Rani hrišćani pobijaju sola fide · Apologetizam by Sam Shamoun

U ovom tekstu navešću neke rane hrišćanske svedoke iz 2. i 3. veka koji svi definišu spasonosnu veru kao poslušnost Hristovim zapovestima. Neki od ovih autoriteta takođe pokazuju da su dela pravednosti kojima se Pavle protivio bila dela Mojsijevog zakona, što znači da je blaženi apostol prekorevao svakoga ko je tvrdio da opravdanje dolazi jedino kroz poslušnost Zakonu. On nije poricao da je spasonosna vera koja opravdava poslušnost Hristovim zapovestima. Sav naglasak je moj.

5. I radi toga je Otac otkrio Sina, da bi se preko Njega objavio svima i da bi one pravednike koji veruju u Njega primio u neraspadljivost i večno naslađivanje (a verovati u Njega znači vršiti Njegovu volju); ali će pravedno isključiti u tamu koju su sami sebi izabrali one koji ne veruju i koji, sledstveno tome, izbegavaju Njegovu svetlost. Otac je, dakle, otkrio sebe svima time što je svima učinio vidljivom svoju Reč; i, obrnuto, Reč je svima objavila Oca i Sina, pošto je postala vidljiva svima. I zato će pravedni sud Božji [pasti] na sve one koji su, kao i drugi, videli, ali nisu, kao drugi, poverovali. (Irinej, Adversus haereses, knjiga IV, Poglavlje 6 Objašnjenje Hristovih reči, „niti Oca ko zna do Sin“ itd.; koje reči jeretici pogrešno tumače. Dokaz da Otac nikada nije bio nepoznat, budući da je Otac otkrio Sina i da je Sin bio otkriven.)

1. A da Gospod nije ukinuo prirodne [propise] zakona, kojima se čovek opravdava, koje su i oni koji su bili opravdani verom i koji su ugodili Bogu držali pre davanja zakona, nego da ih je proširio i ispunio, pokazuju Njegove reči. Jer, primećuje On, „Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljubu. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svome.“ Matej 5:27-28 I opet: „Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu. A ja vam kažem da će svaki koji se gnjevi na brata svoga ni za što, biti kriv sudu“ Matej 5:21-22 I: „Još ste čuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni što si se Gospodu zakleo. A ja vam kažem: Ne kunite se nikako: ni nebom, jer je prijesto Božiji; Ni zemljom, jer je podnožje nogama njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga Cara. Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš ni dlaku jednu bijelom ili crnom učiniti. Dakle, neka bude riječ vaša: da, da; ne, ne“ Matej 5:33, itd. I druge izjave slične vrste. Jer sve one ne sadrže niti podrazumevaju protivljenje [propisima] prošlosti i njihovo obaranje, kao što uporno tvrde Markionovi sledbenici; nego [pokazuju] njihovo ispunjenje i proširenje, kao što i sam izjavljuje: „Jer vam kažem da, ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko.“ Matej 5:20 Jer šta je značio taj višak o kome je reč? Na prvom mestu, [moramo] verovati ne samo u Oca, nego i u Njegovog Sina koji je sada otkriven; jer On je taj koji čoveka uvodi u zajednicu i jedinstvo s Bogom. Na drugom mestu, [moramo] ne samo govoriti, nego moramo i činiti; jer oni su govorili, ali nisu činili. I [moramo] se uzdržavati ne samo od zlih dela, nego čak i od želja za njima. On nas, dakle, nije učio ovim stvarima kao nečemu što je protivno zakonu, nego kao ispunjenju zakona, usađujući u nas raznoliku pravednost zakona. To bi bilo protivno zakonu da je zapovedio svojim učenicima da čine bilo šta što je zakon zabranio. Ali ovo što je zapovedio — naime, da se uzdržavamo ne samo od onoga što zakon zabranjuje, nego čak i od žudnje za tim — nije protivno [zakonu], kao što sam primetio, niti je to reč nekoga ko razara zakon, nego nekoga ko ga ispunjava, proširuje i daje mu veći obim. (Isto, Poglavlje 13 Hristos nije ukinuo prirodne propise zakona, nego ih je pre ispunio i proširio. Uklonio je jaram i ropstvo starog zakona, da bi čovečanstvo, sada oslobođeno, služilo Bogu onom pouzdanom pobožnošću koja priliči sinovima.)

Poglavlje 3. Dužnost ispovedanja Hrista

Pošto je, dakle, pokazao toliku milost prema nama, a naročito u tome što mi koji živimo ne treba da prinosimo žrtve bogovima koji su mrtvi, niti da im ukazujemo obožavanje, nego da kroz Njega dosegnemo poznanje istinitog Oca — čime ćemo pokazati da Ga zaista poznajemo, ako ne time što nećemo poreći Onoga kroz koga je ovo poznanje zadobijeno? Jer On sam izjavljuje: „Svaki koji prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim“ Matej 10:32 Ovo je, dakle, naša nagrada ako ispovedimo Onoga kroz koga smo spaseni. Ali na koji način ćemo Ga ispovediti? Time što ćemo činiti ono što On kaže i ne prestupati Njegove zapovesti, i time što ćemo Ga poštovati ne samo usnama, nego svim srcem svojim i svim umom svojim. Matej 22:37 Jer On kaže u Isaiji: „Što se ovaj narod približuje ustima svojima i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene“. Isaija 29:13

Poglavlje 4. Istinsko ispovedanje Hrista

Ne nazivajmo Ga, dakle, samo Gospodom, jer nas to neće spasti. Jer On kaže, „Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca mojega“. Zato, braćo, ispovedajmo Ga svojim delima: time što ćemo voleti jedni druge, što nećemo činiti preljubu, niti govoriti zlo jedni o drugima, niti gajiti zavist; nego time što ćemo biti uzdržljivi, samilosni i dobri. Treba takođe da saosećamo jedni s drugima i da ne budemo lakomi. Takvim delima Ga ispovedajmo, a ne onima koja su suprotne vrste. I ne priliči nam da se bojimo ljudi, nego Boga. Zbog toga je Gospod rekao, ako bismo činili takva [zla] dela: Čak i da ste sabrani k meni na samim mojim grudima, ako ne biste držali moje zapovesti, odbacio bih vas_ i rekao vam: Odstupite od mene; ne_ znam odakle ste, vi koji činite bezakonje. (Kliment Rimski, Druga poslanica [Sporna?])

Poglavlje 7. Podsticaj na pokajanje.

Ovo vam, voljeni, pišemo ne samo da bismo vas opomenuli na vašu dužnost, nego i da bismo podsetili sami sebe. Jer se borimo na istoj areni i ista borba je dodeljena i jednima i drugima. Zato ostavimo isprazne i besplodne brige i pristupimo slavnom i časnom pravilu našeg svetog poziva. Pazimo na ono što je dobro, ugodno i prihvatljivo pred očima Onoga koji nas je sazdao. Pogledajmo postojano na krv Hristovu i uvidimo koliko je Bogu dragocena ta krv koja je, budući prolivena za naše spasenje, iznela milost pokajanja pred ceo svet. Osvrnimo se na svaki vek koji je prošao i naučimo da je Gospod, iz naraštaja u naraštaj, davao mesto pokajanja svima koji su hteli da se obrate k Njemu. Noje je propovedao pokajanje, i koliko ih ga je poslušalo, toliko ih je bilo spaseno. Jona je objavio propast Ninevljanima; Jona 3 ali oni su se, pokajavši se za svoje grehe, umilostivili Boga molitvom i zadobili spasenje, premda su bili tuđi [savezu] Božjem.

Poglavlje 8. Nastavak u vezi sa pokajanjem.

Služitelji milosti Božje govorili su, po Svetom Duhu, o pokajanju; a i sam Gospod svega objavio je o tome pod zakletvom: „Tako bio ja živ, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svoga puta i bude živ“ Jezekilj 33:11 dodajući, štaviše, ovu milostivu izjavu: „dome Izrailjev, sudiću vam svakome po putovima njegovijem, govori Gospod; obratite se i prođite se svijeh grijeha svojih“ Jezekilj 18:30 Reci sinovima naroda mog: Iako vaši gresi dopiru od zemlje do neba, i iako budu crveniji Isaija 1:18 od skerleta i crniji od kostreti, ipak, ako se obratite k meni svim srcem svojim i kažete: Oče! — poslušaću vas kao sveti narod. A na drugom mestu ovako govori: „Umijte se, očistite se, uklonite zloću djela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu. Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako grijesi vaši budu kao skerlet, postaće bijeli kao snijeg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna. Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše.“ Isaija 1:16-20 Želeći, dakle, da svi Njegovi voljeni budu učesnici pokajanja, On je svojom svemoćnom voljom utvrdio [ove izjave].

Poglavlje 9. Primeri svetih.

Zato ukažimo poslušnost Njegovoj izvrsnoj i slavnoj volji; i, moleći Njegovu milost i dobrotu, dok ostavljamo sve besplodne napore i svađe i zavist koja vodi u smrt, okrenimo se i pribegnimo Njegovom saosećanju. Postojano razmatrajmo one koji su savršeno služili Njegovoj izvrsnoj slavi. Uzmimo (na primer) Enoha, koji je, budući nađen pravednim U POSLUŠNOSTI, bio uzet, i nikada se nije saznalo da ga je zadesila smrt. Noje je, budući nađen vernim, svojom službom propovedao svetu ponovno rođenje; i Gospod je preko njega spasao životinje koje su jednodušno ušle u kovčeg.

Poglavlje 10. Nastavak prethodnog.

Avraam, nazvan prijateljem, nađen je vernim, utoliko što je UKAZAO POSLUŠNOST REČIMA BOŽJIM. On je, u vršenju poslušnosti, izašao iz svoje zemlje, i od roda svog, i iz doma oca svog, da bi, napuštajući malu oblast, slabu porodicu i neznatan dom, nasledio obećanja Božja. Jer mu Bog reče: „Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati. I učiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.“ Postanje 12:1-3 I opet, kada se odvojio od Lota, Bog mu reče: „Podigni sada oči svoje, pa pogledaj s mjesta gdje si na sjever i na jug i na istok i na zapad. Jer svu zemlju što vidiš tebi ću dati i sjemenu tvojemu do vijeka. I učiniću da sjemena tvojega bude kao praha na zemlji; ako ko uzmože izbrojiti prah na zemlji, moći će izbrojiti i sjeme tvoje.“ Postanje 13:14-16 I opet [Sveto pismo] kaže: „Pa ga izvede napolje i reče mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvijezde, ako ih možeš prebrojiti. I reče mu: Tako će biti sjeme tvoje. I povjerova Avram Bogu, a on mu primi to u pravdu.“ Zbog njegove vere i gostoljubivosti dat mu je sin u starosti; i u vršenju poslušnosti prineo ga je kao žrtvu Bogu na jednoj od gora koju mu je On pokazao.

Poglavlje 11. Nastavak. Lot.

Zbog svoje gostoljubivosti i pobožnosti**,** Lot je bio spasen iz Sodoma kada je sav okolni kraj bio kažnjen ognjem i sumporom, čime je Gospod pokazao da ne ostavlja one koji se u Njega nadaju, nego predaje kazni i muci one koji odstupaju od Njega. Postanje 19; up. 2. Petrova 2:6-9 Jer je žena Lotova, koja je izašla s njim, budući drugačijeg uma od njega i ne ostajući u saglasnosti s njim [u pogledu zapovesti koja im je bila data], postala primer, tako da je do današnjeg dana stub od soli. To se dogodilo da bi svi znali da oni koji su dvoumnog uma i koji ne veruju u silu Božju navlače sud na sebe i postaju znak svim potonjim naraštajima.

Poglavlje 12. Nagrade vere i gostoljubivosti. Rava.

Zbog svoje vere i gostoljubivosti spasena je Rava bludnica. Jer kada je Isus, sin Navinov, poslao uhode u Jerihon, kralj te zemlje je doznao da su došli da uhode njihovu zemlju i poslao je ljude da ih uhvate, kako bi, kada budu uhvaćeni, bili pogubljeni. Ali gostoljubiva Rava ih je primila i sakrila na krovu svoje kuće pod stabljikama lana. A kada su ljudi koje je kralj poslao došli i rekli: „Izvedi ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću, jer su došli da uhode svu zemlju.“, ona im je odgovorila: „Jest istina da su ljudi došli k meni, ali ja ne znah odakle bijahu; I kad se vrata zatvarahu u sumrak, ljudi iziđoše; ne znam kuda otidoše“, ne otkrivši im tako uhode. Zatim je rekla ljudima: „Znam da vam je Gospod dao ovu zemlju, jer nas popade strah od vas, i prepali su se od vas svi koji žive u ovoj zemlji. Jer čusmo kako je Gospod osušio pred vama Crveno more kad izidoste iz Misira, i šta ste učinili od dva cara Amorejska koji bijahu preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste. I kad to čusmo, rastopi se srce naše, i ni u kome već nema junaštva od straha vašega; jer je Gospod, Bog vaš, Bog gore na nebu i dolje na zemlji. Nego sada zakunite mi se Gospodom da ćete učiniti milost domu oca mojega kao što ja vama učinih milost, i dajte mi znak istinit, Da ćete sačuvati život mojemu ocu i mojoj materi i mojoj braći i mojim sestrama i svjema njihovijem, i da ćete izbaviti duše naše od smrti. A ljudi joj odgovoriše: Mi ćemo izginuti za vas ako ne izdate ove naše stvari; i kad nam Gospod da ovu zemlju, učinićemo ti milost i vjeru. Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu; jer kuća njezina bješe na zidu gradskom, i ona na zidu nastavaše. I reče im: Idite u goru da ne naiđe na vas potjera, i ondje se krijte tri dana dokle se ne vrati potjera, pa onda idite svojim putem. A ljudi joj rekoše: Bićemo prosti od ove tvoje zakletve kojom si nas zaklela; Evo, kad dođemo u zemlju, veži ovu vrvcu od skerleta na prozor, kroz koji si nas spustila, i skupi kod sebe u tu kuću oca svojega i mater i braću i sav dom oca svojega. I ko bi god izašao iz tvoje kuće, krv njegova neka bude na njegovu glavu, a mi da nijesmo krivi; a ko god bude s tobom u kući, krv njegova neka dođe na naše glave, ako ga se ko rukom dotakne.“. Osim toga, dali su joj znak u tom smislu: da sa svoje kuće izvesi skerletnu vrpcu. I time su pokazali da će iskupljenje poteći kroz krv Gospodnju svima koji veruju i nadaju se u Boga. Vidite, voljeni, da u ovoj ženi nije bilo samo vere, nego i proroštva.

Poglavlje 13. Podsticaj na smirenje.

Budimo, dakle, braćo, smirenog uma, odbacujući svaku oholost i gordost, i bezumlje, i gnevna osećanja; i postupajmo po onome što je pisano (jer Sveti Duh kaže: „Mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego, ko se hvali, neka se hvali tijem što razumije i poznaje mene da sam ja Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji“ ), imajući naročito na umu reči Gospoda Isusa koje je izgovorio učeći nas krotosti i dugotrpljenju. Jer ovako je govorio: Budite milostivi, da biste zadobili milost; opraštajte, da bi vama bilo oprošteno; kako činite, tako će se i vama činiti; kako sudite, tako će vam se suditi; kako ste dobri, tako će se i vama dobrota pokazati; kakvom merom merite, takvom će vam se odmeriti. Ovom zapovešću i ovim pravilima utvrdimo sebe, da hodimo u svoj smirenosti u poslušnosti Njegovim svetim rečima. Jer sveta reč kaže: „ali na koga ću pogledati? Na nevoljnoga i na onoga ko je skrušena duha i ko drhće od moje riječi.“ Isaija 66:2 (Kliment, Prva poslanica)

Poglavlje 43. Zaključuje da je zakon imao svoj kraj u Hristu, koji se rodio od Device

Justin: Kao što je, dakle, obrezanje počelo s Avraamom, a subota i žrtve i prinosi i praznici s Mojsijem, i kao što je dokazano da su bili naloženi zbog tvrdoće srca vašeg naroda, tako je bilo nužno, u skladu sa Očevom voljom, da imaju svoj kraj u Onome koji se rodio od device, iz porodice Avraamove i plemena Judinog, i od Davida; u Hristu Sinu Božjem, koji je bio objavljen kao Onaj koji će doći svemu svetu, da bude večni zakon i večni savez, kao što pokazuju prethodno navedena proroštva. A mi, koji smo Bogu pristupili kroz Njega, primili smo ne telesno, nego duhovno obrezanje, koje su držali Enoh i njemu slični. A primili smo ga kroz krštenje, pošto smo bili grešnici, po milosti Božjoj; i svi ljudi mogu ga podjednako zadobiti. Ali pošto tajna Njegovog rođenja sada zahteva našu pažnju, govoriću o njoj. Isaija je, dakle, u pogledu roda Hristovog tvrdio da ga čovek ne može iskazati, rečima koje su već navedene: „Od tjeskobe i od suda uze se, a rod njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živijeh i za prijestupe naroda mojega bi ranjen.“ Isaija 53:8 Duh proroštva tako je potvrdio da je rod Onoga koji je imao da umre, da bismo mi grešni ljudi bili isceljeni Njegovim ranama, bio takav da se nije mogao iskazati. Štaviše, da bi ljudi koji veruju u Njega imali znanje o načinu na koji je došao na svet, Duh proroštva je preko istog Isaije prorekao kako će se to dogoditi ovako:

„I još reče Gospod Ahazu govoreći: Išti znak od Gospoda Boga svojega, išti ozdo iz dubine ili ozgo s visine. A Ahaz reče: Neću iskati, niti ću kušati Gospoda. Tada reče Isaija: Slušajte sada, dome Davidov; malo li vam je što dosađujete ljudima, nego dosađujete i Bogu mojemu? Zato će vam sam Gospod dati znak: eto, djevojka će zatrudnjeti i rodiće Sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo, Maslo i med ješće, dokle ne nauči odbaciti zlo, a izabrati dobro. Jer prije nego nauči dijete odbaciti zlo, a izabrati dobro, ostaviće zemlju, na koju se gadiš, dva cara njezina. Gospod će pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvojega dane kakvih nije bilo otkad se Jefrem odvoji od Jude, preko cara Asirskoga.“

Sada je svima očito da u rodu Avraamovom po telu niko nije rođen od device, niti se za nekoga kaže da je rođen [od device], osim ovog našeg Hrista. Ali pošto se vi i vaši učitelji usuđujete da tvrdite da se u proroštvu Isaijinom ne kaže: „eto, djevojka će zatrudnjeti“, nego: „eto, djevojka će zatrudnjeti i rodiće Sina“ i [pošto] to proroštvo objašnjavate kao da [se odnosi] na Jezekiju, koji je bio vaš kralj, potrudiću se da ukratko raspravim ovu tačku nasuprot vama i da pokažem da se govori o Onome koga mi priznajemo kao Hrista.

Poglavlje 44. Jevreji sebi uzalud obećavaju spasenje, koje se ne može zadobiti osim kroz Hrista

Justin: Jer ću tako, što se vas tiče, biti nađen u svemu nedužan, ako se svesrdno trudim da vas uverim iznoseći dokaze. Ali ako ostanete tvrda srca ili slabi u [donošenju] odluke, zbog smrti koja je udeo hrišćana, i ne budete hteli da pristanete na istinu, pokazaćete se kao uzročnici sopstvenih [zala]. I obmanjujete sami sebe dok umišljate da ćete, zato što ste seme Avraamovo po telu, potpuno naslediti dobra za koja je objavljeno da će ih Bog darovati kroz Hrista. Jer niko, čak ni od njih, nema čemu da se nada, osim onih koji su umom upodobljeni veri Avraamovoj i koji su prepoznali sve tajne: jer kažem da su vam neke zapovesti bile date u vezi sa obožavanjem Boga i vršenjem pravednosti; ali su neke zapovesti i obredi isto tako bili pomenuti u vezi sa tajnom Hristovom, zbog tvrdoće srca vašeg naroda. A da je to tako, Bog obznanjuje u Jezekilju, [kada] je o tome rekao: „Ako bi Noje, Danilo i Jov bili u njoj, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, neće izbaviti sina ni kćeri“ Jezekilj 14:20 A u Isaiji je o istoj toj stvari ovako govorio: „I izlaziće i gledaće mrtva tjelesa onijeh ljudi koji se odmetnuše od mene; jer crv njihov neće umrijeti i oganj njihov neće se ugasiti, i biće gad svakom tijelu.“ Isaija 66:24 Tako da vam priliči da iskorenite ovu nadu iz svojih duša i požurite da saznate na koji način će vam pripasti oproštenje grehova i nada da ćete naslediti obećana dobra. Ali nema drugog [puta] osim ovog — da se upoznate s ovim Hristom, da se operete u izvoru o kome govori Isaija na otpuštenje grehova; a što se ostalog tiče, da živite bezgrešnim životom.

Poglavlje 45. Oni koji su bili pravedni pre zakona i pod zakonom biće spaseni po Hristu

Trifon: Ako se čini da prekidam ove stvari, za koje kažeš da moraju biti istražene, ipak je pitanje koje nameravam da postavim hitno. Dozvoli mi najpre.

Justin: Pitaj šta god želiš, kako ti padne na um; a ja ću se potruditi da posle pitanja i odgovora nastavim i dovršim izlaganje.

Trifon: Reci mi, dakle, hoće li oni koji su živeli po zakonu datom preko Mojsija, u vaskrsenju mrtvih živeti na isti način kao Jakov, Enoh i Noje, ili ne?

Justin: Kada sam naveo, gospodine, reči koje je izgovorio Jezekilj, da 'čak i ako bi Noje i Danilo i Jakov molili za sinove i kćeri, molba im ne bi bila uslišena,' nego da će svaki, to jest, biti spasen sopstvenom pravednošću, rekao sam takođe da će oni koji su svoje živote uređivali po Mojsijevom zakonu isto tako biti spaseni. Jer ono što je u Mojsijevom zakonu po prirodi dobro, i pobožno, i pravedno, i što je propisano da čine oni koji ga slušaju; i ono što je naloženo da se vrši zbog tvrdoće srca naroda; bilo je isto tako zapisano i činjeno i od onih koji su bili pod zakonom. Budući da su oni koji su činili ono što je opšte, po prirodi i večno dobro ugodni Bogu, biće spaseni kroz ovoga Hrista u vaskrsenju jednako sa onim pravednicima koji su bili pre njih, naime Nojem, i Enohom, i Jakovom, i ko god drugi da postoji, zajedno sa onima koji su poznali ovoga Hrista, Sina Božjeg, koji beše pre zvezde Danice i meseca, i pristade da se ovaploti i da se rodi od ove device iz loze Davidove, da bi, po ovom domostroju, zmija koja je sagrešila od početka, i njoj slični anđeli, bili uništeni, i da bi smrt bila prezrena i da bi zauvek napustila, pri drugom dolasku samoga Hrista, one koji veruju u Njega i žive ugodno — i da je više ne bude: kada jedni budu poslati da budu neprestano kažnjavani, na sud i osudu ognja; a drugi će postojati u slobodi od patnje, od truležnosti i od žalosti, i u besmrtnosti.

Poglavlje 46. Trifon pita da li će biti spasen čovek koji i sada drži zakon. Justin dokazuje da to ništa ne doprinosi pravednosti

Trifon: Ali ako neki, čak i sada, žele da žive u držanju ustanova datih preko Mojsija, a ipak veruju u ovoga Isusa koji je bio raspet, priznajući da je On Hristos Božji, i da Mu je dato da bude apsolutni Sudija svih, i da je Njegovo večno carstvo — mogu li i oni biti spaseni?

Justin: Razmotrimo i to zajedno, da li se sada mogu držati sve Mojsijeve ustanove.

Trifon: Ne. Jer znamo, kao što si rekao, da nije moguće ni igde prineti na žrtvu pashalno jagnje, niti prineti jarce naređene za post; niti, ukratko, [prineti] sve ostale prinose.

Justin: Reci [mi] onda i sam, molim te, neke stvari koje se mogu držati; jer ćeš se uveriti da čovek, iako ne drži i nije izvršio večne uredbe, zacelo može biti spasen.

Trifon: Držati subotu, biti obrezan, držati mesece, i prati se ako dodirneš nešto što je Mojsije zabranio, ili posle polnog odnosa.

Justin: Misliš li da će Avraam, Isak, Jakov, Noje i Jov, i svi ostali pre njih ili posle njih koji su podjednako pravedni, takođe Sara žena Avraamova, Reveka žena Isakova, Rahila žena Jakovljeva, i Lija, i svi ostali među njima, sve do majke Mojsija, vernoga sluge, koji nisu držali nijednu od ovih [uredaba], biti spaseni?

Trifon: Zar Avraam i njegovi potomci nisu bili obrezani?

Justin: Znam da su Avraam i njegovi potomci bili obrezani. Razlog zbog kojeg im je obrezanje dato izložio sam opširno u onome što je prethodilo; a ako te ono što je rečeno ne uverava, hajde da ponovo ispitamo tu stvar. Ali ti si svestan da, sve do Mojsija, zapravo niko ko je bio pravedan nije uopšte držao nijedan od ovih obreda o kojima govorimo, niti je primio ijednu zapovest da ga drži, osim obrezanja, koje je počelo od Avraama.

Trifon: Znamo to, i priznajemo da su spaseni.

Justin: Uviđaš da je Bog preko Mojsija sve takve uredbe stavio na vas zbog tvrdoće srca vašeg naroda, da biste, zbog njihovog velikog broja, neprestano i u svakom postupku držali Boga pred svojim očima, i nikada ne počeli da postupate nepravedno ili bezbožno. Jer vam je naložio da oko sebe stavite [resu] od purpurne boje, Brojevi 15:38 da ne biste zaboravili Boga; i zapovedio vam je da nosite filakteriju, Ponovljeni zakoni 6:6 izvesne znakove, koje mi doista smatramo svetim, urezane na vrlo tankom pergamentu; i tim sredstvima podstičući vas da zadržite stalno sećanje na Boga: istovremeno vas, međutim, uveravajući da u svojim srcima nemate ni slabo sećanje na obožavanje Boga. Pa ipak ni tako niste bili odvraćeni od idolopoklonstva: jer u vreme Ilije, kada je [Bog] nabrojao one koji nisu savili koleno pred Vaalom, rekao je da ih je sedam hiljada; a u Isaiji vas prekoreva što ste žrtvovali svoju decu idolima. Ali mi, pošto odbijamo da prinosimo žrtve onima kojima smo od starine imali običaj da prinosimo žrtve, podnosimo krajnje kazne i radujemo se u smrti — verujući da će nas Bog podići kroz svoga Hrista, i učiniti nas neraspadljivima, i nesmetanima, i besmrtnima; i znamo da uredbe nametnute zbog tvrdoće srca vašeg naroda ništa ne doprinose vršenju pravednosti i pobožnosti.

Poglavlje 47. Justin opšti sa hrišćanima koji drže zakon. Ne mali broj katolika postupa drugačije

Trifon: Ali ako neko, znajući da je to tako, pošto prizna da je ovaj čovek Hristos, i poverovao je u Njega i sluša Ga, ipak želi da drži ove [ustanove], hoće li biti spasen?

Justin: Po mom mišljenju, Trifone, takav će biti spasen, ako se ne trudi na svaki način da ubedi druge ljude — mislim one neznabošce koje je Hristos obrezao od zablude, da drže isto što i on, govoreći im da neće biti spaseni ako to ne čine. To si i sam učinio na početku razgovora, kada si izjavio da ja neću biti spasen ako ne budem držao ove ustanove.

Trifon: Zašto si onda rekao: 'Po mom mišljenju, takav će biti spasen', osim ako ima nekih koji tvrde da takav neće biti spasen?

Justin: Ima takvih ljudi, Trifone, i oni se ne usuđuju da imaju ikakvo opštenje sa takvim osobama niti da im ukažu gostoprimstvo; ali ja se ne slažem s njima. Ali ako neki, zbog slabosti uma, žele da drže takve ustanove kakve su date preko Mojsija, od kojih očekuju neku vrlinu, a za koje mi verujemo da su naložene zbog tvrdoće srca naroda, zajedno sa svojom nadom u ovoga Hrista, i [žele da vrše] večna i prirodna dela pravednosti i pobožnosti, a ipak biraju da žive sa hrišćanima i vernima, kao što rekoh ranije, ne navodeći ih niti da se obrezuju kao oni sami, niti da drže subotu, niti da drže bilo koje druge takve obrede, onda smatram da treba da se pridružimo takvima i da s njima opštimo u svemu kao sa srodnicima i braćom. Ali ako, Trifone, neki iz tvoga roda, koji kažu da veruju u ovoga Hrista, primoravaju one neznabošce koji veruju u ovoga Hrista da u svemu žive po zakonu datom preko Mojsija, ili biraju da se ne druže tako prisno s njima, ja ih isto tako ne odobravam. Ali verujem da će i oni koji su od njih bili nagovoreni da drže zakonski domostroj zajedno sa svojim ispovedanjem Boga u Hristu, verovatno biti spaseni. I nadalje smatram da oni koji su ispovedili i poznali da je ovaj čovek Hristos, a ipak su se iz nekog razloga vratili zakonskom domostroju i porekli da je ovaj čovek Hristos, i nisu se pokajali pre smrti, nikako neće biti spaseni. Nadalje, smatram da oni od semena Avraamovog koji žive po zakonu i ne veruju u ovoga Hrista pre smrti, isto tako neće biti spaseni, a naročito oni koji su anatemisali i anatemišu upravo ovoga Hrista u sinagogama, i sve ono čime bi mogli zadobiti spasenje i izbeći osvetu ognja. Jer dobrota i čovekoljublje Božje, i Njegovo bezgranično bogatstvo, drže pravednim i bezgrešnim čoveka koji se, kao što Jezekilj kaže, kaje za grehe; a smatraju grešnim, nepravednim i bezbožnim čoveka koji otpadne od pobožnosti i pravednosti u nepravednost i bezbožnost. Zbog toga je i naš Gospod Isus Hristos rekao: 'U čemu vas zateknem, u tome ću vam i suditi.' (Justin Mučenik, Dijalog s Trifonom, Poglavlja 48-54)

Poglavlje 2. Zakon koji prethodi Mojsiju.

Stanimo, dakle, licem u lice, i odredimo suštinu i sadržinu samoga pitanja unutar jasno određenih granica.

Jer zašto bi se za Boga, osnivača svemira, Upravitelja celoga sveta, Tvorca čovečanstva, Sejača svih naroda, verovalo da je zakon dao preko Mojsija jednom narodu, a ne bi se reklo da ga je namenio svim narodima? Jer da ga nije dao svima, nikako ne bi redovno dopuštao da mu pristup imaju čak i prozeliti iz naroda. Ali — kao što priliči dobroti Božjoj, i Njegovoj pravičnosti, kao Tvorca čovečanstva — On je svim narodima dao jedan te isti zakon, za koji je u određena i utvrđena vremena naložio da se drži, kada je hteo, i preko koga je hteo, i kako je hteo. Jer je u početku sveta samome Adamu i Evi dao zakon, da ne jedu od ploda drveta zasađenog usred raja; ali da će, ako učine suprotno, smrću umreti. Taj zakon bi im bio sasvim dovoljan, da je bio držan. Jer u ovom zakonu datom Adamu prepoznajemo u zametku sve zapovesti koje su kasnije proklijale kada su date preko Mojsija; to jest: Ljubi Gospoda Boga svoga iz svega srca svoga i iz sve duše svoje; Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe; Ne ubij; Ne čini preljubu; Ne kradi; Lažno svedočanstvo ne izgovaraj; Poštuj oca svoga i mater svoju; i: Ono što je tuđe, ne poželi. Jer je iskonski zakon bio dat Adamu i Evi u raju, kao utroba svih zapovesti Božjih. Ukratko, da su ljubili Gospoda Boga svoga, ne bi prekršili Njegovu zapovest; da su postojano ljubili bližnjega svoga — to jest, sami sebe — ne bi poverovali nagovoru zmije, i tako ne bi izvršili ubistvo nad samima sobom, otpadanjem od besmrtnosti, kršenjem Božje zapovesti; i od krađe bi se uzdržali, da nisu kradom okusili plod sa drveta, niti se trudili da se prikriju pod drvetom kako bi izbegli pogled Gospoda Boga svoga; niti bi postali saučesnici đavola koji tvrdi laž, verujući mu da će biti kao Bog; i tako ne bi uvredili ni Boga, kao svoga Oca, koji ih je načinio od zemaljskog praha, kao iz majčine utrobe; da nisu poželeli tuđe, ne bi okusili nedopušteni plod.

Stoga, u ovom opštem i iskonskom zakonu Božjem, čije je držanje, u slučaju ploda sa drveta, potvrdio, prepoznajemo za_tvorene sve zapovesti, posebno onoga potonjeg Zakona, koje su proklijale kada su bile ot_vorene u svoje vreme. Jer je potonje uvođenje zakona delo istoga Bića koje je pre toga postavilo zapovest; jer je Njegovo pravo da potom i vaspitava, budući da je pre toga odlučio da stvori pravedna stvorenja. Jer kakvo je čudo ako širi pravilo Onaj koji ga ustanovljava? Ako napreduje Onaj koji započinje? Ukratko, pre Mojsijevog zakona, napisanog na kamenim pločama, tvrdim da je postojao nepisani zakon, koji se redovno razumevao po prirodi, i koji su oci redovno držali. Jer odakle je Noje nađen pravedan, ako u njegovom slučaju nije prethodila pravednost prirodnog zakona? Odakle je Avraam smatran prijateljem Božjim, ako ne na osnovu pravičnosti i pravednosti, (u držanju) prirodnog zakona? Odakle je Melhisedek nazvan sveštenikom Višnjega Boga, ako, pre sveštenstva levitskog zakona, nije bilo levita koji su imali običaj da prinose žrtve Bogu? Jer je tako, posle gore pomenutih patrijaraha, Zakon dat Mojsiju, u ono (dobro poznato) vreme posle njihovog izlaska iz Egipta, nakon razmaka i prostora od četiri stotine godina. Zapravo, Zakon je dat posle Avraamovih četiri stotine i trideset godina. Odatle razumemo da je Božji zakon bio raniji čak i od Mojsija, i da nije prvi put (dat) na Horivu, niti na Sinaju i u pustinji, nego je bio drevniji; (postojeći) najpre u raju, potom preobličen za patrijarhe, pa opet za Jevreje, u određenim razdobljima: tako da Mojsijev zakon ne treba da smatramo iskonskim zakonom, nego potonjim, koji je u određeno vreme Bog izneo i neznabošcima i, pošto je to više puta obećao preko proroka, preobličio ga nabolje; i unapred je objavio da će se dogoditi da, kao što „se 3akon dade preko Mojseja“ Jovan 1:17 u određeno vreme, tako treba verovati da je bio privremeno držan i čuvan. I nemojmo poništavati ovu moć koju Bog ima, koja preobličava zapovesti zakona shodno okolnostima vremena, radi spasenja čoveka. Najzad, neka onaj koji tvrdi da subotu i dalje treba držati kao melem spasenja, i obrezanje osmoga dana zbog pretnje smrću, pouči nas da su u prošlom vremenu pravedni ljudi držali subotu, ili vršili obrezanje, i tako postali prijatelji Božji. Jer ako obrezanje čisti čoveka, budući da je Bog stvorio Adama neobrezanog, zašto ga nije obrezao, čak ni pošto je sagrešio, ako obrezanje čisti? U svakom slučaju, naseljavajući ga u raju, postavio je neobrezanoga za naseljenika raja. Stoga, budući da je Bog Adama načinio neobrezanog i bez držanja subote, dosledno je i njegovo potomstvo, Avelj, koji Mu je prinosio žrtve, neobrezan i bez držanja subote, bio od Njega pohvaljen; dok je prihvatio ono što je prinosio u prostoti srca, a odbacio žrtvu njegovog brata Kaina, koji nije pravo delio ono što je prinosio. Noja je takođe, neobrezanog — da, i bez držanja subote — Bog izbavio od potopa. Jer je i Enoha, najpravednijeg čoveka, neobrezanog i bez držanja subote, preneo iz ovoga sveta; on nije prethodno okusio smrt, da bi nam, kao kandidat za večni život, već sada pokazao da i mi možemo, bez bremena Mojsijevog zakona, ugoditi Bogu. Melhisedek je takođe, sveštenik Višnjega Boga, neobrezan i bez držanja subote, izabran za sveštenstvo Božje. Lot, uostalom, brat Avraamov, dokazuje da je zbog zasluga pravednosti, bez držanja zakona, bio izbavljen od požara Sodomljana.

Poglavlje 3. O obrezanju i ukidanju starog zakona.

Ali Avraam, (kažeš,) bio je obrezan. Da, ali je ugodio Bogu pre svog obrezanja; niti je pak držao subotu. Jer je bio primio obrezanje; ali takvo koje je trebalo da bude znak toga vremena, a ne povlašćeni naslov za spasenje. Štaviše, potonji patrijarsi behu neobrezani, kao Melhisedek, koji je, neobrezan, samome Avraamu, već obrezanom, po povratku iz bitke, prineo hleb i vino. Ali opet, (kažeš) sina Mojsijevog bi jednom prilikom zadavio anđeo, da Sefora nije obrezala kožicu odojčeta oštrim kamenom; otuda, postoji najveća opasnost ako neko ne obreže kožicu svoga tela. Ne, nego da je obrezanje uopšte donosilo spasenje, ni sam Mojsije, u slučaju sopstvenog sina, ne bi propustio da ga obreže osmoga dana; dok je opšteprihvaćeno da je Sefora to učinila na putu, na prinudu anđela. Razmotrimo, dakle, da prinudno obrezanje jednog jedinog odojčeta nije moglo da propiše svakom narodu i da, tako reći, ustanovi zakon o držanju ove zapovesti. Jer je Bog, predviđajući da će ovo obrezanje dati narodu Izrailjevom za znak, a ne za spasenje, nalagao obrezanje sina Mojsijevog, njihovog budućeg vođe, iz ovog razloga; da, budući da je preko njega počeo da narodu daje zapovest o obrezanju, narod ne bi prezreo tu zapovest, videvši ovaj primer (nemara) već upadljivo pokazan na sinu njihovog vođe. Jer obrezanje je moralo biti dato; ali kao znak, po kome bi Izrailj u poslednje vreme morao da bude raspoznat, kada bi mu, u skladu sa njegovim zaslugama, bio zabranjen ulazak u sveti grad, kao što vidimo kroz reči proroka, koje glase: „Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tuđini na vaše oči, i pustoš je kao što opustošavaju tuđini. I osta kći Sionska kao koliba u vinogradu, kao sjenica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen.“ Zašto tako? Zato što ih potonja beseda proroka prekoreva, govoreći: „Sinove odgojih i podigoh, a oni se odvrgoše mene.“ i opet: „Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi.“ Isaija 1:15 i opet: „Da grješna naroda! Naroda ogrezla u bezakonju! Sjemena zlikovačkoga, sinova pokvarenijeh! Ostaviše Gospoda, prezreše sveca Izrailjeva, odstupiše natrag.“ Isaija 1:4 To je, dakle, bilo Božje predviđanje — da obrezanje da Izrailju, za znak po kome bi mogli biti raspoznati kada dođe vreme u kome bi im pomenute zasluge zabranile pristup u Jerusalim: a ta okolnost je, budući da je imala da bude, bivala objavljivana; i, budući da je vidimo ispunjenu, mi je prepoznajemo. Jer, kao što je telesno obrezanje, koje beše privremeno, bilo utisnuto kao znak u tvrdovratom narodu**, tako je duhovno dato za** spasenje poslušnom narodu; dok prorok Jeremija kaže: „Orite sebi krčevinu, i ne sijte u trnje. Obrežite se Gospodu, i skinite okrajak sa srca svojega,“ a na drugom mestu kaže: „Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem Nov zavjet, Ne kao onaj zavjet koji učinih s ocima njihovijem, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Misirske,“ Odatle razumemo da se objavljuju predstojeći prestanak nekadašnjeg obrezanja tada datog i predstojeće izlaženje novog zakona (ne onakvog kakav je već dao očevima): baš kao što je Isaija prorekao, govoreći da će se u poslednje dane gora Gospodnja i dom Božji pokazati iznad vrhova gora: „i uzvišena“ kaže, „iznad humova, i stjecaće se k njoj svi narodi. I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva,“ Isaija 2:2-3 — ne Isava, prvog sina, nego Jakova, drugog; to jest, našeg naroda, čija je gora Hristos, odsečena bez ruku sekača, koja ispunjava svu zemlju, prikazana u knjizi Danilovoj. Ukratko, predstojeće izlaženje novog zakona iz ovog doma Boga Jakovljevog Isaija u rečima koje slede objavljuje, govoreći: „jer će iz Siona izaći zakon, i riječ Gospodnja iz Jerusalima.“ — to jest, među nama, koji smo pozvani iz naroda — „te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju.“ Isaija 2:3-4 Ko se, dakle, drugi razume nego mi****, koji, potpuno poučeni novim zakonom, vršimo ove stvari — dok je stari zakon izbrisan, čije predstojeće ukidanje sama ova radnja pokazuje? Jer je običaj starog zakona bio da se osvećuje osvetom mača i da iščupa „Oko za oko“, i da nanosi odmazdu za uvredu. Ali običaj novog zakona beše da ukazuje na blagost i da pređašnju svirepost mačeva i kopalja pretvori u spokojstvo, i da pređašnje vođenje rata protiv protivnika i neprijatelja zakona preoblikuje u miroljubive radnje oranja i obrađivanja zemlje. Stoga, kao što smo gore pokazali da je objavljen predstojeći prestanak starog zakona i telesnog obrezanja, tako je i držanje novog zakona i duhovnog obrezanja zasijalo u dobrovoljnim poslušnostima mira. „narod“, kaže, „kojega ne poznavah, služi mi. Po samome čuvenju slušaju me, tuđini pokorni su mi.“. Proroci su to objavili. A koji je to narod koji beše u neznanju o Bogu, ako ne naš, koji u prošlim danima ne poznavaše Boga? I ko je, čuvši uhom, poslušao Njega, ako ne mi, koji smo se, ostavivši idole, obratili Bogu? Jer Izrailj — koji beše poznat Bogu, i koga je On podigao u Egiptu, i koji je prenesen kroz Crveno more, i koji je u pustinji, hranjen četrdeset godina manom, bio doveden do podobija večnosti, i nije bio uprljan ljudskim strastima, niti hranjen jelima ovoga sveta, nego hranjen anđeoskim hlebovima — manom — i dovoljno vezan za Boga Njegovim dobročinstvima — zaboravi svoga Gospoda i Boga, govoreći Aronu: „Hajde, načini nam bogove koji će ići pred nama, jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo šta bi.“ I stoga smo mi, koji ne bejasmo narod Božji u prošlim danima, postali Njegov narod, prihvativši gore pomenuti novi zakon i novo obrezanje ranije prorečeno. (Tertulijan, Odgovor Jevrejima)