Irinej, apostolsko nasleđe i Rimska stolica
Sledeći tekst je preuzet iz dela Adversus haereses svetog Irineja, knjiga III. Sav naglasak je moj.
Poglavlje 3 Pobijanje jeretika na osnovu činjenice da se u raznim Crkvama održavalo neprekidno nasleđe episkopa.
1. Stoga je u moći svih, u svakoj Crkvi, koji žele da vide istinu, da jasno sagledaju predanje apostola objavljeno po celom svetu; a mi smo u stanju da nabrojimo one koje su apostoli postavili za episkope u Crkvama, i [da pokažemo] nasleđe tih ljudi sve do našeg vremena; one koji niti su učili niti su znali išta nalik onome o čemu ovi [jeretici] buncaju. Jer da su apostoli znali skrivene tajne, koje su imali običaj da saopštavaju savršenima nasamo i odvojeno od ostalih, predali bi ih naročito onima kojima su poveravali i same Crkve. Jer su želeli da ti ljudi budu veoma savršeni i besprekorni u svemu, oni koje su ostavljali za sobom kao svoje naslednike, predajući tim ljudima sopstveno mesto upravljanja; a ti ljudi, ako bi svoju službu vršili časno, bili bi veliki blagoslov [za Crkvu], ali ako bi otpali, bili bi najgora nesreća.
2. Budući da bi, međutim, u ovakvom delu bilo veoma zamorno nabrajati nasleđa svih Crkava, mi posramljujemo sve one koji se, na bilo koji način — bilo zlim samougađanjem, taštinom, ili slepilom i izopačenim mišljenjem — okupljaju na neovlašćenim skupovima; [to činimo, kažem,] ukazujući na ono predanje koje potiče od apostola, predanje one veoma velike, veoma drevne i svima poznate Crkve koju su u Rimu osnovala i ustrojila dva najslavnija apostola, Petar i Pavle; kao i [ukazujući] na veru propovedanu ljudima, koja do našeg vremena dolazi putem nasleđa episkopa. Jer je NUŽNO da se SVAKA Crkva SLAŽE SA OVOM CRKVOM, zbog njenog preimućnijeg autoriteta [potiorem principalitatem].
3. Blaženi apostoli, dakle, pošto su osnovali i sazidali Crkvu, predali su u ruke Lina službu episkopstva. Tog Lina pominje Pavle u poslanicama Timoteju. Njega je nasledio Anaklet; a posle njega, treći od apostola, Klimentu je dodeljeno episkopstvo. Za tog čoveka, pošto je video blažene apostole i s njima opštio, moglo bi se reći da mu je propoved apostola još odzvanjala [u ušima], a njihova predanja bila pred njegovim očima. Niti je bio jedini [u tome], jer je još mnogo njih bilo u životu koji su primili pouke od apostola. U vreme tog Klimenta, kada je među braćom u Korintu došlo do nemalog razdora, Crkva u Rimu je uputila Korinćanima veoma snažnu poslanicu, podstičući ih na mir, obnavljajući njihovu veru i objavljujući predanje koje je nedavno primila od apostola, propovedajući jednoga Boga, svemogućeg, Tvorca neba i zemlje, Sazdatelja čoveka, koji je doveo potop i pozvao Avrama, koji je izveo narod iz zemlje Egipta, govorio sa Mojsijem, izložio zakon, poslao proroke, i koji je pripremio oganj đavolu i njegovim anđelima. Iz tog spisa svako ko to želi može naučiti da je On, Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, bio propovedan od Crkava, a može i razumeti apostolsko predanje Crkve, budući da je ova poslanica starija od ovih ljudi koji sada šire laž, i koji prizivaju u postojanje nekog drugog boga mimo Tvorca i Sazdatelja svega što postoji. Tog Klimenta je nasledio Evarist. Aleksandar je usledio posle Evarista; zatim je, šesti od apostola, postavljen Sikst; posle njega Telesfor, koji je slavno postradao kao mučenik; zatim Higin; posle njega Pije; a zatim posle njega Anikit. Pošto je Soter nasledio Anikita, Eleuterije sada, dvanaesti od apostola, drži nasleđe episkopstva. Ovim redom i ovim nasleđem došlo je do nas crkveno predanje od apostola, i propoved istine. A ovo je najobilniji dokaz da postoji jedna te ista životvorna vera, koja se u Crkvi čuva od apostola do sada, i predaje se u istini.
4. Ali Polikarpa nisu samo poučavali apostoli, i nije samo opštio sa mnogima koji su videli Hrista, nego su ga i apostoli u Aziji postavili za episkopa Crkve u Smirni, njega sam i ja video u svojoj ranoj mladosti, jer je ostao [na zemlji] veoma dugo, i, kao veoma star čovek, slavno i najplemenitije podnevši mučeništvo, otišao je iz ovog života, uvek učeći ono što je naučio od apostola, i što je Crkva predala, i što je jedino istinito. O tome svedoče sve azijske Crkve, kao i oni ljudi koji su nasledili Polikarpa sve do sadašnjeg vremena — čoveka koji je bio od mnogo veće težine i postojaniji svedok istine nego Valentin i Markion i ostali jeretici. On je taj koji je, došavši u Rim u vreme Anikita, učinio da se mnogi odvrate od pomenutih jeretika ka Crkvi Božjoj, objavljujući da je ovu jednu i jedinu istinu primio od apostola — naime onu koju predaje Crkva. Postoje i oni koji su od njega čuli da je Jovan, učenik Gospodnji, kada je pošao da se kupa u Efesu, i opazivši Kerinta unutra, izjurio iz kupatila ne okupavši se, uzviknuvši: Bežimo, da se ne bi i kupatilo srušilo, jer je Kerint, neprijatelj istine, unutra. A i sam Polikarp je odgovorio Markionu, koji ga je jednom prilikom sreo i rekao: Da li me poznaješ? Ja te poznajem, ti si prvorođenče Satanino. Takav je bio užas koji su apostoli i njihovi učenici osećali prema tome da imaju čak i usmeno opštenje sa bilo kojim izopačiteljima istine; kao što i Pavle kaže: „Čovjeka jeretika po prvome i drugome savjetovanju kloni se, Znajući da se takav izopačio, i griješi; samoga sebe je osudio.“ Titu 3:10 Postoji i veoma snažna Polikarpova poslanica napisana Filipljanima, iz koje oni koji to žele i koji brinu za svoje spasenje mogu saznati kakva je bila njegova vera i propoved istine. Zatim, opet, Crkva u Efesu, koju je osnovao Pavle, i u kojoj je Jovan trajno ostao među njima sve do vremena Trajana, jeste istinit svedok predanja apostola.
Dodatna literatura
JERONIM, PREDANJE I APOSTOLSKO NASLEĐE
Polikarp, papa Anikit, Irinej i Vaskrs
Sveti Optat, Petrovo prvenstvo i papstvo
Sveti Maksim, papa Honorije i papstvo
Petrovo prvenstvo u ranoj Crkvi
Gelasijev dekret, papa Damas i kanon