovanom, propovedao im ovu jasnu radosnu vest, da je obećanje koje je Bog dao ocima ispunjeno kroz Isusa; ne objavljujući zacelo drugog boga, nego Sina Božjeg, koji je i postao čovek i postradao; vodeći tako Izrailj u poznanje i propovedajući kroz Isusa vaskrsenje mrtvih, i pokazujući da je sve što su proroci objavili o stradanju Hristovom Bog ispunio.

Irinej, Protiv jeresi 3.12.5: 5 Bili su, dakle, zbunjeni i ovim slučajem isceljenja („Jer više od četrdeset godina bješe onome čovjeku na kome se dogodi ovo čudo ozdravljenja.“), i učenjem apostola, i izlaganjem proroka, kada su prvosveštenici otpustili Petra i Jovana. Ovi su se vratili ostalim svojim saapostolima i učenicima Gospodnjim [reliquos coapostolos et discipulos domini], to jest crkvi, i ispričali šta se dogodilo i kako su hrabro postupili u ime Isusovo.

Irinej, Protiv jeresi 3.12.15: 15 Tako su apostoli, koje je Gospod učinio svedocima svakog dela i svakog učenja — jer u svakoj prilici nalazimo Petra, i Jakova, i Jovana uz Njega — savesno postupali prema domostroju Mojsijevog zakona, pokazujući da je on od jednoga te istoga Boga.Mislim da nezgrapna formulacija u 3.12.5 (oni su se “vratili ostalim svojim saapostolima i učenicima Gospodnjim, to jest crkvi”) potiče od izraza iz Dela apostolskih 4:23: „A kad ih otpustiše, ovi dođoše svojima i javiše šta im rekoše prvosveštenici i starješine.“ Irinej je “svoje” protumačio kao Petrove i Jovanove saapostole i učenike, ali u stihovima 24-31 to je crkva kao celina koja uznosi potresnu molitvu.

U svakom slučaju, primetimo da se Jovan Zevedejev naziva i saapostolom i učenikom, baš kao i lik čije smo razne oznake i osobine pratili. Irinej ponovo nije uložio nikakav napor da razlikuje dvojicu ljudi po imenu Jovan. I to je, zaista, sveukupni utisak koji dobijam od Irineja: dok čitam njegove reči, nikada nemam osećaj da je svestan dvojice ljudi po imenu Jovan koji ispunjavaju slične uloge. On zna da je Jovan Krstitelj posebna osoba, ali pominjanje njegovog krštavanja ili nekoliko jevanđelskih stihova u kojima on ima ulogu više je nego dovoljno da njegov identitet ostane odvojen. Isto tako, izrazi “apostol” i “učenik Gospodnji” čine mi se savršeno prikladnim, i Irinej ih vešto koristi, da bi njegov glavni Jovan ostao odvojen od Jovana Krstitelja. Ali nikakav takav napor nije uočljiv u razdvajanju Jovana učenika i apostola od Jovana učenika i apostola i prezvitera — osim ako se prezviter Jovan ne može shvatiti kao jedan od inače anonimnih prezvitera koje Irinej neretko pominje:

Irinej, Protiv jeresi 2.22.5: …ali od četrdesete i pedesete godine ono već prelazi u stariji uzrast, koji je naš Gospod imao dok je učio, kao što svedoče i jevanđelje i svi prezviteri, koji su u Aziji boravili sa Jovanom, učenikom Gospodnjim, da je Jovan preneo….

Irinej, Protiv jeresi 4.27.1: Kao što sam čuo od izvesnog prezvitera/starešine, koji je to čuo od onih koji su videli apostole i od onih koji su bili njihovi učenici, kazna iz Svetog pisma bila je dovoljna za drevne u pogledu onoga što su činili bez saveta Duha.

Jevsevije, Crkvena istorija 5.8.8b: 8b I [Irinej] pominje takođe zapise izvesnog apostolskog prezvitera, čije ime prećutkuje, i iznosi njegova tumačenja božanskih Pisama.

Irinej, Protiv jeresi 5.30.1: Ali pošto je tako, i pošto ovaj broj stoji u svim pouzdanim i drevnim prepisima, i pošto o tome svedoče sami ljudi koji su Jovana videli svojim očima, i pošto nas reč uči da je broj imena zveri, prema grčkom računanju kroz slova u njemu, šest stotina šezdeset šest, to jest da će broj desetica biti jednak broju stotina….

Irinej, Protiv jeresi 5.33.4: Ovo je i Papije, koji je svojim ušima slušao Jovana i bio Polikarpov drug, i drevan čovek, napisao i posvedočio u četvrtoj od svojih knjiga.

Irinej, Protiv jeresi 5.36.1: I kao što prezviteri kažu, u to vreme će i oni koji se udostoje prebivanja na nebu tamo naći mesto, a drugi će uživati raskoš raja, dok će treći imati sjaj grada.

Irinej, Dokaz apostolske propovedi 3: A vera je ono što to za nas čini, kao što su prezviteri, učenici apostola, nama predali.

Irinej, Dokaz apostolske propovedi 61: Što se tiče sjedinjenja i sloge i spokoja životinja, koje su različitih vrsta i po prirodi jedne drugima neprijateljske i zlobne, prezviteri kažu da će tako doista biti pri dolasku Hristovom, kada će on vladati nad svima.Ali, naravno, ako je prezviter Jovan u Irinejevom umu jedan od tih prezvitera, onda on ne može biti i Jovan učenik Gospodnji i apostol, pisac Otkrivenja i četvrtog kanonskog jevanđelja.

Da rezimiramo:

Irinej se nikada ne trudi da razlikuje Jovana apostola od Jovana učenika.
Irinej nikada ne naziva Jovana prezviterom; naprotiv, prezviteri su oni koji su sledili njega i ostale apostole.
Irinej na sina Zevedejevog upućuje istim osnovnim izrazima (saapostol i učenik) koje koristi za svog omiljenog Jovana.

Zaista mislim, dok se ne pojave novi podaci, da je Irinej imao na umu samo jednog Jovana učenika. Papije je razlikovao dvojicu Jovana (jednog na prvom spisku, a drugog, nazvanog “prezviterom”, na drugom), ali izgleda da ga Irinej u tome nije sledio.

Ben.