Monoepiskopat u ranoj crkvi
Monoepiskopat, koji se naziva i monarhijski episkopat, označava jednog episkopa izabranog da predsedava i upravlja crkvom zajedno sa zborom prezvitera i đakona. Dokazi pokazuju da je to bila rana i široko rasprostranjena praksa vaseljenske crkve. Štaviše, može se snažno argumentovati da je ta struktura već postojala za života apostola, ili barem u vreme kada je apostol Jovan bio živ i pisao svoje Otkrivenje (oko 90–95. g. n.e.).
Delim deo tih dokaza na korist svim ozbiljnim izučavaocima Svetog pisma i rane crkve. Sav naglasak je moj.
IGNJATIJE
Ignjatije je bio episkop Antiohije u Siriji, gde su vernici prvi put nazvani hrišćanima i koja je bila žarište apostolske i proročke delatnosti:
„Varnava pak iziđe u Tars da potraži Savla, i kada ga nađe, dovede ga u Antiohiju. I oni se cijelu godinu sastajaše sa Crkvom, i učiše mnogi narod; i najprije u Antiohiji učenici biše nazvani Hrišćani. A u te dane siđoše iz Jerusalima proroci u Antiohiju. I ustavši jedan od njih, po imenu Agav, predskaza duhom veliku glad koja je imala biti po cijelom svijetu; koja i bi za Klaudija ćesara. A učenici odlučiše da svaki od njih, koliko koji mogaše, pošalje na pomoć braći koja življahu u Judeji. Ovo i učiniše poslavši starješinama preko ruke Varnavine i Savlove.“ Dela apostolska 11:25-30
Na svom putu ka dobrovoljnom mučeništvu u Rimu napisao je sedam poslanica određenim crkvama, među kojima su bile i one zajednice kojima je blaženi apostol Pavle lično pisao.
Ignjatijevo svedočanstvo je stoga od suštinske važnosti, budući da su ga lično poučavali i postavili sami Hristovi učenici i nadahnuti pisci knjiga koje su na kraju postale deo novozavetnog kanona. Zato, ako je iko razumeo crkvene službe, to je svakako bio ovaj sveti i blaženi Hristov mučenik.
Ignjatijeve poslanice potvrđuju da je monoepiskopat već bio dobro ustanovljena i široko rasprostranjena struktura, kojoj nije bilo potrebno nikakvo objašnjenje ni odbrana.
Ignjatije svedoči o hijerarhiji koja se sastojala od jednog glavnog episkopa, zbora prezvitera i grupe đakona. Ignjatije se ne umara opominjući crkve da budu u savršenoj poslušnosti episkopu, ne čineći ništa bez njega, jer on stoji na mestu Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista. Stoga, pokoriti se njemu znači pokoriti se samom Bogu.
Glava 5. Pohvala jedinstvu
Jer ako sam ja u ovom kratkom vremenu uživao takvo zajedništvo sa vašim episkopom — mislim ne na zajedništvo puke ljudske, nego duhovne prirode — koliko vas više smatram srećnima, vas koji ste tako sjedinjeni s njim kao što je Crkva sa Isusom Hristom, i kao što je Isus Hristos sa Ocem, da bi tako sve bilo saglasno u jedinstvu! Neka niko ne obmanjuje samoga sebe: ako neko nije unutar oltara, lišen je hleba Božjeg. Jer ako molitva jednoga ili dvojice ima Matej 18:19 takvu moć, koliko više molitva episkopa i cele Crkve! Onaj, dakle, ko se ne sabira sa Crkvom, već je time pokazao svoju gordost i osudio samoga sebe. Jer je pisano: Bog se protivi gordima. Pazimo se, dakle, da se ne suprotstavljamo episkopu, kako bismo bili pokorni Bogu.
Glava 6. Poštujte episkopa kao samoga Hrista
Što neko više vidi da episkop ćuti, to više treba da ga poštuje. Jer treba da primimo svakoga koga Domaćin šalje da upravlja Njegovim domom, Matej 24:45 kao što bismo primili Onoga koji ga je poslao. Očigledno je, dakle, da na episkopa gledamo kao na samoga Gospoda lično. I zaista, sam Onisim veoma hvali vaš dobar poredak u Bogu, to što svi živite po istini i što nijedna sekta nema boravišta među vama. Niti, doista, slušate ikoga radije nego Isusa Hrista koji govori u istini. (Poslanica Efescima)
Glava 3. Poštujte svog mladog episkopa
Priliči vam, dakle, da se prema svom episkopu ne odnosite previše familijarno zbog njegove mladosti, nego da mu ukazujete svako poštovanje, imajući u vidu silu Boga Oca, kao što sam video da čine i sveti prezviteri, ne sudeći ishitreno po očiglednoj mladolikosti [svoga episkopa], nego budući i sami razboriti u Bogu, pokoravajući mu se, ili bolje reći ne njemu, nego Ocu Isusa Hrista, episkopu svih nas. Stoga priliči da slušate [svoga episkopa] bez ikakvog licemerja, u čast Onoga koji je hteo da tako činimo, jer onaj ko tako ne postupa ne obmanjuje [takvim ponašanjem] episkopa koji je vidljiv, nego pokušava da se naruga Onome koji je nevidljiv. A svako takvo ponašanje ne odnosi se na čoveka, nego na Boga, koji zna sve tajne.
Glava 4. Neki zlobno postupaju nezavisno od episkopa
Priliči, dakle, ne samo nazivati se hrišćanima, nego to i zaista biti: jer neki doduše daju nekome naziv episkopa, ali sve čine bez njega. Takvi ljudi mi se čine da nemaju dobru savest, jer se ne sabiraju postojano po zapovesti. (Poslanica Magnežanima)
Glava 2. Budite pokorni episkopu itd.
Jer, budući da ste pokorni episkopu kao Isusu Hristu, čini mi se da ne živite po običaju ljudi, nego po Isusu Hristu, koji je umro za nas, da biste, verujući u Njegovu smrt, izbegli smrt. Stoga je potrebno da, kao što i činite, bez episkopa ništa ne činite, nego da budete pokorni i prezviterijumu, kao apostolu Isusa Hrista, koji je naša nada, u kome ćemo, ako živimo, [najzad] biti nađeni. Priliči takođe da đakoni, budući [služitelji] tajni Isusa Hrista, u svakom pogledu budu ugodni svima. Jer oni nisu služitelji jela i pića, nego sluge Crkve Božje. Dužni su, dakle, da izbegavaju svaki povod za optužbu [protiv sebe], kao što bi izbegavali vatru.
Glava 3. Poštujte đakone itd.
Isto tako, neka svi poštuju đakone kao ustanovu Isusa Hrista, a episkopa kao Isusa Hrista, koji je Sin Očev, a prezvitere kao sinedrion Božji i sabor apostola. Bez njih nema Crkve. Uveren sam da ste u svemu tome istog mišljenja. Jer sam primio izraz vaše ljubavi i još ga imam kod sebe, u vašem episkopu, čiji je i sam izgled veoma poučan, a njegova krotost sama po sebi sila; za koga mislim da ga i bezbožni moraju poštovati, videći da im je takođe drago što ne štedim sebe. Ali zar ću ja, kada mi je dopušteno da o tome pišem, dosegnuti takvu visinu samoljublja da vam, iako sam osuđenik, izdajem zapovesti kao da sam apostol?…
Glava 7. Nastavak istog
Čuvajte se, dakle, takvih ljudi. A tako će biti s vama ako se ne nadimate i ako ostanete u prisnom jedinstvu sa Isusom Hristom, našim Bogom, i sa episkopom, i sa odredbama apostola. Ko je unutar oltara, čist je, a ko je izvan njega, nije čist; to jest, onaj ko čini bilo šta mimo episkopa, prezviterijuma i đakona, takav čovek nije čist u svojoj savesti…
Glava 12. Ostanite u jedinstvu i ljubavi
Pozdravljam vas iz Smirne, zajedno sa Crkvama Božjim koje su sa mnom, koje su me okrepile u svemu, i po telu i po duhu. Moji okovi, koje nosim sa sobom radi Isusa Hrista (moleći se da dosegnem Boga), opominju vas. Ostanite u slozi među sobom i u molitvi jedni sa drugima; jer priliči svakome od vas, a naročito prezviterima, da okrepljuju episkopa, na čast Oca, Isusa Hrista i apostola. Molim vas u ljubavi da me poslušate, da vam, time što sam pisao, ne budem svedočanstvo protiv vas. I molite se za mene, kome je potrebna vaša ljubav, zajedno sa milošću Božjom, da budem dostojan udela za koji sam određen i da ne budem nađen kao odbačen.
Glava 13. Zaključak
Ljubav Smirnjana i Efesaca vas pozdravlja. Spominjite u svojim molitvama Crkvu koja je u Siriji, od koje nisam dostojan ni da nosim ime, budući poslednji među njima. Zbogom u Isusu Hristu, dok ostajete pokorni episkopu, kao zapovesti [Božjoj], a isto tako i prezviterijumu. I svaki čovek neka ljubi druge nepodeljenim srcem. Neka se moj duh posveti vašim, ne samo sada nego i kada dosegnem Boga. Jer sam još izložen opasnosti. Ali Otac je veran u Isusu Hristu da ispuni i moje i vaše molbe: u kome da budete nađeni neporočni. (Poslanica Tralijancima)
Pozdrav
Ignjatije, koji se naziva i Bogonosac, Crkvi Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista, koja je u Filadelfiji, u Aziji, koja je zadobila milost i utvrđena je u skladu Božjem, i neprestano se raduje stradanju Gospoda našega, i ispunjena je svakom milošću kroz Njegovo vaskrsenje; koju pozdravljam u krvi Isusa Hrista, koji je naša večna i trajna radost, naročito ako su [ljudi] u jedinstvu sa episkopom, prezviterima i đakonima, koji su postavljeni po volji Isusa Hrista, koje je On utvrdio u sigurnosti, po sopstvenoj volji, i svojim Svetim Duhom.
Glava 1. Pohvala episkopu
Taj episkop, znam, primio je službu koja se tiče opšteg [dobra], ne od sebe samoga, niti od ljudi, Galatima 1:1 niti kroz taštinu, nego ljubavlju Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista; čijoj se krotosti divim i koji svojim ćutanjem može da postigne više nego oni koji uzalud govore. Jer je on u skladu sa zapovestima [Božjim], kao što je harfa sa svojim žicama. Zato moja duša proglašava njegov um prema Bogu blaženim, znajući da je čestit i savršen, i da je njegova postojanost, kao i sloboda od svakoga gneva, po primeru beskrajne krotosti živoga Boga.
Glava 2. Održavajte jedinstvo sa episkopom
Zato, kao deca svetlosti i istine, bežite od podele i zlih učenja; a gde je pastir, onamo idite kao ovce. Jer ima mnogo vukova koji izgledaju dostojni poverenja, koji pogubnim zadovoljstvom odvode u ropstvo 2. Timoteju 3:6 one koji trče ka Bogu; ali u vašem jedinstvu neće imati mesta.
Glava 3. Klonite se raskolnika
Čuvajte se onih zlih biljaka koje Isus Hristos ne neguje, jer nisu Očev zasad. Ne zato što sam našao ikakvu podelu među vama, nego izuzetnu čistotu. Jer svi koji su Božji i Isusa Hrista jesu i sa episkopom. A svi koji se, u pokajanju, vrate u jedinstvo Crkve, i oni će pripadati Bogu, da bi živeli po Isusu Hristu. Ne varajte se, braćo moja. Ako ko sledi onoga koji čini raskol u Crkvi, neće naslediti carstvo Božje. Ako neko hodi po tuđem mišljenju, ne slaže se sa stradanjem [Hristovim.].
Glava 4. Imajte samo jednu Evharistiju itd.
Pazite, dakle, da imate samo jednu Evharistiju. Jer jedno je telo Gospoda našeg Isusa Hrista, i jedna čaša da [objavi ] jedinstvo Njegove krvi; jedan oltar; kao što je jedan episkop, zajedno sa prezviterijumom i đakonima, mojim sadrugovima u službi: da biste tako, šta god činite, činili po Bogu. (Poslanica Filadelfijancima)
Glava 8. Neka se ništa ne čini bez episkopa
Gledajte da svi sledite episkopa, kao što Isus Hristos sledi Oca, a prezviterijum kao apostole; i poštujte đakone, kao ustanovu Božju. Neka niko ne čini ništa što se tiče Crkve bez episkopa. Neka se smatra pravom Evharistijom ona koja se [savršava] ili od episkopa, ili od onoga kome je on to poverio. Gde god se episkop pojavi, tamo neka bude i mnoštvo [naroda]; kao što je, gde god je Isus Hristos, tamo i Saborna Crkva. Nije dopušteno bez episkopa ni krštavati ni održavati agapu; a šta god on odobri, to je ugodno i Bogu, da bi sve što se čini bilo pouzdano i punovažno.
Glava 9. Poštujte episkopa
Štaviše, razumno je da se vratimo trezvenosti [u ponašanju] i da se, dok još imamo priliku, kajemo pred Bogom. Dobro je poštovati i Boga i episkopa. Ko poštuje episkopa, njega je počastvovao Bog; ko čini bilo šta bez znanja episkopa, taj [zapravo] služi đavolu. Neka vam, dakle, sve izobiluje kroz milost, jer ste dostojni. Okrepili ste me u svemu, i Isus Hristos [neka okrepi] vas. Voleli ste me i kada sam bio odsutan kao i kada sam bio prisutan. Neka vam Bog uzvrati, radi koga ćete, podnoseći sve, dosegnuti Njega. (Poslanica Smirnjanima)
JERONIM
Sledeći svedok je časni crkveni bogoslov i izvanredni prevodilac Biblije, sveti Jeronim. Pišući u 4. i 5. veku, Jeronim svojim svedočanstvom dodatno potvrđuje da je monarhijski episkopat bio dobro ustanovljen još i pre vremena Ignjatijevog episkopstva.
Obratite pažnju na to šta ovaj briljantni učenjak kaže u vezi sa monoepiskopatom:
1. Čitamo u Isaiji reči: bezumnik će govoriti bezumlje, a rečeno mi je da je neko bio dovoljno lud da đakone stavi ispred prezvitera, to jest ispred episkopa. Jer kada apostol jasno uči da su prezviteri isto što i episkopi, zar nije lud puki poslužitelj trpeza i udovica Dela apostolska 6:1-2 kada se oholo uzdiže nad ljudima čijim se molitvama prinose telo i krv Hristova? Tražite li dokaz za ono što govorim? Poslušajte ovaj odlomak: Pavle i Timotej, sluge Isusa Hrista, svima svetima u Hristu Isusu koji su u Filipima, sa episkopima i đakonima. Želite li još jedan primer? U Delima apostolskim Pavle ovako govori sveštenicima jedne jedine crkve: Pazite na sebe i na sve stado u kome vas je Sveti Duh postavio za episkope, da pasete crkvu Božju koju je stekao svojom krvlju. A da ne bi ko, u duhu prepirke, tvrdio da je onda u jednoj crkvi moralo biti više episkopa nego jedan, evo sledećeg odlomka koji jasno dokazuje da su episkop i prezviter isto. Pišući Titu, apostol kaže: Radi tog razloga ostavih te na Kritu, da urediš ono što nedostaje i da postaviš prezvitere po svim gradovima, kao što sam ti naredio: ako je ko besprekoran, muž jedne žene, koji ima vernu decu koja nisu optužena za razuzdanost ili neposlušnost. Jer episkop treba da bude besprekoran kao Božji upravitelj. Titu 1:5-7 A Timoteju kaže: Ne zanemaruj dar koji je u tebi, koji ti je dat proroštvom, uz polaganje ruku prezviterijuma. 1. Timoteju 4:14 I Petar kaže u svojoj prvoj poslanici: Prezvitere koji su među vama opominjem ja, koji sam njihov saprezviter i svedok Hristovih stradanja i takođe učesnik slave koja će se otkriti: pasite stado Hristovo... nadgledajući ga ne po prinudi nego dragovoljno, po Bogu. Na grčkom je smisao još jasniji, jer je upotrebljena reč επισκοποῦντες, to jest nadgledajući, i odatle potiče naziv nadzornik ili episkop. Ali možda vam se svedočanstvo ovih velikih ljudi čini nedovoljnim. Ako je tako, onda poslušajte zvuk jevanđeoske trube, onoga sina groma, Marko 3:17 učenika koga je Isus voleo Jovan 13:23 i koji je, naslonjen na Spasiteljeve grudi, pio vodu zdravog učenja. Jedna od njegovih poslanica ovako počinje: Prezviter izabranoj gospođi i njenoj deci koju ljubim u istini; a druga ovako: Prezviter ljubljenom Gaju koga ljubim u istini. Kada je potom JEDAN prezviter bio izabran DA PREDSEDAVA NAD OSTALIMA, to je učinjeno da bi se otklonio raskol i sprečilo da svaki pojedinac razdire crkvu Hristovu privlačeći je sebi. Jer čak su i u Aleksandriji, od vremena jevanđeliste Marka do episkopata Iraklija i Dionisija, prezviteri UVEK IMENOVALI ZA EPISKOPA JEDNOGA IZ SVOJIH REDOVA koga bi sami izabrali i postavili na uzvišeniji položaj, baš kao što vojska bira vojskovođu, ili kao što đakoni postavljaju jednoga od sebe za koga znaju da je marljiv i nazivaju ga arhiđakonom. Jer koja funkcija, osim rukopoloženja, pripada episkopu a da ne pripada i prezviteru? Nije tako da postoji jedna crkva u Rimu, a druga u ostatku sveta. Galija i Britanija, Afrika i Persija, Indija i Istok obožavaju jednoga Hrista i drže se jednog pravila istine. Ako tražite autoritet, svet je važniji od svoje prestonice. Gde god postoji episkop, bilo u Rimu ili u Engubiju, bilo u Carigradu ili u Regiju, bilo u Aleksandriji ili u Zoanu, njegovo dostojanstvo je jedno i njegovo sveštenstvo je jedno. Ni raspolaganje bogatstvom ni poniznost siromaštva ne čine ga više episkopom niti manje episkopom. Svi su podjednako naslednici apostola. (PISMO 146 — EVANGELU (?))
Na drugom mestu Jeronim ne samo da potvrđuje da je Petrov saputnik i pisac jevanđelja Jovan Marko osnovao crkvu u Egiptu, gde je predsedavao kao prvi episkop, nego i svedoči da su apostoli postavili Jakova, takozvanog brata vaskrslog Gospoda, za prvog episkopa crkve u Jerusalimu:
1. Simon Petar
Simon Petar, sin Jovanov, iz sela Vitsaide u pokrajini Galileji, brat Andrije apostola, i sam prvi među apostolima, pošto je bio episkop antiohijske crkve i propovedao rasejanju — vernicima iz obrezanja, u Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji — pošao je u Rim druge godine Klaudijeve da obori Simona Vračara, i tamo je držao svešteničku katedru dvadeset pet godina, sve do poslednje, to jest četrnaeste, godine Neronove. Od njegove ruke primio je venac mučeništva, prikovan na krst glavom ka zemlji a nogama uvis, tvrdeći da nije dostojan da bude raspet na isti način kao njegov Gospod. Napisao je dve poslanice koje se nazivaju sabornim, od kojih se druga, zbog razlike u stilu u odnosu na prvu, po mišljenju mnogih ne pripisuje njemu. Takođe se i Jevanđelje po Marku, koji je bio njegov učenik I TUMAČ, pripisuje njemu. S druge strane, knjige od kojih se jedna zove njegova Dela, druga njegovo Jevanđelje, treća njegova Propoved, četvrta njegovo Otkrivenje, peta njegov Sud, odbacuju se kao apokrifne.
Sahranjen u Rimu u Vatikanu blizu trijumfalnog puta, poštovan je od celoga sveta.
2. Jakov Pravedni
Jakov, koji se naziva bratom Gospodnjim, prozvan Pravednim, sin Josifov od druge žene, kako neki misle, ali, kako se meni čini, sin Marije, sestre majke Gospoda našega, koju Jovan pominje u svojoj knjizi, posle stradanja Gospoda našega ODMAH RUKOPOLOŽEN OD APOSTOLA ZA EPISKOPA JERUSALIMA, napisao je jednu jedinu poslanicu, koja se ubraja među sedam sabornih poslanica; a i za nju neki tvrde da ju je objavio neko drugi pod njegovim imenom i da je postepeno, s vremenom, zadobila autoritet. Igisip, koji je živeo blizu apostolskog doba, u petoj knjizi svojih Komentara, pišući o Jakovu, kaže: Posle apostola, Jakov brat Gospodnji prozvan Pravednim postavljen je za poglavara Crkve u Jerusalimu. Mnogi se doista zovu Jakov. Ovaj je bio svet od utrobe majke svoje. Nije pio ni vino ni žestoko piće, nije jeo meso, nikada se nije brijao niti mazao mirisnim uljem niti kupao. Jedini je imao povlasticu da ulazi u Svetinju nad svetinjama, budući da nije nosio vunene haljine nego lanene, i ulazio je sam u hram i molio se za narod, toliko da su njegova kolena, kako se pripoveda, dobila tvrdoću kamiljih kolena. Kaže i mnoge druge stvari, previše brojne da bi se navele.
Josif Flavije takođe u 20. knjizi svojih Starina, i Kliment u 7. knjizi svojih Nacrta pominju da je, po smrti Festa koji je vladao Judejom, Neron poslao Albina za njegovog naslednika. Pre nego što je stigao u svoju pokrajinu, Ananija prvosveštenik, mladi sin Ananov iz svešteničkog reda, koristeći stanje bezvlašća, sazvao je veće i javno pokušao da natera Jakova da porekne da je Hristos Sin Božji. Kada je odbio, Ananija je naredio da bude kamenovan. Bačen sa vrha hrama, slomljenih nogu, ali još poluživ, podigavši ruke ka nebu reče: Gospode, oprosti im jer ne znaju šta čine. Zatim je, udaren po glavi valjarevom toljagom — kakvom valjari obično cede odeću — umro. Taj isti Josif Flavije beleži predanje da je taj Jakov bio tolike svetosti i ugleda među narodom da se verovalo da je pad Jerusalima usledio zbog njegove smrti. On je taj o kome apostol Pavle piše Galatima: Nikoga drugoga od apostola ne videh osim Jakova, brata Gospodnjeg, a ubrzo nakon tog događaja Dela apostolska svedoče o toj stvari.
Jevanđelje koje se naziva Jevanđeljem po Jevrejima, a koje sam nedavno preveo na grčki i latinski i kojim se često služi i Origen, posle izveštaja o vaskrsenju Spasitelja kaže: ali Gospod, pošto je svoje pogrebne haljine dao sluzi sveštenikovoj, javio se Jakovu (jer se Jakov zakleo da neće jesti hleba od onoga časa u kome je pio čašu Gospodnju dok ga ne vidi kako ustaje iz reda onih koji spavaju), i opet, malo kasnije, kaže: ‘Donesite sto i hleb’, reče Gospod. I odmah se dodaje: Doneo je hleb i blagoslovio i prelomio i dao Jakovu Pravednom i rekao mu: ‘brate moj, jedi svoj hleb, jer je Sin čovečji vaskrsao iz reda onih koji spavaju.’ I tako je upravljao crkvom u Jerusalimu trideset godina, to jest do sedme godine Neronove, i bio je sahranjen blizu hrama sa koga je bio bačen. Njegov nadgrobni kamen sa natpisom bio je dobro poznat sve do opsade Tita i kraja Hadrijanove vladavine. Neki naši pisci misle da je sahranjen na Maslinskoj gori, ali se varaju.
3. Matej
Matej, koji se naziva i Levije, apostol a nekada carinik, sastavio je jevanđelje Hristovo koje je najpre objavljeno u Judeji na jevrejskom radi onih iz obrezanja koji poverovaše, ali je ono kasnije prevedeno na grčki, mada je neizvesno koji je autor to učinio. Sam jevrejski tekst sačuvan je do današnjeg dana u biblioteci u Kesariji, koju je Pamfilije tako marljivo sabrao. Imao sam i priliku da mi taj svitak opišu Nazareni iz Vereje, grada u Siriji, koji ga koriste. Pri tome treba primetiti da, gde god jevanđelist, bilo u svoje ime bilo u ličnosti Gospoda našeg Spasitelja, navodi svedočanstvo Starog zaveta, on ne sledi autoritet prevodilaca Septuaginte nego jevrejski tekst. Otuda postoje ova dva oblika: Iz Egipta dozvah sina svoga, i: jer će se zvati Nazarećanin…
8. Marko
Marko je bio učenik i tumač Petrov; napisao je kratko jevanđelje na molbu braće u Rimu, obuhvativši ono što je čuo da Petar pripoveda. Kada je Petar to čuo, odobrio ga je i objavio crkvama da se čita njegovim autoritetom, kako beleže Kliment u šestoj knjizi svojih Hipotiposa i Papije, episkop Jerapoljski. Petar pominje ovog Marka i u svojoj prvoj poslanici, figurativno označavajući Rim imenom Vavilon: Pozdravlja vas ona koja je u Vavilonu, izabrana zajedno sa vama, a tako i Marko, sin moj. Tako je, uzevši jevanđelje koje je sam sastavio, otišao u Egipat i, prvi propovedajući Hrista u Aleksandriji, osnovao crkvu tako izvanrednu u učenju i uzdržljivosti življenja da je sve Hristove sledbenike privoleo svom primeru. Filon, najučeniji među Jevrejima, videvši da je prva crkva u Aleksandriji još u izvesnoj meri jevrejska, napisao je knjigu o njihovom načinu života kao o nečemu što je na čast njegovom narodu, pripovedajući kako je, kao što Luka kaže, vernicima u Jerusalimu sve bilo zajedničko, te je zabeležio da je video da se isto čini i u Aleksandriji, pod učenim Markom. Umro je osme godine Neronove i sahranjen je u Aleksandriji, a nasledio ga je Anijan. (De Viris Illustribus (O znamenitim ljudima))
Imamo, dakle, neprekinut lanac dokaza od apostolskog perioda pa sve do 5. veka o sveopštosti i apostolskom poreklu monarhijskog episkopata. Jednostavno nema načina da se zaobiđe ova dobro posvedočena istorijska činjenica.
To znači da crkve koje ne slede ovu strukturu, nego su izabrale drugačiju crkvenu hijerarhiju, ne hode u jedinstvu sa svetim apostolima našeg vaskrslog Gospoda i sa crkvama koje je Sveti Duh kroz njih ustanovio. One su se odsekle i napustile apostolske crkve Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista.
DODATNA LITERATURA
Sveti Kiprijan: Nema Crkve bez episkopa
Objava suštinskog božanstva Hrista kod Ignjatija Antiohijskog