Islamov drugi bog – Deo 2: Analiza implicitnog obogotvorenja Muhameda u Kuranu

[Deo 2]

Analiza implicitnog obogotvorenja Muhameda u Kuranu

Uprkos izričitom i naglašenom stavu Kurana da je Muhamed bio slab smrtnik, uz svedočanstvo o njegovoj krhkosti, pogrešivosti i grešnosti (vidi Deo 1), postoje i drugi stihovi koji su postavili temelj kasnijem islamskom obogotvorenju Muhameda. Kuran iznosi određene tvrdnje i pripisuje Muhamedu naročite osobine koje su kasniji muslimani iskoristili kako bi opravdali svoju pobožnost i obožavanje.

Na primer, naizgled jednostavan i bezazlen odlomak poput sledećeg, koji kaže da je Muhamed bio prvi musliman:

„Molitva moja, i obredi moji, i život moj, i smrt moja zaista su radi Allaha, Gospodara svetova, Niko osim Njega ne zaslužuje da bude obožavan; to mi je naređeno i ja sam najpredaniji i najpokorniji Allahu.“ S. 6:162-163 Sale

postavio je temelj kasnijem muslimanskom verovanju da je Muhamed zapravo bio prvi stvoreni prorok:

Alah reče: „I uzeo sam te Sebi za ljubljenog i prisnog prijatelja (habiban wa khalila).“ Prenosilac reče: U Tori piše: Habibullah – „Alahov ljubljeni“.

Poslao sam te svim ljudima bez izuzetka, kao donosioca radosne vesti i opominjača.

Proširio sam ti grudi, skinuo s tebe tvoj teret i uzvisio tvoje ime, tako da se Ja ne spominjem a da se i ti ne spomeneš sa Mnom.

Učinio sam tvoju zajednicu najboljom zajednicom koja je ikada izvedena na korist čovečanstvu.

Učinio sam tvoju zajednicu uistinu prvom i poslednjom od svih zajednica.

Učinio sam javno obraćanje (al-khutba) nedopuštenim za tvoju zajednicu ukoliko prethodno ne posvedoče da si ti Moj sluga i poslanik.

Postavio sam u tvoju zajednicu izvesne ljude kojima su srca jevanđelja.

Učinio sam te prvim stvorenim prorokom i poslednjim poslanim, i prvim koji se čuje na Mom sudu.

Dao sam ti Sedam često ponavljanih, koje nisam dao nijednom proroku pre tebe.

Dao sam ti poslednje stihove sure al-Bekare, koji predstavljaju riznicu ispod Mog prestola, a koju nisam dao nijednom proroku pre tebe.

Dao sam ti Kevser.

Dao sam ti osam udela: islam, iseljenje (al-hidžra), džihad, milostinju (al-sadaka), post ramazana, naređivanje dobra i zabranjivanje zla; a onoga dana kada sam stvorio nebesa i zemlju, propisao sam tebi i tvojoj zajednici pedeset molitava: zato ih obavljajte, ti i tvoja zajednica. (Al-Sayyid Muhammad Ibn ‘Alawi al-Maliki, Islamic Doctrines & Beliefs: The Prophets in Barzakh, The Hadith of Isra’ and Mi‘raj, The Immense Merits of Al-Sham, The Vision of Allah, prevod i beleške dr Gibril Foaud Haddad [As-Sunna Foundation of America, drugo izdanje 1999], str. 88-90; podebljanje i podvlačenje naši)

Prenosi Ebu Hurejre
Kada je Alahov Poslanik (mir nad njim) bio upitan kada mu je ustanovljena proročka služba, odgovorio je: „Kada Adamu duh još nije bio spojen s telom.“
Tirmizi je to preneo. (Tirmidhi Hadith, broj 1516 – ALIM CD-ROM verzija)

I sledeći odlomci:

„I Adam primi neke reči od Gospodara svoga, pa mu On oprosti; On je, zaista, Onaj Koji stalno prima pokajanja, Milostivi.“ S. 2:37

„Gospodaru naš, rekoše oni, sami smo sebi nepravdu učinili, i ako nam Ti ne oprostiš i ne smiluješ nam se, sigurno ćemo da nastradamo.“ S. 7:23

takođe su poslužili kao osnova za sledeće predanje:

Al-Bejhaki je naveo sledeći hadis u svojoj knjizi „Dala'il an-Nubuwwah“ (Znaci proroštva): Prenosi Omer Ibn al-Hatab: Prorok reče: „Kada je Adam počinio greh, rekao je Alahu: ’Gospodaru moj, molim Te da mi radi Muhameda oprostiš.’ Alah reče: ’O Adame! Kako ti znaš za Muhameda, kada ga još nisam stvorio?’ Adam odgovori: ’Gospodaru moj, kada si me stvorio, podigao sam pogled i video na nogama prestola ispisane reči: Nema boga dostojnog obožavanja osim Alaha i Muhamed je Njegov poslanik. Znao sam da uz Svoje ime ne stavljaš nikoga osim najdražeg od Svog stvorenja.’ Alah reče Adamu: ’Pravo si rekao, Adame. Muhamed je najdraži od Mog stvorenja. Oprostio sam ti zato što si molio radi Muhameda. I DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE NI STVORIO.’“ Ovaj hadis preneo je al-Hakim, koji ga je takođe označio kao sahih (verodostojan). Među prenosiocima ovog hadisa je Abd ar-Rahman Ibn Zejd Ibn Aslam. Al-Hajsami je rekao: „Ovaj hadis preneo je at-Dabarani i u njegovom lancu prenosilaca ima ljudi koje ne poznajem. Al-Hakim je stoga pogrešio što je ovaj hadis označio kao sahih, jer je i sam kritikovao Abd ar-Rahmana Ibn Zejda Ibn Aslama u svojoj knjizi ad-Du'afa, pa kako onda može da tvrdi verodostojnost hadisa nakon što je njega kritikovao?!!“ (Tafsir Ibn Kathir, Part 1, Surah Al-Fatiah Surah Al-Baqarah, ayat 1 to 141, skraćeno od šejha Nasiba Ar-Rafa'ija [Al-Firdous Ltd., London: drugo izdanje 1998], str. 107, nap. 10; podvlačenje i verzal naši)

Kao što ćemo kasnije videti, drugi muslimani su gorenavedeno predanje smatrali ispravnim.

Kuran čak tvrdi da sam predmet molitava Alaha, njegovih anđela i vernika nije niko drugi do Muhamed:

„Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika. O vi koji verujete, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav srdačni! One koji Allaha i Njegovog Poslanika budu vređali, Allah će, zaista, i na ovom svetu i na Budućem svetu prokleti, i pripremiti im ponižavajuću patnju.“ S. 33:56-57

Gorenavedeno prilično očigledno pokazuje da je Muhamed središte pažnje svih, uključujući i Alahovu!

Alah uzvisuje i širi Muhamedovu slavu:

„I probdi deo noći u molitvi – to je samo tvoja dužnost; Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ S. 17:79

„Zar tvoje grudi nismo učinili prostranim i tvoje breme skinuli, koje je tvoja pleća pritiskalo, i spomen na tebe visoko uzdigli!“ S. 94:1-4

Sunitski pisac G. F. Hadad komentariše poslednji odlomak:

„„i spomen na tebe visoko uzdigli!“ (94:4) Mudžahid je rekao: ’Znači: kad god se Ja [Alah] spomenem, spomeneš se i ti [Muhamed].’ Ibn Kesir to navodi u svom Tefsiru. Aš-Šafija je isto objašnjenje preneo od Ibn Ebi Nadžiha, a tako i Ibn Ata, kako navodi al-Nabahani u al-Anwar al-Muhammadiyya min al-Mawahib al-Laduniyya (str. 379). Al-Bejdavi je u svom Tefsiru rekao: ’A koje je uzvišenje veće od toga da njegovo ime prati Njegovo ime u dva iskaza svedočenja, i da poslušnost njemu bude jednaka poslušnosti Njemu?’“ (The Prophetic Title "Best of Creation", *, *, *, *)

O ovome ćemo više reći u narednim odeljcima.

Kuran uči da se Alah svojski trudio da ugodi Muhamedu:

„a tvoj Gospodar će ti sigurno podariti, pa ćeš zadovoljan biti.“ S. 93:5

„I tako smo vas učinili umerenom zajednicom, kako biste svedočili o drugim ljudima, i kako bi Poslanik o vama svedočio. I Mi smo promenili pravac prema kojem si se tokom molitve okretao samo da bismo znali one koji slede Poslanika u odnosu na one koji ne veruju, jer to je zaista bilo teško svima, osim onima koje je Allah uputio na Pravi put. A Allah neće da dozvoli da propadnu vaše molitve. Allah je, zaista, prema ljudima milosrdan i milostiv. Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu i Mi ćemo sigurno da te okrenemo prema pravcu koji ti želiš; pa, okreni lice svoje prema Časnom hramu! I gde god bili, lice svoje okrenite prema njemu. Zaista, oni kojima je data Knjiga znaju da je to istina od njihovog Gospodara. A Allah nije nemaran prema onome šta oni rade.“ S. 2:143-144

Alah je otišao toliko daleko da je Muhamedu dodelio izvesne povlastice koje su svima drugima bile zabranjene, kao što je imati više od četiri žene ili oženiti se ženom svog usvojenog sina:

„A kad ti reče onom kome je Allah milost darovao, a kome si i ti dobro učinio: „Zadrži svoju suprugu i boj se Allaha!“ – U sebi si skrivao ono što će Allah da obelodani i bojao si se ljudi, a preče je da se bojiš Allaha. I pošto je Zejdova potreba za njom prestala i od nje se razveo, Mi smo je za tebe udali kako se vernici više ne bi ustručavali da se žene ženama posinaka svojih kad se oni od njih razvedu. Kako Allah odredi, tako treba biti.“ S. 33:37

„O Verovesniče, Mi smo ti dozvolili da budu tvoje žene one kojima si dao njihove venčane darove, i one u tvojoj vlasti koje ti je Allah dao, i kćeri tvojih stričeva, i kćeri tvojih tetaka po ocu, i kćeri tvojih ujaka, i kćeri tvojih tetaka po majci koje su se sa tobom iselile, i ženu - vernicu koja sebe pokloni Verovesniku, ako Verovesnik hoće da se njome oženi, samo tebi, a ne ostalim vernicima. Mi znamo šta smo vernicima propisali u vezi sa njihovim suprugama i onima koje su u njihovom vlasništvu, a i da ti ne bi bilo teško. A Allah oprašta grehe i milostiv je.“ S. 33:50 Pickthall

„Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš, a možeš da zatražiš onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh. Najlakše će tako one da budu radosne i neće da se žaloste i tako će sve onim što im ti daješ da budu zadovoljne - a Allah zna šta je u vašim srcima; Allah zna sve i blag je.“ S. 33:51

Prema hadisu, ovaj stih je objavljen da bi se zadovoljile Muhamedove seksualne želje, dopuštajući mu da spava sa svakom ženom koja mu se ponudi:

Prenosi Aiša:
Gledala sam s prezirom na one žene koje su same sebe darovale Alahovom Poslaniku i govorila sam: „Zar žena može sebe da daruje (muškarcu)?“ Ali kada je Alah objavio: „Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš, a možeš da zatražiš onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh.“ (33.51) rekla sam (Proroku): „Osećam da tvoj Gospodar žuri da ispuni tvoje želje i prohteve.“ (Sahih Al-Bukhari, tom 6, knjiga 60, broj 311)

Aiša (neka je Alah zadovoljan njome) prenosi: Bila sam ljubomorna na žene koje su se same nudile Alahovom Poslaniku (mir nad njim) i rekla sam: Zar se žena ne stidi da se nudi muškarcu? Zatim, kada je Alah, Uzvišeni i Slavni, objavio ovo: „Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš, a možeš da zatražiš onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh.“ (xxxiii. 51), ja (Aiša) sam rekla: Čini mi se da tvoj Gospodar žuri da zadovolji tvoju želju. (Sahih Muslim, knjiga 008, broj 3453)

Hišam prenosi od svog oca da je Aiša (neka je Alah zadovoljan njome) govorila: Zar se žena ne stidi da se nudi muškarcu? Zatim je Alah, Uzvišeni i Slavni, objavio ovaj stih: „Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš“ Ja (Aiša) sam rekla: Čini mi se da tvoj Gospodar žuri da zadovolji tvoju želju. (Sahih Muslim, knjiga 008, broj 3454)

Alah čak prekoreva ljude što se predugo zadržavaju u Muhamedovim kućama, ili što žele da se ožene njegovim udovicama posle njega:

„O vi koji verujete, ne ulazite u Verovesnikove sobe, osim ako vam se dopusti radi jela, ali ne da čekate dok se ono spremi; tek kad budete pozvani, onda uđite, i pošto jedete, raziđite se ne upuštajući se u razgovor. To smeta Verovesniku, a on se stidi da vam to kaže, a Allah se ne stidi istine. A ako od njegovih supruga, nešto tražite, tražite to iza zastora. To je čistije za vaša i njihova srca. Vama nije dopušteno da Allahovog Poslanika uznemiravate niti da se njegovim suprugama posle njegove smrti ikada oženite. To bi, uistinu, kod Allaha bio veliki greh.“ S. 33:53

Kuran ide toliko daleko da celokupno čovekovo spasenje čini potpuno zavisnim od poslušnosti i predanosti Muhamedu:

„Ako vi volite Allaha, onda mene (Muhammeda) sledite, i vas će Allah da voli i grehe će da vam oprosti! A Allah oprašta grehe i milostiv je.“ S. 3:31 Pickthall

„Allah obećava da će one među vama koji budu verovali i dobra dela činili sigurno namesnicima na Zemlji postaviti, kao što je postavio namesnicima one pre njih, i da će im zacelo veru njihovu učvrstiti, onu koju im On želi, i da će im sigurno strah sigurnošću zameniti; oni će samo Mene obožavati, i neće druge Meni u obožavanju da pridružuju. A oni koji i posle toga budu nevernici – oni su pravi grešnici. A vi obavljajte molitvu i dajte milostinju i Poslaniku budite poslušni da bi vam se milost ukazala.“ S. 24:55-56

Zapanjujuće je da, nakon što vernicima zapoveda da služe Alahu i da mu ne pripisuju druge (55. stih), Kuran nastavlja da ih podstiče da se pokoravaju Muhamedu, ne trudeći se čak ni da pomene da treba da se pokoravaju i islamskom bogu (56. stih). Time se Muhamed stavlja na nivo Božanstva.

Evo još jedne šokantne činjenice: iako postoje mesta na kojima se muslimanima kaže da se pokoravaju Poslaniku bez pominjanja poslušnosti Alahu, ne postoji mesto za koje znamo na kome Kuran kaže „pokoravajte se Alahu“ a da pritom ne doda „i poslaniku/njegovom poslaniku“. To znači da muslimansko sveto pismo zapoveda poslušnost Muhamedu češće nego što zahteva poslušnost Alahu!

Kuran čak tvrdi da sam Muhamed ima vlast da proglašava dopuštenim i zabranjenim, tj. da čini halalom i haramom. Na to je već ukazano u nekim gorenavedenim stihovima, ali je ovde još izričitije:

„Borite se protiv onih kojima je data Knjiga, a koji ne veruju ni u Allaha ni u onaj svet, oni ne smatraju zabranjenim ono što Allah i Njegov Poslanik zabranjuju i ne ispovedaju istinsku veru - sve dok ne daju glavarinu poslušno i pri tom budu ponizni.“ S. 9:29

„I, tako Mi Gospodara tvoga, oni neće da veruju sve dok za sudiju u međusobnim sporovima tebe ne prihvate, a potom u dušama svojim ne osete tegobu zbog onoga što si odredio i sasvim se ne pokore!“ S. 4:65

„A vi niste gonili konje ni kamile zbog onoga što je Allah od njih, kao plen, darovao Svome Poslaniku, nego, Allah prepušta vlast Svojim poslanicima nad onima nad kojima On hoće; Allah nad svime ima moć. Plen stanovnika sela i gradova koji Allah Svome Poslaniku daruje pripada: Allahu i Njegovom Poslaniku, i njegovim bližnjima, i siročadima, i siromašnim, i putnicima namernicima - da ne bi prelazio samo iz ruku u ruke vaših bogataša; ono što vam Poslanik da, to prihvatite, a ono što vam zabrani - ostavite, i bojte se Allaha. Allah, zaista, žestoko kažnjava.“ S. 59:6-7

Dakle, Kuran tvrdi da je nužan vid poslušnosti Alahu pokoravanje onome što Muhamed zapoveda i uzdržavanje od onoga što on zabranjuje. Ljudi su istinski vernici tek ako se potpuno pokore njemu, Muhamedu (4:65). To je spojeno s pretnjom da će Alah strogo kazniti one koji ne „prihvate ono što im Muhamed daje, niti se klone onoga što im on zabranjuje“ (59:7; 9:29).

Sve ovo postaje još zanimljivije kada se uzme u obzir šta je Muhamed rekao u vezi s tumačenjem sledećeg navoda:

„Jevreji govore: „Uzejr je Allahov sin“, a hrišćani kažu: „Mesija je Allahov sin.“ To su njihove reči, iz njihovih usta, oponašaju reči prethodnih nevernika - ubio ih Allah! Kuda se odmeću? Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svoje sveštenike, i svoje monahe i Mesiju, Marijinog sina. A naređeno im je da obožavaju samo jedinog Allaha – nema istinskog boga osim Njega. Uzvišen je On u odnosu na one koje Njemu pridružuju u obožavanju.“ S. 9:30-31

Što se tiče 9:31, Ibn Kesir je zabeležio da je Muhamed navodno rekao da su Jevreji i hrišćani obogotvorili svoje rabine i monahe tako što su im davali potpunu odanost i poslušnost:

<„Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svoje sveštenike, i svoje monahe i Mesiju, Marijinog sina.“> [9:31].

Imam Ahmed, At-Tirmizi i Ibn Džerir At-Taberi zabeležili su hadis preko nekoliko lanaca prenošenja, od Adija bin Hatima, neka je Alah zadovoljan njime, koji je u vreme džahilijeta bio hrišćanin. Kada je poziv Alahovog Poslanika stigao u njegov kraj, Adi je pobegao u Aš-Šam, a njegova sestra i nekoliko njegovih ljudi bili su zarobljeni. Alahov Poslanik je oslobodio njegovu sestru i dao joj darove. Ona je otišla svome bratu i podstakla ga da postane musliman i da ode Alahovom Poslaniku. Adi, koji je bio jedan od poglavara svog naroda (plemena Taji) i čiji je otac, Hatim At-Tai, bio poznat po svojoj darežljivosti, otišao je u Medinu. Kada su ljudi objavili njegov dolazak, Adi je otišao Alahovom Poslaniku noseći srebrni krst oko vrata. Alahov Poslanik je proučio ovaj ajet:

<„Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svoje sveštenike, i svoje monahe“>.

Adi je prokomentarisao: „Rekao sam: ’Oni ih nisu obožavali.’“ Prorok reče:

((Da, jesu. Oni (rabini i monasi) zabranjivali su im (hrišćanima i Jevrejima) ono što je dopušteno i dopuštali ono što je zabranjeno, a oni su im se pokoravali. Tako su ih obožavali.)) …

<„Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svoje sveštenike, i svoje monahe“…>

da su se hrišćani i Jevreji pokoravali svojim monasima i rabinima u svemu što su im dopuštali ili zabranjivali…“ (Tafsir Ibn Kathir (Abridged), Surat Al-A'raf to the end of Surah Yunus, skratila grupa učenjaka pod nadzorom šejha Safiura Rahmana Al-Mubarakpurija [Darussalam Publishers & Distributors, Rijad, Hjuston, Njujork, London, Lahore; prvo izdanje: maj 2000], tom 4, str. 409-410; onlajn izdanje; podebljanje naše)

Ipak, Muhamed nije imao nikakav problem da od svojih sledbenika zahteva upravo takvu istu slepu poslušnost i odanost! Ako je bespogovorno pokoravanje hirovima i naredbama rabina i monaha čin obogotvorenja, čin obožavanja, onda muslimani obožavaju i obogotvoruju Muhameda time što mu ukazuju upravo takvu istu odanost; a to čine po izričitoj Muhamedovoj naredbi. Još gore, prema Muhamedu, oni to zapravo čine po izričitoj Alahovoj naredbi, što znači da je Alah taj koji zahteva da muslimani obogotvore i obožavaju Muhameda!

Napomena: Nigde u Bibliji ne nalazimo zapovest da se rabinima, monasima, pa čak ni prorocima bude poslušan onako kako se poslušnost zahteva prema Muhamedu u Kuranu. Kuran daleko prevazilazi sve što se nalazi u jevrejskim ili hrišćanskim spisima.

Da bismo sprečili mogući nesporazum, naglasimo ponovo: naša kritika nije to što Kuran sadrži zapovest da se bude poslušan Božjem proroku. Sve religije u sebe ugrađuju načela poslušnosti i građanskim i duhovnim vlastima. Religije ne promovišu anarhiju, već nastoje da uspostave red u društvu, a to nužno zahteva poslušnost onima koji su na položaju vlasti. Biblija podstiče vernike da budu poslušni zakonima vlasti (Rimljanima 13), makar to bila i paganska vlast, i zapoveda im da dobrovoljno slede svoje duhovne vođe (Jevrejima 13:17), kako im ne bi otežali vršenje njihove dužnosti. Međutim, ta poslušnost ljudskim autoritetima, čak i duhovnim autoritetima, uvek je uslovna (Dela apostolska 5:29), nikada apsolutna. Suština čitave ove rasprave jeste u tome što je u Kuranu Muhamed stavljen na isti nivo s Alahom, tj. Muhamedovoj sopstvenoj reči (izvan Kurana) treba se pokoravati baš kao i Alahovoj reči (u Kuranu). Večna sudbina vernika uslovljena je time da li se u svemu pokoravaju poslaniku. Upravo to predstavlja obogotvorenje i stoga je bogohulno.

Treba izneti još jedno veoma značajno zapažanje. Obratite pažnju na formulaciju u prvoj polovini sure 59:6-7, koja je već gore navedena. Tu se ne kaže „ono što je Alah podario poslaniku“, tj. da Muhamedu daje ono što s pravom pripada Bogu (a on to svakako može dati kome god hoće). Umesto toga, odlomak dvaput koristi reč VRAĆENO, tj. to je od početka s pravom pripadalo Muhamedu. Ovde muslimanske vojske osvajaju strane gradove (u množini!) i zemlje, a Kuran kaže da je to čin ili proces „vraćanja Muhamedu“ onoga što s pravom pripada njemu, Muhamedu, a ne Alahu. To je neverovatna bogohulnost, naročito kada je uporedimo s biblijskim shvatanjem izraženim u ovim odlomcima:

„Ali da se zemlja ne prodaje za svagda, jer je moja zemlja, a vi ste došljaci i ukućani kod mene.“ Levitska 25:23

„Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vaseljena i sve što živi na njoj. Jer je on na morima osnova, i posred rijeka utvrdi je.“ Psalam 24:1-2

„Tvoje je nebo i tvoja je zemlja; ti si sazdao vaseljenu i što je god u njoj.“ Psalam 89:11

„I sada ja dadoh sve te zemlje u ruke Navuhodonosoru, caru Vavilonskom, slugi svojemu, dadoh mu i zvijerje poljsko da mu služi.“ Jeremija 27:6

„Ti si, care, car nad carevima, kome Bog nebeski carstvo moćno i silno i slavno dade; Na svakom mjestu, gdje žive sinovi čovječiji, zvijeri poljske i ptice nebeske dao je u ruku tvoju i postavio te Gospodarem svih, ti si glava zlatna.“ Danilo 2:37-38

„Ovo je značenje njegovo, care, i objava je Višnjega, koja će postići gospodara moga, cara: Tebe će prognati između ljudi, i sa zvijerima divljim ćeš živjeti, i travom kao vola hraniće te, i rose nebeske će te rositi, i sedam vremena će se izmijeniti na tebi, dokle ne poznaš da Višnji gospodari carstvom čovječijim, i da će ga dati kome sam želi.“ Danilo 4:24-26

Vraćajući se našem razmatranju kuranskih odlomaka, uviđamo da izneti podaci nisu potpuno izričiti. Prethodni odlomci ne obogotvoruju Muhameda u smislu da se na njega primenjuje reč bog ili božanski. Ipak, sasvim jasno smo videli da je Muhamedov položaj vlasti de facto isti kao Alahov, tj. pojedinačni vernik ima dužnost da se pokorava Muhamedu tačno onako kako ima dužnost da se pokorava Alahu. Ako ništa drugo, ovi odlomci svakako postavljaju temelj na kome će kasniji muslimani graditi svoje poštovanje Muhameda, što je dovelo do njihove opsednutosti prorokom, a onda i do toga da ga pretvore u neku vrstu boga.

Postoji, zapravo, jedno prilično izričito mesto koje u obogotvorenju Muhameda ide dalje od puke implicitnosti:

„da verujete u Allaha i u Njegovog Poslanika, i da veru Njegovu pomognete, i da Ga veličate i da Ga jutrom i večeri slavite i hvalite.“ S. 48:9

U ovom tekstu najbliži referent, antecedent zamenica, nije Alah, već Muhamed. Drugim rečima, ovaj tekst je napisan tako da je Muhamed taj koji se poštuje i hvali, kao i slavi!

Pokojni hrišćanski pisac ’Abdalah ’Abd al-Fadi piše:

„Ova rečenica je poremećena zbog naglog prelaska s obraćanja Muhamedu na obraćanje drugim ljudima. Osim toga, zamenica u akuzativu u „da veru Njegovu pomognete, i da Ga veličate“ nesumnjivo se odnosi na Muhameda, koji je ranije pomenut, a ne na Boga, kako je engleski prevodilac razumeo. Ali „slavite i hvalite“ odnosi se na Boga. Čitav stih je haotičan. Od čitaoca se ne može očekivati da iz rasporeda reči shvati njegovo pravo značenje. Reći „da veru Njegovu pomognete, i da Ga veličate i da Ga jutrom i večeri slavite i hvalite.“ o Muhamedu jeste kufr („nevera“), budući da slavu treba davati jedino Bogu. Isto tako je kufr izneti takvu tvrdnju u odnosu na Boga, jer svemogućem Bogu nije potrebna ni pomoć ni podrška!“ (Is the Qur'an Infallible? [Light of Life, PO Box 13, A-9503 Villach, Austria], str. 182-183)

G. F. Hadad priznaje zbrku i priznaje da neki, ako ne i mnogi muslimani, nisu oklevali da sve zamenice pripišu Muhamedu:

„da verujete u Allaha i u Njegovog Poslanika, i da veru Njegovu pomognete, i da Ga veličate i da Ga jutrom i večeri slavite i hvalite.“ (48:9). An-Nevevi je rekao da su učenjaci kuranskog komentara ovom stihu dali dva pravca objašnjenja: jedna grupa trima ličnim zamenicama „NJEGA“ daje jedan jedini referent, naime, ili Alaha („Njega“) ILI PROROKA („njega“); druga grupa razlikuje dva referenta, naime, Proroka (SAWS) za prve dve („poštujte ga i strahopoštujte ga“), a Alaha za poslednju („slavite Ga“). Oni iz prve grupe koji su rekli da se zamenice SVE ODNOSE NA PROROKA (SAWS) objasnili su „slavite ga“ (tusabbihuhu) ovde u značenju: „proglasite ga lišenim neprikladnih svojstava i molite se za njega“. (The Prophetic Title "Best of Creation"; podebljanje i verzal naši)

Još jedan stih čak tvrdi da će Alah Muhamedu podariti položaj slave i hvale:

„I probdi deo noći u molitvi – to je samo tvoja dužnost; Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ S. 17:79 Y. Ali

„I probdi deo noći u molitvi – to je samo tvoja dužnost; Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ Shakir

Predanja tvrde da će Muhamedu taj položaj biti dat poslednjeg dana:

Prenosi Abdulah bin Omer
Prorok reče: „Čovek neprestano traži od drugih nešto sve dok ne dođe na Dan vaskrsenja bez i komadića mesa na svom licu.“ Prorok dodade: „Na Dan vaskrsenja Sunce će se toliko približiti (ljudima) da će znoj dopreti do sredine ušiju, pa kada svi ljudi budu u tom stanju, zatražiće pomoć od Adama, pa od Mojsija, pa od Muhameda (s.a.v.s.).“ Podprenosilac dodade: „Muhamed će se zauzeti kod Alaha da presudi među ljudima. Ići će napred sve dok ne uhvati alku vrata (Raja), a onda će ga Alah uzvisiti do Makam Mahmuda (povlastice zauzimanja itd.). I svi okupljeni ljudi uputiće svoje hvale Alahu. (Sahih Bukhari, tom 2, knjiga 24, broj 553)

Ovo u suštini sugeriše da će Alah učiniti da svi traže Muhamedovo zauzimanje, kako bi ovaj potonji postao predmet hvale i slave svih ljudi!

Tako Kuran jasno pruža građu koja je navela muslimane da Muhameda pretvore u polubožansku figuru. To će postati očiglednije u narednim člancima, gde ćemo videti kako muslimani navode neke od upravo tih istih odlomaka da bi odbranili svoju opsednutost Muhamedom i krajnju ljubav prema njemu.

Uzgredna napomena: Moramo istaći da K. 17:79 izričito ne kaže da će Muhamedu biti dat taj položaj hvale, jer tekst ostavlja izvestan prostor za sumnju:

„I probdi deo noći u molitvi – to je samo tvoja dužnost; Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ Arberry

Neka čitalac primeti da tekst kaže da Muhamed MOŽDA dobije tu čast, što implicira da nije izvesno da će je zaista i dobiti. Ipak, hadis koji smo ranije pomenuli kaže da će mu Alah podariti taj položaj, iako to i dalje otvara druge probleme, budući da postoje predanja koja poriču da će se Muhamed zauzimati za svoje sledbenike (*).

Nastavite sa Delom 3.