PONOVNI OSVRT NA HRISTOLOGIJU JUSTINA MUČENIKA

U ovom tekstu ću se ponovo osvrnuti na ono što je apologeta drugog veka Justin Mučenik pisao o božanstvu Hrista. Želim da se usredsredim na Justinove izjave u kojima on odlučno poistovećuje predljudskog Isusa sa onim istim Bogom JHVH koji se javljao svetima Starog zaveta. To će pomoći da se učvrsti činjenica da Justin nije smatrao da je Hristos stvorenje koje je Otac doveo u postojanje.

Citiram iz sledećeg odeljka Dijaloga s Trifonom Justina Mučenika poglavlja 55–68. Svako isticanje je moje.

Poglavlje 55. Trifon traži da se dokaže da je Hristos Bog, ali bez metafore. Justin obećava da će to učiniti

Trifon: Zapamtićemo ovo tvoje izlaganje ako [svoje rešenje] ove teškoće potkrepiš i drugim dokazima; ali sada nastavi izlaganje i pokaži nam da Duh proroštva priznaje drugoga Boga pored Tvorca svega, pazeći da ne govoriš o suncu i mesecu, za koje je pisano da ih je Bog dao narodima da ih obožavaju kao bogove; a proroci često, služeći se takvim načinom govora, kažu: „Bog vaš Bog nad bogovima i gospodar nad gospodarima“, često dodajući: „Bog veliki, silni i strašni“ Jer se takvi izrazi ne upotrebljavaju kao da su oni zaista bogovi, nego zato što nas Sveto pismo uči da je istiniti Bog, koji je sve stvorio, jedini Gospod nad onima koji se smatraju bogovima i gospodima. A da bi nas u to Sveti Duh uverio, rekao je preko svetog Davida: „Jer su svi bogovi u naroda ništa; Gospod je nebesa stvorio.“ i izriče prokletstvo nad onima koji ih obožavaju.

Justin: Ne bih iznosio te dokaze, Trifone, kojima se, kao što znam, osuđuju oni koji obožavaju te [idole] i njima slično, nego takve [dokaze] na koje niko ne bi mogao da nađe prigovor. Oni će ti izgledati čudni, iako ih čitaš svakoga dana; tako da i iz same te činjenice razumemo da vam je, zbog vaše pokvarenosti, Bog uskratio sposobnost da razaznate mudrost Njegovih Pisama; ipak [postoje] izuzeci, kojima je, po milosti svoje dugotrpeljivosti, kao što reče Isaija, ostavio seme spasenja, da vaš rod ne bi bio sasvim uništen, kao Sodoma i Gomora. Obrati stoga pažnju na ono što ću navesti iz svetih Pisama, koja ne treba tumačiti, nego samo slušati.

Poglavlje 56. Bog koji se javio Mojsiju razlikuje se od Boga Oca

Justin: Mojsije, dakle, blaženi i verni sluga Božji, objavljuje da je Onaj koji se javio Avrahamu kod hrasta u Mamriji Bog, poslat sa dva anđela u svojoj pratnji da sudi Sodomi, od Drugoga koji zauvek ostaje u nadnebeskim mestima, nevidljiv svim ljudima, ne opšteći lično ni sa kim, za koga verujemo da je Tvorac i Otac svega; jer on ovako govori: „Poslije mu se javi Gospod u ravnici Mamrijskoj kad sjeđaše na vratima pred šatorom svojim u podne. Podigavši oči svoje, pogleda i, gle, tri čovjeka stajahu prema njemu. I ugledavši ih, potrča im u susret ispred vrata šatora svojega, i pokloni se do zemlje“ Postanje 18:1-2 „A sjutradan rano ustavši Avram, otide na mjesto gdje je stajao pred Gospodom; I pogleda na Sodom i Gomoru i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peći.“

A kada sam završio s navođenjem tih reči, upitao sam ih da li su ih razumeli. Rekoše da su ih razumeli, ali da navedeni odlomci ne pružaju nikakav dokaz da postoji ikakav drugi Bog ili Gospod pored Tvorca svega, niti da to Sveti Duh tvrdi.

Justin: Pokušaću da te uverim, pošto si razumeo Pisma, [u istinitost] onoga što govorim, da postoji, i da se kaže da postoji, drugi Bog i Gospod, podređen Tvorcu svega; koji se naziva i Anđelom, jer ljudima objavljuje sve što Tvorac svega — iznad koga nema drugoga Boga — želi da im objavi.

Ponovo sam naveo prethodni odlomak.

Justin: Da li misliš da se Bog javio Avrahamu kod hrasta u Mamriji, kao što Pismo tvrdi?

Trifon: Svakako.

Justin: Da li je On bio jedan od one trojice koje je Avraham video, a koje Sveti Duh proroštva opisuje kao ljude?

Trifon: Ne; nego mu se Bog javio pre viđenja one trojice. A ona trojica koje Pismo naziva ljudima bili su anđeli; dvojica poslata da unište Sodomu, a jedan da Sari objavi radosnu vest da će roditi sina; radi tog razloga je i poslat, pa je, izvršivši svoj zadatak, otišao.

Justin: Kako se onda pokazuje da se onaj od trojice, koji je bio u šatoru i koji reče: „Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina.“ Postanje 18:10 vratio kada je Sara rodila sina, i da je tamo, proročkom rečju, nazvan Bogom? Ali da bi jasno razabrao šta govorim, poslušaj reči koje Mojsije izričito upotrebljava; one glase: „I Sara vidje sina Agare Misirke, koja ga rodi Avramu, gdje se podsmijeva; Pa reče Avramu: Otjeraj ovu robinju sa sinom njezinijem, jer sin ove robinje neće biti našljednik s mojim sinom, s Isakom. A to Avramu bi vrlo krivo zbog sina njegova. Ali Bog reče Avramu: Nemoj da ti je krivo zbog djeteta i zbog robinje tvoje. Što ti je god kazala Sara, poslušaj; jer će ti se u Isaku sjeme prozvati.“ Postanje 21:9-12 Jesi li, dakle, uvideo da se Onaj koji je pod hrastom rekao da će se vratiti — pošto je znao da će biti potrebno da posavetuje Avrahama da učini ono što je Sara želela — vratio kao što je pisano; i da jeste Bog, kao što reči objavljuju kada ovako govore: „Ali Bog reče Avramu: Nemoj da ti je krivo zbog djeteta i zbog robinje tvoje.“?

Trifon: Svakako; ali time nisi dokazao da postoji drugi Bog pored Onoga koji se javio Avrahamu, a koji se javio i ostalim patrijarsima i prorocima. Ipak si dokazao da smo grešili verujući da su sva trojica koja su bila u šatoru sa Avrahamom bili anđeli.

Justin: Kada ti iz Pisama ne bih mogao da dokažem da je jedan od one trojice Bog, i da se naziva Anđelom zato što, kao što već rekoh, prenosi poruke onima kojima Bog, Tvorac svega, želi [da poruke budu prenesene], onda bi, u pogledu Onoga koji se javio Avrahamu na zemlji u ljudskom obličju, na isti način kao i dva anđela koja su došla s Njim, a koji je bio Bog čak I PRE STVARANJA SVETA, bilo razumno da imaš isto verovanje kakvo ima ceo tvoj narod.

Trifon: Svakako, jer je do ovog trenutka to bilo naše verovanje.

Justin: Vraćajući se Pismima, nastojaću da te uverim da je Onaj za koga se kaže da se javio Avrahamu, i Jakovu, i Mojsiju, a koji se naziva Bogom, različit od Onoga koji je sve stvorio — mislim brojčano, a ne [različit] po volji. Jer tvrdim da On nikada i ni u jednom trenutku nije učinio ništa što Onaj koji je stvorio svet — iznad koga nema drugoga Boga — nije želeo da On i čini i čime se bavi.

Trifon: Dokaži sada da je tako, da bismo se i mi složili s tobom. Jer ne razumemo da tvrdiš da je On učinio ili rekao išta protivno volji Tvorca svega.

Justin: Pismo koje sam upravo naveo učiniće ti to jasnim. Ono glasi: „I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja, I zatre one gradove i svu onu ravan“ Postanje 19:23

Četvrti od onih koji su ostali sa Trifonom: Mora se, dakle, nužno reći da je jedan od dvojice anđela koji su otišli u Sodomu, a koga Mojsije u Pismu naziva Gospodom, različit od Onoga koji je takođe Bog i koji se javio Avrahamu.

Justin: Nije samo na tom osnovu nužno bezuslovno priznati da Sveti Duh naziva Gospodom nekoga drugog pored Onoga koji se smatra Tvorcem svega; ne samo [zbog onoga što je rečeno] preko Mojsija, nego i [zbog onoga što je rečeno] preko Davida. Jer je preko njega napisano: „Reče Gospod Gospodu mojemu: Sjedi meni s desne strane dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojima.“ kao što sam već naveo. I opet, drugim rečima: „Prijesto je tvoj, Bože, vječan i nepokolebljiv; skiptar je carstva tvojega skiptar pravičnosti. Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.“ Ako, dakle, tvrdiš da Sveti Duh naziva nekoga drugog Bogom i Gospodom, pored Oca svega i Njegovog Hrista, odgovori mi; jer se obavezujem da ću ti iz samih Pisama dokazati da Onaj koga Pismo naziva Gospodom nije jedan od dvojice anđela koji su otišli u Sodomu, nego Onaj koji je bio s njima i koji se naziva Bogom, a koji se javio Avrahamu.

Trifon: Dokaži to; jer, kao što vidiš, dan odmiče, a mi nismo spremni za tako opasne odgovore; budući da još nikada nismo čuli nijednog čoveka koji istražuje, ispituje ili dokazuje ove stvari; niti bismo podneli tvoj razgovor da nisi sve upućivao na Pisma: jer si veoma revnostan u navođenju dokaza iz njih; i mišljenja si da nema Boga iznad Tvorca svega.

Justin: Znaš, dakle, da Pismo kaže: „Tada reče Gospod Avramu: Što se smije Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarjela? Ima li što teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.“ Postanje 18:13-14 A nakon kratkog razmaka: „Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; i Avram pođe s njima da ih isprati. A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,“ Postanje 18:16-17 I opet, malo dalje, ovako kaže: „I reče Gospod: Vika je u Sodomu i Gomori velika, i grijeh je njihov grdan. Zato ću sići da vidim eda li sve čine kao što vika dođe preda me; ako li nije tako da znam. I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom, I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednoga s nepravednim?“ Postanje 18:20-23

I tako dalje, jer ne smatram umesnim da ponovo pišem iste reči, budući da sam ih sve već zapisao, nego ću po potrebi navesti one kojima sam Trifonu i njegovim pratiocima utvrdio dokaz. Zatim sam prešao na ono što sledi, gde su zapisane ove reči:

Justin: „I Gospod otide svršivši razgovor s Avramom; a Avram se vrati na svoje mjesto.“ „A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot sjeđaše na vratima Sodomskim“ Postanje 18:33, Postanje 19:1 i ono što sledi sve do: „A ona dva čovjeka digoše ruke, i uvukoše Lota k sebi u kuću, i zatvoriše vrata.“ Postanje 19:10 i ono što sledi do:

„A on stade oklijevati, te ljudi uzeše za ruku njega i ženu njegovu i dvije kćeri njegove, jer ga bješe žao Gospodu, i izvedoše ga i pustiše iza grada. I kad ih izvedoše napolje, reče jedan: Izbavi dušu svoju i ne obziri se natrag, i u cijeloj ovoj ravni da nijesi stao; bježi na ono brdo da ne pogineš. A Lot im reče: Nemoj, Gospode! Gle, sluga tvoj nađe milosti pred tobom, i milost je tvoja prevelika koju mi učini sačuvavši mi život; ali ne mogu uteći na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem. Eno grad blizu; onamo se može uteći, a mali je; da bježim onamo; ta mali je, te ću ostati živ. A on mu reče: Eto, poslušaću te i za to, i neću zatrti grada za koji reče. Brže bježi onamo; jer ne mogu činiti ništa dokle ne stigneš onamo. Zato se prozva onaj grad Sigor. I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja, I zatre one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski.“ Postanje 19:16-25

Justin: (Nakon još jedne pauze.) A zar sada niste uvideli, prijatelji moji, da je jedan od trojice, koji je i Bog i Gospod i služi Onome koji je na nebesima, Gospod nad dvojicom anđela? Jer kada su [anđeli] otišli u Sodomu, On je ostao i razgovarao sa Avrahamom rečima koje je Mojsije zapisao; a kada je nakon razgovora otišao, Avraham se vratio na svoje mesto. A kada je došao [u Sodomu], sa Lotom više nisu razgovarala dva anđela, nego On sam, kao što Pismo jasno pokazuje; i On je Gospod koji je primio nalog od Gospoda koji [ostaje] na nebesima, to jest od Tvorca svega, da na Sodomu i Gomoru navede [sudove] koje Pismo ovako opisuje: „Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja“

Poglavlje 57. Jevrejin prigovara: zašto se kaže da je jeo, ako je Bog? Justinov odgovor

Trifon: (Kada sam zaćutao.) Očigledno je da nas Pismo primorava da to priznamo; ali postoji stvar oko koje smo s pravom u nedoumici — naime, ono što je rečeno u smislu da je [Gospod] jeo ono što je Avraham pripremio i pred njega postavio; a i ti bi to priznao.

Justin: Pisano je da su jeli; i ako verujemo da se kaže da su jela trojica, a ne samo dvojica — koji su zaista bili anđeli i koji se hrane na nebesima, kao što nam je očigledno, iako se ne hrane hranom sličnom onoj koju upotrebljavaju smrtnici — (jer o hrani mane koja je održavala vaše očeve u pustinji Pismo ovako govori: da su jeli anđeosku hranu): [ako verujemo da su trojica jela], onda bih rekao da Pismo, koje tvrdi da su jeli, ima isto značenje kao kada bismo za vatru rekli da je sve proždrala; ipak se time ne razume sa sigurnošću da su jeli, žvaćući zubima i vilicama. Tako da ni ovde ne treba da budemo u nedoumici ni oko čega, ako smo makar i malo upoznati sa figurativnim načinima izražavanja i sposobni da se uzdignemo iznad njih.

Trifon: Moguće je da se [pitanje] o načinu jedenja tako objasni: [to jest, način] na koji je pisano da su uzeli i jeli ono što je Avraham pripremio; tako da sada možeš da nastaviš i objasniš nam kako je ovaj Bog koji se javio Avrahamu, i koji služi Bogu Tvorcu svega, rođen od Device, postao čovek, istih strasti kao i svi, kao što si ranije rekao.

Justin: Dozvoli mi najpre, Trifone, da o ovome sakupim još neke dokaze, kako bi ti, njihovim velikim brojem, bio uveren u [istinitost] toga, a potom ću objasniti ono što tražiš.

Trifon: Čini kako ti se čini dobro; jer ću biti potpuno zadovoljan.

Poglavlje 58. Isto se dokazuje iz viđenja koja su se javila Jakovu

Justin: Nameravam da ti navedem Pisma, ne zato što bih želeo da samo vešto izlažem reči; jer ne posedujem takvu sposobnost, nego mi je jedino Božja milost darovana za razumevanje Njegovih Pisama, a podstičem sve da te milosti postanu učesnici slobodno i obilno, kako, usled njenog nedostatka, ne bi navukli osudu na sudu koji će Bog, Tvorac svega, održati kroz moga Gospoda Isusa Hrista.

Trifon: Ono što činiš dostojno je obožavanja Boga; ali mi se čini da glumiš neznanje kada kažeš da ne poseduješ zalihu veštih reči.

Justin: Neka bude tako, kad već tako misliš; ipak sam uveren da govorim istinu. Ali obrati pažnju, da bih sada radije izneo preostale dokaze.

Trifon: Nastavi.

Justin: Ponovo je preko Mojsija zapisano, braćo moja, da se Onaj koji se naziva Bogom i koji se javio patrijarsima naziva i Anđelom i Gospodom, da biste iz toga razumeli da On služi Ocu svega, kao što ste već priznali, i da biste ostali čvrsti, uvereni dodatnim dokazima. Reč Božja, dakle, [zapisana] preko Mojsija, govoreći o Jakovu, unuku Avrahamovom, ovako govori:

„Jer kad se upaljivaše stoka, podigoh oči svoje i vidjeh u snu, a to ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze bijahu šareni, s biljegama prutastim i kolastim. A anđeo Gospodnji reče mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: Evo me. A on reče: Podigni sad oči svoje i gledaj: ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze, šareni su, s biljegama prutastim i kolastim; jer vidjeh sve što ti čini Lavan. Ja sam Bog od Vetilja, gdje si prelio kamen i učinio mi zavjet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju.“ Postanje 31:10-13

I opet, drugim rečima, govoreći o istom Jakovu, ovako kaže:

„I po noći usta, i uze obje žene i dvije robinje i jedanaestoro djece svoje; i prebrodi brod Javok. A pošto njih uze i prevede preko potoka, preturi i ostalo što imaše. A kad osta Jakov sam, tada se jedan čovjek rvaše s njim do zore. I kad vidje da ga ne može savladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovjek rvaše s njim. Pa onda reče: Pusti me, zora je. A Jakov mu reče: Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš. A čovjek mu reče: Kako ti je ime? A on odgovori: Jakov. Tada mu reče: Otsele se nećeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junački borio i s Bogom i s ljudima, i odolio si. A Jakov zapita i reče: Kaži mi kako je tebi ime. A on reče: Što pitaš kako mi je ime? I blagoslovi ga ondje. I Jakov nadjede ime onomu mjestu Fanuil; jer, veli, Boga vidjeh licem k licu, i duša se moja izbavi.“ Postanje 32:22-30

I opet, drugim izrazima, govoreći o istom Jakovu, kaže sledeće:

„I Jakov i sva čeljad što bijaše s njim dođoše u Luz u zemlji Hananskoj, a to je Vetilj. I ondje načini žrtvenik, i nazva ono mjesto: Bog Vetiljski, jer mu se ondje javi Bog kad je bježao od brata svojega. Tada umrije Devora, dojkinja Revekina, i pogreboše je ispod Vetilja pod hrastom, koji nazva Jakov Alon-Vakut. I javi se Bog Jakovu opet, pošto izide iz Padan-Arama, i blagoslovi ga, I reče mu Bog: Ime ti je Jakov; ali se odsad nećeš zvati Jakov, nego će ti ime biti Izrailj. I nadjede mu ime Izrailj.“ Postanje 35:6-10

On se naziva Bogom, i On jeste i biće Bog.

A kada su se svi složili po tim osnovama, nastavio sam:

Štaviše, smatram nužnim da vam ponovim reči koje pripovedaju kako je Onaj koji je i Anđeo i Bog i Gospod, koji se javio kao čovek Avrahamu, i koji se u ljudskom obličju rvao s Jakovom, bio od njega viđen kada je bežao od svog brata Isava. One glase: „A Jakov otide od Virsaveje idući u Haran. I dođe na jedno mjesto, i ondje zanoći, jer sunce bješe zašlo; i uze kamen na onom mjestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mjestu. I usni, a to ljestve stajahu na zemlji, a vrhom ticahu u nebo, i gle, anđeli Božji po njima se penjahu i slažahu; I gle, na vrhu stajaše Gospod i reče: Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov; tu zemlju na kojoj spavaš tebi ću dati i sjemenu tvojemu; I sjemena će tvojega biti kao praha na zemlji, te ćeš se raširiti na zapad i na istok i na sjever i na jug, i svi narodi na zemlji blagosloviće se u tebi i u sjemenu tvojem. I evo, ja sam s tobom, i čuvaću te kuda god pođeš, i dovešću te natrag u ovu zemlju, jer te neću ostaviti dokle god ne učinim što ti rekoh. A kad se Jakov probudi od sna, reče: Zacijelo je Gospod na ovom mjestu; aja ne znah. I uplaši se i reče: Kako je strašno mjesto ovo! Ovdje je doista kuća Božja, i ovo su vrata nebeska. I usta Jakov ujutru rano, i uze kamen što bješe metnuo sebi pod glavu, i utvrdi ga za spomen i preli ga uljem. I prozva ono mjesto Vetilj, a pređe bješe ime onome gradu Luz.“

Poglavlje 59. Bog različit od Oca razgovarao je s Mojsijem

Justin: Dozvolite mi, dalje, da vam iz knjige Izlaska pokažem kako se isti Onaj, koji je i Anđeo, i Bog, i Gospod, i čovek, i koji se u ljudskom obličju javio Avrahamu i Isaku, javio u plamenu ognja iz kupine i razgovarao s Mojsijem.

A pošto rekoše da će slušati radosno, strpljivo i željno, nastavio sam:

Ove reči nalaze se u knjizi koja nosi naslov Izlazak: „A poslije mnogo vremena umrije car Misirski; i uzdisahu od nevolje sinovi Izrailjevi i vikahu; a vika njihova usled nevolje dođe do Boga.“ Izlazak 2:23 i tako dalje, sve do: „Idi, i skupi starješine Izrailjske, pa im reci: Gospod Bog otaca vaših javi mi se, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, govoreći: Doista obidoh vas, i vidjeh kako vam je u Misiru.“ Izlazak 3:16

Uz ove reči, nastavio sam: Jeste li uvideli, gospodo, da upravo taj Bog o kome Mojsije govori kao o Anđelu koji mu je govorio u plamenu ognja, objavljuje Mojsiju da je On Bog Avrahamov, Isakov i Jakovljev?

Poglavlje 60. Mišljenja Jevreja o Onome koji se javio u kupini

Trifon: To ne uviđamo iz odlomka koji si naveo, nego [samo ovo], da je u plamenu ognja bio anđeo koji se javio, a da je s Mojsijem razgovarao Bog; tako da su zaista bile dve ličnosti zajedno, anđeo i Bog, koje su se javile u tom viđenju.

Justin: Čak i da je tako, prijatelji moji, da su anđeo i Bog bili zajedno u viđenju koje je Mojsije video, ipak, kao što vam je već dokazano prethodno navedenim odlomcima, neće Tvorac svega biti taj Bog koji je Mojsiju rekao da je On Bog Avrahamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev, nego će to biti Onaj za koga vam je dokazano da se javio Avrahamu, služeći volji Tvorca svega, i isto tako izvršavajući Njegovu odluku u sudu nad Sodomom; tako da, čak i ako je onako kako kažeš, da su bila dvojica — anđeo i Bog — onaj ko ima i najmanje razuma neće se usuditi da tvrdi da je Tvorac i Otac svega, napustivši sve nadnebeske stvari, bio vidljiv na malom delu zemlje.

Trifon: Budući da je prethodno dokazano da je Onaj koji se naziva Bogom i Gospodom, i koji se javio Avrahamu, primio od Gospoda koji je na nebesima ono što je naneo zemlji Sodomskoj, čak i ako je anđeo pratio Boga koji se javio Mojsiju, uvidećemo da Bog koji je s Mojsijem razgovarao iz kupine nije bio Tvorac svega, nego Onaj za koga je pokazano da se objavio Avrahamu, i Isaku, i Jakovu; koji se takođe naziva i shvata kao Anđeo Boga, Tvorca svega, jer ljudima objavljuje zapovesti Oca i Tvorca svega.

Justin: Sada ću ti, Trifone, zasigurno pokazati da se, u viđenju Mojsijevom, jedino taj isti Onaj koji se naziva Anđelom, i koji jeste Bog, javio Mojsiju i s njim razgovarao. Jer Pismo ovako kaže: „I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagorijeva. I Mojsije reče: Idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagorijeva kupina. A Gospod, kad ga vidje gdje ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine i reče: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me.“ Izlazak 3:2-4 Na isti način, dakle, na koji Pismo naziva Anđelom Onoga koji se javio Jakovu u snu, a zatim [kaže] da je isti Anđeo koji se javio u snu govorio s njim, Postanje 35:7 rekavši: „jer mu se ondje javi Bog kad je bježao od brata svojega.“ i [opet] kaže da je, u sudu koji je zadesio Sodomu u danima Avrahamovim, Gospod naneo kaznu Gospoda koji [prebiva] na nebesima — tako i ovde Pismo, objavljujući da se Anđeo Gospodnji javio Mojsiju, a zatim objavljujući da je on Gospod i Bog, govori o istom Onome za koga mnogim već navedenim svedočanstvima objavljuje da služi Bogu, koji je iznad sveta, iznad koga nema drugoga [Boga].

Poglavlje 61. Mudrost je rođena od Oca, kao vatra od vatre

Justin: Navešću vam još jedno svedočanstvo, prijatelji moji, iz Svetog pisma, da je Bog rodio PRE SVIH STVORENJA Početak, [koji je bio] izvesna razumna sila [koja proishodi] IZ NJEGA SAMOGA, koga Sveti Duh naziva čas Slavom Gospodnjom, čas Sinom, pa opet Mudrošću, pa opet Anđelom, zatim Bogom, a onda Gospodom i Logosom; a drugom prilikom naziva sebe Vojvodom, kada se u ljudskom obličju javio Isusu, sinu Navovom (Nunovom). Jer se svim tim imenima može nazvati, budući da služi volji Očevoj i budući da je od Oca rođen činom volje; kao što vidimo da biva i među nama: jer kada izgovorimo neku reč, mi tu reč rađamo; ali ne odsecanjem, tako da bi se umanjila reč [koja ostaje] u nama kada je izgovorimo: i baš kao što vidimo da biva i sa vatrom, koja se ne umanjuje kada je zapalila [drugu], nego ostaje ista; a ono što je njome zapaljeno takođe se pokazuje da postoji samo po sebi, ne umanjujući ono od čega je zapaljeno. Reč Mudrosti, koji je i sam ovaj Bog rođen od Oca svih stvari, i Reč, i Mudrost, i Sila, i Slava Roditeljeva, posvedočiće mi kada kroz Solomona govori sledeće:

Ako vam objavim šta se svakodnevno zbiva, prizvaću u sećanje događaje od večnosti i razmotriti ih. Gospod me je stvorio kao početak puteva svojih za dela svoja. Od večnosti me je utvrdio u početku, pre nego što je načinio zemlju, i pre nego što je načinio bezdane, pre nego što su izvori voda potekli, pre nego što su gore bile utvrđene. Pre svih brda on me rađa. Bog je načinio polje, i pustinju, i najviša naseljena mesta pod nebom. Kada je pripremao nebesa, ja sam bila s njim, i kada je postavljao presto svoj na vetrove: kada je učvršćivao visoke oblake i osiguravao izvore bezdana, kada je postavljao temelje zemlji, ja sam bila s njim uređujući. Ja sam bila ono čemu se on radovao; svakodnevno i u svako vreme naslađivala sam se licem njegovim, jer se on radovao dovršenju naseljenog sveta i naslađivao se sinovima ljudskim. Sada, dakle, sine, poslušaj me. Blažen je čovek koji me sluša, i smrtnik koji drži puteve moje, bdijući svakodnevno na vratima mojim, čuvajući dovratke ulazaka mojih. Jer izlasci moji su izlasci života, i [moja] volja pripremljena je od Gospoda. Ali oni koji greše protiv mene, ogrešuju se o svoje sopstvene duše; a oni koji mrze mene ljube smrt.

Poglavlje 62. Reči Načinimo čoveka slažu se sa svedočanstvom Priča Solomonovih

Justin: I istu misao, prijatelji moji, izrazila je reč Božja [zapisana] preko Mojsija, kada nam je ukazala, s obzirom na Onoga na koga je ukazala, da Bog pri stvaranju čoveka govori sa potpuno istom namerom, sledećim rečima: ‘Načinimo čoveka po obličju svome i podobiju. I neka vladaju ribama morskim, i pticama nebeskim, i stokom, i svom zemljom, i svim gmizavcima što gmižu po zemlji. I stvori Bog čoveka: po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog i reče: Rastite i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njome.’ A da ne biste izmenili [snagu] upravo navedenih reči i ponavljali ono što tvrde vaši učitelji — bilo da je Bog rekao sebi samome: ‘Načinimo’, kao što i mi, kada se spremamo da nešto učinimo, često kažemo sebi: ‘hajde da načinimo’; bilo da je Bog govorio elementima, to jest zemlji i drugim sličnim materijama od kojih je, kako verujemo, čovek bio sazdan: ‘Načinimo’ — navešću ponovo reči koje je izneo sam Mojsije, iz kojih neosporno možemo naučiti da je [Bog] razgovarao sa nekim ko je brojčano bio različit od njega samoga, i takođe razumno Biće. Ovo su te reči: ‘I reče Bog: Gle, Adam postade kao jedan od nas, da zna dobro i zlo.’ Postanje 3:22 Rekavši, dakle, ‘kao jedan od nas’, [Mojsije] je objavio da [postoji izvestan] broj ličnosti povezanih jedna s drugom, i da ih je najmanje dve. Jer ne bih rekao da je dogma one jeresi za koju se kaže da je među vama istinita, niti da njeni učitelji mogu dokazati da je [Bog] govorio anđelima, ili da je ljudsko telo bilo delo anđela. Ali ovo Potomstvo, koje je zaista izvedeno iz Oca, bilo je s Ocem PRE SVIH STVORENJA, i Otac je opštio s njim; kao što je i Sveto pismo kroz Solomona razjasnilo, da je Onaj koga Solomon naziva Mudrošću rođen kao Početak PRE SVIH NJEGOVIH STVORENJA i kao Potomstvo od Boga, koji je istu tu stvar objavio i u otkrivenju datom Isusu, sinu Navovom (Nunovom). Poslušajte, dakle, sledeće iz knjige Isusa Navina, da bi vam postalo očigledno ono što govorim; a glasi ovako: ‘I dogodi se, kada Isus beše blizu Jerihona, podiže oči svoje i vide čoveka gde stoji prema njemu. I pristupi mu Isus i reče: Jesi li naš ili naših protivnika? A on mu reče: Ja sam Vojvoda vojske Gospodnje: sada dođoh. I pade Isus licem na zemlju i reče mu: Gospode, šta zapovedaš sluzi svome? A Vojvoda Gospodnji reče Isusu: Izuj obuću sa nogu svojih; jer je mesto na kome stojiš sveto tlo. A Jerihon beše zatvoren i utvrđen, i niko iz njega ne izlažaše. I reče Gospod Isusu: Gle, dajem u ruku tvoju Jerihon, i cara njegovog, [i] junake njegove.’

Poglavlje 63. Dokazuje se da se ovaj Bog ovaplotio

Trifon: Ova tačka mi je snažno dokazana, i mnogim dokazima, prijatelju moj. Preostaje, dakle, da se dokaže da je pristao da postane čovek od Device, po volji Oca svoga; i da bude raspet, i da umre. Dokaži takođe jasno da je posle toga vaskrsao i uzašao na nebo.

Justin: I to sam već pokazao u ranije navedenim rečima proroštava, prijatelji moji; a prizivajući ih u sećanje i izlažući ih radi vas, nastojaću da vas navedem da se i u ovoj stvari složite sa mnom. Odlomak, dakle, koji Isaija beleži: ‘Ko će objaviti rod njegov? Jer se život njegov uzima sa zemlje,’ Isaija 53:8 — zar vam se ne čini da se odnosi na Onoga koji, nemajući poreklo od ljudi, beše, kako je rečeno, predat na smrt od Boga zbog prestupa naroda? — o čijoj je krvi Mojsije (kao što sam ranije pomenuo), govoreći u priči, rekao da će oprati haljine svoje u krvi grožđa; jer krv njegova nije potekla od semena čovekovog, nego od volje Božje.

A zatim, ono što je rečeno preko Davida: ‘U sjaju svetosti tvoje rodio sam te iz utrobe, pre zvezde Danice. Zakleo se Gospod i neće se pokajati: ti si sveštenik doveka, po redu Melhisedekovom,’ — zar vam to ne objavljuje da [je bio] od davnina, i da je Bog i Otac svih stvari nameravao da on bude rođen iz ljudske utrobe? A govoreći drugim rečima, koje su takođe već navedene, [kaže]: ‘Presto tvoj, o Bože, jeste u vekove vekova: žezlo pravosti jeste žezlo carstva tvoga. Zavoleo si pravednost i omrznuo bezakonje: stoga te je Bog, i to tvoj Bog, pomazao uljem radosti više nego drugove tvoje. [Pomazao te je] smirnom, i uljem, i kasijom iz haljina tvojih, iz dvorova od slonovače, čime te obradovaše. Kćeri careva jesu tebi na čast. Carica stade tebi s desne strane, odevena u haljine izvezene zlatom. Čuj, kćeri, i vidi, i prigni uho svoje, i zaboravi narod svoj i dom oca svoga; i car će poželeti lepotu tvoju: jer on je Gospod tvoj, i njega ćeš obožavati.’ Stoga ove reči izričito svedoče da mu svedoči Onaj koji je ove stvari ustanovio, kao dostojnome obožavanja, kao Bogu i kao Hristu. Štaviše, da reč Božja govori onima koji veruju u njega kao jednoj duši, i jednoj sinagogi, i jednoj crkvi, kao kćeri; da se tako obraća crkvi koja je potekla od njegovog imena i učestvuje u njegovom imenu (jer se svi mi zovemo hrišćani), jasno je objavljeno na isti način u sledećim rečima, koje nas takođe uče da zaboravimo [svoje] stare praotačke običaje, kada ovako govore: ‘Čuj, kćeri, i vidi, i prigni uho svoje; zaboravi narod svoj i dom oca svoga, i car će poželeti lepotu tvoju: jer on je Gospod tvoj, i njega ćeš obožavati.’

Ima još!

Poglavlje 100. U kom smislu se Hristos [naziva] Jakovom, i Izrailjem, i Sinom čovečjim

Justin: Zatim ono što sledi — ‘A ti, hvalo Izrailjeva, obitavaš u svetom mestu’ — objavilo je da će učiniti nešto dostojno hvale i divljenja, jer je trebalo da vaskrsne iz mrtvih trećeg dana posle raspeća; a to je dobio od Oca. Jer sam već pokazao da se Hristos naziva i Jakovom i Izrailjem; i dokazao sam da nije samo u blagoslovu Josifa i Jude tajanstveno objavljeno ono što se na njega odnosi, nego je i u jevanđelju zapisano da je rekao: ‘Sve mi je predao Otac moj’, i: ‘Niko ne poznaje Oca do Sin; niti Sina do Otac, i oni kojima Sin htedne otkriti.’ Matej 11:27 Shodno tome, on nam je otkrio sve što smo njegovom milošću razumeli iz Svetog pisma, tako da znamo da je on prvorođeni od Boga, i da je PRE SVIH STVORENJA; isto tako da je Sin patrijaraha, budući da je uzeo telo od Device iz njihove porodice i pristao da postane čovek bez lepote, obeščašćen i podložan stradanju. Otuda je, među svojim rečima, rekao kada je govorio o svojim budućim stradanjima: ‘Sin čovečji mora mnogo postradati, i biti odbačen od fariseja i književnika, i biti raspet, i trećeg dana vaskrsnuti.’ Matej 16:21 Rekao je, dakle, da je Sin čovečji, bilo zbog svog rođenja od Device, KOJA JE BILA, kao što rekoh, IZ PORODICE DAVIDOVE i Jakovljeve, i Isakove, i Avraamove; bilo zato što je Adam bio otac i njemu samome i onima koji su prvi nabrojani, od kojih Marija vodi poreklo. Jer znamo da su očevi žena isto tako očevi one dece koju njihove kćeri rađaju. Jer je [Hristos] jednog od svojih učenika — ranije poznatog po imenu Simon — nazvao Petrom; pošto je ovaj prepoznao da je on Hristos Sin Božji, po otkrivenju Oca njegovog: i pošto nalazimo zabeleženo u memoarima njegovih apostola da je on Sin Božji, i pošto ga nazivamo Sinom, razumeli smo da je PROISHODIO PRE SVIH STVORENJA od Oca njegovom silom i voljom (jer se u spisima proroka oslovljava na ovaj ili onaj način kao Mudrost, i Dan, i Istok, i Mač, i Kamen, i Žezlo, i Jakov, i Izrailj); i da je postao čovek od Device, da bi neposlušnost koja je potekla od zmije bila uništena na isti onaj način na koji je i nastala. Jer Eva, koja beše devica i neoskvrnjena, začevši reč zmijinu, rodi neposlušnost i smrt. Ali Devica Marija primi veru i radost, kada joj anđeo Gavrilo objavi radosnu vest da će Duh Gospodnji sići na nju i sila Svevišnjega je zaseniti: stoga je i Sveto koje se od nje rodi Sin Božji; a ona odgovori: ‘Neka mi bude po reči tvojoj.’ Luka 1:38 I od nje se rodio Onaj na koga se, kao što smo dokazali, odnose tolika mesta Svetog pisma, i preko koga Bog uništava i zmiju i one anđele i ljude koji su njoj slični; a onima koji se kaju za svoju zloću i veruju u njega daruje izbavljenje od smrti. (Poglavlja 89-108)

Poglavlje 126. Različita imena Hrista prema obema prirodama. Pokazuje se da je on Bog i da se javljao patrijarsima

Justin: Ali da si znao, Trifone, ko je Onaj koji se čas naziva Anđelom velikog saveta, a Čovekom kod Jezekilja, i sličnim Sinu čovečjem kod Danila, i Detetom kod Isaije, i Hristom i Bogom kojeg treba obožavati kod Davida, i Hristom i Kamenom kod mnogih, i Mudrošću kod Solomona, i Josifom i Judom i Zvezdom kod Mojsija, i Istokom kod Zaharije, i Stradalnikom i Jakovom i Izrailjem opet kod Isaije, i Mladicom, i Cvetom, i Kamenom ugaonim, i Sinom Božjim, ne bi hulio na Onoga koji je sada došao, i rodio se, i postradao, i uzašao na nebo; koji će i opet doći, i tada će zaplakati vaših dvanaest plemena. Jer da si razumeo ono što su napisali proroci, ne bi poricao da je on Bog, Sin jedinoga, nerođenoga, neizrecivoga Boga. Jer Mojsije negde u Izlasku kaže sledeće: ‘Gospod govoraše Mojsiju i reče mu: Ja sam Gospod, i javio sam se Avraamu, Isaku i Jakovu, kao njihov Bog; a ime svoje nisam im otkrio, i ustanovio sam savez svoj s njima.’ I tako opet kaže: ‘Čovek se rvao s Jakovom’, i tvrdi da je to bio Bog; pripovedajući da je Jakov rekao: ‘Video sam Boga licem u lice, i sačuvao se život moj.’ I zabeleženo je da je mesto gde se s njim rvao, gde mu se javio i blagoslovio ga, nazvao Licem Božjim (Fanuil). A Mojsije kaže da se Bog javio i Avraamu kod hrasta u Mamriji, kada je sedeo na vratima šatora svoga u podne. Zatim nastavlja: ‘I podiže oči svoje i pogleda, i gle, tri čoveka stajahu pred njim; i kada ih vide, potrča im u susret.’ Postanje 18:2 Malo zatim, jedan od njih obećava sina Avraamu: ‘Zašto se nasmeja Sara, govoreći: Zar ću zaista roditi dete, a stara sam? Zar je Bogu išta nemoguće? U određeno vreme vratiću se, po vremenu života, i Sara će imati sina. I odoše od Avraama.’ Opet o njima govori ovako: ‘I ustadoše ljudi odatle i pogledaše prema Sodomu.’ Postanje 18:16 Zatim Avraamu govori Onaj koji beše i jeste: ‘Neću sakriti od Avraama, sluge svoga, ono što nameravam da učinim.’ Postanje 18:17

A ono što sledi u spisima Mojsijevim naveo sam i objasnio:

Iz čega sam pokazao da je Onaj koji je opisan kao Bog i koji se javio Avraamu, Isaku i Jakovu, i ostalim patrijarsima, postavljen pod vlašću Oca i Gospoda, i da služi njegovoj volji.

Zatim sam nastavio da kažem ono što ranije nisam rekao:

I tako, kada je narod poželeo da jede meso, a Mojsije izgubio veru u Onoga koji se i tamo naziva Anđelom, i koji je obećao da će im Bog dati do sitosti, za Onoga koji je i Bog i Anđeo, poslat od Oca, opisano je da govori i čini ove stvari. Jer ovako kaže Sveto pismo: ‘I reče Gospod Mojsiju: Zar ruka Gospodnja neće biti dovoljna? Znaćeš sada hoće li te reč moja sakriti ili neće.’ Brojevi 11:23 I opet, drugim rečima, ovako kaže: ‘Ali mi Gospod reče: Ti nećeš preći preko ovog Jordana: Gospod Bog tvoj, koji ide pred licem tvojim, on će istrebiti narode.’

Poglavlje 127. Ova mesta Svetog pisma ne odnose se na Oca, nego na Reč

Justin: Ove i druge takve izreke zabeležili su zakonodavac i proroci; i mislim da sam dovoljno izložio da, gde god Bog kaže, ‘Bog otide od Avraama,’ Postanje 18:22 ili: ‘Gospod govoraše Mojsiju,’ Izlazak 6:29 i ‘Gospod siđe da vidi kulu koju sinovi ljudski sagradiše,’ Postanje 11:5 ili kada ‘Bog zatvori Noja u kovčeg,’ Postanje 7:16 ne smete zamišljati da je sam nerođeni Bog sišao ili se popeo s nekog mesta. Jer neizrecivi Otac i Gospod svega niti je došao na neko mesto, niti hoda, niti spava, niti ustaje, nego ostaje na svom mestu, gde god ono bilo, brz da vidi i brz da čuje, nemajući ni očiju ni ušiju, nego budući neopisive moći; i on vidi sve, i zna sve, i niko od nas ne izmiče njegovom oku; i on se ne pokreće niti je ograničen na neko mesto u čitavom svetu, jer je postojao pre nego što je svet nastao. Kako bi, dakle, mogao s nekim razgovarati, ili ga neko videti, ili se javiti na najmanjem delu zemlje, kada narod na Sinaju nije mogao da pogleda ni na slavu ONOGA KOJI JE OD NJEGA POSLAT; a sam Mojsije nije mogao ući u šator koji je podigao, kada se ispunio slavom Božjom; i sveštenik nije mogao izdržati da stoji pred hramom kada je Solomon uneo kovčeg u dom u Jerusalimu koji je za njega sagradio? Stoga ni Avraam, ni Isak, ni Jakov, niti ijedan drugi čovek nije video Oca i neizrecivog Gospoda svega, pa i Hrista, nego [su videli] Onoga koji je po njegovoj volji bio njegov Sin, budući Bog, i Anđeo zato što je služio njegovoj volji; kome je takođe bilo po volji da se rodi kao čovek od Device; koji je takođe bio vatra kada je razgovarao sa Mojsijem iz kupine. Jer, ukoliko tako ne shvatimo Sveto pismo, moralo bi slediti da Otac i Gospod svega nije bio na nebu kada se dogodilo ono što je Mojsije zapisao: ‘I Gospod prosu na Sodom oganj i sumpor od Gospoda s neba.’ Postanje 19:24 i opet, kada je preko Davida ovako rečeno: ‘Podignite, knezovi, vrata svoja; i podignite se, vrata večna; i ući će Car slave;’ i opet, kada kaže: ‘Reče Gospod Gospodu mome: Sedi meni s desne strane, dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.’

Poglavlje 128. Reč nije poslata kao neživa sila, nego kao ličnost rođena iz Očeve suštine

Justin: A da je Hristos, budući Gospod, i Bog Sin Božji, i javljajući se nekada u sili kao Čovek, i Anđeo, i u slavi ognja kao u kupini, tako se pokazao i pri sudu izvršenom nad Sodomom, potpuno je pokazano onim što je rečeno.

Zatim sam još jednom ponovio sve što sam ranije naveo iz Izlaska, o viđenju u kupini i o davanju imena Isusu Navinu (Isusu), i nastavio:

I nemojte misliti, gospodo, da govorim suvišno kada ove reči često ponavljam: nego je to zato što znam da neki žele da preduhitre ove primedbe, i da kažu da se sila poslata od Oca svega, koja se javila Mojsiju, ili Avraamu, ili Jakovu, naziva Anđelom zato što je došla ljudima (jer su preko nje zapovesti Očeve objavljene ljudima); naziva se Slavom, zato što se ponekad javlja u viđenju koje se ne može podneti; naziva se Čovekom i ljudskim bićem, zato što se javlja zaodenuta u takve oblike kakvi su Ocu po volji; a nazivaju je Rečju, zato što donosi vesti od Oca ljudima: ali tvrde da je ta sila nedeljiva i neodvojiva od Oca, baš kao što kažu da je svetlost sunca na zemlji nedeljiva i neodvojiva od sunca na nebesima; kao što, kada ono zađe, i svetlost zalazi s njim; tako Otac, kada hoće, kažu oni, čini da njegova sila izbije, a kada hoće, čini da se vrati njemu samome. Na taj način, uče oni, načinio je anđele. Ali dokazano je da postoje anđeli koji uvek postoje i nikada se ne svode na onaj oblik iz koga su potekli. A da ova sila, koju proročka reč naziva Bogom, kao što je takođe obilato pokazano, i Anđelom, nije brojana [kao različita] samo po imenu, poput svetlosti sunca, nego je zaista nešto brojčano različito, ukratko sam raspravio u prethodnome; kada sam ustvrdio da je ova sila rođena od Oca, njegovom silom i voljom, ali ne odsecanjem, kao da je suština Očeva podeljena; jer sve druge stvari koje se razdeljuju i dele nisu iste posle kao pre deobe: i, primera radi, uzeo sam slučaj vatri zapaljenih od jedne vatre, za koje vidimo da su od nje različite, a ipak se ono od čega se mnoge mogu zapaliti nipošto ne umanjuje, nego ostaje isto.

Poglavlje 129. To se potvrđuje i drugim mestima Svetog pisma

Justin: A sada ću opet izgovoriti reči koje sam rekao u dokaz ove tačke. Kada Pismo kaže: ‘Gospod prosu oganj od Gospoda s neba’, proročka reč pokazuje da IH BEŠE DVOJE PO BROJU: Jedan na zemlji, za koga kaže da je sišao da vidi vapaj Sodoma; Drugi na nebu, koji je takođe Gospod Gospoda na zemlji, jer je Otac i Bog; uzrok njegove sile i toga što je Gospod i Bog. Opet, kada Sveto pismo beleži da je Bog u početku rekao: ‘Gle, Adam postade kao jedan od Nas,’ Postanje 3:22 i ovaj izraz, ‘kao jedan od Nas’, ukazuje na broj; a te reči ne dopuštaju figurativno značenje, kakvo im sofisti nastoje pripisati, koji nisu u stanju ni da kažu ni da razumeju istinu. I zapisano je u knjizi Mudrosti: ‘Ako bih vam pripovedao svakodnevne događaje, pazio bih da ih nabrojim od početka. Gospod me je stvorio kao početak puteva svojih za dela svoja. Od večnosti me je utvrdio u početku, pre nego što je uobličio zemlju, i pre nego što je načinio bezdane, i pre nego što su izvori voda potekli, pre nego što su gore bile postavljene; on me rađa pre svih brda.’

Kada sam ponovio ove reči, dodao sam:

Uviđate, slušaoci moji, ako obratite pažnju, da je Sveto pismo objavilo da je ovo Potomstvo rođeno od Oca PRE SVIH STVORENIH STVARI; a da je ono što je rođeno BROJČANO RAZLIČITO OD ONOGA KOJI RAĐA, svako će priznati. (Poglavlja 125-142)

SAŽETAK

Evo spiska biblijskih navoda koje Justin citira da bi dokazao da postoje dve različite Ličnosti opisane kao JHVH Bog, i da JHVH Bog koji se javljao kroz celu jevrejsku Bibliju nije Otac, nego Isus Hristos Sin u svom postojanju pre ovaploćenja: Postanje 1:26; 3:22; 18:1-33; 19:1-29; 21:9-12; 28:10-22; 31:10-13; 32:22-30; 35:6-10; Izlazak 3:1-16; Isus Navin 5:13-15; Psalam 45:1-11; 110:1-3; Priče Solomonove 8:22-36.

Justin jasno potvrđuje da Hristos nije stvorenje koje je nastalo sa stvaranjem. Naprotiv, Justin naglašeno tvrdi da je Hristos rođen iz samoga Oca pre svih stvorenja, budući da je upravo Isus u svom postojanju pre ovaploćenja bio Onaj koji je postavljen da započne stvaranje. Justin, dakle, nije verovao da je Hristos stvoreno biće, nego ga, naprotiv, proglašava nestvorenim, večnim Logosom (Rečju) Oca.

Ovo dodatno potvrđuje i to što Justin poistovećuje Hrista sa upravo onim JHVH koji se javljao patrijarsima i prorocima. Justin čak citira psalmiste da bi dokazao da je Isus upravo onaj JHVH nad vojskama koji se objavljuje u tim istim psalmima!

Poglavlje 36. ON DOKAZUJE DA SE HRISTOS NAZIVA GOSPODOM NAD VOJSKAMA

Trifon: Neka bude tako kako kažeš — naime, da je prorečeno da će Hristos postradati i biti nazvan kamenom; i da će posle svog prvog javljanja, u kome je najavljeno da će stradati, doći u slavi, i biti konačni Sudija svima, i večni Car i Sveštenik. A sada pokaži da li je ovaj čovek Onaj o kome su ta proroštva izrečena.

Justin: Kako želiš, Trifone, doći ću do tih dokaza koje tražiš na odgovarajućem mestu; ali sada ćeš mi dopustiti da najpre iznesem proroštva, što želim da učinim kako bih dokazao DA SE HRISTOS NAZIVA I BOGOM I GOSPODOM NAD VOJSKAMA, i Jakovom, u priči preko Svetoga Duha; a vaši tumači su, kao što Bog kaže, bezumni, jer kažu da se to odnosi na Solomona, a ne na Hrista, kada je uneo kovčeg svedočanstva u hram koji je sagradio. Psalam Davidov glasi ovako:

Gospodnja je zemlja i sve što je na njoj; vasiona i svi koji žive u njoj. Jer ju je on utemeljio na morima i postavio je na rekama. Ko će izaći na goru Gospodnju? Ili ko će stati na svetom mestu njegovom? Onaj ko je čistih ruku i čista srca: koji nije uzalud primio dušu svoju i nije se lukavo zakleo bližnjemu svome: on će primiti blagoslov od Gospoda i milost od Boga Spasitelja svoga. Ovo je rod onih koji traže Gospoda, koji traže lice Boga Jakovljevog. Podignite, knezovi, vrata svoja; i podignite se, vrata večna; i ući će Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod krepak i silan u boju. Podignite, knezovi, vrata svoja; i podignite se, vrata večna; i ući će Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod nad vojskama, on je Car slave.

Shodno tome, pokazano je da Solomon nije Gospod nad vojskama; nego, kada je naš Hristos vaskrsao iz mrtvih i uzašao na nebo, knezovima na nebu, po naredbi Božjoj, zapoveđeno je da otvore vrata nebeska, DA BI UŠAO ONAJ KOJI JE CAR SLAVE, i da bi, uzašavši, seo Ocu s desne strane dok ne položi neprijatelje za podnožje nogama njegovim, kao što je pokazano drugim psalmom. Jer kada su knezovi nebeski videli njega, neuglednog i obeščašćenog izgleda, i neslavnog, ne prepoznavši ga, upitaše: ‘Ko je taj Car slave?’ A Sveti Duh, bilo iz ličnosti Oca njegovog, bilo iz sopstvene ličnosti, odgovara im: ‘Gospod nad vojskama, on je taj Car slave.’ Jer će svako priznati da se niko od onih koji su upravljali vratima hrama u Jerusalimu ne bi usudio da za Solomona, mada beše tako slavan car, ili za kovčeg svedočanstva kaže: ‘Ko je taj Car slave?’

Poglavlje 37. Isto se dokazuje i drugim psalmima

Justin: Štaviše, u dijapsalmu četrdeset šestog psalma OVAKO SE UPUĆUJE NA HRISTA: ‘BOG UZIĐE UZ KLICANJE, GOSPOD UZ GLAS TRUBE. Pojte BOGU NAŠEM, pojte: pojte Caru našem, pojte; jer je Bog Car sve zemlje: pojte razumno. Bog caruje nad narodima. Bog sedi na svetom prestolu svome. Knezovi naroda sabraše se sa BOGOM AVRAAMOVIM, jer se silni Božji veoma uzvisiše na zemlji.’ A u devedeset osmom psalmu Sveti Duh vam prigovara I PRORIČE DA ĆE ONAJ ZA KOGA VI NE ŽELITE DA BUDE CAR BITI CAR I GOSPOD, i Samuilu, i Aronu, i Mojsiju, i, ukratko, svima ostalima. A reči psalma su ove:

Gospod caruje, neka se gneve narodi: [on je] onaj koji sedi na heruvimima, neka se zatrese zemlja. Gospod je velik na Sionu, i visok je nad svim narodima. Neka slave veliko ime tvoje, jer je strašno i sveto, i čast Cara ljubi sud. Ti si ustanovio pravičnost; sud i pravdu ti si izvršio u Jakovu. Uzvišujte Gospoda Boga našeg, i obožavajte podnožje nogu njegovih; jer je svet. Mojsije i Aron među sveštenicima njegovim, i Samuilo među onima koji prizivaju ime njegovo. Prizivahu (kaže Pismo) Gospoda, i on ih usliši. U stubu od oblaka govoraše im; jer čuvahu svedočanstva njegova i zapovest koju im dade. Gospode Bože naš, ti si ih uslišio: Bože, ti si im bio milostiv, i [ipak] osvećivao si se za sva dela njihova. Uzvišujte Gospoda Boga našeg, i obožavajte ga na svetoj gori njegovoj; jer je svet Gospod Bog naš. (Poglavlja 31-47)

Poglavlje 85. Dokazuje da je Hristos Gospod nad vojskama na osnovu Psalma 24 i na osnovu svoje vlasti nad demonima

Justin: Štaviše, neki od vas se usuđuju da proročanstvo koje glasi: „Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave.“ tumače kao da se ono isto tako odnosi na Jezekiju, a drugi među vama [tumače ga] o Solomonu; ali se ne može dokazati da se ono odnosi ni na ovoga potonjeg ni na onoga prvog, niti, ukratko, na bilo koga od vaših careva, već jedino na ovoga našeg Hrista, koji se pojavio bez lepote i bez slave, kao što rekoše Isaija i David i sva Pisma; KOJI JE GOSPOD NAD VOJSKAMA, po volji Oca koji mu je [to dostojanstvo] dodelio; koji je takođe ustao iz mrtvih i uzašao na nebo, kao što su Psalam i ostala Pisma pokazali kada su ga objavili KAO GOSPODA NAD VOJSKAMA; a u to se možete, ako hoćete, lako uveriti na osnovu događaja koji se zbivaju pred vašim očima. Jer svaki demon, kada se nad njim vrši egzorcizam u ime upravo ovoga Sina Božjeg— koji je Prvorođeni svake tvari, koji je postao čovek od Device, koji je stradao i bio raspet pod Pontijem Pilatom od strane vašeg naroda, koji je umro, koji je vaskrsao iz mrtvih i uzašao na nebo — biva savladan i pokoren. Ali ako isterujete bilo kog demona u ime bilo koga od onih koji behu među vama — bilo careva, bilo pravednika, bilo proroka, bilo patrijaraha — on vam neće biti podložan. Ali ako ga neko od vas isteruje u [ime] Boga Avramovog, i Boga Isakovog, i Boga Jakovljevog, možda će vam biti podložan.

Zaista, kao što rekoh, vaši egzorcisti se služe veštinom kada isteruju demone, baš kao što to čine i neznabošci, i koriste kađenja i bajanja. Ali da su to anđeli i sile kojima reč proročanstva preko Davida [zapoveda] da podignu vrata, kako bi Onaj koji je vaskrsao iz mrtvih, Isus Hristos, GOSPOD NAD VOJSKAMA, po volji Oca, mogao da uđe — to je reč Davidova isto tako pokazala; a nju ću vam ponovo prizvati u pažnju radi onih koji juče nisu bili s nama, a radi kojih, štaviše, sažimam mnogo toga što sam juče rekao. I sada, ako vam ovo kažem premda sam to već mnogo puta ponovio, znam da nije besmisleno tako postupati. Jer smešno bi bilo gledati sunce, mesec i ostale zvezde kako neprestano drže isti tok i dovode različita godišnja doba; i gledati onoga koji računa, a koga bi neko upitao koliko je dva puta dva, kako ne prestaje da iznova kaže da je četiri, zato što je već često rekao da je četiri; i isto tako i druge stvari, koje se pouzdano priznaju, kako se neprestano pominju i na isti način priznaju; a da ipak onaj ko svoje izlaganje zasniva na proročkim Pismima treba da ih ostavi i da se uzdrži od stalnog pozivanja na ista ta Pisma, zato što se misli da može izneti nešto bolje od Svetog pisma. Odlomak, dakle, kojim sam dokazao da Bog objavljuje da na nebu postoje i anđeli i vojske, jeste ovaj: „Hvalite Gospoda na nebesima, hvalite ga na visini. Hvalite ga, svi anđeli njegovi, hvalite ga, sve vojske njegove!“ (Poglavlja 69-88)

Evo psalama koje Justin pripisuje Isusu:

„Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vaseljena i sve što živi na njoj. Jer je on na morima osnova, i posred rijeka utvrdi je. Ko će izaći na goru Gospodnju, i ko će stati na svetom mjestu njegovu? U koga su čiste ruke i srce bezazleno, ko ne izriče imena njegova uzalud i ne kune se lažno. On će dobiti blagoslov od Gospoda, i milost od Boga spasa svojega. Takav je rod onijeh koji ga traže, i koji su radi stajati pred licem tvojim, Bože Jakovljev! Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod krjepak i silan, Gospod silan u boju. Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj car slave? Gospod nad vojskama; on je Car slave.“ Psalam 24:1-10 Legacy Standard Bible (LSB)

„Svi narodi, zaplještite rukama, pokliknite Bogu glasom radosnijem. Jer je Višnji Gospod strašan, car veliki nad svom zemljom. Pokori nam narode i plemena pod noge naše. Izbra nam dostojanje naše, krasotu Jakova, koji mu omilje. Ide Bog uz podvikivanje, Gospod uz glas trubni. Pojte Bogu, pojte; pojte caru našemu, pojte; Jer je Bog car od sve zemlje, pojte pjesmu. Bog caruje nad narodima; Bog sjedi na svetom prijestolu svom. Knezovi narodni sastavljaju se s narodom Boga Avramova. Jer su štitovi zemaljski Božiji. Da je uzvišen!“ Psalam 47:1-9 LSB

„Gospod caruje: neka strepe narodi; sjedi na heruvimima: nek se drma zemlja! Gospod je na Sionu velik, i visok nad svima narodima. Neka slave veliko i strašno ime tvoje; da je sveti! Neka slave silu cara koji ljubi pravdu. Ti si utvrdio pravdu; sud i pravdu ti si uredio u Jakovu. Uzvisujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se podnožju njegovu; da je sveti! Mojsije i Aron, sveštenici njegovi, i Samuilo jedan od onijeh koji prizivlju ime njegovo, prizivahu Boga, i on ih usliši. U stupu od oblaka govoraše njima; oni čuvaše zapovijesti njegove i uredbu koju im dade. Gospode, Bože naš, ti si ih uslišio; ti si im bio Bog blag i plaćao za djela njihova. Uzvisujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se na svetoj gori njegovoj, jer je sveti Gospod Bog naš.“ Psalam 99:1-9 LSB

Pripisujući ove odlomke Isusu, Justin je poistovetio Hrista sa JHVH nad vojskama, Carem slave, koji je upravo onaj Bog Izrailja kome su Mojsije i Aron služili kao njegovi sveštenici i čije su ime prizivali proroci poput Samuila.

A pošto je JHVH nestvoren, budući da njegovo postojanje nema početka,

„Gospode, ti si nam utočište od koljena do koljena. Prije nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vaseljena, i od vijeka i do vijeka ti si Bog.“ Psalam 90:1-2 LSB

„Gospod caruje. Obukao se u veličanstvo, obukao se Gospod u silu, i opasao se. Zato je vaseljena tvrda i neće se pomjeriti. Prijesto tvoj stoji od iskona; od vijeka ti si.“ Psalam 93:1-2 LSB

„Davno si postavio zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih. To će proći, a ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promijenićeš ih i promijeniće se. Ali ti si taj isti i godine tvoje neće isteći.“ Psalam 102:1, 12, 25-27 LSB

Ovo jednostavno potkrepljuje činjenicu da je Justin zastupao stav da je Hristos po prirodi nestvoren. U suprotnom, morali bismo pretpostaviti da je Justin mislio da je JHVH imao početak svoga postojanja, budući da je za njega Isus upravo onaj JHVH Bog Svemogući koji se objavljuje i proslavlja kroz celu jevrejsku Bibliju.