Sirijska recenzija poslanica svetog Ignjatija
Odlomci koji se ovde navode uzeti su iz Drevna sirijska verzija poslanica svetog Ignjatija svetom Polikarpu, Efescima i Rimljanima, zajedno sa izvodima iz njegovih poslanica, sakupljenim iz spisa Severa Antiohijskog, Timoteja Aleksandrijskog i drugih: priređeno sa engleskim prevodom i beleškama; takođe i grčki tekst ove tri poslanice, ispravljen prema autoritetu sirijske verzije. Sav naglasak je moj.
„... Očekuj Onoga koji je iznad vremena, Onoga za koga nema vremena, Onoga koji je nevidljiv, Onoga koji je nas radi postao vidljiv, Onoga koji je neopipljiv, Onoga koji je bez stradanja, Onoga koji je nas radi stradao, Onoga koji je nas radi sve pretrpeo u svakom obliku...“ (Prva poslanica svetog Ignjatija, Polikarpu, str. 5, 7)
IGNJATIJE, koji je Bogonosac, Crkvi koja je blagoslovena u veličini Boga Oca i usavršena; onoj koja je od večnosti izdvojena da bude u sva vremena za slavu koja traje i ne menja se, i koja je usavršena i izabrana u nameri istine, voljom Oca Isusa Hrista, Boga našeg; onoj koja je dostojna sreće; onoj koja je u Efesu * u Isusu Hristu, u besprekornoj radosti; mnogo mira.
POŠTO mi je vaše veoma voljeno ime prijatno u Bogu, koje ste stekli po prirodi voljom čistom i pravednom, a takođe i Verom i Ljubavlju Isusa Hrista, Spasitelja našeg, i vi ste podražavaoci Boga, i gorljivi ste u krvi Božjoj, i brzo ste dovršili delo koje vam je srodno... i pripremljeni ste za građevinu Boga Oca, i podignuti ste uvis dizalicom Isusa Hrista, a to je Krst, i vučeni ste užetom, koje je Sveti Duh, a vaš kotur je vaša Vera, a vaša Ljubav put koji uzdiže uvis ka Bogu. * Molite se za sve ljude, jer za njih postoji nada pokajanja, da bi bili dostojni Boga...
Budimo, dakle, podražavaoci u Gospodu našem u krotosti, i takvi koji radije trpe nepravdu, i zlostavljanje, i pljačku: jer obećanje nije delo, osim ako se u sili Vere čovek ne pokaže takvim i do kraja. Bolje je da čovek ćuti kada jeste nešto, nego da govori kada nije; da prema onome što govori i postupa, i da po onome o čemu ćuti bude poznat. Moj duh se klanja tom Krstu, koji je sablazan onima koji ne veruju, ali vama za spasenje i za život večni.
Od vladara ovoga sveta bilo je sakriveno devičanstvo Marijino i rođenje Gospoda našeg i tri tajne poklika, koje su izvršene u tišini Božjoj posredstvom zvezde; i tu je objavljenjem Sina magija počela da se razlaže i svi okovi da se razrešavaju, i drevno carstvo, i zabluda zla je uništena. Odsada se sve zajedno pokrenulo, i osmišljeno je razorenje smrti, i postoji početak onoga što se usavršava u Bogu. * (Druga poslanica svetog Ignjatija, Efescima, str. 11, 13, 15)
„... Nećete mi dati ništa što je bolje od ovoga, da budem prinet na žrtvu Bogu dok je oltar pripremljen, da u ljubavi budete u jednoj slozi, da hvalite Boga Oca u Isusu Hristu, Gospodu našem, jer je udostojio episkopa da bude Božji, kada ga je pozvao od Istoka na Zapad. Dobro je da zađem iz sveta u Bogu, da bih kroz Njega izgrejao u životu. Nikada niste nikome zavideli. Druge ste poučavali. Samo se molite za snagu da mi bude data iznutra i spolja, da ne samo govorim, nego i da hoću; i ne da se samo nazovem hrišćaninom, nego i da se takvim pokažem: jer ako se takvim pokažem, mogu se i tako nazivati. Tada sam veran, kada me svet ne vidi. Jer nema ničega vidljivog što je dobro: jer nagovaranje nije delo, **ali veliko je hrišćanstvo kada ga svet mrz**i. Pišem svim Crkvama i objavljujem svim ljudima da dobrovoljno umirem za Boga, samo ako me vi ne sprečite. Molim vas, ne budite uz mene ljubavlju koja nije u svoje vreme. Ostavite me, da budem za zveri, da bih preko njih bio dostojan Boga. Ja sam pšenica Božja, i zubima zveri bivam samleven, da bih se našao kao čist hleb Božji. Izazivanjem izazovite zveri, da mi budu grob i da ne ostave ništa od mog tela, da čak ni kada usnem ne budem nikome na teret. Tada sam zaista učenik Isusu Hristu, kada svet ne vidi ni telo moje. Molite Gospoda našeg za mene, da se ovim oruđima nađem kao žrtva Bogu. Ne zapovedam vam kao Petar i Pavle, koji su apostoli, nego ja, osuđenik: oni su, dakle, slobodni, a ja sam rob sve do sada. Ali ako postradam, biću oslobođenik Isusa Hrista, i vaskrsnuću iz mrtvih u Njemu slobodan... (Treća poslanica svetog Ignjatija, Rimljanima, str. 19, 21)
„... Oganj, i krst, i zveri koje su pripremljene, sečenje udova, rasipanje kostiju i drobljenje čitavog tela, teške muke đavolove, neka dođu na mene, samo da budem dostojan Isusa Hrista. Porođajni bolovi stoje nada mnom, a moja ljubav je raspeta, i nemam ognja u drugoj ljubavi.* Ne želim hranu propadljivosti, niti želje ovoga sveta. Hleb Božji tražim, koji je telo Hristovo, i njegovu krv. Tražim piće koje je ljubav nepropadljiva. ... Poznajte me iz mene samog. Jer oprezan sam, da ne biste ostali nezadovoljeni i zbunjeni. Jer ni ja, ne zato što sam okovan i što mogu da poznajem nebeske stvari, i mesta anđela, i položaje sila vidljivih i nevidljivih, nisam zbog toga učenik: jer daleko sam od savršenstva koje je dostojno Boga. † Budite savršeno zdravi u strpljenju Isusa Hrista, Boga našeg.“ (Isto, str. 23, 25)
I.
Iz knjige svetitelja, gospodina mog Severa, patrijarha antiohijskog, protiv zlog Gramatika.
Svedočanstva svetih otaca koji su od apostolskih vremena zdravo predali tajnu ispravne reči Vere, i smatrali Emanuila jednim i istim u čudesima i u stradanju, i odbacili zlo razlikovanje dvojstva priroda posle sjedinjenja.
Ignjatija, episkopa antiohijskog i mučenika, iz Poslanice Rimljanima.
Dopustite mi da budem podražavalac stradanja Boga mog. Ali u drugim prepisima, različitim od ovih, koji su nešto stariji, nalazi se ovako: – Dopustite mi da budem učenik stradanja Boga mog.
Istoga, iz Poslanice Polikarpu.
Budi pažljiv prema vremenima. Onoga koji je IZNAD vremena očekuj, Onoga koji je BEZ VREMENA, Onoga nevidljivog, Onoga koji je nas radi bio vidljiv, Onoga neopipljivog, Onoga bez stradanja, Onoga koji je nas radi bio podložan stradanju, Onoga koji je na svaki način pretrpeo nas radi.
Istoga, iz Poslanice Efescima.
Kada ste bili raspaljeni krvlju Božjom, savršeno ste izvršili delo dostojno po svojoj vrsti. Istoga, iz Poslanice onima koji behu u Magneziji. Pazite da sve činite, jer episkop sedi na mestu Božjem, a prezviteri na mestu sabora apostola, kojima je poverena služba Isusa Hrista; koji beše pre vekova sa Ocem, i na kraju se javio.
Istoga, iz iste Poslanice.
Jer božanski proroci življahu u Isusu Hristu; zbog toga su i bili gonjeni, oni koji su iz Njegove milosti bili nadahnuti Duhom, da bi oni koji nisu uvereni bili uvereni da postoji jedan Bog, koji se objavio kroz Isusa Hrista, Sina svoga, koji je Njegova Reč, koji je izišao iz ćutanja, koji je u svemu ugodio Onome koji ga je poslao. – A to da je izišao iz ćutanja znači ovo: da je neizrecivo rođen od Oca, i kao što je reč nepojmljiva, kakva god ona bila, ili um; stoga je pravo da bude poštovan u ćutanju, a ne da se ispituje njegovo božansko i neuporedivo rođenje; koji, imajući ovu uzvišenost, ne promenljivo, nego istinski, nas radi postade čovek, i u svemu ugodi Ocu, kada je za nas ispunio poslušnost.
Istoga, iz Poslanice Traljanima.
Jer kada ste pokorni episkopu kao Isusu Hristu, čini mi se da ne živite kao ljudi, nego kao Isus Hristos, koji je nas radi umro, da biste, verujući u njegovu smrt, umakli od ovoga, (naime) da ćete umreti. (Isto, str. 29, 31)
Istoga, iz Poslanice Smirnjanima.
Hvalim Isusa Hrista Boga, koji vas je tako umudrio. Jer poznadoh vas da ste savršeni u nepokolebljivoj Veri, kao da ste prikovani za Krst Gospoda našeg Isusa Hrista, telom i duhom, i utvrđeni ste u ljubavi u krvi Hristovoj; i potvrđeno vam je da je Gospod naš zaista od roda Davidovog po telu, ali Sin Božji po volji i po sili Božjoj; koji je zaista rođen od Device; koji je kršten od Jovana, da bi se svaka pravda ispunila kroz Njega: zaista pred Pontijem Pilatom i Irodom Tetrarhom bio je prikovan za nas u telu, od čijeg smo ploda mi božanski blagosloveni iz njegovog stradanja, da bi svojim vaskrsenjem podigao znak doveka za svoje svete i svoje verne, bilo među Jevrejima bilo među neznabošcima, u jednom telu svoje crkve. Jer sve je to pretrpeo nas radi, da bismo bili spaseni; i zaista je stradao, zaista je i sam sebe vaskrsao.
Polikarpa, episkopa smirnskog i mučenika, iz Poslanice Filipljanima.
Na isti način đakoni koji su besprekorni pred njegovom pravdom, đakoni su istog Boga i Hrista, a ne ljudi.
Istoga, iz iste Poslanice.
A sam Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, i sam večni Prvosveštenik, Bog Isus Hristos, neka vas sazida u veri i u istini, i u svakoj krotosti, i u svakom odsustvu gneva, i u strpljenju, i u dugotrpljenju Duha, i u istrajnosti, i u čistoti.
Klimenta, trećeg episkopa rimskog posle apostola, iz druge Poslanice Korinćanima.
Braćo moja, tako nam priliči da mislimo o Isusu Hristu kao o Bogu, kao o Sudiji živih i mrtvih; i ne priliči nam da malo mislimo o našem spasenju: jer ako malo mislimo o njemu, malo se i nadamo da ćemo primiti. A kada slušamo kao o malim stvarima, grešimo, jer ne znamo odakle smo pozvani, i od koga, i na koje mesto; i koliko je Isus Hristos pretrpeo da bi stradao za nas. (Isto, str. 33, 35)
V.
Iz Knjige koju je sastavio gospodin moj Timotej, episkop aleksandrijski, protiv Halkidonskog sabora.
Blaženog Ignjatija, episkopa i mučenika, iz Poslanice Smirnjanima.
Dok se ne pokaju za to stradanje koje je naše vaskrsenje. Neka niko ne greši. Čak i nebeska bića i slava anđela, i poglavarstva, vidljiva i nevidljiva, ako ne veruju u krv Hristovu, koja je Božja, i za njih postoji sud. Ko može da primi, neka primi. Neka nikoga ne nadima položaj: jer sve je to vera i ljubav; od koje nema ničega što se više ceni.
Istoga, iz Poslanice Rimljanima.
Nema ničega vidljivog što je dolično; jer Bog naš Isus Hristos, budući u Ocu, tim se više vidi. Delo nije stvar nagovaranja, nego je veličina hrišćanina kada ga svet mrzi. Pišem svim crkvama i zaklinjem sve ljude, da svojom voljom za Boga umirem, samo ako me ne sprečite.
I nakon nekoliko stvari,
Bolje mi je da umrem radi Isusa Hrista, nego da carujem nad krajevima zemlje. Njega tražim koji je za nas umro ; Njega želim koji je nas radi vaskrsao. Porođajni bolovi su nada mnom. Ostavite me, braćo moja ; ne sprečavajte me od (života) ; ne želite da umrem. Onoga koji traži da bude Božji, ne primoravajte da prebiva u svetu : niti me ičim materijalnim mamite. Ostavite me, da primim čistu svetlost. Kada tamo odem, biću čovek. Dopustite mi da budem podražavalac stradanja Boga mog. Ako neko sebe poseduje u sebi, neka razume šta želim, i neka strada sa mnom, znajući ono što me okružuje.
Mnogi dokazi svetih otaca, koji pokazuju da je Mati Božja Devica, i da je sam istiniti Bog Isus Hristos, i da je On jedan i isti Sin, koji je od Boga i Oca božanski ispovedan, a od Svete Device uzimanjem tela upisan među rodove, i da je pri rođenju Reči, koje beše u telu, podneo stradanja i smrt, i da je sam Hristos Reč Božja.
Blaženog Ignjatija, episkopa i mučenika, iz Poslanice Efescima.
Gde je mudri? Gde je prepirač? Gde je hvalisanje onih koji se nazivaju znalcima? Jer Bog naš Isus Hristos beše začet od Marije, po domostroju Božjem, od semena Davidovog, i od Svetoga Duha: koji je rođen i kršten, da bi, budući stradalan, očistio vodu. I obmanuše vladara ovoga sveta devičanstvo Marijino i njeno rođenje deteta, a na isti način i smrt Gospodnja, tri tajne poklika, koje su izvršene u ćutanju Božjem.
Istoga.
Dopustite mi da budem podražavalac stradanja Boga mog.
Polikarpa, episkopa smirnskog i mučenika, iz njegove Poslanice Filipljanima.
A Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, i sam Prvosveštenik Večnosti, Bog Isus Hristos, neka vas sazida u veri i u istini i u svakoj krotosti.
Klimenta, episkopa rimskog, iz prve Poslanice o devičanstvu.
Razumeš li, dakle, kakvu čast zahteva čistota? Znaš li, dakle, slavu kojom je devičanstvo proslavljeno? Utroba Device nosila je Gospoda našeg Isusa Hrista, Boga Reč; i kada je Gospod naš postao čovek od Device, tako se vladao u svetu: po tome možeš poznati slavu Devičanstva.
Od istoga, sa početka treće Poslanice.
Braćo moja, tako nam priliči, da mislimo o Isusu Hristu kao o Bogu, kao o Sudiji živih i mrtvih; i ne priliči nam da malo mislimo o našem spasenju; jer time što malo mislimo o njemu, malo i očekujemo da ćemo primiti. A kada slušamo kao o malim stvarima, grešimo, time što ne znamo odakle smo pozvani, i od koga, i na koje mesto, i sve ono što je Isus Hristos pretrpeo da bi stradao nas radi.
Istoga.
Jedan je Hristos, Gospod naš, koji nas je spasao, koji je od početka duh, ali je postao u telu, i tako nas je pozvao.
VI.
Svetog Ignjatija, episkopa antiohijskog i mučenika, iz Poslanice gradu Filadelfiji.
Ne varajte se, braćo moja; ko prianja uz onoga koji cepa Crkvu, ne nasleđuje carstvo Božje.
Svetog Ignjatija Bogonosca, iz Poslanice koju je napisao Crkvi u Aziji.
Neka niko ne greši. Čak i nebeska bića i slava anđela i poglavarstava, vidljivih i nevidljivih, ako ne veruju u krv Hristovu, koji je Bog, i za njih postoji sud.
Opet, istoga, iz Poslanice Efescima.
Jer jedan je Lekar, telesni i duhovni, stvoren i nestvoren, Bog u čoveku, istinski život u smrti, od Marije i od Boga, najpre stradalan a zatim nestradalan, Isus Hristos, Gospod naš.
VII.
I opet, blaženi Ignjatije, patrijarh antiohijski, koji beše drugi posle Petra apostola: On je takođe rekao ovako u Poslanici Efescima: Ignjatije: Ali obmanuše Vladara ovoga sveta devičanstvo Marijino i njeno rođenje deteta; a na isti način i smrt Gospoda našeg.
Svetog Ignjatija, patrijarha antiohijskog, koji beše drugi posle apostola, iz Poslanice Rimljanima.
Dopustite mi da budem podražavalac stradanja Boga mog. I opet kaže: Moj duh se klanja tvome Krstu, koji je sablazan onima koji ne veruju, ali nama za Spasenje i za život večni.
VIII.
Svetog Ignjatija, Bogonosnog mučenika i arhiepiskopa antiohijskog, iz Poslanice Efescima.
Koji je učio da je Hristos najpre bio stradalan u telu, a zatim nestradalan. Jedan je Lekar, telesni i duhovni, stvoren i nestvoren, Bog među ljudima, istinski život u smrti, od Marije i od Boga, najpre stradalan a zatim nestradalan, Isus Hristos, Gospod naš.
IX.
Takođe je Ignjatije Bogonosni i mučenik, kada je pisao Efescima, učio da je Hristos, u onome u čemu je bio stradalan, to jest u telu, posle iskušenja stradanja i smrti na kraju bio nestradalan, dok je ipak, budući da je u svako doba bio Bog, u svako doba bio nestradalan. Ovako je, dakle, rekao Ignjatije.
Jedan je Lekar, telesni i duhovni, stvoren i nestvoren, Bog među ljudima, istinski život u smrti, i od Marije i od Boga, najpre stradalan a zatim nestradalan, Isus Hristos, Gospod naš. (Isto, str. 43, 45, 47, 49, 51, 53)
Za dalje čitanje
Ignjatije o Hristu kao nestvorenom, bezvremenom Bogu koji ne stari
Ignjatijevo objavljivanje suštinskog božanstva Hrista
Atanasije potvrđuje Ignjatijevu hristologiju
Ignjatije o Isusovom fizičkom, telesnom vaskrsenju
Bart Erman, Ignjatije, Trojstvo i istinita Crkva
IGNJATIJEVE KRAĆE I DUŽE POSLANICE TRALJANIMA
IGNJATIJEVE KRAĆE I DUŽE POSLANICE EFESU