Analiza dijaloga Basam Zavadi – Tabiti Anjabvajl [3. deo]

Sada dolazimo do poslednjeg dela naše rasprave.

Dokazi da islamski izvori priznaju postojanje više božanskih ličnosti

Nasuprot Zavadijevoj tvrdnji, Kuran ne uči da je Alah biće samo jedne ličnosti. Dokazi ukazuju na to da je islamsko božanstvo entitet koji obuhvata više ličnosti i da postoji mnoštvo bogova.

Na primer, evo mesta na kome je očigledno da je u vidu više od jednog boga:

„Mi ćemo Zemlju i one koji žive na njoj da nasledimo i Nama će oni da se vrate. I spomeni iz Knjige Avrama! On je bio istinoljubiv, verovesnik. Kada je rekao svome ocu: „O oče moj, zašto obožavaš ono što niti čuje niti vidi, niti može da ti bude od kakve koristi? O oče moj, objavljuje mi se znanje koje ti ne znaš; zato me sledi, pa ću te ja uputiti na Pravi put. Oče moj, ne obožavaj Sotonu, Sotona je Svemilosnom uvek nepokoran; oče moj, bojim se da te od Svemilosnog ne stigne kazna, pa da budeš Sotoni drug.“ Njegov otac reče: „Zar si ti protiv mojih božanstava, o Avrame? Ako se ne okaniš, zaista ću te kamenovati, zato me zauvek napusti.“ „Mir tebi!“ Reče Avram. „Moliću Gospodara svoga da ti oprosti, jer On je vrlo dobar prema meni. I napustiću i vas i sve one koje mimo Allaha obožavate, i samo ću svome Gospodaru da se molim; Gospodar moj me neće razočarati odbijanjem moje molbe.“ Pošto ih je napustio i one koje su, mimo Allaha, obožavali, Mi mu darovasmo Isaka i Jakova, i obojicu verovesnicima učinismo, i darovasmo im Našu milost i učinismo da budu hvaljeni i po dobru spominjani. I spomeni iz Knjige Mojsija! On je bio odabran i bio je poslanik, verovesnik. Mi smo ga pozvali sa desne strane Sinaja i približili smo ga Sebi da čuje Naše reči, i darovali smo mu, iz Naše milosti, kao verovesnika njegovog brata Arona.“ I spomeni iz Knjige Jišmaila! On je ispunjavao dato obećanje i bio je poslanik, verovesnik. Naređivao je svojoj porodici da obavljaju molitvu, i da udeljuju milostinju, i Gospodar je bio njime zadovoljan. I spomeni iz Knjige Idriza (Henoka)! On je bio istinoljubiv, verovesnik, i Mi smo ga uzdigli na visoko mesto. To su verovesnici koje je Allah obasuo blagodatima, od Adamovih potomaka i onih koje smo sa Nojem na lađi spasili, i Avramovih i Jakovljevih potomaka, i onih koje smo uputili i odabrali. Kad bi im se učile reči Svemilosnog, oni bi ničice padali i plakali. A njih smeniše zli potomci, koji molitvu napustiše i za požudama pođoše – oni će sigurno zlo proći. Ali oni koji su se pokajali, i verovali, i radili dobra dela, njima se neće nikakva nepravda učiniti, i oni će u Raj ući. U edenskim vrtovima koje je Svemilosni Svojim vernicima obećao iako ih nisu videli – a obećanje Njegovo će zaista da se ispuni. U njima prazne priče neće da slušaju, već samo: „Mir Božji!“ - I u njima će ujutru i naveče da budu opskrbljeni. Daćemo da takav Raj nasledi svaki Naš bogobojazni sluga. „A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara. Njemu pripada ono što je pred nama i ono što je za nama, i što je između toga. A tvoj Gospodar ništa ne zaboravlja.“ On je Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, zato samo Njega obožavaj i u tome budi ustrajan! Znaš li da ima neko Njemu sličan? Čovek govori: „Zar ću, kad umrem, zaista da budem proživljen?“ A zar se čovek ne seća da smo ga još pre stvorili, a da nije bio ništa? Kunem se Sobom, da ćemo da skupimo i nevernike i đavole, zatim ćemo da ih dovedemo da kleče na kolenima oko Pakla, a onda ćemo iz svake grupe da izdvojimo one koji su prema Svemilosnom bili najdrskiji, jer Mi najbolje znamo one koji su najviše zaslužili da u njoj gore. I svaki od vas će do Pakla da stigne! Tvoj Gospodar se sigurno tako obavezao! Zatim ćemo da spasimo one koji su se bojali Allaha i klonili greha, a nevernike ćemo da ostavimo u njemu na kolenima da kleče. Kada su im se Naše jasne reči kazivale, onda su nevernici govorili vernicima:“Šta mislite, ko je u boljem položaju i ko ima više pobornika?” A koliko smo Mi pre njih naroda uništili koji su blagom i izgledom divljenje izazivali!“ S. 19:40-42, 50-53, 56-74 Arberry

U ovom odlomku entitet oslovljen kao „Bog“, „Svemilosni“, „tvoj Gospod“ razlikuje se od onih koji o sebi govore kao „Mi“, „Naš“, „Nas“. Ono što ovaj navod čini zanimljivim jeste to što oni koji govore kažu da silaze samo po zapovesti Muhamedovog gospoda, što ih očigledno razlikuje od Alaha, gospoda Muhamedovog. Evo, ponovo, tog konkretnog dela:

„„A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara. Njemu pripada ono što je pred nama i ono što je za nama, i što je između toga. A tvoj Gospodar ništa ne zaboravlja.““ Shakir

Međutim, te iste ličnosti koje je gospod poslao dole tvrde da su upravo one postavile proroke, da vernicima daju Raj i da kažnjavaju zlotvore. Drugim rečima, ti pojedinci govore kao da su Alah, budući da se služe jezikom kojim se služi jedino Alah!

Ovo pokazuje da Zavadijevo pozivanje na kraljevsku množinu nije zadovoljavajuće objašnjenje i da ne može da reši problem koji postavlja ovaj konkretan navod, jer je iz konteksta ovog odlomka jasno da postoji nekoliko božanskih bića — npr. bogovi koji govore Muhamedu i gospod koji ih je poslao!

Kuran takođe svedoči da postoji više stvoritelja!

„vi oblik dajete ili Mi to činimo?“ S. 56:59

I premda nam se kaže da je Alah stvorio čovečanstvo od jedne osobe:

„On je Taj Koji vas je od jednog čoveka stvorio - a od njega je ženu njegovu stvorio da se uz nju smiri. I kada je on sa njom prilegao, ona je zanela lako breme i nosila ga; a kad joj je ono otežalo, njih dvoje su zamolili Allaha, svoga Gospodara: „Ako nam podariš zdravog potomka, bićemo, zaista, među onim zahvalnim!“ I kad im je On darovao zdravog potomka, njih dvoje su izjednačili druge sa Njim u onome što im On daje, a Allah je vrlo visoko iznad onih koje Njemu u obožavanju pridružuju! Zar da Njemu pridružuju božanstva, ona koja ne mogu da stvore ništa, i koja su sama stvorena,“ S. 7:189-191

„On vas od jednog čoveka stvara – a od njega je ženu njegovu stvorio – i On vam je dao osam vrsta stoke; On vas stvara u utrobama vaših majki, dajući vam oblike, jedan za drugim, u tri tmine. To vam je, eto, Allah, vaš Gospodar, Njegova je vlast, nema istinskog boga osim Njega, pa kuda se onda okrećete?“ S. 39:6

Kuran istovremeno svedoči da je Alah upotrebio svoga Duha da stvori prvog čoveka:

„I kad tvoj Gospodar reče anđelima: „Ja ću da stvorim čoveka od suve gline, od glatkog blata. I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite.““ S. 15:28-29

„zatim mu skladno udove uobliči i u njega život udahne, i On vam je dao sluh i vid i razum, a kako vi malo zahvaljujete!“ S. 32:9

Pokojni ahmadijski učenjak i prevodilac Kurana Maulana Muhamed Ali napisao je sledeće o Kuranu 15:29:

29_a_. Ovo pokazuje da čovek postaje potpun kada se u njega udahne Božanski duh. Treba primetiti da Božanski duh (ar. ruh) ovde ne znači životinjska duša u čoveku, već Duh Alahov, koji mu daje savršenstvo. (*; podebljanje i podvlačenje naši)

Nešto slično kaže i u vezi sa Kuranom 32:9:

9_a_. Ovaj stih pokazuje da se duh Božji udahnjuje u svakog čoveka. To ukazuje na mistični odnos između ljudske i Božanske prirode. Reč ruh ovde ne označava životinjsku dušu, jer je životinjska duša zajednička čoveku i životinjskom carstvu. To je nešto što čoveka razlikuje od životinjskog sveta. Zahvaljujući Božanskom duhu on vlada tvorevinom, i zahvaljujući istom Božanskom duhu u sebi on prima novi život posle smrti — život koji živi u Bogu i sa Bogom — susret sa Bogom, ili lika Allah, kako se to naziva u 10. stihu. (*; podebljanje i podvlačenje naši)

Alah je čak poslao svoga Duha Mariji u obličju čoveka, s ciljem da je oplodi Isusom:

„I spomeni iz Knjige Mariju: kada se od ukućana svojih povukla na istočnu stranu, i od njih uzela zaklon, Mi smo ka njoj poslali Našeg anđela i on joj se pokazao u potpunom ljudskom obliku. „Tražim zaštitu Svemilosnog od tebe, ako se Njega bojiš!“ Uzviknu ona. „A ja sam upravo izaslanik tvoga Gospodara“, reče on, „da ti poklonim čestitog dečaka!“ „Kako ću da imam dečaka?“ Reče ona, „kad me nijedan muškarac nije dodirnuo, a ja nisam bludnica.“ A on reče: „Eto tako, Gospodar tvoj je kazao: 'To je Meni lako, i zato da ga učinimo da bude znak ljudima i znak naše milosti.' Tako je unapred određeno.““ S. 19:16-21

„I Mariju, kćer Joakimovu, koja je svoju nevinost sačuvala, pa smo u nju život udahnuli, i ona je u reči svoga Gospodara i Njegove knjige poverovala i bila je od onih koji su pokorni.“ S. 66:12

Isus je još jedna ličnost koja stvara i daje život tačno onako kako to čini Alah:

„I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: „Doneo sam vam znak od vašega Gospodara: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica; i izlečiću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete.“ S. 3:49 Palmer

„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te naučio pismenosti i mudrosti, i Tori i Jevanđelju; i kada si, Mojom dozvolom, od blata nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, Mojom dozvolom, postala ptica; i kada si, Mojom dozvolom, od rođenja slepog i gubavog izlečio; i kada si, Mojom dozvolom, dizao mrtve; i kada sam od tebe odbio Izrailjeve sinove, kad si im ti doneo jasne dokaze, pa su oni među njima koji nisu verovali - povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina““ S. 5:110 Sale

Uporedite to sa načinom na koji je Alah stvorio prvog čoveka:

„On vas je stvorio od zemlje i rok odredio, a kod Njega je i rok utvrđeni, a vi i pored toga sumnjate.“ S. 6:2 Y. Ali

„Kada je anđelima tvoj Gospodar rekao: „Stvoriću čoveka od gline, pa kad mu upotpunim oblik i u njega udahnem život, vi mu se poklonite!”“ S. 38:71-72 Y. Ali

A ipak Kuran kaže da je Alah najbolji od stvoritelja:

„pa onda kap semena ugruškom stvorimo, zatim od ugruška zakvačak stvorimo, pa od zakvačka kosti stvorimo, a onda kosti mesom zaodenemo, i posle ga, kao drugo stvorenje, formiramo, pa neka je uzvišen Allah, Najbolji Stvoritelj!“ S. 23:14

„Zar se molite Balu, a ostavljate najboljeg Stvoritelja,“ S. 37:125

Stoga je Zavadi ili suočen sa protivrečnošću — jer Alah ne može biti najbolji od stvoritelja ako i Duh i Isus stvaraju tačno onako kako on stvara — ili je primoran da prihvati stav da su i Duh i Isus deo same Alahove prirode!

Dalje nam se kaže da Alah jača proroke, poslanike i vernike svojim Svetim Duhom:

„I Mi smo Mojsiju Knjigu dali i posle njega, jednog za drugim, poslanike slali. I Isusu, sinu Marijinom, jasne smo dokaze dali i Duhom Blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) smo ga pomogli.“ S. 2:87

„Neke od tih poslanika odlikovali smo više nego druge. Sa nekima od njih je Allah govorio, a neke je za više stepeni uzdigao. A Isusu, Marijinom sinu, smo jasne dokaze dali i svetim Duhom (anđelom Gavrilom) ga pomogli.“ S. 2:253

„Nećeš naći da ljudi koji u Allaha i Sudnji dan veruju budu u ljubavi sa onima koji se Allahu i Njegovom Poslaniku suprotstavljaju, pa bili to njihovi očevi, ili njihovi sinovi, ili njihova braća, ili njihovi rođaci. Njima je On u srca usadio verovanje i osnažio ih Svojim svetlom, i On će da ih uvede u rajske bašte, kroz koje teku reke, da u njima večno ostanu. Allah je njima zadovoljan, a i oni su zadovoljni Njime. Oni su Allahovi sledbenici a, zaista, Allahovi sledbenici će sigurno da uspeju.“ S. 58:22

Da bi ovaj Duh mogao da jača sve vernike ma gde se oni nalazili, on mora biti svemoćan i sveprisutan, a to su svojstva koja pripadaju jedino Božanstvu. To, možda, objašnjava zašto je pokojni Abdulah Jusuf Ali mogao da kaže da je ovaj Duh božanski i da se ne može odrediti ljudskim jezikom ništa više nego što se može odrediti priroda Boga!

Uporedi ii 87 i 253, gde se kaže da je Bog ojačao proroka Isusa svetim duhom. Ovde saznajemo da su svi dobri i pravedni ljudi ojačani od Boga svetim duhom. Ako išta, izraz koji se ovde koristi jači je — ’duh od Njega samog‘. Kad god neko ponudi svoje srce u veri i čistoti Bogu, Bog ga prihvata, urezuje tu veru u srce onoga koji traži i dalje ga utvrđuje Božanskim Duhom, koji ne možemo odrediti ništa primerenije nego što ljudskim jezikom možemo odrediti prirodu Boga. (Ali, The Meaning of the Holy Quran, str. 1518, f. 5365; podebljanje naše)

**
Da li je Duh Gavrilo?**

Zavadi bi mogao da tvrdi da je Sveti Duh Gavrilo, iako njegovo sopstveno islamsko pismo nigde ne kaže da je to tako. Ono što Kuran zaista kaže jeste da je Duh tajanstven entitet i da je o njemu otkriveno tek malo znanja:

„Pitaju te o duši. Reci:“Šta je duša samo Gospodar moj zna, a vama je dato samo malo znanja.”“ S. 17:85

Prema muslimanskim izvorima, ovaj stih je „objavljen“ kao odgovor na izazove koje su Jevreji postavili Muhamedu:

Bog je rekao u vezi sa onim što su ga pitali o Duhu: ’Pitaće te o Duhu; reci, Duh je stvar moga Gospoda, a vama je dato samo malo znanja o njemu.‘

Rečeno mi je, po predanju od Ibn ‘Abasa, da je on rekao: Kada je apostol došao u Medinu, jevrejski rabini rekoše: ’Kada si rekao „a vama je dato samo malo znanja o njemu“, da li si mislio na nas ili na svoj narod?‘ On reče: ’Na oboje.‘ Oni rekoše: ’A ipak ćeš u onome što si doneo pročitati da nam je dat Taurat, u kome je izloženo sve.‘ On odgovori da je to, u odnosu na Božje znanje, bilo malo, ali da je u tome bilo dovoljno za njih ako bi to sprovodili… (Guillaume, The Life of Muhammad, str. 139)

Ovo je bila izvrsna prilika da Muhamed kaže kako je Duh zapravo Gavrilo, ali to nije učinio — očigledno zato što nije verovao da je tako.

Muslimansko pismo dalje razlikuje Duha od anđela koji silaze s njim:

„On šalje anđele s Objavom, po volji Svojoj, onim vernicima Svojim kojima hoće:“Opominjite da nema boga osim Mene i bojte Me se!”“ S. 16:2

„anđeli i anđeo Gavrilo, sa dozvolom svoga Gospodara, se spuštaju u njoj zbog odluke svake.“ S. 97:4

A pošto je Gavrilo jedan od anđela koji silaze,

„Onaj ko je neprijatelj anđelu Gavrilu, neka zna da on Allahovom dozvolom tebi na srce stavlja Kur' an potvrdujući istinitost onoga od pre, kao putokaz i radosnu vest vernicima.“ S. 2:97

ovo dokazuje da on nije Duh, već jedan od onih anđela koji ga prate.

**
Da li je Gavrilo božanski i stvoritelj pored Alaha?**

Uostalom, tvrditi da je Gavrilo Duh zapravo bi značilo da je on božanski. To bi takođe ukazivalo na to da je Gavrilo jedan od onih koji neposredno govore u Kuranu, čime bi se dokazalo da množinske zamenice treba shvatiti kao dokaz brojčane mnoštvenosti unutar Alahovog bića i/ili postojanja više bogova.

Na primer, Kuran kaže da je Alah udahnuo svoga Duha u Mariju:

„I Mariju, kćer Joakimovu, koja je svoju nevinost sačuvala, pa smo u nju život udahnuli, i ona je u reči svoga Gospodara i Njegove knjige poverovala i bila je od onih koji su pokorni.“ S. 66:12; up. 21:91

Muslimanski tumači, međutim, tvrde da je Alah poslao Gavrila da udahne u Mariju:

<I Merjema, kći `Imranova, koja je čuvala svoju čednost (stidno mesto).> to jest, ona koja je štitila i čuvala svoju čast, živeći čedno i slobodna od nemorala…

<I Mi udahnusmo u njega od Našeg Ruha,> to jest, posredstvom anđela Džibrila. Alah je poslao anđela Džibrila Merjemi, i on joj je došao u liku čoveka u svakom pogledu. Alah MU JE ZAPOVEDIO DA DUNE u otvor njene odeće, i taj dah je kroz njeno stidno mesto ušao u njenu matericu; tako je `Isa začet. Zato je Alah ovde rekao…

<I Mi udahnusmo u njega od Našeg Ruha, i ona je posvedočila istinitost Kalimata svoga Gospoda i Njegovih Kutuba,> to jest, Njegove odredbe i Njegovog zakona. (Tafsir Ibn Kathir, Kuran 66:12; velika slova i podvlačenje naši)

I spomeni Mariju, onu koja je čuvala svoje devičanstvo, [onu koja] ga je sačuvala od toga da bude uzeto, pa smo udahnuli u nju od Našeg duha, naime Gavrila, kada je dunuo u otvor njene odeće te je ona začela Isusa. I učinili smo nju i njenog sina znakom za sve svetove, to jest [za] ljude, džine i anđele, jer ga je rodila bez [da je imala] muškog [partnera]. (Tafsir al-Jalalayn, Kuran 21:91; podvlačenje naše)

Na kraju:

(I Marija, kći Imranova, čije je telo bilo čedno, te smo udahnuli u nju nešto od Našeg Duha) i tako je Gavrilo dunuo u njenu odeću i ona je zatrudnela sa Isusom. (I ona je poverovala u reči svoga Gospoda) poverovala je u ono što joj je Gavrilo rekao, da je on Alahov poslanik kome je povereno da joj da svetog sina (i u Njegova Pisma) i takođe je verovala u Njegova Pisma: Toru, Jevanđelje i sva druga Pisma; kaže se i da ovo znači: verovala je u reči svoga Gospoda da će Isus, sin Marijin, nastati time što će Alah reći „Budi!“ i on je postao ljudsko biće, a verovala je i u Njegovo Pismo: Jevanđelje, (i bila je od poslušnih) u vremenima teškoće i udobnosti; kaže se i da ovo znači: i bila je poslušna Onome koji je uzvišen i veličanstven. (Tanwir al-Miqbas min Tafsir Ibn ‘Abbas, Kuran 66:12; podvlačenje naše)

To znači da Gavrilo mora biti Bog, budući da može činiti ono što čini Alah — na primer, da stvara — i čak može davati život, jer poseduje dah života!

Obratite pažnju na sledeće:

Prema Kuranu 66:12 i 21:91 Alah je udahnuo svoga Duha u Mariju, očigledno zato što je tako nameravao da je oplodi, budući da se množinske zamenice „Mi“ i „Naš“ odnose na Alaha.
Muslimanski tumači veruju da je zapravo Gavrilo udahnuo u Mariju.
Dakle, Gavrilo je Bog i sustvoritelj sa Alahom.
Ovo takođe pokazuje da se kuranska upotreba množinskih imenica, zamenica itd. mora odnositi na Alaha i Gavrila zajedno.
Međutim, muslimani poriču da je Gavrilo Bog.
Stoga su i Kuran i muslimanski tumači krivi za pripisivanje božanstva stvorenju, čime ga čine ravnopravnim partnerom Alahu, a to je greh širka.

**
U koliko je bogova Muhamed zapravo verovao?**

Povrh svega, neki od najranijih islamskih izvora tvrde da je Muhamed zaista verovao u postojanje izvesnih boginja, poput Alahovih kćeri koje se pominju u Kuranu:

„Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?! Zar za vas da su sinovi, a za Njega kćeri?! To je onda nepravedna podela. To su samo imena koja ste kipovima nadenuli vi i vaši preci; Allah o njima nije poslao nikakav dokaz; oni se povode samo za pretpostavkama i onim za čim njihove duše žude, a već im je došla Uputa od njihovog Gospodara.“ S. 53:19-23 Hilali-Khan

Muhamed je smatrao da je al-‘Uza crna Etiopljanka i zaista je poslao Halida ibn el-Velida da je ubije:

Te godine, pet noći pre kraja ramazana, Halid b. el-Velid uništio je al-‘Uzu u nizini Nahle. Al-‘Uza je bila idol plemena Banu Šejban, ogranka Sulejma, saveznika Banu Hašima. Banu Asad b. ‘Abd al-‘Uza običavali su da govore da je to njihov idol. Halid je krenuo na nju, a zatim je rekao: „Uništio sam je.“ [Božji Poslanik] reče: „Jesi li išta video?“ „Nisam“, reče Halid. „Onda“, reče on, „vrati se i uništi je.“ Tako se Halid vratio idolu, uništio njen hram i razbio idol. Čuvar poče da govori: „Besni, o ‘Uzo, jednim od svojih napada besa!“ — našto pred njim izađe naga Etiopljanka koja je naricala. Halid ju je ubio i uzeo nakit koji je bio na njoj. Zatim je otišao Božjem Poslaniku i podneo mu izveštaj o onome što se dogodilo. „To je bila al-‘Uza“, reče on, „i al-‘Uza više nikada neće biti obožavana.“

Prema Ibn Humajdu — Selami — Ibn Ishaku, koji je rekao: Božji Poslanik posla Halida b. el-Velida da [se obračuna] sa al-‘Uzom, koja je bila u Nahli. Ona je bila hram koji su poštovala plemena Kurejš, Kinana i sav Mudar. Njeni čuvari behu od Banu Šejbana, ogranka Banu Sulejma, saveznika Banu Hašima. Kada je gospodar hrama čuo da Halid dolazi da se obračuna sa al-‘Uzom, obesio je svoj mač o nju i popeo se na planinu kraj koje se al-‘Uza nalazila. Dok se penjao, govorio je:

O ‘Uzo, napadni napadom koji ne pogađa nijedno životno mesto,
protiv Halida! Zbaci svoj veo i podigni skute!
O ‘Uzo, ako danas ne pogubiš Halida,
snosi brzu kaznu ili postani hrišćanka!

Stigavši do al-‘Uze, Halid ju je uništio i vratio se Božjem Poslaniku. (The History of al-Tabari: The Victory of Islam, preveo Michael Fishbein [State University of New York Press (SUNY), Albany 1997], tom 8, str. 187-188; podebljanje naše)

Prethodno navedeno daje verodostojnost priči o satanskim stihovima (*; *; *; *; *), budući da pokazuje da je Muhamed verovao da su te boginje stvarne i da nisu bile samo imena nepostojećih bića koja su pagani izmislili. A pošto je smatrao da te boginje zaista postoje, nije teško zamisliti da je isprva verovao i da one posreduju pred Alahom, umnogome kao što to čine i činiće proroci i anđeli. Možda je u početku osećao da su i one Alahove sluge, poput anđela, i da problem nije bio u njihovom postojanju, već u tome što su ih pagani obožavali.

U svetlu takvih predanja, kako onda Zavadi može da održi svoj stav da islam uči apsolutni monoteizam?

**
Zaključne napomene**

Većina onoga što sam ovde izneo nije novo. Najveći deo toga nalazi se u ranijim člancima i odgovorima samom Zavadiju, čije se veze mogu naći ispod. Zavadi je očigledno svestan svih tih članaka i odgovora, budući da je često pokušavao (ali je bedno propadao) da pobije ono što smo napisali.

U svetlu toga, postalo je jasno da Zavadi nije zainteresovan za iznošenje istine. On radije ide unaokolo šireći svoju selefijsku verziju islama, umesto da se pošteno pozabavi onim što njegovi izvori zaista uče o prirodi Alaha, o postojanju više bogova i/ili božanskih ličnosti itd.

Zavadi je sebe ubedio da njegovi religijski tekstovi zaista uče i promovišu unitarijanizam, a oni ne čine ništa slično. Pošteno i tačno čitanje islamskog korpusa uverljivo dokazuje da najraniji muslimanski izvori ne uče da je Alah biće jedne ličnosti, niti prikazuju islam kao religiju slobodnu od idolopoklonstva.

Najraniji islamski izvori zapravo prikazuju Alaha kao složen entitet sa više ličnosti, potvrđuju da postoje i druga božanska bića, a Muhameda i njegove drugove prikazuju kao idolopoklonike koji su bili krivi za poštovanje crnog kamena i za obožavanje svoga proroka time što su mu se molili čak i posle njegove smrti.

Budući da izgleda da Zavadi zaista veruje sopstvenoj propagandi i uveren je da govori istinu, pozivamo ga na javnu debatu na kojoj bismo mogli da mu uputimo izazov po svim ovim pitanjima. Ja lično bih više nego rado debatovao sa Zavadijem o temi islamskog monoteizma, jer bi mu to pružilo priliku da pobije moje tvrdnje protiv njegove teze da islam uči unitarijanizam. Takođe sam spreman da sa njim debatujem o tome da li Sveto pismo uči učenje o svetom i blagoslovenom Trojstvu.

Obavestićemo čitaoce da li Zavadi prihvata ove izazove.

Ako Gospod da, uskoro će uslediti još odgovora na Zavadijeve izjave iz debate.

**
Dalje čitanje**

Pobijanja