Polikarp i Justin Mučenik: svako stvorenje će obožavati Isusa kao Boga
Sveto pismo objavljuje da jedino Bog treba da prima ono što se na grčkom naziva latreuo, a što je vrsta obožavanja koja pripada istinskom Božanstvu:
„Tada mu Isus reče: Idi od mene, Satano, jer je napisano: Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome služi!“ (auto mono latreuseis) Matej 4:10
„I više neće biti nikakvoga prokletstva; i prijesto Božiji i Jagnjetov biće u njemu, i sluge njegove služiće Mu.“ (latreusousin) Otkrivenje 22:3
U ovom tekstu citiraću svetog Polikarpa i svetog Justina Mučenika, dvojicu svetih slugu i mučenika Gospoda Isusa Hrista, koji obojica objavljuju da vaskrsli Gospod treba da prima latreuo od svakog stvorenog bića. Budući da jedino Bogu treba davati latreuo, ova rana, sveopšta hrišćanska praksa jednostavno potvrđuje činjenicu da je Isus obožavan kao Svemogući Bog od samog početka hrišćanskog pokreta. To nije bio neki kasniji razvoj, kako tvrde neki naučnici i verske grupe.
Imajte na umu da je Polikarp takođe bio neposredni učenik svetih apostola, među njima i Jovana, te njegovo svedočanstvo nosi izuzetnu težinu, budući da su ga veri očigledno poučili sami Isusovi očevici.
SVETI POLIKARP
„Zato se opašite i služite (douleusate) Bogu u strahu" i istini, ostavljajući za sobom prazno i isprazno govorenje i zabludu mnoštva, i „verujući u onoga koji je vaskrsao" našeg Gospoda Isusa Hrista „iz mrtvih i dao mu slavu" i presto sa svoje desne strane; kome je potčinjeno sve na nebu i na zemlji, KOME SLUŽI SVAKO BIĆE KOJE DIŠE (ho pasa pnoe latreusei [latreuei]), koji dolazi kao „Sudija živima i mrtvima", i za čiju će krv Bog pozvati na odgovornost one koji mu se ne pokoravaju. (Poslanica Polikarpa Filipljanima, 2. poglavlje, The Apostolic Fathers, Greek Texts And English Translations, priredio i revidirao Michael W. Holmes [Baker Books, Grand Rapids, MI 1999], str. 207, 209; podebljanje i velika slova moji)
Evo prevoda istog odeljka koji je načinio Bart Ehrman, sa nešto više konteksta:
Zato opašite svoje haljine i služite kao Božji robovi u pobožnom strahu i istini, napuštajući isprazno umovanje i zabludu koja mnoge zavodi, i verujući u onoga koji je vaskrsao našeg Gospoda Isusa Hrista iz mrtvih i dao mu slavu****4 i presto sa svoje desne strane. **Sve na nebu i na zemlji njemu je potčinjeno;5 **sve što diše služiće mu**; on dolazi kao sudija živima i mrtvima;**6 a Bog će pozvati na odgovornost za njegovu krv one koji mu se ne pokoravaju. 2. **Ali onaj koji ga je vaskrsao iz mrtvih vaskrsnuće i nas,**7 ako budemo vršili njegovu volju, hodeći po njegovim zapovestima **i ljubeći ono što je on ljubio, uzdržavajući se od svake nepravde, gramzivosti, srebroljublja, klevete i lažnog svedočenja, ne uzvraćajući zlo za zlo, ni uvredu za uvredu,**8 ni udarac za udarac, ni kletvu za kletvu, 3. nego se sećajući onoga što je Gospod rekao kada je učio: „Ne sudite da vam se ne sudi; opraštajte i biće vam oprošteno; ukazujte milost da bi vama bila ukazana; kojom merom merite, onom će vam se i odmeriti."9 I: „Blaženi siromašni i oni koji su progonjeni pravde radi, jer je njihovo carstvo Božje."10
4 1. Petrova 1:21.
5 Up. 1. Korinćanima 15:28; Filipljanima 2:10; 3:21.
6 Dela apostolska 10:42.
7 Up. 2. Korinćanima 4:14.
8 1. Petrova 3:9.
9 Matej 7:1-2; Luka 6:36-38; up. 1. Klimentova 13:2.
10 Luka 6:20; Matej 5:10. (The Apostolic Fathers: I Clement. II Clement. Ignatius. Polycarp. Didache, preveo Bart D. Ehrman [Harvard University Press, 2003], tom I, str. 335, 337)
SVETI JUSTIN MUČENIK
Poglavlje 31
'Ako se pokazuje da je takva sila pratila i da još uvek prati Njegovo stradanje, pomislite samo kolika će biti Njegova sila pri Njegovom slavnom Dolasku! Jer, kao što je Danilo prorekao, doći će na oblacima kao Sin Čovečiji, u pratnji svojih anđela. Evo tačnih Danilovih reči: „Gledah dok se ne postaviše prestoli i dok ne sede Starac danima, čija je odeća bila bela kao sneg, a kosa na Njegovoj glavi kao čista vuna. Presto Njegov beše kao plamen ognjeni, točkovi Njegovi kao oganj koji gori. Brza reka ognjena izlažaše ispred Njega. Hiljade hiljada služahu Mu, i deset hiljada puta deset hiljada stajaše pred Njim. Knjige se otvoriše i sud sede. Gledah tada glas velikih reči koje govori rog; i zver beše mučena, i telo njeno beše uništeno i predato ognju da izgori. I sila drugih zveri beše oduzeta, i bejahu im određena vremena života za vreme i vreme. Gledah, dakle, u noćnoj utvari, i gle, jedan kao Sin Čovečiji dođe s oblacima nebeskim, i dođe sve do Starca danima, i stade pred Njega. I oni koji stajahu privedoše Ga, i On Mu dade silu i slavno carstvo, i svi narodi zemlje po svojim porodicama, i slava, služe (latreuousa) Njemu. Njegova sila je večna sila koja se neće oduzeti; i carstvo se Njegovo neće razoriti. I duh moj zadrhta u meni, i utvare glave moje uznemiriše me. Priđoh jednome od onih koji stajahu i zamolih ga za istinu o svemu tome, i on mi kaza tumačenje reči i pouči me. Te četiri velike zveri jesu četiri carstva koja će nestati sa zemlje i neće primiti carstvo doveka, ni u vekove vekova. Posle toga željah da pomno saznam o četvrtoj zveri, koja je uništila sve ostale i beše izuzetno strašna; zubi njeni behu od gvožđa, a kandže od bronze; proždirala je i lomila na komade, a ostatak je gazila nogama. I [bejah poučen] o deset rogova koje je imala na glavi; i o drugome koji izraste, pred kojim padoše tri roga; i taj rog imaše oči i usta koja govorahu velike stvari, a izgled mu nadmašivaše ostale. Gledah kako taj rog vojuje protiv svetih i nadjačava ih, dok ne dođe Starac danima i dade sud svetima Svevišnjega, i dođe vreme i sveti Svevišnjega dobiše carstvo. I bi mi rečeno o četvrtoj zveri da će to biti četvrto carstvo na zemlji, koje će biti veće od svih carstava, i proždreće svu zemlju, i pogaziće je i polomiti na komade. A deset rogova jesu deset careva koji će se podići; i jedan će se podići posle njih, i nadmašiće prve careve u zloći, i oboriće tri cara, i govoriće reči protiv Svevišnjega, i satiraće svete Svevišnjega, i pomisliće da može promeniti vremena i doba, i biće predani u njegovu ruku do vremena, i vremena, i pola vremena. I sud sede, i oduzeće mu silu, da bude satrta i uništena do kraja. A carstvo, i sila, i veličina carstva pod svim nebom bejahu dani svetom narodu Svevišnjega, da caruju u večnom carstvu; i sve će Mu se sile pokoravati i služiti. Dovde je kraj reči. Ja, Danilo, bejah veoma zaprepašćen viđenjem, i lice mi se izmeni, ali sačuvah reč u srcu svom."'1
Poglavlje 32
Kada sam zastao, Trifon prigovori: 'Tvoji navodi iz Svetog pisma dokazuju da treba da očekujemo onog slavnog i velikog Mesiju koji, kao Sin Čovečiji, prima večno carstvo od Starca danima. Ali onaj koga vi nazivate Hristom bio je bez slave i časti do te mere da je navukao na sebe poslednje prokletstvo Božjeg zakona, naime, bio je raspet.'
Odmah sam odgovorio: 'Prijatelji moji, da nisam iz gore navedenih odlomaka Svetog pisma objasnio da će Hristova pojava biti bez slave i Njegovo rođenje neopisivo, da će zbog Njegove smrti bogati navući smrt, da ćemo Njegovim stradanjem biti isceljeni, da će biti odveden kao ovca na klanje, i da nisam jasno pokazao da treba da budu dva Hristova dolaska (prvi u kojem ste Ga vi proboli, drugi u kojem ćete podići pogled i prepoznati Ga kao onoga koga ste proboli, i tada će plemena vaša naricati pleme po pleme, žene zasebno i muškarci zasebno),1 tada bi moje reči morale biti dvosmislene i nejasne. Sada ću sve svoje dokaze izvesti iz svih reči koje navodim iz vaših svetih i proročkih Pisama, u nadi da će se među vama naći neko ko pripada onom semenu koje je, milošću Gospoda nad vojskama, sačuvano za večno spasenje. Da bih vam ovu stvar dodatno razjasnio, navešću druge odlomke od blaženog Davida, iz kojih možete videti da Hrista Sveti Proročki Duh takođe naziva Gospodom, i da Ga je Bog, Otac svih, podigao sa zemlje i postavio sebi s desne strane, dok ne položi neprijatelje Njegove za podnožje nogama Njegovim; što se, zaista, i zbilo kada je naš Gospod Isus Hristos, posle svog vaskrsenja iz mrtvih, uzašao na Nebo. Tako su se ispunjavala vremena, i onaj za koga je Danilo prorekao2 da će carovati vreme, vremena i po vremena, sada je pred vratima, spreman da izgovori drske i bogohulne reči protiv Svevišnjega. Ne znajući koliko će dugo carovati, vi imate drugačije mišljenje, zasnovano na vašem pogrešnom tumačenju reči „vreme" kao stotinu godina. Ako je tako, čovek greha morao bi carovati najmanje trista pedeset godina, računajući da izraz svetog Danila „vremena" znači samo dva vremena. Nadugačko sam skrenuo s teme jedino zato da bih vas uverio u istinitost onoga što je Bog rekao protiv vas, naime, da ste nerazumna deca, i „Zato, evo, ja ću nastaviti da uklanjam ovaj narod, i uklonih ga, i oduzeću mudrost mudraca njegovih, i sakriću razum razumnih njegovih."3 Znajući to, zašto ne prestanete da obmanjujete sebe i one oko sebe? Zašto ne učite od nas koje je milost Hristova naučila mudrosti? Ali, da se vratimo na predmet rasprave, evo uverljivih Davidovih reči: 'Reče Gospod Gospodu mome: Sedi meni s desne strane, dok ne položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim. Skiptar sile Tvoje poslaće Gospod sa Siona: i vladaj usred neprijatelja svojih. S Tobom je vlast u dan sile Tvoje, u sjaju svetih Tvojih, iz utrobe pre zvezde Danice rodih Te. Zakle se Gospod i neće se pokajati: Ti si sveštenik doveka po redu Melhisedekovom. Gospod Ti je s desne strane, satro je careve u dan gneva svoga. Sudiće među narodima. Napuniće ruševine.4 Piće iz potoka na putu; zato će podići glavu."'5
Poglavlje 33
'Znam,' nastavio sam, 'da se usuđujete da reči gore navedenog Psalma pripišete caru Jezekiji, ali ću vam iz samih reči Psalma pokazati da grešite. Među rečima Psalma nalaze se i ove dve izjave: „Zakle se Gospod i neće se pokajati" i „Ti si sveštenik doveka po redu Melhisedekovom."1 Sada morate priznati da Jezekija nije bio niti jeste večni sveštenik Božji. Kada vaše uši ne bi bile tako tupe, ni vaša srca tako otvrdnula, videli biste da se te reči odnose na našeg Isusa. Jer rečima „Zakle se Gospod i neće se pokajati; Ti si sveštenik doveka po redu Melhisedekovom", Bog se, zbog vašeg nedostatka vere, zakleo da je Isus Prvosveštenik po redu Melhisedekovom. Jer, kao što je Melhisedek bio sveštenik Svevišnjega (kako nam Mojsije kaže), i kao što je bio sveštenik neobrezanih i blagoslovio obrezanog Avrama koji mu je dao desetak, tako je Bog objavio da će Njegov večni Sveštenik, koga Sveti Duh naziva Gospodom, biti sveštenik neobrezanih. Oni obrezani koji Mu pristupe s verom u srcu i s molitvom na usnama za Njegove blagoslove biće od Njega primljeni i blagosloveni. Završne reči Psalma, **„Piće iz potoka na putu" i „Zato će podići glavu",**2 dokazuju da je Hristos najpre trebalo da bude ponizan čovek, a da potom bude uzvišen.'
Poglavlje 34
'Kao dodatni dokaz vašeg nepoznavanja Svetog pisma, navešću još jedan Psalam, koji je Davidu IZDIKTIRAO SVETI DUH, a za koji vi pogrešno mislite da se odnosi na vašeg cara Solomona, dok se u stvarnosti odnosi na našeg Hrista. Jedan od uzroka vaše zablude jeste to što vas zavodi pogrešno tumačenje dvosmislenih izraza. Jer, kada se Božji zakon naziva „besprekornim zakonom",1 vi to ne razumete kao da se odnosi na zakon koji je trebalo da dođe posle Mojsija, nego na sam Mojsijev zakon, iako je sam Bog obećao da će uspostaviti novi zakon i novi zavet. A kada Psalam kaže: „Daj caru sud Svoj, Bože",2 vi tvrdite da su te reči izrečene o Solomonu zato što je bio car, dok reči jasno objavljuju da su izrečene o večnom Caru, to jest, o Hristu**. Iz svih Pisama dokazujem da se o Hristu govori kao o Caru, i Svešteniku,** i Bogu, i Gospodu, i Anđelu**, i Čoveku, i Vođi, i Kamenu, i Rođenom Sinu, i kao o Onome koji je najpre pretrpeo stradanje, potom uzašao na Nebo, i koji se vraća na zemlju sa slavom, imajući večno carstvo**. U prilog onome što sam rekao, navodim sledeće reči Psalma: „Daj caru sud Svoj, Bože, i sinu carevom pravdu Svoju, da sudi narodu Tvome s pravdom, i siromasima Tvojim po sudu. Neka gore prime mir narodu, a bregovi pravdu. Sudiće siromasima naroda, i spašće sinove ubogih, i poniziće klevetnika. I ostaće sa suncem, i pre meseca kroz sve naraštaje. Sići će kao kiša na runo, i kao pljuskovi koji blago padaju na zemlju. U Njegove dane niknuće pravda i obilje mira, dok se mesec ne ukloni. I vladaće od mora do mora, i od reka do krajeva zemlje. Pred Njim će Etiopljani pasti ničice****, a neprijatelji Njegovi lizaće prah. Carevi tarsiski i ostrva prineće darove; carevi arapski i savski doneće poklone. I svi carevi zemaljski klanjaće Mu se, svi narodi služiće Mu. Jer će izbaviti siromaha od silnoga, i ubogoga koji nema pomoćnika. Poštedeće siromaha i ubogoga, i spašće duše siromašnih. Iskupiće duše njihove od lihvarstva i bezakonja, i ime će Njegovo biti časno u očima njihovim. I živeće, i daće Mu se od zlata arapskog, i moliće se za Njega neprestano, i blagosiljaće Ga svaki dan. I biće utvrđenje na zemlji na vrhovima gora; plod će Njegov biti na Livanu, i oni iz grada procvetaće kao trava zemaljska. Ime će Njegovo biti blagosloveno doveka, ime će Njegovo trajati pre sunca. I u Njemu će biti blagoslovena sva plemena zemaljska, svi narodi nazivaće Ga blaženim. Blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji jedini čini čudesa. I blagosloveno ime veličanstva Njegovog doveka, i sva zemlja napuniće se veličanstvom Njegovim. Neka bude. Neka bude."3 A ovaj Psalam se završava rečima: „Svršene su hvale Davida, sina Jesejeva."'
'Svi mi znamo da je Solomon bio veliki i slavni car, koji je podigao čuveni Hram u Jerusalimu. Ali svima je jednako očigledno da mu se nije dogodilo ništa od onoga što je prorečeno u gore navedenom Psalmu, jer mu se nisu klanjali svi carevi, niti se njegova vlast prostirala do krajeva zemlje, niti su neprijatelji njegovi padali ničice pred njim i lizali prah. Štaviše, ne ustručavam se da navedem Knjigu o carevima gde je zapisano da je Solomon počinio idolopoklonstvo u Sidonu****4 zbog jedne žene. Nasuprot tome, neznabošci koji poznaju Boga, Tvorca sveta, kroz raspetog Isusa, radije bi podneli svaku muku i bol, čak i samu smrt, nego da se klanjaju idolima ili jedu meso žrtvovano idolima.'
1 Danilo 7:9-28.
1 Zaharija 12:12-13.
2 Danilo 7:25.
3 Isaija 29:14.
4 Ili: 'Napuniće mesta mrtvim telima.' Izgleda da u grčkom tekstu nedostaju reči, verovatno usled nemara prepisivača.
5 Psalam 109:1-7.
1 Psalam 109:4.
2 Psalam 109:7.
1 Psalam 18:7.
2 Psalam 71:1.
3 Psalam 71:1-20 (The Fathers of the Church Patristic Series: Justin Martyr, The First Apology, The Second Apology, Dialogue with Trypho, Exhortation to the Greeks, Discourse to the Greeks, The Monarchy of the Rule of God, preveo Thomas B. Falls [Catholic University of America Press, 2008], str. 192-200; naglasak moj)
REZIME
Primetite ovaj dosledan, neprekinut lanac od Polikarpa do Justina Mučenika, dvojice svetih slugu Hristovih koji su pisali u različito vreme i na različitim mestima. Obojica potvrđuju da je Bog vaskrsao Isusa fizički, telesno iz mrtvih i uzvisio ga da sedi ustoličen na nebu, uz njega. Obojica ovih mučenika takođe objavljuju da će se Hristos fizički vratiti da sudi živima i mrtvima na osnovu toga kako su odgovorili na njega i da li su držali njegove zapovesti. Obojica svetih ljudi izričito uče da se od svakog stvorenja očekuje da služi (latreuo) Hristu, dajući mu time upravo ono obožavanje za koje Sveta Biblija izričito kaže da pripada jedino Svemogućem Bogu. Upravo su to učili voljeni apostoli u svojim nadahnutim spisima:
„Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; I da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.“ Filipljanima 2:9-11
Pavle Isusu pripisuje isključivo obožavanje za koje prorok Isaija kaže da ga svi narodi zemlje moraju dati jedino JHVH!
„Oglasite, i dovedite, neka vijećaju zajedno: Ko je to od starine kazao? Ko je javio još onda? Nijesam li ja, Gospod? Nema osim mene drugoga Boga, nema Boga pravednoga i Spasitelja drugoga osim mene. Pogledajte u mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga. Sobom se zakleh; izide iz usta mojih riječ pravedna, i neće se poreći, da će im se pokloniti svako koljeno, i zaklinjati se svaki jezik.“ Isaija 45:21-23
I:
„I kad uze knjigu, četiri živa bića i dvadeset i četiri starješine padoše pred Jagnjetom; svaki je imao gusle, i zlatne čaše pune tamjana, a to su molitve svetih. I pjevahu pjesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si bio zaklan i krvlju svojom iskupio si Bogu nas iz svakoga roda i jezika i naroda i plemena. I učinio si ih Bogu našemu carevima i sveštenicima i carovaće na zemlji.“
„I vidjeh i čuh glas mnogih anđela oko prijestola i živih bića i starješina, i bješe broj njihov mirijade mirijada i hiljade hiljada. Govoreći glasom gromkim: Dostojno je Jagnje koje je zaklano, da primi silu i bogatstvo i premudrost i čast i slavu i blagoslov.“
„I čuh gdje svako stvorenje što je na nebu i na zemlji i pod zemljom i što je na moru, i sve što je u njima, govori: Onome što sjedi na prijestolu, i Jagnjetu, blagoslov i čast i slava i moć u vijekove vijekova! I četiri živa bića rekoše: Amin. I starješine padoše i pokloniše se.“ Otkrivenje 5:8-14
Prema Pavlu, ovo obožavanje od svakog stvorenja, koje Hristos treba da primi, odigraće se na dan suda, kada će svako stvoreno biće stati pred vaskrslog Gospoda da mu položi račun:
„Jer zato Hristos i umrije i vaskrse i oživi da ovlada i mrtvima i živima. A ti, zašto osuđuješ brata svoga? Ili ti, zašto nipodaštavaš brata svoga? Jer ćemo svi predstati sudu Hristovom. Jer je pisano: Živ sam ja, govori Gospod, pokloniće mi se svako koljeno, i svaki jezik ispovijediće Boga. Dakle, svaki će od nas dati Bogu odgovor za sebe.“ Rimljanima 14:9-12
„Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono što u tijelu učini, bilo dobro ili zlo. Znajući, dakle, strah Gospodnji, uvjeravamo ljude, a Bogu smo poznati, a nadam se da smo poznati i vašim savjestima.“ 2. Korinćanima 5:10-11
Tako, dakle, imamo neprekinutu pisanu tradiciju da su hrišćani širom sveta obožavali i slavili vaskrslog Isusa kao Svemogućeg Boga u telu, svedočeći da je on Sin koji je jednak Ocu i Svetom Duhu po suštini, sili, slavi i veličanstvu.
Biblijski citati preuzeti iz prevoda Legacy Standard Bible (LSB)
Dodatna literatura