Plodovi Sola Scriptura: sveta Evharistija
U ovom tekstu navodiću iz ispovedanja i/ili katehizama luterana, anglikanaca, prezviterijanaca i baptista u vezi sa sakramentom svete Evharistije. Čitaoci će videti da se ove protestantske grupe ne mogu složiti oko toga da li Evharistija biva učinjena ili postaje fizičko telo i krv našeg Gospoda, ili je ona naprosto simbol Hristovog tela i krvi. Niti se mogu složiti oko toga da li ovaj sakrament donosi duhovno isceljenje, hranu i oproštenje grehova počinjenih posle krštenja.
Ove razlike dodatno dokazuju da Sola Scriptura i Tota Scriptura ne funkcionišu, budući da ne uspevaju da donesu veću jasnoću i jedinstvo među onima koji se drže ovih nebiblijskih načela Reformacije. Sva isticanja su moja.
Sakrament oltara — Luterov Mali katehizam
Kako to domaćin treba jednostavno da poučava svoje ukućane
Šta je Sakrament oltara?
To je ISTINSKO TELO I KRV našeg Gospoda Isusa Hrista pod hlebom i vinom, ustanovljeno od samog Hrista da mi hrišćani jedemo i pijemo.
Gde je to zapisano?
Sveti jevanđelisti Matej, Marko, Luka i sveti Pavle pišu: Naš Gospod Isus Hristos, u noći kada je bio izdan, uze hleb i, zahvalivši, prelomi ga i dade učenicima govoreći: “Uzmite, jedite; ovo je telo moje, koje se za vas daje. Ovo činite meni na spomen.”
Isto tako uze i čašu posle večere i, zahvalivši, dade im je govoreći: “Pijte iz nje svi; ova čaša je novi zavet u mojoj krvi, koja se za vas proliva za oproštenje grehova. Ovo činite, kad god pijete, meni na spomen.”
Kakva je korist od ovog jedenja i pijenja?
Ove reči, “Dato i proliveno za vas za oproštenje grehova”, pokazuju nam da nam se u Sakramentu kroz ove reči daju oproštenje grehova, život i spasenje. Jer gde je oproštenje grehova, tu je i život i spasenje.
Kako telesno jedenje i pijenje mogu činiti tako velike stvari?
Svakako to ne čine samo jedenje i pijenje, nego reči koje su ovde zapisane: “Dato i proliveno za vas za oproštenje grehova.” Ove reči, zajedno sa telesnim jedenjem i pijenjem, glavna su stvar u Sakramentu. Ko veruje ovim rečima, ima upravo ono što one kažu: “oproštenje grehova.”
Ko dostojno prima ovaj sakrament?
Post i telesna priprema svakako su dobra spoljašnja vežba. Ali istinski je dostojan i dobro pripremljen onaj ko ima veru u ove reči: “Dato i proliveno za vas za oproštenje grehova.”
A ko ne veruje ovim rečima ili u njih sumnja, nedostojan je i nepripremljen, jer reči “za vas” zahtevaju da sva srca veruju.
Veliki katehizam (XIV) — Martin Luter
XIV.[Peti deo]O Sakramentu oltara.__________
Na isti način kao što smo čuli o svetom Krštenju, moramo govoriti i o drugom Sakramentu, naime o ove tri tačke: Šta je on? Kakve su njegove koristi? I ko treba da ga prima? A sve je to utemeljeno rečima kojima ga je Hristos ustanovio i koje bi trebalo da zna svako ko želi da bude hrišćanin i da pristupi Sakramentu. Jer naša namera nije da mu dopustimo pristup i da ga delimo onima koji ne znaju šta traže, niti zašto dolaze. A reči su ove:
Naš Gospod Isus Hristos, one iste noći u kojoj beše izdan, uze hleb; i zahvalivši, prelomi ga i dade svojim učenicima i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje, koje se za vas daje: ovo činite meni na spomen.
Isto tako uze i čašu pošto je večerao, zahvali i dade im je govoreći: Pijte iz nje svi; ova čaša je novi zavet u mojoj krvi, koja se za vas proliva za otpuštenje grehova: ovo činite, kad god pijete, meni na spomen.
Ni ovde ne želimo da ulazimo u prepirku i da se sporimo sa klevetnicima i hulnicima ovog Sakramenta, nego da najpre naučimo (kao što smo učinili u vezi sa Krštenjem) ono što je od najveće važnosti, naime da je glavna stvar Reč i uredba ili zapovest Božja. Jer njega nije izmislio niti uveo nijedan čovek, nego ga je, bez ičijeg saveta i promišljanja, ustanovio Hristos. Stoga, kao što Deset zapovesti, Gospodnja molitva i Simvol vere zadržavaju svoju prirodu i vrednost iako ih nikada ne držiš, ne moliš i ne veruješ, tako i ovaj časni Sakrament ostaje nedirnut, tako da mu se ništa ne oduzima niti umanjuje, čak i ako ga nedostojno upotrebljavamo i delimo. Šta misliš, koliko je Bogu stalo do onoga što mi činimo ili verujemo, da bi zbog toga dopustio da se njegova uredba promeni? Pa, u svim svetovnim stvarima sve ostaje onako kako je Bog stvorio i uredio, bez obzira na to kako to upotrebljavamo ili koristimo. To se uvek mora naglašavati, jer se time može odbiti brbljanje gotovo svih zanesenjačkih duhova. Jer oni Sakramente, mimo Reči Božje, smatraju nečim što mi činimo.
Dakle, šta je Sakrament oltara!
Odgovor: To je istinsko telo i krv našeg Gospoda Isusa Hrista, u hlebu i vinu i pod hlebom i vinom, koje nam je hrišćanima Rečju Hristovom zapoveđeno da jedemo i pijemo. I kao što smo za Krštenje rekli da nije obična voda, tako i ovde kažemo da je Sakrament hleb i vino, ali ne puki hleb i vino, kakvi se obično iznose na sto, nego hleb i vino obuhvaćeni Rečju Božjom i povezani s njom.
Reč je (kažem) ono što čini i izdvaja ovaj Sakrament, tako da on nije puki hleb i vino, nego jeste i naziva se telo i krv Hristova. Jer rečeno je: Accedat verbum ad elementum, et At sacramentum. Ako se Reč pridruži elementu, on postaje Sakrament. Ova izreka svetog Avgustina tako je prikladno i tako dobro sročena da jedva da je rekao išta bolje. Reč mora od elementa načiniti Sakrament, inače on ostaje puki element. A to nije reč ili uredba kneza ili cara, nego uzvišenog Veličanstva, pred čije noge treba da padnu sva stvorenja i da potvrde da je onako kako on kaže, i da to prime sa svim strahopoštovanjem, strahom i poniznošću.
Ovom Rečju možeš ojačati svoju savest i reći: Kad bi STO HILJADA ĐAVOLA, ZAJEDNO SA SVIM ZANESENJACIMA, nasrnulo vičući: Kako hleb i vino mogu biti telo i krv Hristova? itd., ja znam da svi duhovi i učenjaci zajedno nisu tako mudri kao što je Božansko Veličanstvo u svom malom prstu. A ovde stoji Reč Hristova: Uzmite, jedite; ovo je telo moje; Pijte iz nje svi; ovo je novi zavet u mojoj krvi, itd. Ovde ostajemo i rado bismo videli one koji će sebe postaviti za njegove učitelje i učiniti da to bude drugačije od onoga što je on rekao. Istina je, doduše, da ako oduzmeš Reč ili element posmatraš bez tih reči, nemaš ništa do puki hleb i vino. Ali ako reči ostanu uz njih, kao što treba i mora da bude, onda je, na osnovu istih, to zaista telo i krv Hristova. Jer kako usne Hristove kažu i govore, tako i jeste, budući da on nikada ne može lagati niti obmanjivati.
Otuda je lako odgovoriti na svakovrsna pitanja koja danas muče ljude, kao što je ovo: da li čak i zao sveštenik može služiti i deliti Sakrament, i kakva god druga slična pitanja da postoje. Jer ovde zaključujemo i kažemo: Čak i ako nitkov uzima ili deli Sakrament, on prima istinski Sakrament, to jest istinsko telo i krv Hristovu, isto tako istinski kao i onaj ko ga [prima ili] deli na najdostojniji način. Jer on nije utemeljen na svetosti ljudi, nego na Reči Božjoj. I kao što nijedan svetitelj na zemlji, štaviše nijedan anđeo na nebu, ne može učiniti da hleb i vino budu telo i krv Hristova, tako ih niko ne može ni promeniti ni izmeniti, čak ni ako se zloupotrebe. Jer Reč kojom je on postao Sakrament i kojom je ustanovljen ne postaje lažna zbog osobe ili njenog neverja. Jer on ne kaže: Ako veruješ ili si dostojan, primaš moje telo i krv, nego: Uzmite, jedite i pijte; ovo je moje telo i krv. Isto tako: Ovo činite (naime, ono što ja sada činim, ustanovljujem, dajem i zapovedam vam da primite). To znači isto kao da je rečeno: Bez obzira na to da li si dostojan ili nedostojan, ovde imaš njegovo telo i krv, na osnovu ovih reči koje su dodate hlebu i vinu. Samo ovo dobro zapazi i upamti; jer na ovim rečima počiva sav naš temelj, zaštita i odbrana od svih zabluda i obmana koje su ikada došle ili tek mogu doći.
Tako smo ukratko izneli prvu tačku, koja se tiče suštine ovog Sakramenta. Sada dalje razmotri delotvornost i koristi zbog kojih je Sakrament zapravo i ustanovljen; što je takođe i njegov najnužniji deo, da bismo znali šta tu treba da tražimo i zadobijemo. A to je jasno i očigledno iz upravo navedenih reči: Ovo je telo moje i krv moja, dato i proliveno ZA VAS, za otpuštenje grehova. Ukratko, to znači isto kao: Zbog toga pristupamo Sakramentu, jer tu primamo takvo blago kroz koje i u kome dobijamo oproštenje grehova. Zašto? Zato što reči ovde stoje i to nam daju; jer zato mi on zapoveda da jedem i pijem, da bi to bilo moje i da bi mi koristilo, kao siguran zalog i znak, štaviše, upravo ono blago koje mi je namenjeno protiv mojih grehova, smrti i svake nevolje.
Zbog toga se on zaista naziva hranom duša, koja hrani i jača novog čoveka. Jer Krštenjem se najpre iznova rađamo; ali (kao što smo ranije rekli) u čoveku pored toga i dalje ostaje stara, poročna priroda tela i krvi, a toliko je smetnji i iskušenja od đavola i od sveta da često postajemo umorni i klonuli, a ponekad se i spotaknemo.
Zato je on dat kao svakodnevna paša i hrana, da bi se vera osvežila i ojačala kako ne bi uzmakla u takvoj borbi, nego postajala sve jača i jača. Jer novi život mora biti tako uređen da neprestano raste i napreduje, ali mora podneti mnogo protivljenja. Jer đavo je tako besan neprijatelj da, kada vidi da mu se suprotstavljamo i da napadamo starog čoveka, i da nas ne može oboriti silom, šunja se i obilazi sa svih strana, pokušava sva lukavstva i ne odustaje dok nas najzad ne umori, tako da ili odreknemo svoju veru ili predamo ruke i noge i postanemo mlitavi ili nestrpljivi. A upravo radi toga ovde je data uteha, kada srce oseti da breme postaje pretežko, da tu može dobiti novu snagu i okrepljenje.
Ali ovde se naši mudri duhovi previjaju sa svojom velikom veštinom i mudrošću, vičući i dernjajući se: Kako hleb i vino mogu opraštati grehe ili jačati veru? Iako čuju i znaju da mi to ne govorimo o hlebu i vinu, jer je hleb sam po sebi hleb, nego o takvom hlebu i vinu koji jesu telo i krv Hristova i uz koje su pridodate reči. To je, kažemo, uistinu blago, i ništa drugo, kroz koje se takav oproštaj dobija. A jedini način na koji nam se ono prenosi i prisvaja jeste u rečima (Dato i proliveno za vas). Jer u tome imaš obe istine, da je to telo i krv Hristova, i da je to tvoje kao blago i dar. A telo Hristovo nikada ne može biti nerodna, isprazna stvar koja ništa ne dela niti koristi. Ipak, koliko god da je blago samo po sebi veliko, ono mora biti obuhvaćeno Rečju i podeljeno nama, inače ga nikada ne bismo mogli poznati niti tražiti.
Zato je i prazno naklapanje kada kažu da telo i krv Hristova nisu dati i proliveni za nas u Gospodnjoj večeri, te da stoga ne bismo mogli imati oproštenje grehova u Sakramentu. Jer iako je delo izvršeno i oproštenje grehova zadobijeno na krstu, ono ipak ne može doći do nas ni na koji drugi način osim kroz Reč. Jer šta bismo inače o tome znali, da je tako nešto izvršeno ili da nam treba biti dato, kada nam ne bi bilo predstavljeno propovedanjem ili usmenom Rečju? Otkuda oni to znaju, ili kako mogu shvatiti i sebi prisvojiti oproštenje, osim ako se ne uhvate za Sveto pismo i jevanđelje i poveruju im? A sada su celo jevanđelje i član Simvola vere: Verujem u svetu hrišćansku Crkvu, oproštenje greha, itd., Rečju uobličeni u ovom Sakramentu i nama predstavljeni. Zašto bismo onda dopustili da nam se ovo blago otme iz Sakramenta, kada moraju priznati da su to upravo one reči koje svuda čujemo u jevanđelju, a ne mogu reći da su te reči u Sakramentu bez koristi, kao što se ne usuđuju reći ni da je celo jevanđelje ili Reč Božja, izvan Sakramenta, bez koristi?
Tako imamo ceo Sakrament, i u pogledu onoga što je on sam po sebi i u pogledu onoga što donosi i čemu koristi. Sada moramo videti i ko je osoba koja prima ovu silu i korist. Na to je ukratko odgovoreno, kao što smo gore rekli o Krštenju i često na drugim mestima: Ko veruje, ima ono što reči objavljuju i donose. Jer one nisu izgovorene niti proglašene kamenu i drvetu, nego onima koji ih čuju, kojima on kaže: Uzmite i jedite, itd. A budući da nudi i obećava oproštenje greha, ono se ne može primiti drugačije nego verom. Tu veru on sam zahteva u Reči kada kaže: Dato i proliveno za vas. Kao da je rekao: Zato ga i dajem i zapovedam vam da jedete i pijete, da biste ga prisvojili kao svoje i uživali u njemu. Ko sada prihvata ove reči i veruje da je istinito ono što one objavljuju, taj to ima. A ko ne veruje, nema ništa, jer dopušta da mu se to uzalud nudi i odbija da uživa takvo spasonosno dobro. Blago je, doduše, otvoreno i postavljeno pred svačija vrata, štaviše na njegov sto, ali je potrebno da ga i ti prisvojiš i da ga pouzdano gledaš onako kako ti reči kazuju.
Ovo je, dakle, sva hrišćanska priprema za dostojno primanje ovog Sakramenta. Jer pošto je ovo blago u potpunosti predstavljeno u rečima, ono se ne može shvatiti i prisvojiti ni na koji drugi način nego srcem. Jer takav dar i večno blago ne mogu se zgrabiti šakom. Post i molitva, itd., mogu doduše biti spoljašnja priprema i vaspitanje za decu, da bi se telo držalo i vladalo skromno i sa strahopoštovanjem prema telu i krvi Hristovoj; ipak, ono što se u tome i s tim daje, telo ne može zgrabiti i prisvojiti. Nego to čini vera srca, koja raspoznaje ovo blago i želi ga. Neka ovo bude dovoljno za ono što je potrebno kao opšta pouka o ovom Sakramentu; jer ono što o njemu treba još reći pripada nekom drugom vremenu. (Preveli F. Bente i W. H. T. Dau. Objavljeno u: Triglot Concordia: The Symbolical Books of the Ev. Lutheran Church (St. Louis: Concordia Publishing House, 1921), str. 565–773)
Biti hrišćanin – anglikanski katehizam
SVETO PRIČEŠĆE
131. Zašto je Hristos ustanovio sakrament svetog Pričešća?
Ustanovio ga je radi neprestanog sećanja na žrtvu njegove pomirujuće smrti i da bi nam preneo koristi te žrtve. (Izlazak 24:1–10; Psalam 23:5–6; Luka 22:17–20; Jovan 6:25–51; 1. Korinćanima 10:16–17)
132. Šta je spoljašnji i vidljivi znak u svetom Pričešću?
Vidljivi znak jesu hleb i vino, koje nam Hristos zapoveda da primimo. (1. Korinćanima 11:23–26)
133. Koji se unutrašnji dar time označava?
Unutrašnji dar koji se označava jeste Telo i Krv Hristova, koji se u Gospodnjoj večeri istinski uzimaju i primaju verom. (Ponovljeni zakoni 8:1–20; Psalam 78:17–29; Jovan 6:52–56; 1. Korinćanima 10:1–4, 16–18)
- Koje koristi primaš učestvovanjem u ovom sakramentu?
Kao što se moje telo hrani hlebom i vinom, tako se moja duša jača Telom i Krvlju Hristovom. Primam Božje oproštenje i obnavljam se u ljubavi i jedinstvu Tela Hristovog, Crkve. (Katehizam iz 1662; Psalmi 28:6–9; 104:14–15; Jeremija 31:31–34; Jovan 6:52–56; 17:22–24; Otkrivenje 19:6–9)
135. Šta se od tebe traži kada dolaziš da primiš sveto Pričešće?
Treba da ispitam sebe: da li se istinski kajem za svoje grehe i nameravam da vodim nov život u Hristu? Da li imam živu veru u Božju milost kroz Hrista i sećam li se njegove pomirujuće smrti sa zahvalnim srcem? I da li sam pokazao ljubav i oproštenje prema svim ljudima? (Levitska 10:1–5; Psalam 50; 1. Korinćanima 11:27–32)
136. Šta se od tebe očekuje posle učestvovanja u svetom Pričešću?
Treba da nastavim da rastem u svetosti, izbegavajući greh, pokazujući ljubav i oproštenje prema svima i služeći drugima sa zahvalnošću. (Levitska 20:26; 1. Korinćanima 10:14–32; 1. Petrova 4:1–11) (To Be a Christian: An Anglican Catechism (Approved Edition) [Crossway, Wheaton, IL 2020], str. 58–59)
Vestminstersko ispovedanje vere
Gl. XXIX – O Gospodnjoj večeri
I. Naš Gospod Isus je, u noći u kojoj beše izdan, ustanovio sakrament svoga tela i krvi, nazvan Gospodnja večera, da se drži u njegovoj Crkvi do kraja sveta; radi neprestanog sećanja na žrtvu samoga sebe u svojoj smrti, radi zapečaćenja svih njenih koristi istinskim vernicima, radi njihove duhovne hrane i rasta u njemu, radi njihove dalje obavezanosti na sve dužnosti koje mu duguju; i da bude veza i zalog njihovog zajedništva sa njim i međusobno, kao udova njegovog mističnog tela.a
a. 1. Korinćanima 10:16-17, 21; 11:23-26; 12:13.
II. **U ovom sakramentu Hristos se ne prinosi svome Ocu, niti se uopšte prinosi ikakva stvarna žrtva za oproštenje grehova živih ili mrtvih,**a nego samo spomen onog jednog prinošenja samoga sebe, od strane njega samog, na krstu, jednom zauvek, **i duhovni prinos svake moguće hvale Bogu za isto;**b tako da je papistička žrtva mise, kako je oni nazivaju, NAJODVRATNIJE UVREDLJIVA za Hristovu jednu jedinu žrtvu, jedino umilostivljenje za sve grehe izabranih.c
a_._ Jevrejima 9:22, 25-26, 28. • b. Matej 26:26-27; 1. Korinćanima 11:24-26. • c. Jevrejima 7:23-24, 27; 10:11-12, 14, 18.
III. Gospod Isus je u ovoj uredbi odredio svoje sluge da narodu objave njegovu reč ustanovljenja, da se mole i blagoslove elemente hleba i vina, i time ih izdvoje iz obične u svetu upotrebu; i da uzmu i prelome hleb, da uzmu čašu i (pričešćujući se i sami) da oboje daju pričesnicima;a ali nikome ko tada nije prisutan u sabranju.b
a_._ Matej 26:26-28 i Marko 14:22-24 i Luka 22:19-20 sa 1. Korinćanima 11:23-27. • b. Dela apostolska 20:7; 1. Korinćanima 11:20.
IV. Privatne mise, ili primanje ovog sakramenta od strane sveštenika, ili bilo koga drugog, nasamo;a kao i uskraćivanje čaše narodu;b obožavanje elemenata, njihovo uzdizanje ili nošenje unaokolo radi klanjanja, i njihovo čuvanje radi bilo kakve tobožnje religiozne upotrebe, sve je to protivno prirodi ovog sakramenta i Hristovom ustanovljenju.c
a_._ 1. Korinćanima 10:6. • b. Marko 4:23; 1. Korinćanima 11:25-29. • c. Matej 15:9.
V. Spoljašnji elementi u ovom sakramentu, propisno izdvojeni za upotrebe koje je Hristos odredio, imaju takav odnos prema njemu raspetome da se istinski, ali samo sakramentalno, ponekad nazivaju imenom onoga što predstavljaju, naime telom i krvlju Hristovom;a premda, po suštini i prirodi, i dalje ostaju istinski i JEDINO hleb i vino, kakvi su bili i pre.b
a_._ Matej 26:26-28. • b. Matej 26:29; 1. Korinćanima 11:26-28.
VI. Ono učenje koje tvrdi da se suština hleba i vina menja u suštinu Hristovog tela i krvi (obično nazvano transsupstancijacija), posvećenjem od strane sveštenika ili na bilo koji drugi način, PROTIVNO JE ne samo Svetom pismu nego čak i zdravom razumu i razboritosti; ono ruši prirodu sakramenta; i bilo je i jeste uzrok mnogovrsnih sujeverja, štaviše, grubih idolopoklonstava.a
a_._ Luka 24:6, 39; Dela apostolska 3:21 sa 1. Korinćanima 11:24-26.
VII. Dostojni primaoci, spoljašnje učestvujući u vidljivim elementima ovog sakramenta,a tada takođe iznutra, verom, stvarno i zaista, ali ne telesno i materijalno, nego duhovno, primaju i hrane se raspetim Hristom i svim koristima njegove smrti: pri čemu telo i krv Hristova tada nisu materijalno ili telesno U, SA ili POD hlebom i vinom; ali su isto tako stvarno, mada duhovno, prisutni veri vernika u toj uredbi, kao što su sami elementi prisutni njihovim spoljašnjim čulima.b
a_._ 1. Korinćanima 11:28. • b. 1. Korinćanima 10:16.
VIII. Iako neuki i zli ljudi primaju spoljašnje elemente u ovom sakramentu, oni ipak ne primaju ono što se njima označava; nego su svojim nedostojnim pristupanjem krivi za telo i krv Gospodnju, na sopstvenu osudu. Stoga su sve neuke i bezbožne osobe, kao što su nesposobne da uživaju zajedništvo sa njim, tako i nedostojne Gospodnjeg stola i ne mogu, bez velikog greha protiv Hrista, dok takve ostaju, učestvovati u ovim svetim tajnama,a niti biti primljene k njima.b
a. 1. Korinćanima 11:27-29; 2. Korinćanima 6:14-16. • b. Matej 7:6; 1. Korinćanima 5:6-7, 13; 2. Solunjanima 3:6, 14-15.
Baptističko ispovedanje vere iz 1689.
Paragraf 1
Večeru Gospoda Isusa ustanovio je on sam one iste noći u kojoj beše izdan, da se drži u njegovim crkvama do kraja sveta, radi neprestanog sećanja i pokazivanja celom svetu žrtve samoga sebe u svojoj smrti,1 radi potvrđivanja vere vernika u sve njene koristi, radi njihove duhovne hrane i rasta u njemu, radi njihove dalje obavezanosti na sve dužnosti koje mu duguju; i da bude veza i zalog njihovog zajedništva sa njim i međusobno.2
1 1. Korinćanima 11:23–262 1. Korinćanima 10:16–17,21
Paragraf 2
U ovoj uredbi Hristos se ne prinosi svome Ocu, niti se uopšte prinosi ikakva stvarna žrtva za oproštenje greha živih ili mrtvih, nego samo spomen onog jednog prinošenja samoga sebe od strane njega samog na krstu, jednom zauvek;3 i duhovni prinos svake moguće hvale Bogu za isto.4 Tako da je papistička žrtva mise, kako je oni nazivaju, krajnje odvratna, uvredljiva za sopstvenu žrtvu Hristovu, jedino umilostivljenje za sve grehe izabranih.
3 Jevrejima 9:25–26,284 1. Korinćanima 11:24; Matej 26:26–27
Paragraf 3
Gospod Isus je u ovoj uredbi odredio svoje sluge da se mole i blagoslove elemente hleba i vina, i time ih izdvoje iz obične u svetu upotrebu, i da uzmu i prelome hleb; da uzmu čašu i, pričešćujući se i sami, da oboje daju pričesnicima.5
5 1. Korinćanima 11:23–26, itd.
Paragraf 4
Uskraćivanje čaše narodu, obožavanje elemenata, njihovo uzdizanje ili nošenje unaokolo radi klanjanja, i njihovo čuvanje radi bilo kakve tobožnje religiozne upotrebe, sve je to protivno prirodi ove uredbe i Hristovom ustanovljenju.6
6 Matej 26:26–28, 15:9, Izlazak 20:4–5
Paragraf 5
Spoljašnji elementi u ovoj uredbi, propisno izdvojeni za upotrebu koju je Hristos odredio, imaju takav odnos prema njemu raspetome da se istinski, premda izrazima upotrebljenim u prenesenom smislu, ponekad nazivaju imenima onoga što predstavljaju, drugim rečima, telom i krvlju Hristovom,7 premda, po suštini i prirodi, i dalje ostaju istinski i jedino hleb i vino, kakvi su bili i pre.8
7 1. Korinćanima 11:278 1. Korinćanima 11:26–28
Paragraf 6
Ono učenje koje tvrdi da se suština hleba i vina menja u suštinu Hristovog tela i krvi, obično nazvano transsupstancijacija, posvećenjem od strane sveštenika ili na bilo koji drugi način, **PROTIVNO JE ne samo Svetom pismu,**9 nego čak i zdravom razumu i razboritosti, ruši prirodu ove uredbe, i bilo je i jeste uzrok mnogovrsnih sujeverja, štaviše, grubih idolopoklonstava.10
9 Dela apostolska 3:21; Luka 14:6,3910 1. Korinćanima 11:24–25
Paragraf 7
Dostojni primaoci, spoljašnje učestvujući u vidljivim elementima ove uredbe, tada takođe iznutra, verom, stvarno i zaista, ali ne telesno i materijalno, nego duhovno primaju i hrane se raspetim Hristom i svim koristima njegove smrti; pri čemu telo i krv Hristova tada nisu materijalno ili telesno, nego duhovno prisutni veri vernika u toj uredbi, kao što su sami elementi prisutni njihovim spoljašnjim čulima.11
11 1. Korinćanima 10:16, 11:23–26
Paragraf 8
Sve neuke i bezbožne osobe, kao što su nesposobne da uživaju zajedništvo sa Hristom, tako su i nedostojne Gospodnjeg stola i ne mogu, bez velikog greha protiv njega, dok takve ostaju, učestvovati u ovim svetim tajnama, niti biti primljene k njima;12 štaviše, ko god primi nedostojno, kriv je za telo i krv Gospodnju, jedući i pijući sebi osudu.13
12 2. Korinćanima 6:14–1513 1. Korinćanima 11:29; Matej 7:6
Završne napomene
Kontrast između ovih različitih ispovedanja ne bi mogao biti veći ni sramotniji. Luter grmi protiv onih koji bi odbacili i ismejali shvatanje da je Evharistija stvarno fizičko telo i krv Hristova, upoređujući ih sa đavolima i zanesenjacima. Pa ipak, i Vestminstersko i Londonsko baptističko ispovedanje nazivaju ovo i slična gledišta odvratnim i protivnim razumu, tvrdeći da je Evharistija slika koja simbolizuje Hristovo telo i krv. A ipak sve ove grupe tvrde da svoja tumačenja i predanja izvode iz jasnog, doslednog egzegetskog čitanja Svetog pisma!
Ove oštre protivrečnosti i razlike naprosto naglašavaju potpuni neuspeh Sola Scriptura i Tota Scriptura da donesu veće jedinstvo i jasnoću u pogledu ključnih, temeljnih učenja hrišćanske vere. Ono na šta se to zapravo svodi jeste određeno tumačenje Svetog pisma jednog pojedinca ili pojedine denominacije, zasnovano na primeni ovih nenadahnutih, ljudskom rukom skovanih učenja i načela.
To nije slučaj sa ranom Crkvom, koja je više od hiljadu i petsto godina bila u suštini jednodušna da je Evharistija jednom zauvek prineta žrtva našeg Gospoda na Golgoti, u kojoj hleb i vino postaju stvarno fizičko telo i krv Hristova.
Štaviše, sve do dana današnjeg sve Crkve koje su prethodile Reformaciji, i koje imaju rodoslov što seže do svetih Apostola, drže upravo isto gledište o Evharistiji. Uprkos tome što su vekovima u raskolu, Orijentalne pravoslavne crkve, Istočna pravoslavna crkva, Asirska crkva Istoka i razne grane Rimokatoličke crkve — sve one veruju da Evharistija postaje fizičko telo i krv našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. A ipak nijedna od ovih Crkava ne deluje po načelima Sola Scriptura i Tota Scriptura.
Ova izuzetna saglasnost i jedinstvo u tolikim ključnim, temeljnim učenjima među ovim drevnim Crkvama dokazuju da Bog nikada nije nameravao da njegov narod deluje po lažnim protestantskim učenjima koja su skovali reformatori. Naprotiv, Bog je odredio da se njegova istina nađe i sačuva u Crkvi koju su ustanovili sveti Apostoli i njihovi učenici, sve do Hristovog fizičkog, telesnog povratka na zemlju da sudi živima i mrtvima:
„A i ja tebi kažem da si ti Petar, i na tome kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati.“ Matej 16:18
„Ako li ti zgrješi brat tvoj, idi i pokaraj ga nasamo; ako te posluša, dobio si brata svojega. Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu da na ustima dva ili tri svjedoka ostane svaka riječ. Ako li njih ne posluša, kaži Crkvi; a ako li ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao neznabožac i carinik.“ Matej 18:15-17
„I evo, sad ja znam da više nećete vidjeti mojega lica vi svi među kojima prolazih propovijedajući Carstvo Božije. Zato vam svjedočim u današnji dan da sam čist od krvi sviju. Jer ne propustih da vam objavim svu volju Božiju. Pazite, dakle, na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope da napasate Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom. Jer ja znam to da će po odlasku mome ući među vas grabljivi vuci koji ne štede stada; I između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopako da odvlače učenike za sobom. Zato pazite i opominjite se da tri godine dan i noć ne prestajah poučavati sa suzama svakoga od vas. A od sada, braćo, predajem vas Bogu i riječi blagodati njegove, koja može nazidati i dati vam nasljedstvo među svima osvećenima.“ Dela apostolska 20:25-32
„Ako li se zadržim, da znaš kako se treba vladati u domu Božijemu, koji je Crkva Boga živoga, stub i tvrđava istine. I zaista velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u tijelu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovjedi se neznabošcima, vjerova se u svijetu, vaznese se u slavi.“ 1. Timoteju 3:15-16
„Kao obrazac zdrave nauke imaj ono što si čuo od mene u vjeri i ljubavi u Hristu Isusu. Dobro zavještanje sačuvaj Duhom Svetim, koji obitava u nama.“ 2. Timoteju 1:13-14
„Ti, dakle, čedo moje, jačaj u blagodati koja je u Hristu Isusu; I što si čuo od mene pred mnogim svjedocima, to predaj vjernim ljudima, koji će biti kadri i druge naučiti.“ 2. Timoteju 2:1-2
Navodi iz Svetog pisma preuzeti su iz prevoda Legacy Standard Bible (LSB).
Za dalje čitanje
Plodovi Sola Scriptura: krštenje vodom
EVHARISTIJA KAO HRISTOVA ŽRTVA, 1. DEO, 2. DEO
Zašto se Crkva naziva sabornom
Irinej, apostolsko nasleđe i Rimska stolica
Sveti Irinej, Sveto pismo i Crkva