Justin Mučenik o večnom božanstvu Hrista

Budući da postoje unitarijanski jeretici koji sakate svedočanstvo ante-nikejskih otaca ne bi li dokazali da oni nisu bili trinitarci — poput hrišćanskog apologete drugog veka Justina Mučenika — odlučio sam da objavim svoj odgovor jednom Jehovinom svedoku koji je isto to činio protiv mene u jednoj facebook grupi, gde sam pokazao da je Justin zapravo bio trinitarac koji je verovao da je Isus večni Bog Jehova u telu. Sav naglasak je moj.

Kad smo već kod Justina, pogledajmo šta je podrazumevao pod rečju Anđeo i šta je zaista verovao o Isusu:

Poglavlje 56. BOG KOJI SE JAVIO MOJSIJU razlikuje se od Boga Oca

Justin: Mojsije, dakle, blaženi i verni sluga Božji, izjavljuje da Onaj koji se javio Avraamu pod hrastom u Mamriji JESTE BOG, poslat sa dva anđela u svojoj pratnji da sudi Sodomi OD DRUGOGA KOJI ZAUVEK PREBIVA U NADNEBESKIM PREDELIMA, nevidljiv za sve ljude, koji ni sa kim ne opšti lično, a za koga verujemo da je Tvorac i Otac svega; jer on ovako govori: „Poslije mu se javi Gospod u ravnici Mamrijskoj kad sjeđaše na vratima pred šatorom svojim u podne. Podigavši oči svoje, pogleda i, gle, tri čovjeka stajahu prema njemu. I ugledavši ih, potrča im u susret ispred vrata šatora svojega, i pokloni se do zemlje“ Postanje 18:1-2 „A sjutradan rano ustavši Avram, otide na mjesto gdje je stajao pred Gospodom; I pogleda na Sodom i Gomoru i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peći.“

I kada sam završio sa navođenjem ovih reči, upitao sam ih da li su ih razumeli. A oni rekoše da jesu razumeli, ali da navedeni odlomci ne pružaju nikakav dokaz da postoji bilo koji drugi Bog ili Gospod, niti da Sveti Duh tako govori, osim Tvorca svega.

Justin: Pokušaću da te uverim, pošto si razumeo Sveto pismo, [u istinitost] onoga što govorim — da postoji, I DA ĆE POSTOJATI, DRUGI BOG I GOSPOD podređen Tvorcu svega; KOJI SE TAKOĐE NAZIVA ANĐELOM, JER LJUDIMA OBJAVLJUJE SVE ONO ŠTO Tvorac svega — iznad koga nema drugog Boga — ŽELI DA IM OBJAVI…

Justin: Kada ti iz Svetog pisma ne bih mogao dokazati da je jedan od te trojice BOG, I DA SE NAZIVA ANĐELOM ZATO ŠTO, KAO ŠTO SAM VEĆ REKAO, DONOSI PORUKE ONIMA KOJIMA Bog, Tvorac svega, ŽELI [da poruke budu donete], onda bi u pogledu Onoga koji se javio Avraamu na zemlji u ljudskom obličju, na isti način kao i dva anđela koja su došla s Njim, A KOJI JE BIO BOG I PRE STVARANJA SVETA, bilo razumno da gajiš isto uverenje kakvo gaji ceo tvoj narod…

Justin: Vraćajući se Svetom pismu, nastojaću da te uverim da je Onaj za koga se kaže DA SE JAVIO AVRAAMU, I JAKOVU, I MOJSIJU, I KOJI SE NAZIVA BOGOM, različit od Onoga koji je sve načinio — brojčano, mislim, a ne [različit] po volji. Jer tvrdim da On nikada nije učinio ništa što Onaj koji je načinio svet — iznad koga nema drugog Boga — nije želeo da On i čini i da se time bavi…

Justin: Sveto pismo koje sam upravo naveo učiniće ti ovo jasnim. Ono glasi: „I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja, I zatre one gradove i svu onu ravan“ Postanje 19:23…

Justin: (Nakon još jedne pauze.) A zar sada niste zapazili, prijatelji moji, da je jedan od te trojice, KOJI JE I BOG I GOSPOD, i koji služi Onome koji je na nebesima, Gospod dvojice anđela? Jer kada su [anđeli] pošli u Sodomu, On je ostao i razgovarao sa Avraamom rečima koje je zapisao Mojsije; a kada je posle razgovora otišao, Avraam se vratio na svoje mesto. I kada je došao [u Sodomu], dvojica anđela nisu više razgovarala s Lotom, nego On sam, kao što Sveto pismo jasno pokazuje; I ON JE GOSPOD KOJI JE PRIMIO NALOG OD GOSPODA KOJI [prebiva] NA NEBESIMA, to jest od Tvorca svega, da na Sodomu i Gomoru navede [sudove] koje Sveto pismo opisuje ovim rečima: „Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja“ (http://www.newadvent.org/fathers/01285.htm)

U gornjem citatu Justin objašnjava da se Isus naziva Anđelom zato što prenosi poruke od Boga Oca, A NE ZATO ŠTO JE DUHOVNO STVORENJE PO IMENU MIHAILO! Zatim navodi Postanje 18:1-33 i 19:1-29 kako bi dokazao da je Isus Bog i Jehova koji se javio Avraamu kao čovek zajedno sa druga dva anđela, i koji je sveo oganj od drugoga za koga se kaže da je Jehova na nebesima.

Evo još nekoliko dragocenosti iz Justina Mučenika. U narednim citatima videćete kako Justin poistovećuje Isusa sa Bogom Avraamovim i Jehovom nad vojskama iz jevrejske Biblije:

Poglavlje 36. On dokazuje da se Hristos naziva Gospodom nad vojskama

Trifon: Neka bude tako kako kažeš — naime, da je prorečeno da će Hristos stradati i da će se nazvati kamenom; i da će posle svog prvog dolaska, u kome je najavljeno da će stradati, doći u slavi i biti konačni Sudija svima, i večni Car i Sveštenik. A sada pokaži da li je ovaj čovek Onaj o kome su ta proroštva izrečena.

Justin: Kako želiš, Trifone, doći ću do tih dokaza koje tražiš na odgovarajućem mestu; ali sada mi dopusti da najpre iznesem proroštva, što želim da učinim kako bih dokazao DA SE HRISTOS NAZIVA I BOGOM I GOSPODOM NAD VOJSKAMA, i Jakovom, u priči, od strane Svetog Duha; a vaši tumači su, kao što Bog kaže, bezumni, jer govore da se to odnosi na Solomona a ne na Hrista, kada je on uneo kovčeg svedočanstva u hram koji je sagradio. Davidov Psalam glasi ovako:

„Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vaseljena i sve što živi na njoj. Jer je on na morima osnova, i posred rijeka utvrdi je. Ko će izaći na goru Gospodnju, i ko će stati na svetom mjestu njegovu? U koga su čiste ruke i srce bezazleno, ko ne izriče imena njegova uzalud i ne kune se lažno. On će dobiti blagoslov od Gospoda, i milost od Boga spasa svojega. Takav je rod onijeh koji ga traže, i koji su radi stajati pred licem tvojim, Bože Jakovljev! Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod krjepak i silan, Gospod silan u boju. Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj car slave? Gospod nad vojskama; on je Car slave.“ Prema tome, pokazano je da Solomon nije Gospod nad vojskama; nego kada je naš Hristos vaskrsao iz mrtvih i uzašao na nebo, poglavarima na nebesima, po Božjem naimenovanju, zapoveđeno je da otvore vrata nebeska, DA UĐE ONAJ KOJI JE CAR SLAVE i, pošto je uzašao, da sedne s desne strane Oca dok ne položi neprijatelje za podnožje svojim nogama, kao što je objavljeno u drugom Psalmu. Jer kada su poglavari nebeski videli Njega neuglednog i obeščašćenog izgleda, i neslavnog, ne prepoznavši Ga, upitali su: „Ko je taj Car slave?“ A Sveti Duh, bilo u ime Njegovog Oca, bilo u svoje sopstveno ime, odgovara im: „Gospod nad vojskama; on je Car slave.“ Jer svako će priznati da se niko od onih koji su nadgledali vrata hrama u Jerusalimu ne bi usudio da o Solomonu, iako je bio tako slavan car, ili o kovčegu svedočanstva, kaže: „Ko je taj Car slave?“

Poglavlje 37. Isto se dokazuje iz drugih Psalama

Justin: Štaviše, u dijapsalmu četrdeset šestog Psalma OVAKO SE UPUĆUJE NA HRISTA: „Ide Bog uz podvikivanje, Gospod uz glas trubni. Pojte Bogu, pojte; pojte caru našemu, pojte; Jer je Bog car od sve zemlje, pojte pjesmu. Bog caruje nad narodima; Bog sjedi na svetom prijestolu svom. Knezovi narodni sastavljaju se s narodom Boga Avramova. Jer su štitovi zemaljski Božiji. Da je uzvišen!“ A u devedeset osmom Psalmu Sveti Duh vam prebacuje, I PRORIČE DA ĆE ONAJ KOGA VI NE ŽELITE ZA CARA BITI CAR I GOSPOD, i Samuilov, i Aronov, i Mojsijev, i, ukratko, svih ostalih. A reči Psalma glase ovako:

„Gospod caruje: neka strepe narodi; sjedi na heruvimima: nek se drma zemlja! Gospod je na Sionu velik, i visok nad svima narodima. Neka slave veliko i strašno ime tvoje; da je sveti! Neka slave silu cara koji ljubi pravdu. Ti si utvrdio pravdu; sud i pravdu ti si uredio u Jakovu. Uzvisujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se podnožju njegovu; da je sveti! Mojsije i Aron, sveštenici njegovi, i Samuilo jedan od onijeh koji prizivlju ime njegovo, prizivahu Boga, i on ih usliši. U stupu od oblaka govoraše njima; oni čuvaše zapovijesti njegove i uredbu koju im dade. Gospode, Bože naš, ti si ih uslišio; ti si im bio Bog blag i plaćao za djela njihova. Uzvisujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se na svetoj gori njegovoj, jer je sveti Gospod Bog naš.“ (http://www.newadvent.org/fathers/01283.htm)

Justin primenjuje Psalam 24, 47 i 99 na Isusa kako bi ga poistovetio sa Jehovom nad vojskama, Jehovom Bogom našim kome vernici treba da se klanjaju pred podnožjem Njegovih nogu, Jehovom koji sedi na prestolu nad heruvimima, i Bogom Avraamovim.

Sada, budući da je Justin poistovetio Isusa sa Jehovom Bogom Svemogućim koji se javljao starozavetnim svetiteljima poput Avraama i Mojsija, i budući da je Jehova po prirodi nestvoren, ovo neoborivo dokazuje da Justin NIJE mislio da je Isus deo stvorenja, nego da je po prirodi nestvoren. Upravo to nalazimo da Justin govori:

Poglavlje 48. Pre nego što se dokaže božanstvo Hrista, on [Trifon] zahteva da se utvrdi da je On Hristos

Trifon: Čuli smo šta misliš o ovim stvarima. Nastavi izlaganje tamo gde si stao i privedi ga kraju. Jer neki njegovi delovi čine mi se paradoksalnim i posve nesposobnim za dokazivanje. Jer kada kažeš da je taj Hristos postojao kao Bog PRE VEKOVA, a zatim da je pristao da se rodi i postane čovek, a ipak da nije čovek od čoveka, ta [tvrdnja] mi se čini ne samo paradoksalnom nego i budalastom.

Justin: Znam da ta tvrdnja izgleda paradoksalno, naročito onima iz tvog roda, koji nikada nisu voljni da razumeju ili da izvrše [zahteve] Božje, nego one svojih učitelja, kao što sam Bog izjavljuje. Isaija 29:13 Zaista, Trifone, [dokaz] da je ovaj čovek Hristos Božji ne izostaje, iako ne bih mogao dokazati da je On postojao ranije kao Sin Tvorca svega, BUDUĆI BOG, i da se rodio kao čovek od Device. Ali pošto sam pouzdano dokazao da je ovaj čovek Hristos Božji, ko god On bio, čak i ako ne dokažem da je unapred postojao i pristao da se rodi kao čovek istih strasti kao mi, imajući telo, po volji Očevoj — samo u toj poslednjoj stvari pravedno je reći da sam pogrešio, a ne poricati da je On Hristos, makar izgledalo da je rođen kao čovek od ljudi, i [ništa više] nije dokazano [osim toga], da je postao Hristos izborom. Jer ima nekih, prijatelji moji, iz našeg roda, koji priznaju da je On Hristos, a ipak Ga smatraju čovekom od ljudi; sa njima se ne slažem, niti bih se složio, čak i kada bi tako govorila većina onih koji [sada] imaju ista mišljenja kao ja; jer nam je sam Hristos zapovedio da ne polažemo veru u ljudska učenja, nego u ona koja su objavili blaženi proroci i koja je On sam učio. (https://www.newadvent.org/fathers/01284.htm)

Poglavlje 61. Mudrost je rođena od Oca, kao oganj od ognja

Justin: Daću vam još jedno svedočanstvo, prijatelji moji, iz Svetog pisma, da je Bog rodio PRE SVIH STVORENJA Početak, [koji je bio] izvesna razumna sila [koja je proistekla] IZ NJEGA SAMOGA, KOGA SVETI DUH NAZIVA ČAS SLAVOM GOSPODNJOM, ČAS SINOM, PA MUDROŠĆU, PA ANĐELOM, ZATIM BOGOM, A ZATIM GOSPODOM I LOGOSOM; A DRUGOM PRILIKOM ON SEBE NAZIVA VOJVODOM, KADA SE U LJUDSKOM OBLIČJU JAVIO ISUSU, SINU NAVINOVOM (NUNOVOM). Jer On se može nazvati svim tim imenima, budući da služi volji Očevoj i budući da je rođen od Oca aktom volje; baš kao što vidimo da se dešava među nama: jer kada izgovorimo neku reč, mi rađamo reč; ali ne odsecanjem, tako da bi se umanjila reč [koja ostaje] u nama kada je izgovorimo; i baš kao što vidimo da se dešava i u slučaju ognja, koji se ne umanjuje kada je zapalio [drugi], nego ostaje isti; a i ono što je od njega zapaljeno takođe izgleda da postoji samo po sebi, ne umanjujući ono od čega je zapaljeno. Reč Mudrosti, KOJA JE I SAMA TAJ BOG ROĐEN OD OCA SVEGA, i Reč, i Mudrost, i Sila, i Slava Roditelja, posvedočiće mi kada progovori kroz Solomona sledeće:(http://www.newadvent.org/fathers/01285.htm)

I:

Poglavlje 100. U kom smislu se Hristos [naziva] Jakovom, i Izrailjem, i Sinom čovečjim

Justin: Ono što zatim sledi — „Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!“ — objavilo je da On treba da učini nešto dostojno hvale i divljenja, budući da je imao da vaskrsne iz mrtvih trećeg dana nakon raspeća; i to je dobio od Oca. Jer već sam pokazao da se Hristos naziva i Jakovom i Izrailjem; i dokazao sam da ono što se na Njega odnosi nije tajanstveno objavljeno samo u blagoslovu Josifa i Jude, nego je i u Jevanđelju zapisano da je rekao: „Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti.“ i, „niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti.“ Matej 11:27 Prema tome, otkrio nam je sve što smo Njegovom milošću shvatili iz Svetog pisma, tako da znamo da je On prvorođeni od Boga, i da je PRE SVIH STVORENJA; isto tako i da je Sin patrijaraha, budući da je uzeo telo od Device iz njihove porodice, i pristao da postane čovek bez lepote, obeščašćen i podložan stradanju. Otuda je, među svojim rečima, rekao, kada je govorio o svojim budućim stradanjima: „mnogo postradati od starješina i prvosveštenika i književnika, i ubijen biti, i treći dan da će ustati.“ Matej 16:21 Rekao je, dakle, da je On Sin čovečji, bilo zbog svog rođenja od Device, KOJA JE BILA, kao što rekoh, IZ PORODICE DAVIDOVE i Jakovljeve, i Isakove, i Avraamove; ili zato što je Adam bio otac i Njemu i onima koji su prvi nabrojani, od kojih Marija vodi poreklo. Jer znamo da su očevi žena ujedno i očevi one dece koju njihove kćeri rađaju. Jer [Hristos] je jednog od svojih učenika — ranije poznatog po imenu Simon — nazvao Petrom; jer je on prepoznao da je On Hristos Sin Božji, po otkrivenju Njegovog Oca: i budući da nalazimo zapisano u sećanjima Njegovih apostola da je On Sin Božji, i budući da Ga nazivamo Sinom, razumeli smo da je On PROIZAŠAO PRE SVIH STVORENJA od Oca Njegovom silom i voljom (jer se u spisima proroka oslovljava čas ovako čas onako — kao Mudrost, i Dan, i Istok, i Mač, i Kamen, i Palica, i Jakov, i Izrailj); i da je postao čovek od Device, kako bi neposlušnost koja je proistekla od zmije primila svoje uništenje na isti način na koji je i nastala. Jer Eva, koja je bila devica i neoskvrnjena, začevši reč zmijinu, rodila je neposlušnost i smrt. Ali Devica Marija primila je veru i radost, kada joj je anđeo Gavrilo objavio radosnu vest da će Duh Gospodnji sići na nju i sila Višnjega je zaseniti: zbog čega je i Sveto koje se od nje rodilo Sin Božji; a ona je odgovorila: „neka mi bude po riječi tvojoj“ Luka 1:38 I preko nje se rodio Onaj na koga se, kao što smo dokazali, odnosi toliko mesta iz Svetog pisma, i preko koga Bog uništava i zmiju i one anđele i ljude koji su nalik njoj; ali daje izbavljenje od smrti onima koji se pokaju za svoju zloću i poveruju u Njega. (Poglavlja 89-108)

Opet:

Poglavlje 126. Razna imena Hrista prema obema prirodama. Pokazuje se da je On Bog i da se javljao patrijarsima

Justin: Ali kada bi znao, Trifone, ko je Onaj koji se čas naziva Anđelom velikog saveta, i Čovekom kod Jezekilja, i sličnim Sinu čovečjem kod Danila, i Detetom kod Isaije, i Hristom i Bogom kome se treba klanjati kod Davida, i Hristom i Kamenom kod mnogih, i Mudrošću kod Solomona, i Josifom i Judom i Zvezdom kod Mojsija, i Istokom kod Zaharije, i Stradalnikom i Jakovom i Izrailjem opet kod Isaije, i Palicom, i Cvetom, i Kamenom ugaonim, i Sinom Božjim, ne bi hulio na Onoga koji je sada došao, i rodio se, i stradao, i uzašao na nebo; koji će i opet doći, i tada će vaših dvanaest plemena zaridati. Jer da si razumeo ono što su napisali proroci, ne bi poricao da je On bio Bog, Sin jedinoga, nerođenoga, neizrecivoga Boga. Jer Mojsije na jednom mestu u Izlasku kaže sledeće: „Ja sam Gospod. I javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom Bog Svemogući, a imenom svojim Gospod ne bih im poznat. I učinih zavjet svoj s njima“ I tako opet kaže: ‘Čovek se rvao sa Jakovom’, i tvrdi da je to bio Bog; pripovedajući da je Jakov rekao: „Boga vidjeh licem k licu, i duša se moja izbavi“ I zabeleženo je da je mesto gde se s njim rvao, gde mu se javio i blagoslovio ga, nazvao Licem Božjim (Fanuil). A Mojsije kaže da se Bog javio i Avraamu kod hrasta u Mamriji, kada je sedeo na vratima svog šatora u podne. Zatim nastavlja: „Podigavši oči svoje, pogleda i, gle, tri čovjeka stajahu prema njemu. I ugledavši ih, potrča im u susret“ Postanje 18:2 Malo zatim, jedan od njih obećava sina Avraamu: „Što se smije Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarjela? Ima li što teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina. A Sara udari u bah govoreći: Nijesam se smijala. Jer se uplaši. Ali on reče: Nije istina, nego si se smijala. Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; i Avram pođe s njima da ih isprati.“ Opet o njima govori ovako: „Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; i Avram pođe s njima da ih isprati.“ Postanje 18:16 Zatim Avraamu Onaj koji beše i koji jeste opet govori: „Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti“ Postanje 18:17

A ono što sledi u spisima Mojsijevim naveo sam i objasnio:

Iz čega sam pokazao da je Onaj koji se opisuje kao Bog, koji se javio Avraamu, Isaku i Jakovu, i ostalim patrijarsima, postavljen pod vlašću Oca i Gospoda, i da služi Njegovoj volji.

Zatim sam nastavio i rekao ono što ranije nisam rekao:

I tako, kada je narod poželeo da jede meso, a Mojsije je izgubio veru u Njega, koji se i tamo naziva Anđelom i koji je obećao da će im Bog dati do sitosti, za Onoga koji je i Bog i Anđeo, poslat od Oca, opisuje se da govori i čini te stvari. Jer Sveto pismo ovako kaže: „A Gospod reče Mojsiju: 3ar ruka Gospodnja neće biti dovoljna? Vidjećeš hoće li biti što ti rekoh ili neće.“ Brojevi 11:23 I opet, drugim rečima, ovako kaže: „a i Gospod mi je rekao: Nećeš prijeći preko toga Jordana. Gospod će Bog tvoj ići pred tobom i istrijebiće one narode ispred tebe“

Poglavlje 127. Ovi odlomci Svetog pisma ne odnose se na Oca, nego na Reč

Justin: Ove i druge takve izreke zapisali su zakonodavac i proroci; i smatram da sam dovoljno izložio da, gde god Bog kaže, „I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,“ Postanje 18:22 ili, „Reče Gospod Mojsiju“ Izlazak 6:29 i „A Gospod siđe da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi čovječiji.“ Postanje 11:5 ili kada „Gospod zatvori za njim“ Postanje 7:16 — ne smeš zamišljati da je sam nerođeni Bog sišao ili se uzdigao sa nekog mesta. Jer neizrecivi Otac i Gospod svega niti je došao na neko mesto, niti hoda, niti spava, niti ustaje, nego ostaje na svom mestu, gde god ono bilo, hitar da vidi i hitar da čuje, nemajući ni očiju ni ušiju, nego budući neopisive moći; i On vidi sve, i zna sve, i niko od nas ne izmiče Njegovom pogledu; i On se ne pokreće niti je ograničen na jedno mesto u celom svetu, jer je postojao pre nego što je svet načinjen. Kako bi onda mogao da razgovara sa bilo kim, ili da Ga bilo ko vidi, ili da se pojavi na najmanjem delu zemlje, kada narod na Sinaju nije bio u stanju da gleda ni na slavu ONOGA KOJI JE OD NJEGA POSLAT; a sam Mojsije nije mogao da uđe u šator koji je podigao, kada se ispunio slavom Božjom; a sveštenik nije mogao da izdrži da stoji pred hramom kada je Solomon uneo kovčeg u dom u Jerusalimu koji je za njega sagradio? Zato ni Avraam, ni Isak, ni Jakov, niti bilo koji drugi čovek nije video Oca i neizrecivog Gospoda svega, pa i Hrista, nego [su videli] Onoga koji je po Njegovoj volji bio Njegov Sin, budući Bog, i Anđeo, jer je služio Njegovoj volji; kome je takođe bilo ugodno da se rodi kao čovek od Device; koji je i bio oganj kada je razgovarao sa Mojsijem iz kupine. Jer ako Sveto pismo tako ne shvatimo, moralo bi da sledi da Otac i Gospod svega nije bio na nebu kada se zbilo ono što je Mojsije zapisao: „Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja“ Postanje 19:24 i opet, kada David ovako kaže: „Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave.“ i opet, kada On kaže: „Reče Gospod Gospodu mojemu: Sjedi meni s desne strane dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojima.“

Poglavlje 128. Reč se ne šalje kao neživa sila, nego kao ličnost rođena iz Očeve suštine

Justin: A to da je Hristos, budući Gospod i Bog, Sin Božji, i da se ranije javljao u sili kao Čovek, i Anđeo, i u slavi ognja kao u kupini, te da se tako pokazao i pri sudu izvršenom nad Sodomom, potpuno je dokazano onim što je rečeno.

Zatim sam još jednom ponovio sve što sam ranije naveo iz Izlaska, o viđenju u kupini i o imenovanju Isusa Navina (Isusa), i nastavio:

I nemojte misliti, gospodo, da suvišno govorim kada ove reči često ponavljam: nego je to zato što znam da neki žele da preduhitre ove primedbe, i da kažu da se sila poslata od Oca svega, koja se javila Mojsiju, ili Avraamu, ili Jakovu, naziva Anđelom zato što je dolazila ljudima (jer su preko Njega zapovesti Očeve objavljivane ljudima); da se naziva Slavom, jer se ponekad javlja u viđenju koje se ne može podneti; da se naziva Čovekom i ljudskim bićem, jer se javlja odeven u takve oblike kakvi su Ocu ugodni; i nazivaju Ga Rečju, jer donosi vesti od Oca ljudima; ali tvrde da je ta sila nedeljiva i neodvojiva od Oca, baš kao što kažu da je svetlost sunca na zemlji nedeljiva i neodvojiva od sunca na nebesima; kao što, kada ono zađe, i svetlost zalazi sa njim; tako i Otac, kada hoće, kažu oni, čini da Njegova sila izbije, a kada hoće, čini da se vrati k Njemu. Na taj način, uče oni, načinio je anđele. Ali dokazano je da postoje anđeli koji uvek postoje i nikada se ne svode na onaj oblik iz koga su potekli. A da ta sila, koju proročka reč naziva Bogom, kao što je takođe obilno pokazano, i Anđelom, nije brojana [kao različita] samo po imenu, poput svetlosti sunca, nego je zaista nešto brojčano različito, ukratko sam raspravljao u prethodnom izlaganju; kada sam tvrdio da je ta sila rođena od Oca, Njegovom silom i voljom, ali ne odsecanjem, kao da je suština Oca bila podeljena; jer sve druge stvari koje se dele i razdvajaju nisu iste posle kao pre nego što su bile podeljene; i, radi primera, uzeo sam slučaj vatri zapaljenih od jedne vatre, za koje vidimo da su od nje različite, a ipak ona od koje se mnoge mogu zapaliti nikako nije umanjena, nego ostaje ista.

Poglavlje 129. To se potvrđuje iz drugih odlomaka Svetog pisma

Justin: A sada ću ponovo izneti reči koje sam izgovorio kao dokaz ove tačke. Kada Sveto pismo kaže: „Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja“ proročka reč pokazuje da IH JE BILO DVOJE PO BROJU: Jedan na zemlji, koji je, kaže se, sišao da vidi vapaj Sodome; Drugi na nebu, koji je i Gospod Gospoda na zemlji, budući da je Otac i Bog; uzrok Njegove sile i toga što je Gospod i Bog. Opet, kada Sveto pismo beleži da je Bog u početku rekao: „Eto, čovjek posta kao jedan od nas“ Postanje 3:22 ovaj izraz, „kao jedan od nas“ takođe ukazuje na broj; i te reči ne dopuštaju prenosno značenje, kakvo im sofisti nastoje pripisati, oni koji nisu u stanju ni da kažu ni da razumeju istinu. A u knjizi Premudrosti zapisano je: „Gospod me je imao u početku puta svojega, prije djela svojih, prije svakoga vremena. Prije vijekova postavljena sam, prije početka, prije postanja zemlje. Kad još ne bijaše bezdana, rodila sam se, kad još ne bijaše izvora obilatijeh vodom. Prije nego se gore osnovaše, prije humova ja sam se rodila;“

Kada sam ponovio ove reči, dodao sam:

Zapažate, slušaoci moji, ako obratite pažnju, da je Sveto pismo objavilo da je ovaj Potomak rođen od Oca PRE SVEGA STVORENOG; a da je ono što je rođeno BROJČANO RAZLIČITO OD ONOGA KOJE RAĐA, svako će priznati. (Poglavlja 125-142)

Konačno:

Poglavlje 6. Imena Boga i Hrista, njihovo značenje i moć

Ali Ocu svega, koji je nerođen, nije dato nikakvo ime. Jer kojim god imenom da se nazove, ima za starijeg onoga ko Mu to ime daje. A ove reči — Otac, i Bog, i Tvorac, i Gospod, i Vladar — nisu imena, nego oslovljavanja izvedena iz Njegovih dobrih dela i delovanja. A Njegov Sin, koji se jedini s pravom naziva Sinom, Reč koja je takođe bila sa Njim i bila rođena PRE DELA, kada je najpre kroz Njega stvorio i uredio sve, naziva se Hristom, u odnosu na to što je pomazan i što Bog kroz Njega sve uređuje; i samo ovo ime sadrži nepoznato značenje; kao što ni oslovljavanje Bog nije ime, nego mnenje usađeno u prirodu ljudi o nečemu što se teško može objasniti. Ali Isus, Njegovo ime kao čoveka i Spasitelja, takođe ima značenje. Jer On je i postao čovek, kao što rekosmo, začet po volji Boga Oca, radi ljudi koji veruju i radi uništenja demona. A sada to možete naučiti iz onoga što je pred vašim očima. Jer bezbrojne opsednute po celom svetu, i u vašem gradu, mnogi naši hrišćani, izgoneći iz njih demone u ime Isusa Hrista, koji je raspet pod Pontijem Pilatom, isceliše i isceljuju, čineći nemoćnim i isterujući đavole koji su ljude opseli, iako ih nisu mogli izlečiti svi drugi egzorcisti, ni oni koji su koristili bajanja i lekove. (Druga apologija)

Zapazite da Justin ne veruje da je Isus stvoren ni iz čega, nego da je proizašao od samoga Oca, nikada se od Njega ne odvojivši, i da je stoga odvojen od celog stvorenja, zbog čega i može reći da je Hristos rođen pre svih stvorenja. Jasno je, dakle, da za Justina Isus nije deo stvorenja koje je Otac načinio ni iz čega, nego je večni Logos Očev koji je u večnosti prebivao u Njemu, a zatim je izveden u trenutku u kome je Otac odlučio da svu tvorevinu privede u postojanje upravo tom Rečju/Mudrošću koju je večno posedovao. Toliko o zloupotrebi i pogrešnom korišćenju Justina od strane Jehovinih svedoka, budući da bi sada Jehovini svedoci morali da se slože da je Justin bio u pravu kada je Isusa poistovetio sa Jehovom Bogom Svemogućim Starog zaveta koji se javljao svim starozavetnim prorocima i svetiteljima.