Justin: obožavanje nestvorenog, vanvremenog Sina

U ovoj objavi citiraću iz The Fathers of the Church Patristic Series: Justin Martyr, The First Apology, The Second Apology, Dialogue with Trypho, Exhortation to the Greeks, Discourse to the Greeks, The Monarchy of the Rule of God, u prevodu Thomasa B. Fallsa, koje je objavio Catholic University of America Press 2008. godine. Sve isticanje je moje. Sve isticanje je moje.

Sin obožavan kao Svemogući Bog

Blaženi Justin Mučenik svestan je da je Gospod objavio da jedino Boga treba obožavati:

Poglavlje 16

Sledećim rečima nas je učio da treba da budemo strpljivi, da budemo spremni da se povinujemo svakome i da nikada ne popuštamo gnevu: 'Onome ko te udari po jednom obrazu, ponudi i drugi; i ne sprečavaj onoga ko ti uzima ogrtač ili haljinu.1 Ko god je sklon gnevu, podložan je ognju paklenom.2 I svakome ko te primorava da ideš s njim jednu milju, idi s njim dve.3 Neka vaša dobra dela svetle pred ljudima, da bi oni, videvši ih, proslavili vašeg nebeskog Oca.'4 Ne treba da budemo svadljivi, niti On želi da podražavamo zle, nego nas radije podstiče da sve ljude odvratimo od sramote i želje za zlom sopstvenim strpljenjem i blagošću. Možemo pokazati da se to dogodilo kod mnogih koji su bili na vašoj strani i koji su se odvratili od života nasilja i tiranije, jer su bili pobeđeni bilo postojanošću života svojih bližnjih, bilo neobičnim strpljenjem koje su primetili kod svojih povređenih saradnika, bilo iskustvom njihovog poštenja u poslovnim stvarima. Ovim rečima nam je zapovedio da se nikada ne kunemo, nego da uvek govorimo istinu: 'Ne kunite se nikako, nego neka vaše da bude da, a vaše ne, ne; jer što je preko toga, od zloga je.'5 Uverio nas je da SAMO Boga treba obožavati**, kada je rekao: 'Najveća zapovest je ova: "Klanjaj se Gospodu Bogu svome,** i Njemu jedinome služi (latreuseis)****, svim srcem svojim i svom snagom svojom, Gospodu Bogu koji te je stvorio,"'6 a kada Mu je izvestan čovek pristupio i rekao: 'Učitelju dobri,' On je odgovorio: 'Niko nije dobar osim Boga jedinoga koji je sve stvorio.'? Neka oni koji se ne nađu da žive po Njegovim učenjima znaju da nisu hrišćani, iako svojim jezicima ispovedaju Hristovo učenje, jer je On rekao da neće biti spaseni oni koji samo ispovedaju Njegova učenja, nego oni koji ih sprovode u delo.' Zaista, rekao je: 'Neće svaki koji Mi govori: "Gospode, Gospode," ući u carstvo nebesko; nego onaj koji vrši volju Oca Mojega koji je na Nebesima. Jer ko god Mene sluša i čini ono što kažem, sluša Onoga koji Me je poslao. I mnogi će Mi reći: "Gospode, Gospode, zar nismo jeli i pili i činili čudesa u tvoje ime?" A tada ću im reći: "Odstupite od Mene, vi koji činite zlo."9 Tada će biti plač i škrgut zuba, kada će pravednici zasijati kao sunce, a zli biti poslati u oganj večni.10 Jer mnogi će doći u Moje ime, spolja obučeni u ovčije odelo, a iznutra su vuci grabljivi. Po delima njihovim poznaćete ih. Svako drvo koje ne rađa dobar plod biće posečeno i bačeno u oganj.'11 A molimo i vas da kaznite sve one koji sebe nazivaju hrišćanima, ali ne žive po Njegovim učenjima.

1 Matej 5.39, 40.

2 Matej 5.22.

3 Matej 5.41.

4 Matej 5.16.

5 Matej 5.34, 37.

6 Marko 12.30.

7 Matej 19.16.17.

8 Vera bez dela nije dovoljna.

9 Matej 7.21-25.

10 Matej 13.42,43.

11 Matej 7.15,16,19. (Prva apologija, str. 50-51)

Poglavlje 103

'I sledeće reči Psalma, "Jer je nevolja vrlo blizu; jer nema nikoga da pomogne. Mnogo telaca me je okružilo; jaki bikovi me opkoliše. Otvoriše na mene usta svoja kao lav koji grabi i riče. Sve kosti moje su prosute i rasute kao voda," takođe su bile proročanstvo o onome što će Mu se dogoditi. Jer, one noći kada su Ga vaši sunarodnici, poslati od fariseja, književnika i učitelja, sreli na Maslinskoj gori,1 opkolili su Ga, i zato ih je Pismo nazvalo "telcima" sa rogovima i predodređenima za propast. Rečima "jaki bikovi me opkoliše," On je prorekao dela onih koji su postupali kao telci, kada je bio izveden pred vaše učitelje. Sveto pismo je te ljude opisalo kao bikove, jer, kao što znamo, bikovi su očevi telaca. Dakle, kao što su bikovi očevi telaca, tako su vaši učitelji bili uzrok što su njihova deca izašla na Maslinsku goru da Ga uhvate i dovedu k njima. Isto tako, reči "jer nema nikoga da pomogne," ukazivale su na ono što će se dogoditi; jer nije bilo ni jedne jedine osobe da Mu pomogne, bezgrešnom kakav je bio. A izraz "otvoriše na mene usta svoja kao lav koji riče," označava Iroda, tadašnjeg cara Jevreja, naslednika onog drugog, koji je poklao sve dečake rođene u Vitlejemu u vreme Hristovog rođenja, misleći da će On, o kome su govorili arabljanski mudraci, sigurno biti među njima. Ali on nije bio svestan namera Svemogućeg Boga, koji je zapovedio Josifu i Mariji da uzmu Dete i odu u Egipat i ostanu tamo dok im ponovo ne bude otkriveno da treba da se vrate u svoju zemlju. I nakon njihovog odlaska ostali su tamo do smrti Iroda, ubice vitlejemske dece. Arhelaj, koji ga je nasledio, takođe je umro pre nego što je Hristos svojim raspećem ispunio Očev plan našeg iskupljenja. A kada je Irod nasledio Arhelaja i primio vlast koja mu je pripala, Pilat mu je učinio uslugu poslavši mu Isusa vezanog,2 što je Bog u svom predznanju prorekao ovim rečima: "I odvedoše Ga Asircu, na dar caru."3 Ili, moguće je da je pod lavom koji je ričao na Njega mislio na samog Đavola, to jest, na onoga koga je Mojsije nazvao zmijom, Jov i Zaharija Đavolom, a koga je Isus oslovio kao Satanas, ukazujući na to da ima složeno ime sastavljeno od dela koja je vršio; jer reč "Sata" na jevrejskom i sirijskom jeziku znači "otpadnik," dok je "nas" reč koja u prevodu znači "zmija"; tako je od oba dela sastavljena jedna reč "Satanas." U Sećanjima apostola pripoveda se da je, čim je Isus izašao iz reke Jordana i glas Mu rekao: "Ti si Sin Moj, danas Te rodih,"4 ovaj đavo došao i kušao Ga, čak dotle da uzvikne: "Obožavaj me"; ali Hristos je odgovorio: "Idi od Mene, satano; Gospoda Boga svoga obožavaj, i Njemu jedinome služi (latreuseis)."5 Jer, pošto je đavo prevario Adama, uobrazio je da može na neki način i Njemu nauditi. Sada, odlomak "Sve kosti moje su prosute i rasute kao voda; srce moje je postalo kao vosak koji se topi usred utrobe moje," prorekao je šta će se dogoditi one noći kada su došli na Maslinsku goru da Ga uhvate. Jer u Sećanjima apostola i njihovih naslednika napisano je da se Njegov znoj prolivao kao kapi krvi dok se molio i govorio: "Ako je moguće, neka Me mimoiđe ova čaša."6 Njegovo srce i kosti očigledno su drhtali, i srce Mu je bilo kao vosak koji se topi u utrobi Njegovoj, tako da možemo razumeti da je Otac želeo da Njegov Sin stvarno pretrpi ova teška stradanja za nas, i da ne tvrdimo da On, budući da je bio Sin Božji, nije osećao ono što Mu je činjeno i nanošeno. A reči, "Snaga moja se osušila kao crep, i jezik moj prionu za grlo moje," prorekle su da će ostati ćutljiv; jer, zaista, Onaj koji je dokazao da su svi vaši učitelji bez mudrosti nije odgovorio ni reč u svoju odbranu.'

2 Uporedi Jovan 18.21.

3 Osija 10.6.

4 Psalam 2.7. Uporedi 88. poglavlje.

5 Matej 4.10.

6 Luka 22.44.

7 Kao što su tvrdili doketisti. (Dijalog sa Trifonom, str. 308-311)

Poglavlje 125

'Gospodo,' rekoh, 'želeo bih da mi kažete značenje imena Izrailj.' Kada niko nije odgovorio, nastavio sam: 'Pa, izneću vam ono što smatram objašnjenjem, jer, kada nešto znam, ne verujem da je ispravno to ne podeliti sa drugima, niti verujem da je ispravno stalno biti u brizi, sumnjajući da vi znate odgovor na moje pitanje, a ipak obmanjujete sebe iz zavisti ili iz neiskustva u sposobnosti htenja. Ne oklevam ni trenutka da govorim jednostavno i otvoreno, kao što je moj Gospod rekao: "Izađe sejač da seje seme svoje, i jedno pade pored puta, drugo među trnje, drugo na kamenito tlo, a drugo na dobru zemlju."1 Stoga se mora govoriti u nadi da će reči nekako pasti na dobru zemlju. Jer, o svom dolasku, moj silni i moćni Gospod tražiće od svih svoje vlasništvo, i neće osuditi svog upravitelja kada shvati da ga je, budući da upravitelj zna da je njegov Gospod silan i da će ponovo doći da zatraži povraćaj svog imanja, poverio svakoj banci, i nije, ni iz kog razloga, prekopao zemlju i sakrio ga u nju.'2

'Ime Izrailj, dakle, znači čovek koji nadvladava silu, jer Isra je "čovek koji nadvladava," a El je "sila." Da će Hristos to učiniti kada postane čovek, bilo je prorečeno tajnom Jakovljevog rvanja sa Onim koji mu se javio, u tome što je Hristos služio volji Božjoj, a ipak je Bog, jer je Prvorođeni od svih stvorenja. Jer, nakon svog ovaploćenja, kao što sam već rekao, pristupio Mu je Đavo (ona sila koja se naziva i Zmija i Satana), koji Ga je kušao i pokušao da Ga nadvlada zahtevajući da ga obožava. Ali je bio potpuno slomljen i nadvladan od Hrista, koji ga je izobličio zbog njegove zloće kada je, kršeći Pisma, tražio da mu se ukazuje obožavanje kao Bogu, postavši tako otpadnik od volje Božje. Ovo je bio Njegov odgovor: "Napisano je: Gospoda Boga svoga obožavaj i Njemu jedinome služi (latreuseis)****."3 Đavo, poražen i prekoren, tada je otišao. Dodirnuvši Jakovljevo bedro i učinivši ga obamrlim, Hristos je pokazao da će i On obamreti (to jest, u telesnom i duševnom stradanju), pri svom raspeću. Ali Njegovo ime je od starih vremena bilo Izrailj – ime koje je dodelio blaženom Jakovu kada ga je blagoslovio sopstvenim imenom, objavljujući time da su svi koji kroz Njega dolaze Ocu deo blaženog Izrailja. Vi, međutim, ništa od ovoga niste razumeli, niti ulažete ikakav napor da razumete, nego, očekujući sa sigurnošću da ćete biti spaseni samo zato što ste potomci Jakovljevi po telu, ponovo obmanjujete sebe, kao što sam više puta pokazao.'

1 Matej 13.3-8.

2 Uporedi Matej 25.18-27.

3 Matej 4.10. (Isto, str. 341-343)

Kao što reči Gospodnje pokazuju, latreuo je oblik obožavanja koji treba da prima samo Bog.

Pa ipak, sveti mučenik je takođe svestan da Sin prima potpuno isto obožavanje koje treba da se ukazuje jedino Svemogućem Bogu!

Poglavlje 31

'Ako se pokazuje da je takva sila pratila i da još uvek prati Njegovo stradanje, pomislite samo koliko će velika biti Njegova sila pri Njegovom slavnom Dolasku! Jer, kao što je Danilo prorekao, doći će na oblacima kao Sin Čovečji, praćen svojim anđelima. Evo tačnih Danilovih reči: "Gledah dok se ne postaviše prestoli, i Starac danima sede, čija je odeća bila bela kao sneg, i kosa glave Njegove kao čista vuna. Presto Njegov beše kao plamen ognjeni, točkovi Njegovi kao oganj razgoreo. Brza reka ognjena izlažaše ispred Njega. Hiljade hiljada služahu Mu, i deset hiljada puta deset hiljada stajaše pred Njim. Knjige se otvoriše i sud sede. Gledah tada glas velikih reči koje rog govori; i zver bi mučena, i telo njeno bi uništeno i predano ognju da izgori. I sila ostalih zveri bi oduzeta, i vremena života behu im određena za vreme i vreme. Gledah dakle u viđenju noćnom, i gle, jedan kao Sin Čovečji dođe sa oblacima nebeskim, i dođe sve do Starca danima, i stade pred Njega. I oni koji stajahu blizu privedoše Ga, i On Mu dade vlast i slavno carstvo, i svi narodi zemlje po porodicama svojim, i slava, služe (latreuousa) Njemu. Vlast je Njegova vlast večna koja neće biti oduzeta; i carstvo Njegovo neće biti uništeno. I duh moj zadrhta u meni, i viđenja glave moje uznemiriše me. Približih se jednome od onih koji stajahu blizu, i zapitah ga za istinu o svemu tome, i on mi kaza tumačenje reči, i pouči me. Ove četiri velike zveri su četiri carstva, koja će nestati sa zemlje, i neće primiti carstvo doveka, ni u vekove vekova. Posle ovoga hteo sam marljivo da saznam o četvrtoj zveri, koja je uništila sve ostale i beše izuzetno strašna; zubi joj behu gvozdeni, a kandže bronzane; proždirala je i lomila u komade, a ostatak je gazila nogama. I [bejah poučen] o deset rogova koje je imala na glavi; i o onom drugom koji izraste, pred kojim padoše tri roga; i taj rog imaše oči, i usta koja govorahu velike stvari, i lice mu nadmašivaše ostale. Gledah kako taj rog vodi rat protiv svetih, i nadvladava ih, dok ne dođe Starac danima i dade sud svetima Svevišnjega, i dođe vreme i sveti Svevišnjega dobiše carstvo. I bi mi rečeno o četvrtoj zveri, da će to biti četvrto carstvo na zemlji, koje će biti veće od svih carstava, i proždreće svu zemlju, i pogaziće je i razlomiti u komade. A deset rogova su deset careva koji će ustati; i jedan će ustati posle njih, i nadmašiće prve careve u zloći, i oboriće tri cara, i govoriće reči protiv Svevišnjega, i satrće svete Svevišnjega, i mišljaše da može promeniti vremena i doba, i biće predani u njegovu ruku do vremena, i vremena, i po vremena. I sud sede, i oduzeće mu vlast, da bude razlomljena u komade i uništena do kraja. I carstvo, i vlast, i veličina carstva pod svim nebom, dadoše se svetom narodu Svevišnjega, da caruju u carstvu večnom; i sve sile služiće Mu i pokoravaće Mu se. Dovde je kraj reči. Ja, Danilo, bejah veoma zaprepašćen viđenjem, i govor moj se izmeni u meni, ali reč sačuvah u srcu svom."'1

1 Danilo 7.9-28. (Isto, str. 192-194)

Nestvoreni, vanvremeni Sin

Justin takođe uči da je Bog stvorio vreme onog trenutka kada je stvorio prvi dan neba i zemlje:

Poglavlje 33

Mogli bismo takođe pitati odakle je Platon naučio da je vreme stvoreno zajedno sa nebesima. Napisao je: 'Vreme je, dakle, stvoreno zajedno sa nebesima, tako da bi se, pošto su stvoreni zajedno, mogli i zajedno raspasti, ako bi se za tim ukazala potreba.' Zar to nije otkrio u svetoj istoriji Mojsijevoj? Znao je da je stvaranje vremena, od početka, bilo sastavljeno od dana, meseci i godina. Sada, budući da je onaj prvi dan koji je stvoren zajedno sa nebesima činio sam početak svega vremena (jer, pošto je Mojsije napisao: 'U početku stvori Bog nebo i zemlju,' dodao je: 'I bi dan jedan,'1 kao da jednim delom označava celinu vremena), Platon dan naziva 'vremenom,' da ga, koristeći reč 'dan,' Atinjani ne bi optužili da je ropski podražavao Mojsijeve izraze. Odakle je, takođe, naučio ono što je napisao o raspadanju nebesa? Zar nije to mišljenje pozajmio od svetih Proroka čije je spise na taj način tumačio?

1 Postanje 1.1.5. (Podsticaj Grcima, str. 415-416)

Zapanjujuće, blaženi svetitelj potvrđuje da Sin postoji pre nego što je samo vreme stvoreno, budući da je rođen od Boga / iz Boga pre svega stvorenja!

Poglavlje 10

Ali smo iz predanja naučili da Bog nema potrebe za materijalnim darovima ljudi, budući da vidimo da je On Davalac svih stvari.1 Poučeni smo, ubeđeni smo i verujemo da On odobrava samo one koji podražavaju Njegove urođene vrline, naime, uzdržanost, pravednost, ljubav prema čoveku i svaku drugu vrlinu svojstvenu Bogu koji se ne naziva nijednim datim imenom. Takođe smo poučeni da je Bog, u početku, u svojoj dobroti stvorio sve iz bezoblične materije****2 radi ljudi. I ako ljudi svojim delima dokažu da su dostojni Njegovog plana, biće, kako nam je rečeno, nađeni dostojni da obitavaju sa Njim i da caruju sa Njim, slobodni od svake truležnosti i bola. Kao što nas je u početku stvorio kada nismo postojali, tako će, verujemo, i sve one koji izaberu da Mu ugode, zbog njihovog izbora, smatrati dostojnima večnog života u Njegovom prisustvu. Naše stvaranje nije bilo u našoj moći. Ali ovo – baviti se onim što Njemu ugađa i što biramo pomoću umnih sposobnosti kojima nas je obdario – to stvara naše uverenje i vodi nas veri. Zaista, smatramo da je za dobro svih ljudi da im se ne brani da uče ove stvari, nego da se čak podstiču da ih razmotre. Jer, ono što ljudski zakoni nisu bili u stanju da ostvare, Božanska Reč bi postigla, da zli demoni nisu pozvali u pomoć razne krajnje zle sklonosti, koje su po prirodi u svakom čoveku, i rasejali mnoge lažne i bezbožne optužbe – od kojih se, međutim, nijedna ne odnosi na nas.

1 Uporedi Dela apostolska 17.25.

2 Ove Justinove reči treba tumačiti u svetlu slične, ali jasnije izjave u 2. apologiji 5. Tamo on kaže da je Sin Božji postojao pre svih stvari i da je Bog Otac, kroz Sina, stvorio i uredio sve stvari. Dve radnje, naime, creatio ex nihilo i ukrašavanje stvorene materije, jasno su iskazane. Stoga, kada Justin ovde kaže da je Bog stvorio sve stvari iz 'bezoblične materije,' on ne poriče creatio ex nihilo, kao što je Platon činio, nego je jednostavno imao na umu ukrašavanje stvorene materije. (Prva apologija, str. 42-43)

Poglavlje 22

Štaviše, Sin Božji koji se naziva Isus, čak i da je bio samo čovek po običnom rođenju, dostojan je, zbog svoje mudrosti, da se naziva Sinom Božjim, jer svi vaši pisci1 nazivaju Boga Ocem ljudi i bogova. A ako izjavljujemo da je Reč Božja rođena od Boga ne na uobičajen, nego na izuzetan****2 način, kao što smo gore naveli, to se može uporediti sa vašom tvrdnjom da je Merkur objavljujuća reč Boga. A ako bi neko prigovorio da je On [Hristos] bio raspet, ova sramota se može uporediti sa sramotom Jupiterovih sinova, kako ih vi nazivate, koji su stradali kao što je gore navedeno.3 Kaže se da njihova stradanja u smrti nisu bila sva slična, nego različita, tako da čak ni Njegov neobičan način stradanja nije bio inferioran njihovom. Ali, kao što smo obećali i kao što ćemo dokazati kako naše izlaganje bude napredovalo (ili radije, kao što smo već dokazali), On im je nadmoćan i u tom pogledu, jer se nadmoćnost dokazuje delima. Ako kažemo da je rođen od Device, to se može uporediti sa onim što priznajete za Perseja.4 Kada kažemo da je izlečio hrome, uzete i one slepe5 od rođenja, i vraćao mrtve u život, čini se da Mu pripisujemo radnje slične onima za koje se kaže da ih je izvršio Eskulap.

2 Uporedi Dijalog 61, 128. Justin ovde ukazuje na rađanje Reči PRE SVIH VREMENA. (Isto, str. 57-58)

Poglavlje 5

Ali ako bi neko pomislio da, ako ispovedamo da je Bog naš zaštitnik, ne bi trebalo, kao što priznajemo, da budemo savladani i uznemiravani od nepravednih ljudi1 – i tu teškoću ću otkloniti. Kada je Bog načinio svemir i stavio sve zemaljske stvari pod vlast čoveka, i uredio nebeska tela za uvećanje plodova i promenu godišnjih doba, i odredio za njih božanski zakon, koji je očigledno takođe stvorio radi čoveka, postavio je svoje anđele, koje je postavio nad čovečanstvom, da se staraju o ljudima i svim stvarima pod nebom. Ali anđeli su prekršili svoj zadatak, pali u greh sa ženama i rodili decu koja se nazivaju demonima.2 Štaviše, oni su potom podvrgli ljudski rod sebi, delom magijskim spisima, delom strahom koji su u njih usadili i kaznama koje su im nanosili, a delom poučavajući ih upotrebi žrtava, tamjana i livenica, koje su im zaista bile potrebne pošto su postali robovi svojih pohotnih strasti; i među ljudima su izrodili ubistva, ratove, preljube, svakovrsnu raskalašnost i svaku vrstu greha. Tako se dogodilo da su pesnici i pisci legendi, nesvesni da su zli anđeli i demoni koje su oni rodili činili te stvari ljudima i ženama, gradovima i narodima, pripisali ih [svom] bogu samom [Jupiteru] i onima za koje su mislili da su sinovi njegovog semena, i deci onih koje su nazivali njegovom braćom, Neptunu i Plutonu, i deci njihove dece. Jer su ih nazivali imenom koje je svaki od zlih anđela dodelio sebi i svojoj deci.3

Poglavlje 6

Nijedno vlastito ime nije dodeljeno Bogu, Ocu svega, budući da je nerođen. Jer, ko god ima vlastito ime, primio ga je od nekoga starijeg od sebe. Reči Otac, i Bog, i Tvorac, i Gospod, i Vladar nisu stvarna imena**, nego pre izrazi obraćanja izvedeni iz Njegovih dobrotvornih dela**. Ali Njegov Sin, koji se jedini ispravno naziva Sinom, Reč, koji beše sa Njim [Bogom, Ocem] i beše rođen****1 PRE SVIH STVARI, kada je u početku On [Bog, Otac] stvorio i uredio sve stvari KROZ NJEGA [Sina], naziva se Hristos, jer je pomazan i jer je Bog Otac uredio sve stvari stvorenja KROZ NJEGA. I ovo ime ima nepoznato značenje, baš kao i izraz 'Bog,' koji nije stvarno ime, nego izraz čovekovog urođenog2 mišljenja o stvari koja se teško može odrediti. Ali 'Isus,'3 što je Njegovo ime i kao Čoveka i kao Spasitelja, ima značenje. Jer je i postao čovek, kao što smo rekli,4 i rođen je u skladu sa voljom Boga Oca za dobrobit vernih, i za poraz demona. Čak i sada, vaše sopstvene oči poučiće vas istinitosti ove poslednje tvrdnje. Jer su mnoge opsednute demonima, širom celog sveta, pa čak i u vašem sopstvenom gradu, isterivanjem oslobodili mnogi naši hrišćani u ime Isusa Hrista, koji je raspet pod Pontijem Pilatom; i naši ljudi su ih izlečili, i još uvek leče druge, čineći nemoćnima i isterujući demone koji su zaposeli te ljude, čak i kada nisu mogli biti izlečeni od svih drugih egzorcista i onih koji se koriste bajanjima i drogama.

1 Iako Justin govori o rađanju Sina pri stvaranju sveta, to ne umanjuje večnost Sina****, jer on kaže da je Sin bio sa Ocem pre stvaranja sveta. Uporedi Maran (PG 6.453). (Druga apologija, str. 124-126)

Poglavlje 48

'Sada smo čuli tvoje mišljenje o ovim stvarima,' prekinuo je Trifon. 'Nastavi svoje izlaganje tamo gde si stao i privedi ga kraju, jer izgleda potpuno besmisleno i sasvim nemoguće za dokazivanje. Tvoja tvrdnja da je ovaj Hristos postojao kao Bog PRE SVIH VEKOVA**, a zatim da je pristao da se rodi i postane čovek, a ipak da nije ljudskog porekla, izgleda ne samo paradoksalno, nego i besmisleno**.'

'Svestan sam,' odgovorio sam, 'da moja tvrdnja mora izgledati paradoksalno, naročito vama Jevrejima, koji nikada niste bili ni najmanje zainteresovani da znate ili činite stvari Božje, nego samo stvari svojih učitelja, kao što sam Bog svedoči.1 Međutim, Trifone, činjenica da je ovaj Čovek Hristos Božji ne može se poreći, čak i kada ne bih bio u stanju da dokažem da je On, budući Bog, preegzistirao kao Sin Tvorca svemira i postao Čovek kroz devicu. Budući da je van svake sumnje dokazano da je On Hristos Božji, kakav god taj Hristos na kraju treba da bude, čak i ako ne uspem da pokažem da je preegzistirao i pristao da postane čovek sa telom i osećanjima poput naših, po volji Očevoj; samo u tom poslednjem pogledu mogli biste s pravom tvrditi da sam pogrešio. Ali ne možete poreći da je On Hristos, iako je naizgled ljudskog porekla, i očigledno je postao Hristos po Očevom izboru. Jer, prijatelji moji, ima nekih iz našeg roda,2 koji priznaju da je Isus Hristos, ali tvrde da je isključivo ljudskog porekla. Ja se prirodno ne slažem sa takvim osobama, niti bih se složio sa njima čak i kada bi većina onih koji dele moja mišljenja tako govorila. Jer nam je sam Hristos rekao da ne sledimo učenja ljudi, nego samo ona koja su objavili sveti Proroci i koja je On sam učio.' (Dijalog, str. 220-221)

Poglavlje 61

'Dakle, prijatelji moji,' rekoh, 'sada ću iz Pisama pokazati da je Bog rodio iz sebe izvesnu umnu Silu kao Početak****1 PRE SVIH DRUGIH STVORENJA**. Sveti Duh označava** ovu Silu različitim nazivima, ponekad kao Slavu Gospodnju, drugi put kao Sina, ili Mudrost, ili Anđela, ili Boga, ili Gospoda, ili Reč. Nazvao je Sebe čak i Vrhovnim zapovednikom kada se u ljudskom obličju javio Isusu, sinu Navinovom. Zaista, On s pravom može polagati pravo na sve ove nazive, kako zbog toga što izvršava Očevu volju, tako i zbog toga što je rođen činom Očeve volje. Ali, zar se nešto slično ne dešava i sa nama ljudima? Kada izgovorimo reč, može se reći da rađamo reč, ali ne odsecanjem, u smislu da bi se time umanjila naša moć izgovaranja reči. Sličan primer možemo posmatrati u prirodi kada jedan oganj zapali drugi,2 ne gubeći ništa, nego ostajući isti; a ipak zapaljeni oganj izgleda kao da postoji sam od sebe i svetli ne umanjujući sjaj prvog ognja. Moje tvrdnje sada će potvrditi niko drugi do Reč Mudrosti, koji je ovaj Bog rođen od Sveopšteg Oca**, i koji je Reč i Mudrost i Sila i Slava Onoga koji Ga je rodio**. Evo Njegovih reči izgovorenih preko Solomona: "Ako vam objavim šta se svakodnevno dešava, prizvaću u sećanje događaje od večnosti i ispričati ih. Gospod Me rodi u početku puteva svojih za dela svoja. Postavljen sam od večnosti, pre nego što je načinio zemlju, i pre nego što je načinio bezdane, pre nego što su izvori voda potekli, pre nego što su gore utvrđene. Pre svih brda On Me rađa. Bog načini zemlju, i pustinju, i najviša naseljena mesta pod nebom. Kada je pripremao nebesa, Ja bejah prisutan. Kada je postavljao presto svoj na vetrove, kada je utvrđivao oblake gore i jačao izvore bezdana, kada je odmeravao temelje zemlje, Ja bejah s Njim uređujući sve stvari. Ja bejah ono u čemu se On radovao; svakodnevno i u svako vreme radovah se u Njegovom prisustvu, jer se On radovao što je dovršio nastanjivi svet, i nalazio radost u sinovima ljudskim. Sada dakle, sine Moj, poslušaj Me. Blažen je čovek koji Me sluša, i čovek koji će čuvati puteve Moje, bdijući svakodnevno na vratima Mojim i čekajući na dovratnicima Mojim, jer su putevi Moji putevi života; i volja Moja je pripremljena od Gospoda. Ali oni koji greše protiv Mene, škode svojim dušama, i oni koji Me mrze ljube smrt."'3

Poglavlje 62

'Prijatelji moji,' nastavio sam, 'reč Božja je, kroz Mojsija, izjavila tačno istu stvar, kada nam je otkrila da je pri stvaranju čoveka Bog govorio o Njemu (na koga je Mojsije ukazao) u istom smislu. Evo odlomka iz Pisma: "Načinimo čoveka po obličju svojemu i po podobiju svojemu; i neka vladaju ribama morskim, i pticama nebeskim, i stokom, i svom zemljom, i svakom životinjom koja se miče po zemlji.

I stvori Bog čoveka; po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog govoreći: Rastite i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njome."'1

'Da ne biste izopačili smisao ovih reči ponavljajući ono što vaši učitelji kažu – ili da je Bog rekao sebi: "Načinimo," baš kao što mi, kada smo na ivici da nešto učinimo, kažemo sebi: "Načinimo"; ili da je Bog rekao "Načinimo" elementima, to jest, zemlji ili drugim sličnim supstancama od kojih mislimo da je čovek bio sastavljen – želim ponovo da navedem Mojsija da van svake sumnje dokažem da je govorio sa Nekim ko je obdaren razumom i različit po broju od Njega samog. Ovo su reči Mojsijeve: "I reče Bog: Gle, Adam posta kao jedan od Nas, znajući dobro i zlo."2 Sada, reči "kao jedan od Nas" jasno pokazuju da je bilo više osoba zajedno, i da ih je bilo najmanje dve. Ne smatram istinitim ono učenje koje zastupa ono što vi nazivate jeretičkom sektom vaše religije, niti pobornici te jeresi mogu dokazati da je On te reči govorio anđelima, ili da je ljudsko telo bilo rezultat anđelovog dela. Ali ovaj Potomak, koji je zaista rođen od Oca, beše sa Ocem i Otac je razgovarao sa Njim PRE SVEG STVARANJA, kao što nam je Pismo kroz Solomona jasno pokazalo, govoreći da je ovaj Sin, koga Solomon naziva Mudrošću, rođen i kao početak PRE SVIH NJEGOVIH DELA, i kao Njegov Potomak. Bog je posvedočio istu ovu istinu u otkrivenju Isusu, sinu Navinovom. Da biste bili potpuno uvereni, poslušajte ove reči iz knjige Isusa Navina: "I dogodi se, kada Isus beše blizu Jerihona, podiže oči svoje i vide čoveka gde stoji Jesi li naš ili naših neprijatelja? A On odgovori: Ja sam Vojvoda vojske Gospodnje, i sada dođoh. Isus pade licem na zemlju i reče Mu: Gospode, šta zapovedaš sluzi svome? A Vojvoda Gospodnji reče Isusu: Izuj obuću sa nogu svojih; jer je mesto na kome stojiš sveto. A Jerihon beše zatvoren i utvrđen, i niko ne izlažaše iz njega. I reče Gospod Isusu: Gle, dadoh ti u ruke Jerihon, i cara njegovog, i sve hrabre ljude."'3

1 Postanje 1.26·28.

2 Postanje 3.22.

3 Isus Navin 5.13·16; 6.1·2 (Isto, str. 244-247)

Poglavlje 96

'Reči Zakona, "Proklet je svako ko visi na drvetu,"1 osnažuju našu nadu koja se održava Raspetim Hristom, ne zato što je Raspeti proklet od Boga, nego zato što je Bog prorekao šta će učiniti svi vi Jevreji, i drugi poput vas, koji niste svesni da je ovo Onaj koji beše PRE SVIH STVARI**, Večni Sveštenik Božji, Car i Hristos**. Sada možete jasno videti da se to zaista dogodilo. Jer, u vašim sinagogama proklinjete sve one koji su kroz Njega postali hrišćani, a neznabošci sprovode vaše prokletstvo u delo ubijajući sve one koji samo priznaju da su hrišćani. Svim našim progoniteljima kažemo: "Vi ste naša braća; radije prihvatite istinu Božju." Ali kada ni oni ni vi nećete da nas slušate, nego činite sve što je u vašoj moći da nas primorate da se odreknemo Hrista, mi vam se opiremo i radije podnosimo smrt, uvereni da će nam Bog dati sve blagoslove koje nam je obećao kroz Hrista. Štaviše, molimo se za vas da iskusite milost Hristovu; jer nam je zapovedio da se molimo čak i za svoje neprijatelje, kada je rekao: "Budite dobri i milostivi, kao što je Otac vaš nebeski milostiv."2 Možemo primetiti da je Svemogući Bog dobar i milostiv, čineći da sunce Njegovo sija na nezahvalne i na pravedne, i šaljući kišu i svetima i zlima; ali sve njih, rekao nam je, sudiće.'3

1 Ponovljeni zakoni 21.23.

2 Luka 6.36.

3 Uporedi Matej 5.45. (Isto, str. 299-300)

Poglavlje 100

'A reči, "Ali Ti obitavaš u svetom mestu, Ti hvalo Izrailjeva," označavale su da će učiniti nešto dostojno hvale i divljenja, što je i učinio kada je kroz Oca vaskrsao iz mrtvih trećeg dana posle raspeća. Ranije sam zaista istakao da se Hristos naziva i Jakovom i Izrailjem, i da nisu samo u blagoslovu Josifa i Jude stvari o Njemu tajanstveno prorečene, nego je i u jevanđelju napisano da je rekao: "Sve Mi je predao Otac Moj; i niko ne poznaje Oca osim Sina; niti iko poznaje Sina osim Oca, i onih kojima Sin htedne otkriti."1 On nam je tako otkrio sve što smo naučili iz Pisama Njegovom milošću, tako da Ga poznajemo kao Prvorođenoga Božjeg PRE SVIH STVORENJA, i kao Sina patrijaraha, budući da se ovaplotio kroz devicu iz njihovog roda, i snishodio da postane čovek bez lepote i časti, i podložan stradanju. Otuda je na svoje predstojeće stradanje ukazao ovako: "Sin Čovečji mora mnogo postradati, i biti odbačen od fariseja i književnika, i biti raspet, i vaskrsnuti trećeg dana."2 Nazvao je sebe Sinom Čovečjim, ili zbog svog rođenja od device koja beše, kao što rekoh, iz porodice Davidove i Jakovljeve i Isakove i Avraamove, ili zato što je sam Adam bio otac gorepomenutih patrijaraha od kojih Marija vodi poreklo. Jasno je da se očevi devojaka takođe smatraju očevima dece rođene njihovim kćerima. I Hristos je promenio ime jednom od svojih učenika iz Simona u Petra,3 kada je on, prosvetljen od Oca, prepoznao da je On Hristos, Sin Božji. A pošto nalazimo da je u Sećanjima apostola zapisano da je On Sin Božji, i pošto Ga nazivamo tim istim nazivom, razumeli smo da je ovo zaista On i da je PRE SVIH STVORENJA proizašao od Oca svojom silom i voljom (jer se u proročkim spisima naziva Mudrošću, Danom, Istokom, Mačem, Kamenom, Žezlom, Jakovom i Izrailjem, uvek na različit način); i da je rođen od Device, da bi neposlušnost prouzrokovana zmijom bila uništena na isti način na koji je i nastala. Jer Eva, neokaljana devica, začela je reč zmijinu i rodila neposlušnost i smrt. Ali Devica Marija, ispunjena verom i radošću, kada joj je anđeo Gavrilo objavio radosnu vest da će Duh Gospodnji doći na nju, i sila Svevišnjega oseniti je, i da će stoga Sveti koji se od nje rodi biti Sin Božji, odgovorila je: "Neka mi bude po reči Tvojoj."4 I, zaista, rodila je Onoga o kome smo pokazali da je napisano toliko mesta u Pismu, i kroz koga Bog uništava i zmiju i one anđele i ljude koji su postali poput zmije, ali oslobađa od smrti one koji se kaju za svoje grehe i veruju u Hrista.'

1 Matej 11.27.

2 Uporedi Matej 16.21; Marko 8.31-39; Luka 9.22-27.

3 Uporedi Matej 16.15-18. (Isto, str. 303-305)

Poglavlje 129

'Da bih dokazao ovu tvrdnju, sada ću ponoviti neke od odlomaka Pisma koje sam već naveo. Kada reč proroštva kaže: "Gospod izli oganj od Gospoda sa neba,"1 to ukazuje da su dvojica po broju: Jedan na zemlji, koji je sišao da posvedoči vapaj Sodome, i Jedan na Nebu, koji je Gospod onog Gospoda na zemlji, i koji je, kao Njegov Otac i Bog, bio uzrok toga što je On Silni i Gospod i Bog. A kada Pismo kaže da je u početku Bog rekao: "Gle, Adam posta kao jedan od NAS,"2 izraz "kao jedan od Nas**," sam po sebi je dokaz broja**, i ne može se tumačiti u prenesenom smislu, kao što to pokušavaju sofisti, koji niti mogu znati niti govoriti istinu. A Knjiga Mudrosti kaže: "Ako bih vam kazivao svakodnevne događaje, morao bih ih nabrajati od početka. Gospod Me načini kao početak puteva svojih za dela svoja. Od večnosti Me postavi, u početku, pre nego što je načinio zemlju, i pre nego što su izvori voda potekli, pre nego što su gore utvrđene; i pre svih brda On Me rađa."'3

Na ovom mestu rekoh: 'Gospodo, ako ste me pažljivo pratili, možete videti da Pismo objavljuje da je Sin rođen od Oca PRE SVIH STVORENJA, i svako će priznati da je sin brojčano različit od Oca.'

1 Postanje 19.24.

2 Postanje 3.22.

3 To jest, Priče Solomonove 8.21-25. (Isto, str. 348-349)

Justin je, dakle, učio i potvrđivao da je Isus nestvoreni, vanvremeni Sin Božji, kroz koga i po kome je stvoreno i samo vreme, budući Onaj kome se Otac obratio u Postanju 1:26 i 3:22. Ovo pomaže da se objasni zašto sveti mučenik nije video nikakav sukob u tome da takođe obožava Isusa, iako jedino Boga treba obožavati. Justin je znao da je Sin iste suštine kao i Otac i da je, poput Oca, po prirodi vanvremen i večan.

Drugim rečima, ovaj sveti mučenik je zapravo bio trinitarac koji je obožavao i slavio jednog istinitog Trojičnog Boga.

Za dalje čitanje

VIŠE O HRISTOLOGIJI JUSTINA MUČENIKA

Justin Mučenik: Nema drugog Boga osim Isusa

PONOVO O HRISTOLOGIJI JUSTINA MUČENIKA

Justin Mučenik o večnom božanstvu Hrista

Polikarp i Justin Mučenik: Svako stvorenje će obožavati Isusa kao Boga

Katolik pogrešno čita Justina?

POGREŠNO ČITANJE JUSTINA OD STRANE JEDNOG PRAVOSLAVCA

Ponovni osvrt na iskrivljavanje Justina Mučenika od strane Šabira Alija, 1. deo