Kliment Aleksandrijski: Bog Jevreja, Grka i spasenje posle smrti
Navodim jedan određeni odeljak iz dela svetog Klimenta Aleksandrijskog Stromata, ili Mešoviti spisi, Knjiga VI. U njemu on citira spis pripisan Petru kako bi pokazao da Jevreji i Grci obožavaju istog Boga koga i hrišćani, a bavi se i silaskom Gospoda u Had da propoveda mrtvima. Jedna zanimljiva tvrdnja koja se iznosi o Jevrejima jeste da oni poštuju i klanjaju se anđelima i arhanđelima, što Kliment osuđuje.
Sada prelazim na odlomke. Sav naglasak je moj.
Glava 5. Grci su imali izvesno poznanje istinitog Boga
A da su ljudi najvišeg ugleda među Grcima poznavali Boga, ne pozitivnim poznanjem, nego posrednim izrazom, kaže Petar u Propovedi: Znaj, dakle, da postoji jedan Bog, koji je načinio početak svih stvari i drži vlast nad krajem; i koji je Nevidljivi, a sve vidi; koji se ne može obuhvatiti, a sve obuhvata; kome ništa ne treba, a njemu je sve potrebno i kroz njega jeste; nepojmljivi, večni, nestvoreni, koji je sve stvorio 'Rečju sile svoje', to jest, prema gnostičkom pismu, svojim Sinom.
Zatim dodaje: Obožavaj ovoga Boga ne kao Grci, — jasno pokazujući da su izvrsni među Grcima obožavali istog Boga koga i mi, ali da savršenim poznanjem nisu naučili ono što je predato preko Sina. Ne obožavajte, dakle, nije rekao, Boga koga Grci obožavaju, nego kao Grci, — menjajući način obožavanja Boga, a ne objavljujući drugog Boga. Šta, dakle, znači izraz ne kao Grci, objasniće sam Petar, jer dodaje: Pošto su zavedeni neznanjem, i ne poznaju Boga (kao što ga mi poznajemo, prema savršenom poznanju); nego, dajući oblik stvarima nad kojima im je On dao vlast za upotrebu — panjevima i kamenju, bronzi i gvožđu, zlatu i srebru — materiji — i postavljajući ono što je robovski određeno za upotrebu i posedovanje, obožavaju ih. A ono što im je Bog dao za hranu — ptice nebeske, i ribe morske, i gmizavce zemaljske, i divlje zveri sa četvoronožnom stokom poljskom, lasice i miševe, mačke i pse i majmune, i njihovu vlastitu hranu — oni prinose kao žrtve smrtnima; i prinoseći mrtve stvari mrtvima, kao bogovima, nezahvalni su Bogu, poričući Njegovo postojanje tim stvarima. A da se time kaže da mi i Grci poznajemo istoga Boga, premda ne na isti način, zaključuje ovako: Niti obožavajte kao Jevreji; jer oni, misleći da jedino oni poznaju Boga, ne poznaju Njega, pošto se klanjaju anđelima i arhanđelima, mesecu i mesečini. A ako se mesečina ne vidi, ne drže subotu, koja se naziva prvom; niti drže mladinu, niti praznik beskvasnih hlebova, niti praznik, niti veliki dan. Zatim daje završni udarac tom pitanju: Tako i vi činite, učeći sveto i pravedno ono što vam predajemo; držite to, obožavajući Boga na nov način, kroz Hrista. Jer nalazimo u Svetom pismu, kao što Gospod kaže: „Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem Nov zavjet, Ne kao onaj zavjet koji učinih s ocima njihovijem“ Jeremija 31:31-32; Jevrejima 8:8-10 Sklopio je s nama nov savez; jer ono što je pripadalo Grcima i Jevrejima jeste staro. Ali mi, koji Ga obožavamo na nov način, u trećem obliku, jesmo hrišćani. Jer je jasno, kako mislim, pokazao da su jednoga i jedinoga Boga poznavali Grci na neznabožački način, Jevreji judejski, a mi na nov i duhovan način.
A pokazuje i to da je isti Bog koji je dao oba Saveza bio davalac grčke filozofije Grcima, kojom se Svemogući slavi među Grcima. I to je otuda jasno. Prema tome, i iz helenskog obrazovanja i iz onoga po zakonu sabiraju se u jedan rod spasenog naroda oni koji prihvataju veru: ne tako da su ta tri naroda razdvojena vremenom, pa da bi neko pretpostavio tri prirode, nego su odgajani u različitim Savezima jednoga Gospoda, rečju jednoga Gospoda. Jer, kao što je Bog hteo da spase Jevreje dajući im proroke, tako je i, podižući među njima proroke na njihovom sopstvenom jeziku, kako su već mogli da prime Božje dobročinstvo, odvojio najizvrsnije među Grcima od običnog mnoštva — a pored Petrove Propovedi, to će pokazati i apostol Pavle, govoreći: Uzmi i helenske knjige, pročitaj Sibilu, kako se pokazuje da je Bog jedan i kako se ukazuje na budućnost. I uzevši Histaspa, pročitaj, i naći ćeš mnogo svetlije i jasnije opisanog Sina Božjeg, i koliko će kraljeva podići svoje vojske protiv Hrista, mrzeći Njega i one koji nose Njegovo ime, i Njegove verne, i Njegovo strpljenje, i Njegov dolazak. Zatim nas jednom rečju pita: „Čiji je svet i sve što je u svetu? Zar nije Božji?“ Zato Petar kaže da je Gospod rekao apostolima: Ako, dakle, iko od Izrailja hoće da se pokaje i da u moje ime poveruje u Boga, njegovi gresi biće mu oprošteni, posle dvanaest godina. Idite u svet, da niko ne kaže: Nismo čuli.
Glava 6. Jevanđelje je propovedano Jevrejima i neznabošcima u Hadu.
Ali kao što je propoved [jevanđelja] došla sada u pogodno vreme, tako su i u pogodno vreme Zakon i Proroci dati varvarima, a filozofija Grcima, da im pripreme uši za jevanđelje. Zato, kaže Gospod koji je izbavio Izrailj, „U vrijeme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i čuvaću te i daću te da budeš zavjet narodu, da utvrdiš zemlju i naslijediš opustjelo našljedstvo; Da kažeš sužnjima: Izidite; onima koji su u mraku: Pokažite se.“. Jer ako su sužnji Jevreji, za koje Gospod reče: Izađite, vi koji hoćete, iz svojih okova — misleći na one koji su dobrovoljno vezani i koji su na sebe uzeli „bremena teška i nezgodna za nošenje“ Matej 23:4; Luka 11:46 po ljudskoj zapovesti — jasno je da su oni u tami oni kojima je vladajući deo duše sahranjen u idolopoklonstvu.
Jer onima koji su bili pravedni po zakonu nedostajala je vera. Zato je Gospod, isceljujući ih, rekao: „Vjera tvoja spasla te je.“. A onima koji su bili pravedni po filozofiji bilo je potrebno ne samo verovati u Gospoda, nego i napustiti idolopoklonstvo. Odmah, po otkrivenju istine, i oni su se pokajali za svoje ranije vladanje.
Zato je Gospod propovedao jevanđelje onima u Hadu. Shodno tome, Sveto pismo kaže: Had govori Propasti: nismo videli Njegov lik, ali smo čuli Njegov glas. Očigledno nije mesto to koje je, kako gornje reči kažu, čulo glas, nego oni koji su stavljeni u Had i koji su se predali propasti, kao ljudi koji su se dobrovoljno bacili s broda u more. Oni su, dakle, ti koji čuju božansku silu i glas. Jer ko pri zdravoj pameti može smatrati da su duše pravednika i duše grešnika pod istom osudom, optužujući Promisao za nepravdu?
Ali kako? Zar [Sveto pismo] ne pokazuje da je Gospod propovedao jevanđelje onima koji su izginuli u potopu, ili tačnije onima koji su bili okovani, i onima koji su držani u tamnici i pod stražom****? 1. Petrova 3:19-20 A pokazano je i u drugoj knjizi Stromata****, da su apostoli, sledeći Gospoda, propovedali jevanđelje onima u Hadu. Jer bilo je potrebno, po mome mišljenju, da kao ovde, tako i tamo, najbolji među učenicima budu podražavaoci Učitelja; tako da On privede pokajanju one koji pripadaju Jevrejima, a oni neznabošce; to jest, one koji su živeli u pravednosti po Zakonu i po filozofiji, a život su okončali ne savršeno, nego grešno. Jer bilo je primereno božanskom domostroju da oni koji su imali veću vrednost u pravednosti i čiji je život bio izuzetan, kada se pokaju za svoje prestupe, iako se nalaze na drugom mestu, ipak, budući priznato od broja naroda Boga Svemogućeg, budu spaseni, svaki prema svome sopstvenom poznanju.
A, kako mislim, i Spasitelj pokazuje svoju moć zato što je Njegovo delo da spasava; što je, shodno tome, i učinio privlačeći ka spasenju one koji su, kroz propoved [jevanđelja], postali voljni da poveruju u Njega, gde god da su bili. Ako je, dakle, Gospod sišao u Had ni zbog čega drugog nego da propoveda jevanđelje, kao što je i sišao, onda je ili propovedao jevanđelje svima ili samo Jevrejima. Ako je, dakle, svima, onda će svi koji poveruju biti spaseni, makar bili i od neznabožaca, ako tamo ispovede veru; jer su Božje kazne spasonosne i vaspitne, vode obraćenju i biraju radije pokajanje nego smrt grešnika; a naročito zato što duše, iako pomračene strastima, kada se oslobode od tela, mogu jasnije da opažaju, jer ih više ne sputava bedno telo.
Ako je, pak, propovedao samo Jevrejima, kojima je nedostajalo poznanje i vera u Spasitelja, jasno je da su, pošto Bog ne gleda na lica, i apostoli, kao ovde, tako i tamo, propovedali jevanđelje onima među neznabošcima koji su bili spremni za obraćenje. A dobro je rečeno u Pastiru: „Sišli su, dakle, s njima u vodu i opet izašli.“ Ali ovi su sišli živi i opet izašli živi. A oni koji su bili usnuli, sišli su mrtvi, ali su izašli živi. Dalje, jevanđelje Matej 27:52 kaže da „ustadoše mnoga tijela svetih koji su pomrli“****— očigledno kao da su bili preneseni u bolje stanje. Dogodio se, dakle, sveopšti pokret i prelazak kroz domostroj Spasitelja.
Jedan pravedan čovek, dakle, ne razlikuje se, kao pravedan, od drugog pravednog čoveka, bio on od Zakona ili Grk. Jer Bog nije samo Gospod Jevreja, nego svih ljudi, a još bliže Otac onima koji Ga poznaju. Jer ako je živeti dobro i po zakonu — živeti, onda je i živeti razumno po zakonu — živeti; a oni koji su živeli ispravno pre Zakona ubrojani su u veru i suđeni su kao pravedni — očigledno je da su i oni koji su bili izvan Zakona, živeći ispravno, zbog osobene prirode toga glasa, iako su u Hadu i u tamnici, 1. Petrova 3:19 čuvši glas Gospodnji, bilo Njegove sopstvene ličnosti bilo onaj koji dejstvuje kroz Njegove apostole, najvećom brzinom se obratili i poverovali. Jer sećamo se da je Gospod „Božiju silu“, 1. Korinćanima 1:24 a sila nikada ne može biti slaba.
Tako mislim da je pokazano da oni, budući da je Bog dobar i Gospod moćan, spasavaju pravednošću i jednakošću koje se protežu na sve koji se Njemu obrate, bilo ovde bilo drugde. Jer nije samo ovde delatna sila Božja unapred prisutna, nego je svuda i uvek na delu. Shodno tome, u Petrovoj Propovedi, Gospod posle vaskrsenja kaže učenicima: Izabrao sam vas dvanaest učenika, sudivši da ste me dostojni, koje je Gospod hteo da budu apostoli, pošto ih je prosudio vernima, šaljući ih u svet ljudima na zemlji, da znaju da postoji jedan Bog, pokazujući jasno šta će se zbiti kroz veru u Hrista; da će oni koji su čuli i poverovali biti spaseni; a da će oni koji nisu poverovali, pošto su čuli, svedočiti protiv sebe, nemajući izgovor da kažu: „Nismo čuli.“
Šta onda? Zar isti domostroj nije važio i u Hadu, tako da bi čak i tamo sve duše, čuvši propoved, ili pokazale pokajanje, ili priznale da je njihova kazna pravedna zato što nisu poverovale? A bila bi to samovolja neobičnih razmera kada bi oni koji su otišli pre dolaska Gospodnjeg (a kojima jevanđelje nije bilo propovedano i koji nisu dali nikakvog povoda od sebe, time što bi verovali ili ne) zadobili bilo spasenje bilo kaznu. Jer nije pravo da ovi budu osuđeni bez suđenja i da jedino oni koji su živeli posle Njegovog dolaska imaju prednost božanske pravednosti. Nego je svim razumnim dušama odozgo rečeno: Šta god je ko od vas učinio u neznanju, ne poznajući jasno Boga, ako se, kada postane svestan, pokaje, svi njegovi gresi biće mu oprošteni. Jer, gle, rečeno je, „da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izberi život“. Bog kaže da je postavio, a ne da je oboje načinio, radi poređenja izbora. A na drugom mestu u Svetom pismu kaže: „Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše.“ Isaija 1:19-20
Opet, David izričito (ili radije Gospod u licu svetitelja, a isti je od postanja sveta svaki onaj koji se u različitim razdobljima spasava i koji će se spasti verom) kaže: „Toga radi raduje se srce moje i veseli se jezik moj, još će se i tijelo moje smiriti u uzdanju; Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi trulenje. Pokazaćeš mi put životni; obilje je radosti pred licem tvojim“. Kao što je, dakle, narod bio dragocen Gospodu, tako je i sav sveti narod; a i onaj koji se obratio od neznabožaca, koji je prorečen pod imenom prozelita, zajedno sa Jevrejinom. Jer s pravom Sveto pismo kaže: „I krava i medvjedica zajedno će pasti“ Isaija 11:7 Jer Jevrejin je označen volom, jer se životinja pod jarmom po zakonu smatra čistom; jer vo i ima razdvojen papak i preživa. A neznabožac je označen medvedom, koji je nečista i divlja zver. A ta životinja rađa bezoblično parče mesa, koje jedino jezikom uobličava u priliku zveri. Jer onaj koji se obraća između neznabožaca rečju biva uobličen od zverskog života ka krotosti; i kada se jednom pripitomi, postaje čist, kao vo. Na primer, prorok kaže: „Slaviće me zvijeri poljske, zmajevi i sove“ Isaija 43:20 Zna se da su od broja nečistih životinja divlje zveri poljske, to jest, od sveta; jer oni koji su divlji u pogledu vere i okaljani u životu, i nisu očišćeni pravednošću koja je po zakonu, nazivaju se divljim zverima. Ali, promenjeni od divljih zveri verom u Gospoda, oni postaju ljudi Božji, napredujući od želje za promenom do same stvari. Jer neke Gospod podstiče, a onima koji su već pokušali pruža svoju ruku i podiže ih. „Jer neće pognuti lice Vladalac sviju, niti će se zastidjeti veličine, jer On je stvorio i malo i veliko i podjednako promišlja o svima“ Premudrosti Solomonove 6:7 A David kaže: „Popadaše narodi u jamu koju su iskopali; u zamku koju su sami namjestili, uhvati se noga njihova.“ „Gospod je utočište ubogome, utočište u nevolji.“. Oni, dakle, koji su bili u nevolji, imali su blagovremeno propovedano jevanđelje. I zato je rečeno: „kazujte narodu djela njegova“
Ako je, dakle, propovedao jevanđelje onima u telu da ne bi bili nepravedno osuđeni, kako je zamislivo da iz istog razloga nije propovedao jevanđelje onima koji su otišli s ovoga sveta pre Njegovog dolaska? „Jer je Gospod pravedan, ljubi pravdu; lice će njegovo vidjeti pravednici.“ „a bezbožnoga i kojemu je milo činiti zlo nenavidi duša njegova“
Ako je, dakle, u potopu izginulo svako grešno telo, pošto im je kazna nanesena radi popravljanja, moramo najpre verovati da volja Božja, koja je vaspitna i dobrotvorna, spasava one koji se Njemu obrate. Zatim, ni finija supstancija, duša, nikada ne bi mogla primiti nikakvu povredu od grubljeg elementa vode, jer je njena fina i jednostavna priroda čini neopipljivom, budući da se naziva bestelesnom. Ali sve što je grubo, postavši takvo usled greha, to se odbacuje zajedno sa telesnim duhom koji žudi protiv duše.
A i Valentin, korifej onih koji propovedaju zajedništvo, u svojoj knjizi o Opštenju prijatelja, piše ovim rečima: Mnoge od stvari koje su napisane, iako u opštim knjigama, nalaze se napisane u crkvi Božjoj. Jer one izreke koje izlaze iz srca su isprazne. Jer zakon napisan u srcu jeste Narod Ljubljenoga — voljen i koji Njega voli. Jer bilo da su to jevrejski spisi ili spisi filozofa koje naziva Opštim knjigama, on istinu čini opštom. A Isidor, ujedno sin i učenik Vasilida, u prvoj knjizi Tumačenja proroka Parhora, takođe piše ovim rečima: Atičani kažu da je Sokratu ponešto bilo nagovešteno, usled demona koji ga je pratio. A Aristotel kaže da svi ljudi imaju demone koji ih prate za vreme dok su u telu — pošto je taj deo proročke pouke uzeo i preneo u svoje knjige, ne priznajući odakle je tu tvrdnju izvukao. I opet, u drugoj knjizi svoga dela, ovako piše: I neka niko ne misli da je ono što mi govorimo kao svojstveno izabranima pre toga rekao neko od filozofa. Jer to nije njihovo otkriće. Jer, prisvojivši to od naših proroka, pripisali su to onome koji je po njima mudar. Opet, na istom mestu: Jer meni se čini da oni koji tvrde da filozofiraju to čine da bi saznali šta je krilati hrast i šarena odežda na njemu, sve ono što je Ferekid upotrebio kao teološke alegorije, uzevši to iz proroštva Hamovog.
Dodatna literatura
JUSTIN, JEVREJI HRIŠĆANI I ZAKON
Justin Mučenik, grčki filozofi i Hristos
Justin Mučenik: Jevreji obožavaju istog Boga
Grigorije Niski, Jevreji i Bog
Pravoslavni svetitelj naziva Krišnu, Budu i Abu Bekra svetim ljudima!
PALAMA, LUMEN GENTIUM I MUSLIMANI
Pravoslavni o islamu, judaizmu i drugim crkvama
Ruski patrijarh Kiril, islam, judaizam i budizam