Drugi bog islama – Deo 3: Analiza deifikacije Muhameda u muslimanskoj tradiciji
Islam’s Other god – Part 3: Analyzing the Deification of Muhammad Within Muslim Tradition
[Deo 3]
Analiza deifikacije Muhameda unutar muslimanske tradicije
Sada prelazimo u sledeću fazu našeg ispitivanja. Ovde želimo prvenstveno da se usredsredimo na islamsku tradiciju kako bismo videli kako su muslimani pukog čoveka Muhameda preobrazili u božansku figuru.
Ukoliko nije drugačije naznačeno, većina naših citata biće preuzeta iz klasičnog sunitskog dela Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Isceljenje kroz priznavanje prava Odabranog), čiji je autor muslimanski učenjak po imenu Kadi 'Ijad Ibn Musa al-Jahsubi. Koristićemo engleski prevod Aiše Abdarahman Bjuli, objavljen u izdanju Madinah Press (Inverness, Škotska, Velika Britanija, treće izdanje 1991, meki povez). Svako podvlačenje i isticanje velikim slovima naše je.
OPSESIVNO PONAŠANJE MUSLIMANA I ODANOST MUHAMEDU
Obožavanje koje su muslimani ukazivali (ukazuju) Muhamedu vidi se iz situacija u kojima su njegovi sledbenici pili Muhamedov urin i mazali po sebi njegovu pljuvačku, misleći da će time zadobiti blagoslov ili izlečenje!
Jedan od učenjaka koji su se bavili predanjima o Poslaniku i njegovim svojstvima preneo je da bi se, kada je hteo da obavi veliku nuždu, zemlja otvorila i progutala njegov izmet i urin, a širio bi se prijatan miris.
Muhamed ibn Sa'd, al-Vakidijev pisar, preneo je da je 'Aiša rekla Poslaniku: "Kada dođeš sa obavljanja nužde, ne vidimo na tebi ništa odvratno." On je rekao: "'Aiša, zar ne znaš da zemlja proguta ono što izlazi iz proroka, tako da se ništa od toga ne vidi?"
Iako ovo predanje nije čuveno, ljudi od znanja ipak pominju čistotu njegovog izmeta i urina…
Bilo je i vreme kada je Malik ibn Sinan PIO NJEGOVU KRV na dan Uhuda i polizao je. Poslanik mu je to dopustio, a zatim rekao: "Vatra te neće dotaći."
Nešto slično dogodilo se kada je 'Abdulah ibn az-Zubejr popio krv izvađenu kupicama. Poslanik je rekao: "Teško tebi od ljudi i teško ljudima od tebe", ali nije prigovorio onome što je učinio.
Nešto slično se prenosi o ženi koja je POPILA NEŠTO OD NJEGOVOG URINA. Rekao joj je: "Nikada se nećeš žaliti na bolove u stomaku."
Nijednome od njih nije naredio da ispere usta niti im je zabranio da to ponovo učine.
Hadis o ženi koja je popila urin verodostojan je. Ad-Darakutni sledi Muslima i al-Buhariju, koji ga prenose u Sahihu. Ime ove žene bilo je Baraka, ali se ne slažu oko njenog porekla. Neki kažu da je to bila Um Ejmen, drvena čaša koju je stavljao pod svoj krevet i u koju bi noću mokrio. Jedne noći je u nju mokrio, a kada ju je ujutru pogledao, u njoj nije bilo ničega. Pitao je Baraku o tome. Rekla je: "Ustala sam i ožednela, pa sam to popila ne znajući." Hadis prenose Ibn Džurejdž i drugi.
Poslanik je rođen obrezan, s presečenom pupčanom vrpcom… (str. 35-37)
Primetite da je pijenje krvi jasno kršenje istinske Božje Reči, Svetog pisma:
„I ko bi god od doma Izrailjeva ili između stranaca koji se bave među njima jeo kakve god krvi, okrenuću lice svoje nasuprot onomu čovjeku koji bude jeo krvi, i istrijebiću ga iz naroda njegova. Jer je duša tijelu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se čiste duše vaše; jer je krv što dušu očišća. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: Niko između vas da ne jede krvi; ni došljak koji se bavi među vama da ne jede krvi. I ko bi god između sinova Izrailjevih ili između došljaka koji se bave kod njih ulovio zvjerku ili pticu, koja se jede, neka iscijedi krv iz nje, i zaspe je zemljom. Jer je duša svakoga tijela krv njegova, to mu je duša. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: Krvi nijednoga tijela ne jedite, jer je duša svakoga tijela krv njegova. Ko bi je god jeo, da se istrijebi.“ Levitska 17:10-14
„Jer ugodno bi Svetome Duhu i nama da nikakvo breme više ne mećemo na vas osim ovoga što je neophodno: Da se čuvate od žrtava idolskih i od krvi i od udavljenoga i od bluda, (i što nećete da se čini vama ne činite drugima); od ovoga ako se čuvate, dobro ćete činiti. Budite zdravo.“ Dela apostolska 15:28-29
Prekršili su čak i zapovesti Kurana!
„On vam, zaista, zabranjuje: strv, krv, svinjsko meso i ono što je prineseno kao žrtva u nečije drugo ime, a ne u Allahovo. A onome koji bude primoran, ne svojom voljom i ne preterujući, nije mu greh. Allah je, zaista, Onaj Koji oprašta grehe i milostiv je.“ S. 2:173 Shakir
„Zabranjene su vam uginule životinje, i krv, i svinjsko meso, i ona životinja koja je zaklana u nečije drugo a ne u Allahovo ime, i koja je udavljena i ubijena; i koja je strmoglavljena, i rogom ubodena, ili od zveri načeta, osim ako ste je preklali, i koja je na žrtvenicima žrtvovana, i zabranjuje vam se gatanje strelicama. To je neposlušnost. Danas su nevernici izgubili svaku nadu da ćete vi da otpadnete od svoje vere, zato se ne bojte njih, već se bojte Mene. Danas sam vam veru vašu usavršio i blagodat Svoju prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam Islam bude vera. A ko god bude primoran na to, kada vlada glad, bez namere da učini greh, pa Allah je, zaista, Oprostitelj greha, Milostivi.“ S. 5:3 Shakir
„Ja ne vidim u ovome što mi se objavljuje da je ikome zabranjeno da jede ma šta drugo osim uginule životinje, ili krvi koja ističe, ili svinjskog mesa, to je, zaista, pogano, ili što je kao vid neposlušnosti zaklano u nečije drugo, a ne u Allahovo ime. A bude li ko primoran, ne želeći to i ne preterujući u tome, pa tvoj Gospodar je, zaista, Oprostitelj greha, Milostivi.“ S. 6:145 Shakir
„On vam zabranjuje jedino strv, i krv, i svinjsko meso, i onu stoku koja je zaklana u nečije drugo, a ne u Allahove ime. A onom ko bude primoran, ali ne iz želje, nego samo toliko da utoli glad – pa Gospodar tvoj će, zaista, da oprosti i samilostan da bude.“ S. 16:115 Shakir
Muhamed i njegovi sledbenici bili su stoga krivi za greh protiv Boga. Ijad nastavlja:
Kada su Kurejšije poslale 'Urvu ibn Mes'uda Alahovom Poslaniku u godini al-Hudejbije, on je video nenadmašno poštovanje koje su mu njegovi Ashabi iskazivali. Kad god bi obavljao 'wudu, trčali su da uzmu vodu koja mu je pretekla od 'wudua i zamalo bi se otimali oko nje. Ako bi pljunuo, prihvatali su to rukama i mazali po svojim licima i telima. Ako bi mu ispala dlaka, trčali su da je uzmu. Ako bi im nešto zapovedio, trčali su da izvrše njegovu zapovest. Ako bi govorio, spuštali su glasove u njegovom prisustvu. Nisu u njega zurili, iz poštovanja prema njemu. Kada se vratio Kurejšijama, rekao je: "Narode Kurejša! Bio sam kod Hozroja u njegovom kraljevstvu, kod Cezara u njegovom kraljevstvu i kod Negusa u njegovom kraljevstvu, ali tako mi Alaha, nisam video nijednog kralja da ga njegov narod tretira imalo nalik na to kako Ashabi tretiraju Muhameda." ...
Enes je rekao: "Video sam Poslanika dok su mu brijali kosu. Njegovi ashabi bili su oko njega i kad god bi pao pramen, neki čovek bi ga podigao." (Ijad, str. 236-237)
Sahih hadisi prenose istu stvar:
... Pre nego što je prihvatio islam, Al-Mugira je bio u društvu nekih ljudi. Ubio ih je i uzeo njihovu imovinu, pa je došao (u Medinu) da prihvati islam. Poslanik mu je rekao: "Što se tiče tvog islama, prihvatam ga, ali što se tiče imovine, od nje ne uzimam ništa. (Jer je uzeta izdajom). Urva je zatim počeo da posmatra Poslanikove ashabe. Tako mi Alaha, kad god bi Alahov Poslanik pljunuo, pljuvačka bi pala u ruku nekog od njih (tj. Poslanikovih ashaba) KOJI BI JE UTRLJAO U SVOJE LICE I KOŽU; ako bi im zapovedio, smesta bi izvršili njegovu zapovest; ako bi uzimao abdest, otimali bi se da uzmu preostalu vodu; a kada bi razgovarali s njim, spuštali su glasove i ne bi mu neprestano gledali u lice, iz poštovanja. Urva se vratio svom narodu i rekao: "O ljudi! Tako mi Alaha, bio sam kod kraljeva, kod Cezara, Hozroja i An-Nedžašija, pa ipak nikada nisam video da nekog od njih njegovi dvorani poštuju onoliko koliko ashabi poštuju Muhameda. Tako mi Alaha, ako bi pljunuo, pljuvačka bi pala u ruku nekog od njih (tj. Poslanikovih ashaba) koji bi je utrljao u svoje lice i kožu; ako bi im zapovedio, smesta bi izvršili njegovu zapovest; ako bi uzimao abdest, otimali bi se da uzmu preostalu vodu; a kada bi govorili, spuštali su glasove i ne bi mu neprestano gledali u lice, iz poštovanja." (Sahih Al-Buhari, tom 3, knjiga 50, broj 891)
Kadi 'Ijad tvrdi da ovo poštovanje i obožavanje ne prestaje sada kada je Muhamed mrtav:
Isto je toliko neophodno imati uvažavanje i poštovanje prema Poslaniku posle njegove smrti koliko i dok je bio živ. To znači iskazivati ga kad god se pomenu Poslanik, njegov hadis ili sunna, kada bilo ko čuje njegovo ime ili bilo šta o njegovom životu ili o tome kako su se ponašali njegova porodica i rođaci. To uključuje poštovanje prema Ljudima njegove Kuće (ah al-bayt) i njegovim Ashabima...
Ebu Humejd je rekao: "Ebu Džafer, Amir al-Mu'minin, imao je raspravu s Malikom u Poslanikovoj džamiji. Malik mu je rekao: 'Amir al-Mu'minin, ne podiži glas u ovoj džamiji. Alah je poučio ljude kako da se ponašaju rekavši: „ne dižite svoje glasove iznad Verovesnikovog glasa“ (49:2) On hvali ljude rečima: „One koji utišaju glasove svoje pred Allahovim Poslanikom – a to su oni čija je srca Allah prekalio u čestitosti – čeka oprost i nagrada velika.“ (49:3) On kudi ljude, govoreći: „onih koji te glasno dozivaju“ Poštovanje prema njemu kada je mrtav isto je kao i poštovanje prema njemu dok je bio živ."
"Ebu Džafer je time bio postiđen. Upitao je Malika: 'Ebu Abdulahu, da li se okrećeš prema kibli kada upućuješ molbu ili se okrećeš prema Alahovom Poslaniku?' On je odgovorio: 'Zašto bi okretao lice od njega kada je on TVOJE SREDSTVO i sredstvo tvog oca Adama ka Alahu na Dan ustajanja? Ja se okrećem prema njemu i MOLIM GA da posreduje, a Alah će prihvatiti njegovo posredovanje. Alah kaže: „A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu“'" (4:64) (str. 237-238)
Evo čoveka koji se okreće prema Muhamedovom grobu kada se moli i koji se zapravo moli Muhamedu kako bi ga zamolio za posredovanje!
I:
Kada je oko Malika bilo mnogo ljudi, upitali su ga: "Kada bi samo odredio nekoga kome bi diktirao, pa bi on to učinio čujnim za ljude." On je odgovorio: "Alah je rekao: „O vi koji verujete, ne dižite svoje glasove iznad Verovesnikovog glasa“ (49:2) Poštovanje koje mu pripada kada je mrtav isto je kao i dok je bio živ."
Ibn Sirin je ponekad znao da se smeje, ali kada bi se u njegovom prisustvu pomenuli Poslanikovi hadisi, postajao bi ponizan. Kada bi se učio neki Poslanikov hadis, 'Abdu'r-Rahman ibn Mehdi im je zapovedao da ćute, govoreći: „ne dižite svoje glasove iznad Verovesnikovog glasa“ Gore navedeno je protumačio tako da ljudi moraju da ćute kada se uče Poslanikovi hadisi, baš kao da slušaju njega samog kako govori. (str. 239)
Molitve za Muhameda i posete njegovom grobu takođe krše Sveto pismo, koje vernicima zabranjuje da stupaju u dodir s mrtvima:
„Kad uđeš u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uči se činiti gadna djela onijeh naroda. Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drži se sasvijem Gospoda Boga svojega. Jer ti narodi koje ćeš naslijediti, slušaju gatare i vračare, a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj.“ Ponovljeni zakoni 18:9-14
„I ako vam reku: Pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju; recite: Ne treba li narod da pita Boga svojega? Ili će pitati mrtve umjesto živijeh? Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.“ Isaija 8:19-20
MUHAMED KAO POSREDNIK
Sveto pismo uči da je Gospod Isus Spasitelj, Iskupitelj i Posrednik istinskih vernika. Božja Reč kaže da se Isus, posle svog vaskrsenja, uzneo na desnicu Božju, na najviši mogući položaj, gde večno živi da posreduje i da se zauzima za svoj narod:
„A on, pun Duha Svetoga, pogleda na nebo i vidje slavu Božiju i Isusa gdje stoji s desne strane Bogu, I reče: Evo, vidim nebesa otvorena i Sina Čovječijega gdje stoji s desne strane Bogu. A oni povikavši iza glasa, zatisnuše uši svoje, i navališe jednodušno na njega, Pa izbacivši ga izvan grada, stadoše ga kamenovati. A svjedoci metnuše haljine svoje kod nogu mladića po imenu Savle, I kamenovahu Stefana koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse, primi duh moj! Onda kleče na koljena i povika iza glasa: Gospode, ne uračunaj im grijeh ovaj! I ovo rekavši, usnu.“ Dela apostolska 7:55-56, 59-60
„Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će protiv nas? On koji svoga Sina ne poštedje, nego ga predade za sve nas, kako da nam s njime i sve ne daruje? Ko će optužiti izabrane Božije? Bog je onaj koji opravdava. Ko će osuditi? Hristos je onaj koji umrije, pa još i vaskrse, koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas.“ Rimljanima 8:31-34
„I kakva je neizmjerna veličina sile njegove na nama koji vjerujemo po djejstvu silne moći njegove, Koju učini u Hristu vaskrsavši ga iz mrtvih, i posadi sebi s desne strane na nebesima, Iznad svakoga načalstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i iznad svakoga imena što se može nazvati, ne samo u ovome vijeku, nego i u budućem;“ Efescima 1:19-21
„Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; I da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.“ Filipljanima 2:9-11
„Koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, U kome imamo iskupljenje, oproštenje grijehova; Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari, Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji. I On je Glava Tijela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi. Jer (Otac) blagoizvoli da se u Njemu nastani sva punoća. I da kroz Njega izmiri sve sa sobom, učinivši mir njegovom krvlju na krstu, (pomirivši) kroz Njega i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima. I vas koji ste nekada bili otuđeni i svjesno neprijatelji u zlim djelima, Sada vas izmiri smrću njegovog ljudskog tijela da vas izvede preda se svete, neporočne i nevine,“ Kološanima 1:13-14, 19-22
„U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tijela grjehovnosti obrezanjem Hristovim, Pošto se s Njim pogreboste krštenjem, u Njemu ste i savaskrsli kroz vjeru u moć Boga koji ga vaskrse iz mrtvih. I vas koji ste bili mrtvi u grijesima i u neobrezanju tijela vašega, oživi vas sa Njim, oprostivši nam sve grijehe; Izbrisa obveznicu koja nas svojim propisima optuživaše i bješe protiv nas, i ukloni je prikovavši je na krst; Razoružavši načalstva i vlasti, žigosa ih javno, pobjedivši na njemu.“ Kološanima 2:11-15
„Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, tražite ono što je gore gdje Hristos sjedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji. Jer umrijeste i vaš je život sakriven sa Hristom u Bogu. A kada se javi Hristos, život naš, onda ćete se i vi s Njime javiti u slavi.“ Kološanima 3:1-4
„Jer jedan je Bog, jedan i posrednik između Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus, Koji sebe dade u otkup za sve, svjedočanstvo u naznačena vremena“ 1. Timoteju 2:5-6
„Zato i može potpuno i za uvijek spasti one koji kroz njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih. Jer takav nam Prvosveštenik trebaše: svet, nezlobiv, čist, odvojen od grješnika i viši od nebesa; Koji nema potrebe, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve, najprije za svoje grijehe, a potom i za narodne, jer On ovo učini jednom zauvijek prinijevši samoga sebe.“ Jevrejima 7:25-27
„A sada Ovaj dobi toliko uzvišenije služenje koliko je posrednik boljega Zavjeta, koji je na boljim obećanjima zasnovan.“ Jevrejima 8:6
„Koliko li će više krv Hrista, koji Duhom vječnim prinese sebe neporočna Bogu, očistiti savjest vašu od mrtvih djela, da biste služili Bogu živome i istinitome. I zato je On posrednik Novoga Zavjeta, da poslije njegove smrti za iskupljenje od prestupa u prvome zavjetu, prizvani prime obećano vječno nasljedstvo.“ Jevrejima 9:14-15
„Tom voljom smo osvećeni prinošenjem tijela Isusa Hrista jednom za svagda. I svaki sveštenik stoji svakodnevno služeći i mnogo puta prinoseći iste žrtve koje nikada ne mogu uništiti grijehe; A On, prinijevši jednu žrtvu za grijehe, zanavijek sjede s desne strane Boga, Čekajući dalje dok se ne polože neprijatelji njegovi za podnožje nogu njegovih. Jer je On jednim prinosom učinio savršenima zauvijek one koji se osvećuju.“ Jevrejima 10:10, 14
„Koji, otišavši na nebo, sa desne je strane Boga, i potčinjeni su mu anđeli i vlasti i sile.“ 1. Petrova 3:22
„Dječice moja, ovo vam pišem da ne sagriješite; i ako neko sagriješi, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista Pravednika. A on je žrtva pomirenja za grijehe naše, i ne samo za naše nego i svega svijeta.“ 1. Jovanova 2:1-2
Što se tiče spasenja, Kuran govori muslimanima da ne očajavaju nad Alahovom milošću:
„„O sinovi moji, idite i raspitajte se za Josifa i njegovog brata, i ne gubite nadu u Allahovu milost; zaista, nadu u Allahovu milost gube samo ljudi koji su nevernici.““ S. 12:87
„On kažnjava onoga koga On hoće i milost ukazuje onome kome On hoće, Njemu ćete da budete vraćeni. Njegovoj kazni nećete umaći ni na Zemlji ni na nebu, a nemate, mimo Allaha, ni zaštitnika ni pomagača. A oni koji ne veruju u Allahove reči i dokaze i u susret sa Njim, njima nije stalo do Moje milosti – njih čeka patnja nesnosna.“ S. 29:21-23 Sher Ali
„Reci:“O sluge Moje koje ste se prema sebi ogrešili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grehe da oprosti. On, zaista, mnogo prašta i On je Milostivi.““ S. 39:53
Ovi odlomci ukazuju na to da je Alah jedini izvor nade i iskupljenja muslimana i da oni ne treba da očajavaju nad njegovom naklonošću i oproštenjem.
Hadisi, s druge strane, protivreče ovome i ukazuju na Muhameda kao spasitelja i nadu muslimana:
Prenosi Enes:
Poslanik je rekao: "Vernici će na Dan vaskrsenja biti zadržani (u čekanju) toliko dugo da će se zabrinuti i reći: 'Zamolimo nekoga da se zauzme za nas kod našeg Gospodara kako bi nas oslobodio ovog našeg mesta.'
Zatim će otići Adamu i reći: 'Ti si Adam, otac ljudi. Alah te je stvorio Svojom rukom i nastanio te u Svom raju, i naredio Svojim anđelima da ti se poklone, i naučio te imenima svih stvari. Hoćeš li se zauzeti za nas kod svog Gospodara kako bi nas oslobodio ovog našeg mesta?' Adam će reći: 'Nisam dostojan tog poduhvata.' Pomenuće greške koje je počinio, tj. to što je jeo sa drveta iako mu je bilo zabranjeno. Dodaće: 'Idite Noju, prvom proroku kojeg je Alah poslao stanovnicima Zemlje.' Ljudi će otići Noju, koji će reći: 'Nisam dostojan tog poduhvata.' Pomenuće grešku koju je učinio, tj. to što je molio svog Gospodara bez znanja. Reći će im: 'Idite Avramu, Halil ar-Rahmanu.' Otići će Avramu, koji će reći: 'Nisam dostojan tog poduhvata.' Pomenuo bi tri reči kojima je slagao i reći će im: 'Idite Mojsiju, robu kome je Alah dao Toru i s kojim je govorio neposredno, i koga je približio Sebi radi razgovora.'
Otići će Mojsiju, koji će reći: 'Nisam dostojan tog poduhvata.' Pomenuće grešku koju je učinio, tj. ubistvo čoveka, i reći će im: 'Idite Isusu, Alahovom robu i Njegovom poslaniku, i Njegovom Duhu i Njegovoj Reči.' Otići će Isusu, koji će reći: 'Nisam dostojan tog poduhvata, nego je bolje da odete Muhamedu, robu kome je Alah oprostio prošle i buduće grehe.' Tako će doći k meni, a ja ću zatražiti dozvolu svog Gospodara da uđem u Njegovu Kuću i tada će mi biti dopušteno. Kada Ga vidim, pašću ničice pred Njim, a On će me ostaviti (ničice) koliko bude hteo, a zatim će reći: 'O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i posreduj, jer će tvoje posredovanje biti prihvaćeno, i traži (šta god hoćeš), jer će ti biti dato.' Tada ću podići glavu i proslaviti svog Gospodara određenim hvalama kojima me je On poučio. Alah će mi postaviti granicu (da posredujem za određenu vrstu ljudi). IZVEŠĆU IH I UVESTI IH U RAJ." (Katada je rekao: čuo sam Enesa kako kaže) da je Poslanik rekao: "Izaći ću i izvesti ih iz Pakla (Vatre) i pustiti ih da uđu u Raj, a zatim ću se vratiti i zatražiti od svog Gospodara dozvolu da uđem u Njegovu Kuću, i biće mi dopušteno.
Kada Ga vidim, pašću ničice pred Njim, a On će me ostaviti ničice koliko me bude hteo ostaviti (u tom stanju), a zatim će reći: 'O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i posreduj, jer će tvoje posredovanje biti prihvaćeno, i traži, tvoja molba će biti uslišena.'" Poslanik je dodao: "Tada ću podići glavu i slaviti Ga i hvaliti kako me je On poučio. Zatim ću posredovati, a On će mi postaviti granicu (da posredujem za određenu vrstu ljudi). Izvešću ih i pustiti ih da uđu u Raj." (Katada je dodao: čuo sam Enesa kako kaže) da je Poslanik rekao: "Izaći ću i izvesti ih iz Pakla (Vatre) i pustiti ih da uđu u Raj, i vratiću se po treći put i zatražiti od svog Gospodara dozvolu da uđem u Njegovu kuću, i biće mi dopušteno da uđem.
Kada Ga vidim, pašću ničice pred Njim i ostaću ničice koliko On bude hteo, a zatim će reći: 'Podigni glavu, o Muhamede, i govori, jer ćeš biti saslušan, i posreduj, jer će tvoje posredovanje biti prihvaćeno, i traži, jer će ti molba biti uslišena.' Tako ću podići glavu i hvaliti Alaha kako me je On poučio, a zatim ću posredovati, i On će mi postaviti granicu (da posredujem za određenu vrstu ljudi). Izvešću ih i pustiti ih da uđu u Raj." (Katada je rekao: čuo sam Enesa kako kaže) da je Poslanik rekao: "Tako ću izaći i izvesti ih iz Pakla (Vatre) i pustiti ih da uđu u Raj, sve dok u Vatri ne ostane niko osim onih koje Kuran bude zatočio (tj. onih koji su predodređeni za večni život u vatri)." Pripovedač je zatim proučio ajet: -- „Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ (17.79) Pripovedač je dodao: To je Mesto Hvale i Slave koje je Alah obećao vašem Poslaniku. (Sahih Al-Buhari, tom 9, knjiga 93, broj 532v)
I:
Džafer ibn Muhamed je rekao: "Deo Njegovog blagoslova nad njim jeste to što ga je učinio Svojim voljenim, zakleo se njegovim životom, njime ukinuo druge šerijate, UZDIGAO GA NA NAJVIŠE MESTO, zaštitio ga pred celim čovečanstvom i učinio ratni plen dozvoljenim njegovoj zajednici. Takođe ga je učinio prihvaćenim posrednikom i gospodarem Adamovih potomaka..." (str. 27)
"... Neki od njih će ući u Vrt Njegovom milošću, a neki od njih će ući u Vrt MOJIM POSREDOVANJEM. Nastaviću da posredujem sve dok On ne da list dobrih dela ljudima kojima je bilo zapoveđeno da idu u Vatru..." (str. 117)
U nekim predanjima kaže se da Muhamed stoji s desne strane Alahovog prestola dok posreduje:
Ebu Hurejra je preneo od Poslanika: "Biću odeven u jednu od haljina Vrta. Zatim ću stati s desne strane Prestola, gde neće stajati nijedno stvorenje osim mene." (str. 108)
Poslanik je rekao: "Biću gospodar ljudi na Dan ustajanja." On će biti njihov gospodar i na ovom svetu i na Dan ustajanja.
Međutim, Poslanik je ukazao na to da će samo on imati gospodstvo i posredovanje toga dana, budući da će ljudi kod njega tražiti utočište i neće naći nikoga osim njega. Gospodar je onaj kome ljudi odlaze kada traže ono što im je potrebno. Toga dana on će biti jedini gospodar među ljudima. Niko se s njim neće nadmetati oko toga niti će na to polagati pravo, kao što Alah kaže: „na Dan kada će oni da se pojave, kada Allahu neće da bude o njima ništa skriveno.“Kome jedino pripada vlast tog Dana? Allahu Jedinom, Pokoritelju!”“ (40:16) Kraljevstvo je Njegovo na ovom svetu i na Onom svetu. Međutim, na Onom svetu biće presečena potraživanja onih koji su ih isticali na ovom svetu. Štaviše, svi ljudi će tražiti utočište kod Muhameda da posreduje za njih. On će biti njihov gospodar na Onom svetu, bez ikakve pretenzije.
Enes je rekao da je Alahov Poslanik rekao: "Toga Dana ustajanja doći ću do Kapije Vrta i zatražiti da se otvori. Čuvar će reći: 'Ko si ti?' Ja ću odgovoriti: 'Muhamed.' On će reći: 'Zbog tebe mi je bilo zapoveđeno da nikome ne otvorim vrata pre tebe.'" (str. 109)
Ka'b ibn Malik je preneo da je Poslanik rekao: "Ljudi će biti sabrani na Dan ustajanja, a moja zajednica i ja bićemo na brdu, i moj Gospodar će me odenuti u zelenu haljinu i dati mi dozvolu. Tada ću reći ono što Alah bude hteo da kažem. To je Hvale dostojno Mesto."
Ibn 'Umer je pomenuo hadis o posredovanju i rekao: "On će napredovati sve dok ne pokuca na kapije Vrta. Toga dana Alah će mu podariti Hvale dostojno Mesto koje mu je obećao."
Ibn Mes'ud je rekao: "Poslanik će stajati s desne strane Prestola, na mestu na kome niko osim njega neće stajati. Zavideće mu prvi i poslednji."
Ibn Mes'ud je rekao da je Alahov Poslanik rekao: "Stajaću na Hvale dostojnom Mestu." Upitali su ga: "Šta je to?" On je rekao: "Toga dana Alah će sići na Svoj Presto..." (str. 114)
U jednom predanju Adam preklinje Alaha da mu oprosti zbog Muhameda!
Ebu Muhamed al-Meki, Ebu'l-Lejs as-Samarkandi i drugi preneli su da je Adam, kada se pobunio, rekao: "O Alahu, oprosti mi moju grešku PRAVOM MUHAMEDOVIM!" Alah mu je rekao: "Odakle znaš za Muhameda?" On je rekao: "Video sam da je na svakom mestu u Vrtu napisano: 'Nema boga osim Alaha, Muhamed je Alahov poslanik.' Tako sam znao da je on najpočastvovanije stvorenje u Tvojim očima." TAKO SE ALAH OKRENUO KA NJEMU I OPROSTIO MU. Kaže se da je to tumačenje Alahovih reči: „One koji krše obavezu prema Allahu nakon što je prihvaćena i prekidaju ono što je Allah naredio da se održava i nered na Zemlji prave; to su pravi gubitnici.“ (2:27) (str. 89)
Očigledno je da je cilj ovih priča da se Muhamed pretvori u figuru nalik Hristu, kako bi se prisvojila slava i jedinstvenost Gospoda Isusa, što su čak i nevernici uočili:
Dovoljan dokaz ima u Alahovim rečima: „Onoga dana kada svako ugleda pred sobom dobro koje je uradio, a i zlo isto tako, poželeće da je između njih i njega velika udaljenost. A Allah vas na Sebe upozorava i Allah je milosrdan prema Svojim slugama.“ (3:30)
Komentatori prenose da su, kada je ovaj ajet objavljen, nevernici rekli: "Muhamed misli da treba da ga volimo KAO ŠTO HRIŠĆANI VOLE 'ISAA, SINA MERJEMINOG." Ljut na njih, Alah je objavio ovaj ajet: „Reci: „Ako vi volite Allaha, onda mene (Muhammeda) sledite, i vas će Allah da voli i grehe će da vam oprosti! A Allah oprašta grehe i milostiv je.““ (3:31) Tako je uvećao njegovu čast zapovedivši im da mu se pokoravaju i povezavši to sa pokornošću Njemu samom... (str. 112-113)
MUHAMED I RAZLOG STVARANJA
Prema Svetom pismu, Isus je izvor i razlog stvaranja, pošto je sve stvoreno kroz njega i za njega. Hrist, budući Božji Sin, nadmoćan je i vrhovan nad svim stvorenjem:
„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog. On bješe u početku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo. U njemu bješe život, i život bješe svjetlost ljudima. I svjetlost svijetli u tami, i tama je ne obuze. Bi čovjek poslan od Boga, po imenu Jovan. Ovaj dođe za svjedočanstvo, da svjedoči o svjetlosti, da svi vjeruju kroz njega. On ne bješe svjetlost, nego da svjedoči o svjetlosti. Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna. Svojima dođe, i svoji ga ne primiše. A onima koji ga primiše dade vlast da budu čeda Božija, onima koji vjeruju u ime njegovo; Koji se ne rodiše od krvi, ni od želje tjelesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga. I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.“ Jovan 1:1-3, 10, 14
„Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari, Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji. I On je Glava Tijela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi.“ Kološanima 1:15-18
„U ove posljednje dane govorio je nama preko Sina, kojega postavi nasljednikom svega, kroz kojega je i vijekove stvorio; On koji je sjaj slave i obličje bića Njegovoga i koji drži sve moćnom riječju svojom, pošto sam izvrši očišćenje grijehova naših, sjede sa desne strane Veličanstva na visinama, I toliko se pokaza veći od anđela koliko je slavnije Ime naslijedio nego oni. Jer kome od anđela ikada reče: Sin moj jesi Ti, ja te danas rodih? I opet: Ja ću njemu biti Otac, a on meni Sin. I opet, kada uvodi Prvorodnoga u vaseljenu, govori: I neka mu se poklone svi anđeli Božiji. A za anđele govori: Koji čini anđele svoje duhovima i sluge svoje plamenom ognjenim. Za Sina pak: Prijesto je tvoj, Bože, vavijek vijeka; žezal pravičnosti je žezal Carstva tvojega. Zavolio si pravdu i omrzao bezakonje; zbog toga te pomaza, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje. I opet: Ti, Gospode, u početku osnova zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih; Oni će proći, a ti ostaješ, i sve će ostarjeti kao odijelo, I savićeš ih kao haljinu, i izmjeniće se, a ti si uvijek isti, i godine tvoje neće minuti.“ Jevrejima 1:2-3, 10-12
„Jer se ovaj udostoji veće slave nego Mojsej, kao što veću čast od doma ima onaj koji ga je sagradio. Jer je svaki dom sazidan od nekoga, a onaj koji je sve sazdao jeste Bog. Mojsej pak bješe vjeran u svemu domu njegovu kao sluga, za svjedočanstvo onoga što je imalo da se kaže, Dok je Hristos kao Sin nad domom njegovim; a njegov dom smo mi ako smjelo pouzdanje i nadu kojom se hvalimo do kraja nepokolebivo održimo.“ Jevrejima 3:3-6
Muslimanska tradicija, međutim, kaže da je Muhamed najbolji od celog stvorenja i da je on bio prvi čovek kojeg je Alah stvorio. Neka predanja idu čak i dalje od toga i tvrde da Alah ne bi stvorio ništa da nije bilo Muhameda:
Qatada je rekao da je Poslanik rekao: "Ja sam bio prvi od poslanika koji je stvoren i poslednji od njih koji je poslat." Zato je spomenut pre Nuha i ostalih. (str. 23)
Abu Hurayra je rekao da je Alahov Poslanik rekao: "Poslat sam iz najboljeg dela svakog naraštaja Adamove dece, naraštaj za naraštajem, sve dok nisam bio u naraštaju iz kojeg sam potekao."
Al-'Abbas je rekao da je Poslanik rekao: "Alah je stvorio stvorenje i smestio me među najbolje od njih, iz najboljih njihovih naraštaja. Zatim je odabrao plemena i smestio me u najbolje pleme. Zatim je odabrao porodice i smestio me među najbolje od njihovih porodica. Ja sam najbolji od njih po ličnosti i najbolji od njih po porodici." ...
U hadisu koji prenosi Ibn 'Umar, a koji je preneo at-Tabarani, Poslanik kaže: "Alah, Silni i Veličanstveni, prosejao je svoje stvorenje i izabrao iz njega Banu Adam. Zatim je prosejao Banu Adam i izabrao iz njih Arape. Zatim je prosejao Quraysh i izabrao iz njih Banu Hashim. Zatim je prosejao Banu Hashim i izabrao mene iz njih. JA SAM NAJBOLJI OD NAJBOLJIH. Ko voli Arape, voli ih kroz ljubav prema meni. Ko mrzi Arape, mrzi ih kroz mržnju prema meni."
Ibn 'Abbas je rekao da je duh Poslanika bio svetlost u rukama Alaha dve hiljade godina pre nego što je On stvorio Adama. Ta svetlost Ga je slavila, a anđeli su slavili njegovim slavljenjem. Kada je Alah stvorio Adama, bacio je tu svetlost u njegova bedra.
Alahov Poslanik je rekao: "Alah me je spustio na zemlju u bedrima Adama, smestio me u bedra Nuha, a zatim me bacio u bedra Ibrahima. Alah je nastavio da me premešta iz plemenitih bedara i čistih materica sve dok me nije izveo iz mojih roditelja. Nijedno od njih nikada nije bilo sjedinjeno u bludu."
Čuvena pesma al-'Abbasa u hvalu Poslanika, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, svedoči o ispravnosti ovog predanja. (str. 43)
U hadisu od Anasa, Poslanik je rekao: "Ja sam najpočastvovaniji od dece Adamove kod moga Gospoda i to nije hvalisanje."
Zatim tu je hadis od Ibn 'Abbasa: "Ja sam najplemenitiji od prvih i poslednjih i to nije hvalisanje."...
Ibn 'Abbas je preneo od Poslanika da je rekao: "Kada je Alah stvorio Adama, učinio je da siđem na zemlju u njegovim bedrima. Stavio me je u bedra Nuha u lađi i bacio me u vatru u bedrima Ibrahima. Zatim je nastavio da me premešta iz plemenitih bedara u čiste materice sve dok me nije izveo iz mojih roditelja. Nijedno od njih nikada se nije srelo u bludu."
Na to je ukazivao al-'Abbas ibn 'Abdu'l-Muttalib kada je rekao:
Pre nego što si došao na svet,
bio si izvrstan u senkama i u skloništu
u vreme (Adamovo)
kada su se pokrivali lišćem.
Zatim si prolazio kroz vekove-
ne kao smrtnik, ni kao gruda mesa, ni kao ugrušak.
Nego kao kap koja je jahala na lađama-
i stavila uzdu idolu
Nasru dok se njegov narod davio
(u vreme Nuha).
Kap je prenošena iz bedara u matericu.
Kako je svet odmicao, pojavljivalo se sledeće doba.
Zatim je tvoja zaštitnička kuća sadržala uzvišenost od Khindifa
Kada si se rodio, zemlja je zasijala
i obzorje je bilo obasjano tvojom svetlošću.
Mi putujemo u tom obasjanju
i u svetlosti i na stazama pravog vođstva.
O hladnoćo Ibrahimove vatre!
O uzroče zaštite u plamtećoj vatri! (str. 85-86)
Ibn 'Abbas je rekao: "Alah je dao prednost Muhamedu nad anđelima nebesa i nad svim prorocima, neka su Alahovi blagoslovi na njih."... (str. 88)
Druga verzija kaže da je Adam rekao: "Kada si me stvorio, podigao sam pogled ka Tvom Prestolu I NA NJEMU JE BILO NAPISANO: 'Nema boga osim Alaha, Muhamed je Alahov poslanik', pa sam znao da neće biti nikoga koga Ti više ceniš od onoga čije si ime postavio uz svoje sopstveno ime." Alah mu je zatim objavio: "Tako mi moje moći i veličanstva, on je poslednji od proroka među tvojim potomcima. DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE STVORIO." Kaže se da je Adamu data kunja Abu Muhammad. Neki ljudi kažu da je to bilo Abu'l-Bashar (otac čovečanstva). (str. 89)
Sledeće predanje pripisuje se Ibn 'Abbasu i navodi ga muslimanski učenjak po imenu al-Hakim:
"Alah je objavio 'Isau (Isusu, mir neka je s njim): 'O 'Isa, veruj u Muhameda i reci svakome koga sretneš iz svoga ummeta (zajednice) da veruje u njega. Jer da nije bilo Muhameda, ne bih stvorio Adama, i da nije bilo Muhameda, ne bih stvorio Raj i Pakao. Stvorio sam Presto nad vodom i on se ne bi smirio dok na njemu nisam napisao, Laa ilaaha ill-Allah Muhammad Rasool Allah (Nema boga osim Alaha i Muhamed je Alahov poslanik)."
Al-Hakim je rekao da je isnad (ili lanac prenosilaca) za gore navedeno sahih, to jest ispravan (vidi ovaj članak)
I:
Da nije bilo tebe, ne bih stvorio nebeske sfere. (al-Ajluni, Kashf al-Khafa’, 2.232)
"Da nije bilo tebe, ne bih stvorio svemir." (al-Shawkaani, al-Fawaa’id al-Majmoo’ah fi’l-Ahaadeeth al-Mawdoo’ah, str. 326)
Iako većina muslimanskih učenjaka smatra da su ovi hadisi izmišljeni, oni su ipak veoma popularni, široko su se raširili i mnogo puta se citiraju u spisima uobičajene muslimanske pobožnosti, pa čak i kod nekih učenjaka.
Čak i među onim muslimanima koji tvrde da je gorenavedeno predanje izmišljeno, ima onih koji se ipak slažu da je sadržaj ili značenje istinito. Na primer, sledeći učenjak, ash-Shaykh Mulla Alee Qaaree (u. 1014), rekao je:
"maudu [izmišljen], ali je njegovo značenje ispravno..." (‘al-Asraar al-Marfoo’ah’ od Alee al-Qaareea, str. 67-68; podebljani naglasak i reči u uglastim zagradama naši)
Učenjak iz 18. veka al-Ajluni, kojeg smo gore citirali, spomenuo je u svojoj knjizi o popularnim hadisima da je, uprkos tome što je ovo predanje izmišljeno, po njegovom mišljenju ono i dalje ispravno po značenju, čak i ako nije autentično predanje.
Sunitski muslimanski pisac G. F. Haddad, u svojoj preradi dela Ibn Rajaba al-Hanbalija, Lata'if al-Ma`arif fi ma li Mawasim al-`Am min al-Waza'if ("Suptilnosti znanja o pobožnostima koje se odnose na razna doba godine", ur. YaSin Muhammad al-Sawwas, Dar Ibn Kathir, 1996), izjavio je:
... Stoga je moguće da je Muhamed - neka ga Alah blagoslovi i pozdravi - bio izričito izveden iz Adamovih bedara pre nego što je u ovog poslednjeg udahnut duh, jer Muhamed - neka ga Alah blagoslovi i pozdravi - jeste svrha (al-maqsud) u stvaranju ljudske vrste, on je njena sama suština (`aynuhu), kvintesencija (khulasatuhu) i jezgro (wasita `aqdih). I preneseno je da je Adam - mir neka je na njega - video ime Muhameda - neka ga Alah blagoslovi i pozdravi - napisano na Prestolu i da je Alah - Svemogući i Slavljeni - rekao Adamu: "Da nije bilo Muhameda, ne bih te stvorio." Al-Hakim je to preneo u svom Sahihu [vidi dokumentaciju u Encyclopedia of Islamic Doctrine 4:36-41].
[Gorenavedeni stav je takođe stav dvojice učitelja Ibn Rajaba, Ibn Taymiyye i Ibn al-Qayyima. Ibn Taymiyya je rekao u svom delu Fatawa al-Kubra (11:95-97):
"Muhamed - neka ga Alah blagoslovi i pozdravi - jeste Poglavar dece Adamove, Najbolji od stvorenja, najplemenitiji od njih u očima Alaha. Zato su neki rekli da je 'Alah stvorio Svemir zbog njega', ili da 'Da nije bilo njega, On ne bi stvorio ni Presto, ni Podnožje, ni nebo, zemlju, sunce ili mesec.' Međutim, ovo nije hadis na autoritetu Poslanika - neka ga Alah blagoslovi i pozdravi -... ali se može objasniti sa ispravnog aspekta...
"Pošto je najbolji od pravednih među decom Adamovom Muhamed - neka ga Alah blagoslovi i pozdravi -, njegovo stvaranje je bilo željeni cilj duboko utemeljene svrhovite mudrosti, više nego za bilo koga drugog, i otuda je dovršenje stvaranja i ispunjenje savršenstva postignuto sa Muhamedom, neka ga Uzvišeni Alah blagoslovi i podari mu mir... Poglavar dece Adamove jeste Muhamed, neka ga Uzvišeni Alah blagoslovi i podari mu mir, a Adam i njegova deca su pod njegovom zastavom. On je, neka ga Uzvišeni Alah blagoslovi i podari mu mir, rekao: 'Zaista, ja sam bio zapisan kao Pečat proroka kod Alaha, dok je Adam još bio u svojoj glini', to jest, da je moje proroštvo bilo određeno i objavljeno kada je Adam - mir neka je na njega - bio stvoren, ali pre nego što je u njega udahnut Duh, isto kao što Alah određuje opskrbu, životni vek, dela i nesreću ili sreću roba kada stvara zametak, ali pre nego što u njega udahne duh.
"Pošto je čovek pečat i poslednji od celog stvorenja, i njegov mikrokosmos, i pošto je najbolji od ljudi time i najbolji od celog stvorenja apsolutno, onda je Muhamed - neka ga Alah blagoslovi i pozdravi -, budući Zenica Oka, Osovina Mlina i Delilac Zajednici, takoreći Krajnja Svrha među svim svrhama stvaranja. Stoga se ne može poricati kada se kaže da je 'Zbog njega sve ovo stvoreno', ili da 'Da nije bilo njega, sve ovo ne bi bilo stvoreno', pa ako se ovakve izjave tako objasne u skladu sa onim na šta ukazuju Knjiga i Sunnet, to je prihvatljivo." Kraj reči Ibn Taymiyye.
Slično je i Ibn al-Qayyim napisao u svom delu Bada'i` al-Fawa'id (str. 63): "Da li si shvatio svoju vrednost? Ja sam sve svetove stvorio samo radi tebe... Sve stvari su drveta čiji si ti plod."] (Izvor)
Sledeći muslimanski pisac slaže se da je Muhamed razlog stvaranja:
... Ta blagoslovena ličnost, koja je Voljeni od Boga, radi koje je Bog stvorio sve svetove, potpuno je slobodna od svake vrste mane, greške i nedostatka. (F. Gülen, The Infinite Light, tom 1, peto poglavlje - Osnove poslanstva: NEPOGREŠIVOST POSLANIKA MUHAMEDA, NEKA JE NA NJEGA MIR I BLAGOSLOV; izvor; podvučeni naglasak naš)
I:
Pre nego što pređemo na objašnjenje razloga za poraz pretrpljen kod Uhuda, treba istaći da drugovi (ashabi) imaju, posle proroka, prevashodstvo u vrlini nad svim ostalim ljudima. Bili su počastvovani time što su bili saputnici i učenici najvećeg od celog stvorenja, onoga radi koga je svemir stvoren i koji je poslat kao milost svim svetovima, to jest, proroka Muhameda, neka je na njega mir i blagoslov... (Gülen, The Infinite Light, tom 2, osmo poglavlje - Vojna dimenzija Muhamedovog poslanstva: BITKA KOD UHUDA; izvor; podvučeni naglasak naš)
MONOTEIZAM I ISLAMSKA VEROISPOVEST
Božja istinska Reč, Sveto pismo, navodi nekoliko veroispovesti, odnosno ispovedanja vere, koja svi istinski vernici moraju da potvrde. Jedna od glavnih i najpoznatijih veroispovesti Svetog pisma jeste Šema (hebrejski - "Čuj"), ispovedanje vere koje potvrđuje jedinstvo Boga:
„Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod. Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje.“ Ponovljeni zakoni 6:4-5
Ovo ispovedanje ponavlja Gospod Isus u Marku 12:29-30. Novi zavet takođe sadrži neke veroispovesti koje istinski hrišćani moraju da ispovedaju:
„Jer ako ispovijedaš ustima svojim da je Isus Gospod, i vjeruješ u srcu svojemu da ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen. Jer se srcem vjeruje za pravednost, a ustima se ispovijeda za spasenje.“ Rimljanima 10:9-10
„Ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od kojega je sve i za kojega smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve i mi kroz njega.“ 1. Korinćanima 8:6
„Jedno tijelo, jedan Duh, kao što ste i pozvani u jednu nadu zvanja svojega; Jedan Gospod, jedna vjera, jedno krštenje, Jedan Bog i Otac sviju, koji je nad svima, kroza sve, i u svima nama.“ Efescima 4:4-6
Zvanična islamska veroispovest, ispovedanje vere koje sunitski muslimani moraju da potvrde, stavlja Muhameda uz Alaha:
Ash hadu al la ilaha il Allah-u, wa ash hadu an-na Muhammad-ar Rasul Allah
Prevod glasi:
Nema boga dostojnog obožavanja osim Alaha i Muhamed je Njegov poslanik
Evo još jedne verzije:
Ash-hadu anla ilaha illal-Lahu Wahdahu la Sharika Lahu wa-ash-hadu anna Muhammadan abduhu wa rasuluhu
A njen prevod:
Svedočim da nema nikoga dostojnog obožavanja osim Alaha, Jednog, bez ikakvog partnera. I svedočim da je Muhamed Njegov sluga i Njegov Poslanik.
Hadisi beleže da je Muhamed navodno rekao:
Prenosi Anas bin Malik:
Jednom je Mu'adh bio uz Alahovog Poslanika kao saputnik na jahalici. Alahov Poslanik je rekao: "O Mu'adh bin Jabale." Mu'adh je odgovorio: "Labbaik i Sa'daik, o Alahov Poslaniče!" Poslanik je ponovo rekao: "O Mu'adh!" Mu'adh je tri puta rekao: "Labbaik i Sa'daik, o Alahov Poslaniče!" Alahov Poslanik je rekao: "Nema nikoga ko iskreno posvedoči da niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha i da je Muhamed njegov Poslanik, a da ga Alah neće spasiti od paklene vatre." Mu'adh je rekao: "O Alahov Poslaniče! Zar ne bi trebalo da obavestim ljude o tome kako bi imali radosnu vest?" Odgovorio je: "Kada ljudi čuju za to, oslanjaće se isključivo na to." Zatim je Mu'adh preneo gorepomenuti hadis neposredno pred svoju smrt, bojeći se da ne počini greh (time što ne bi preneo znanje). (Sahih Al-Bukhari, tom 1, knjiga 3, broj 130)
Prenosi Aisha, Ummul Mu'minin:
Alahov Poslanik (mir_neka_je_na_njega) je rekao: Krv muslimana koji svedoči da nema boga osim Alaha i da je Muhamed Alahov Poslanik ne sme se zakonito proliti osim iz jednog od tri razloga: čovek koji je počinio blud posle braka, u kom slučaju treba da bude kamenovan; onaj koji izađe da se bori protiv Alaha i Njegovog Poslanika, u kom slučaju treba da bude ubijen ili razapet ili prognan iz zemlje; ili onaj koji počini ubistvo, zbog kojeg biva ubijen. (Sunan Abu Dawud, knjiga 38, broj 4339)
Qadi 'Iyad primećuje u vezi sa ovom veroispovešću:
Qatada je rekao: "Alah je uzvisio njegovu slavu na ovom svetu i na Onom. Nema govornika, svedoka niti ikoga ko obavlja molitvu, a da ne kaže: 'Nema boga osim Alaha i Muhamed je Alahov poslanik.'"
Abu Sa'id al-Khudri je preneo da je Poslanik rekao: "Jibril, mir neka je s njim, došao mi je i rekao: 'Moj Gospod i tvoj Gospod kaže: "Znaš li kako sam uzvisio tvoju slavu?"' Rekao sam: 'Alah i Njegov Poslanik najbolje znaju.' On je rekao: 'Kada se Ja spominjem, ti se spominješ sa Mnom.'"
Ibn 'Ata je naveo hadis kudsi koji kaže: "Upotpunio sam veru time što se ti spominješ sa Mnom." I još jedan koji kaže: "Učinio sam tvoje spominjanje delom svoga spominjanja, pa ko god spomene Mene, spominje i tebe."
Ja'far ibn Muhammad as-Sadiq: "Niko te ne spomene kao Poslanika a da ne spomene Mene kao Gospoda."
Činjenica da je spominjanje Poslanika neposredno povezano sa spominjanjem Alaha takođe pokazuje da je pokornost Poslaniku povezana sa pokornošću Alahu, a njegovo ime sa Alahovim imenom. Alah kaže: „Uzvišen si Ti! Rekoše oni, mi znamo samo ono čemu si nas Ti poučio! Zasigurno si Ti Sveznajući i Mudri.“ (2:32) i „verujte u Allaha i Njegovog Poslanika“ (4:136) Alah ih spaja koristeći veznik wa KOJI JE VEZNIK PARTNERSTVA. NIJE DOZVOLJENO UPOTREBITI OVAJ VEZNIK U VEZI SA ALAHOM NI ZA KOGA OSIM ZA POSLANIKA.
Hudhayfa je rekao da je Poslanik rekao: "Niko od vas ne treba da kaže: 'Ono što Alah hoće i (wa) ono što taj i taj hoće.' Nego recite: 'Ono što Alah hoće.' Zatim zastanite i recite: 'Taj i taj hoće.'"
Al-Khattabi je rekao: "Poslanik vas je uputio na ispravno ponašanje time što je Alahovu volju stavio ispred volje drugih. Izabrao je 'zatim' (thumma) koje podrazumeva sled i poštovanje, nasuprot 'i' (wa) KOJE PODRAZUMEVA PARTNERSTVO."
Nešto slično se spominje u drugom hadisu. Neko je govorio u prisustvu Poslanika, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, i rekao: "Ko god se pokorava Alahu i Njegovom Poslaniku, ispravno je vođen, a ko god se buni protiv njih dvojice (spajajući ih upotrebom dvojine)..." Poslanik mu je rekao: "Kakav si ti loš govornik! Ustani! [Ili je rekao: Izlazi!]"
Abu Sulayman je rekao: "Nije voleo da se ta dva imena spajaju na taj način ZATO ŠTO TO PODRAZUMEVA JEDNAKOST."... (str. 7-8)
Prenosi se da je 'Umar, neka je Alah zadovoljan njime, rekao Poslaniku: "Deo tvoje izvrsnosti kod Alaha jeste to što je pokornost tebi učinio pokornošću Njemu. Alah kaže: „Ko se pokori Poslaniku, pokorio se i Allahu“ (4:80) i „Ako vi volite Allaha, onda mene (Muhammeda) sledite, i vas će Allah da voli“" (3:31) Prenosi se da su, kada je ovaj ajet objavljen, ljudi rekli: 'Muhamed želi da ga uzmemo kao milost ONAKO KAKO SU HRIŠĆANI UČINILI SA 'ISAOM', pa je Alah objavio: „Reci: „Pokoravajte se Allahu i Poslaniku Muhammedu!““" (3:32) (str. 9)
"... Spojio je njegovo ime sa svojim imenom, i njegovo zadovoljstvo sa svojim zadovoljstvom. Učinio ga je jednim od dva stuba tawhida." (str. 27)
Ibn 'Abbas je rekao: "Na vratima Vrta napisano je: Ja sam Alah. Nema boga osim Mene. Muhamed je Alahov poslanik. Neću kazniti nikoga ko to kaže." (str. 90)
Drugi izvor pruža dodatnu potvrdu da Muhamedu nije bilo drago kada su ljudi upotrebljavali veznik wa (i) prilikom pridruživanja njega Alahu:
Dalje, jedan čovek je jednom rekao Poslaniku ... "Ono što Alah i ono što ti hoćeš." On ... je rekao: ... Ne recite: 'Ono što Alah i ono što Muhamed hoće.' Nego recite: 'Ono što Alah hoće, a zatim ono što Muhamed hoće.' (Ibn Qayyim al-Jauziyyah, Zad-ul Ma'ad fi Hadyi Khairi-l 'Ibad [Zalihe za Onaj svet uzete iz upute najboljeg Alahovog obožavaoca], preveo Jalal Abualrub, uredili Alaa Mencke i Shaheed M. Ali [Madinah Publishers & Distributors, Orlando Florida; prvo izdanje, oktobar 2001], tom 4, str. 285)
Sunitski muslimani su jasno obožili Muhameda time što su učinili obaveznim da se njegovo ime ispoveda uz njihovo ispovedanje Alahovog jedinstva. Srećom, ne prihvataju svi muslimani ovo ispovedanje, jer shvataju da je ono bogohuljenje i idolopoklonstvo. Kako je to jedan musliman izrazio:
Stih 3:18 iznosi Prvi stub islama (Predanosti): „Allah svedoči da nema drugog boga osim Njega, a i anđeli i učeni, postupajući pravedno. Nema boga osim Njega, Silnog i Mudrog.“
Ovaj najvažniji stub je iskrivljen. Milioni muslimana prihvatili su Sataninu politeističku verziju i insistiraju na spominjanju imena Muhameda pored imena Boga. Međutim, veliki kriterijum Kurana u 39:45 žigoše takve muslimane kao nevernike: „Kad se spomene samo Allah, grče se srca onih koji u Budući svet ne veruju, a kada se spomenu oni koje oni pored Njega obožavaju, odjednom ih obuzme radost.“
Sproveo sam opsežno istraživanje ovog kriterijuma i došao do zapanjujućeg zaključka: idolopoklonicima koji ne drže Prvi stub islama onako kako je propisan u 3:18 Bog je zabranio da izgovore ispravan šehadet. Oni jednostavno ne mogu da kažu: “Ash-hadu Allaa Elaaha Ellaa Allah” samo za sebe, bez spominjanja imena Muhameda. Probajte to sa bilo kojim idolopoklonikom koji tvrdi da je musliman. Izazovite ga da kaže: “Ash-hadu Allaa Elaaha Ellaa Allah.” Nikada to ne mogu izgovoriti. Pošto je ovo Avramova vera (2:130, 2:135; 3:95; 4:125; 6:161; 12:37-38; 16:123; 22:78; Dodatak 9), JEDINA veroispovest mora biti “LAA ELAAHA ELLAA ALLAH (nema boga osim Jednog Boga)”. Muhamed nije postojao na zemlji pre Avrama.
Grubo bogohuljenje
Nema većeg bogohuljenja od iskrivljavanja Kurana da bi se prorok Muhamed uzdigao u idola protiv njegove volje. Stih 19 sure “Muhamed” (47:19) kaže: „Znaj da nema boga osim Allaha!“ Ispod je prikazana fotokopija uobičajenog logotipa muslimanske publikacije THE REVIEW OF RELIGIONS (The London Mosque, 16 Gressenhall Road, London SW18 5QL, Engleska). Koristeći kaligrafski stil Kurana, izdavači THE REVIEW OF RELIGIONS dodali su frazu “Muhammad Rasool Allah” na takav način da se stiče lažan utisak da je to kuranska izjava iz 47:19. Kakvo bogohuljenje! (Quran: The Final Testament [Authorized English Version], preveo sa originala Rashad Khalifa, Ph.D., revidirano izdanje, 1992; Dodatak 13: Prvi stub islama (Predanosti): “Laa Elaaha Ellaa Allah” (Nema boga osim Boga), str. 427-428; takođe dostupno na internetu)
Ovo se razlikuje od hrišćanskih ispovedanja vere. Pošto Novi zavet uči da je Isus Gospod u smislu da je Jahve, biblijski pisci nisu smatrali kompromisom istinskog monoteizma to što su jevrejsku Šemu proširili tako da uključi Isusa unutar božanskog identiteta. Za njih Isus nije bio stvorenje koje su obožavali kao boga, već je bio Božja večna Reč i Mudrost koja je postala čovek radi našeg spasenja. Islam, međutim, izričito poriče da je Muhamed išta drugo do stvorenje. Stoga je uključivanje njega uz Boga u veroispovedno ispovedanje vere ozbiljan kompromis čistog monoteizma, budući da je to izričit čin pridruživanja konačnog stvorenja Bogu, ono što islam smatra neoprostivim grehom širka (up. sura 4:48, 116). Povrh svega, islamska veroispovest nije čak ni izričito formulisana u poglavljima Kurana, već je izvedena iz kasnijih islamskih izvora kao što je hadiska literatura.
Dolazimo do zaključka 3. dela. Nastavite sa 4. delom.