Ispitivanje islamskog svedočanstva vere u svetlu kuranske egzegeze

Razotkrivanje očiglednog idolopoklonstva i teških problema islamskog verovanja

Prema tradicionalnom sunitskom islamu, da bi neko postao musliman, mora ispovediti sledeće:

Ashhadu an la ilaha illa 'llah; ashhadu anna Muhammadan rasulu 'llah

„Svedočim da nema boga osim Alaha, svedočim da je Muhamed Alahov poslanik.”

Ovo je poznato kao šehadet (svedočanstvo/svedočenje) i kalima (reč/ispovedanje/izjava).

Čitaoci možda nisu svesni koliko problema otvara ovo svedočanstvo i koliko ono krši izričita učenja Kurana. S obzirom na to, odlučili smo da dokumentujemo sve glavne teškoće koje ovo verovanje predstavlja za svakog iskrenog muslimana koji zaista veruje da je Kuran Alahov govor koji je on izdiktirao Muhamedu.

Prvo, prema muslimanskom pismu, istinsko ispovedanje vere jeste posvedočiti da nema Boga osim Alaha. Kuran svedoči da je to svedočanstvo samog Alaha, njegovih anđela, proroka, poslanika i ljudi od razuma:

„Allah svedoči da nema drugog boga osim Njega, a i anđeli i učeni, postupajući pravedno. Nema boga osim Njega, Silnog i Mudrog.“ S. 3:18

„Ja sam, uistinu, Allah, drugog istinskog boga osim Mene nema; zato samo Mene obožavaj i molitvu obavljaj da bi Me u njoj slavio!“ S. 20:14

„On šalje anđele s Objavom, po volji Svojoj, onim vernicima Svojim kojima hoće:“Opominjite da nema boga osim Mene i bojte Me se!”“ S. 16:2

„Pre tebe nismo poslali nijednog poslanika, a da mu nismo objavili: „Nema istinskog boga osim Mene, zato samo Mene obožavaj!““ S. 21:25

„Reci: „Čije je najveće svedočanstvo?“ I odgovori: „Allahovo, On će između mene i vas da bude svedok. A meni se ovaj Kur'an objavljuje da upozoravam njime vas i one do kojih on dopre. Zar vi, zaista, tvrdite da pored Allaha ima i drugih bogova?“ Reci: „Ja ne tvrdim.“ Reci: „On je Jedini Bog, i ja nemam ništa sa time što vi Njemu druge u obožavanju pridružujete.““ S. 6:19

„Reci: „Ja sam samo opominjač; nema boga osim Allaha, Jedinoga i Moćnog.“ S. 38:65; up. 3:62; 5:73; 6:102, 106; 7:85; 23:116; 37:35; 47:19; 59:22-23; 64:13

Ne postoji nijedan jedini stih koji kaže da je svedočanstvo vere u tome da se ispovedi ili posvedoči da je Alah bog i da je Muhamed njegov poslanik. Niti postoji ijedan primer poslanika koji ljude podstiče da svedoče kako je Alah jedini bog i kako je on njegov poslanik.

Drugo, ono pridružuje stvorenje Alahu u spasenju. Kuran kaže da je jedina vera pred Alahom islam i da čovek stoga mora postati musliman ako želi da bude spasen:

„Jedina vera kod Allaha je, zaista, islam! A oni kojima je data Knjiga podvojili su se baš onda kada im je došlo znanje, i to iz međusobne zlobe. A onaj ko ne veruje u Allahove reči i dokaze - pa, Allah, zaista, brzo svodi račune.“ S. 3:19 Hilali-Khan

„A onaj ko želi neku drugu veru pored islama, neće mu biti primljena, i on će na drugom svetu da bude među gubitnicima.“ S. 3:85 Hilali-Khan

„I borite se, radi Allaha, istinski, onako kako treba da se bori! On vas je izabrao i u veri vam nije ništa teško propisao, u veri vašeg pretka Avrama. Allah vas je odavno nazvao muslimanima, i u ovom Kur'anu, da bi Poslanik bio svedok protiv vas, i da biste vi bili svedoci protiv ostalih ljudi. Zato, obavljajte molitvu i dajte obaveznu milostinju i Allaha se čvrsto držite. On je Gospodar vaš, i to kakav Gospodar i kakav zaštitnik!“ S. 22:78

Međutim, kao što smo ranije pomenuli, sunitski islam uči da čovek ne može biti musliman ako ne posvedoči da nema boga osim Alaha i da je Muhamed njegov poslanik. Dakle, čovek ne može biti spasen bez ispovedanja Muhameda, što znači da spasenje dolazi od verovanja u Alaha i u jedno konačno stvorenje!

Ovo je očigledan čin širka, odnosno pridruživanja sudruga Alahu. Da bismo čitaocima pomogli da jasnije uvide kako je islamsko ispovedanje očit primer širka, obratite pažnju na sve definicije koje za ovu konkretnu reč daje sledeći leksički izvor:

Shiin-Ra-Kaf = biti drug, biti deoničar/partner. shirkun – udeo, učešće, politeizam, idolopoklonstvo, pridruživanje saradnika/partnera Alahu. shariik (mn. shurakaa) – saradnik, partner, deoničar. Imenice druge deklinacije, kada iza njih slede prefigirane zamenice, uzimaju tri fleksije, dakle shurakaa, shurakaa'i, shurakaa'a. shaarak (gl. 3) – deliti s nekim. ashraka (gl. 4) – učiniti nekoga deoničarem ili saradnikom, dati drugove (npr. Bogu), biti politeista ili idolopoklonik. ashraktumuuni – pridružili ste me kao partnera. mushrik – onaj ko Bogu daje saradnika, politeista. mushtarikun (gl. 8) – onaj ko učestvuje ili deli. (Project Root List)

Upravo su to muslimani učinili u svom šehadetu – naime, pretvorili su Muhameda u saradnika/druga/deoničara/partnera Alahu.

Zapravo, ima muslimanskih učenjaka koji otvoreno priznaju da šehadet namerno spaja Muhamedovo ime sa Alahovim, i to izričito radi toga da ga učini partnerom islamskog božanstva! Prema čuvenom muslimanskom pravniku i učenjaku Kadi Ijadu ibn Musi al-Jahsubiju, muslimani se odvraćaju od upotrebe arapskog veznika wa („i”) kada govore o Alahu i bilo kome ili bilo čemu drugom, jer to na kraju pridružuje partnere islamskom bogu. Međutim, muslimani treba da naprave izuzetak u slučaju islamskog verovanja, upravo onog ispovedanja koje Muhameda uzdiže na božanski status i na ravnopravnost sa Alahom!

Katada je rekao: „Alah je uzvisio njegov glas na ovom svetu i na Onom. Nema govornika, svedoka niti ikoga ko obavlja molitvu, a da ne kaže: ,Nema boga osim Alaha i Muhamed je Alahov Poslanik.'”

Ebu Seid al-Hudri prenosi da je Poslanik rekao: „Došao mi je Džibril i rekao: ,Moj Gospodar i tvoj Gospodar kaže: „Znaš li kako sam uzvisio tvoj glas?”' Rekao sam: ,Alah i njegov Poslanik najbolje znaju.' On reče: ,Kada se Ja spominjem, i ti se spominješ sa Mnom.'”

Ibn Ata navodi jedan hadis kudsi koji kaže: „Upotpunio sam verovanje time što se ti spominješ sa Mnom.” I drugi, koji kaže: „Učinio sam tvoje spominjanje delom Svog spominjanja, pa ko god spomene Mene, spominje i tebe.”

Džafer ibn Muhamed as-Sadik: „Niko te ne spomene kao Poslanika a da Mene ne spomene kao Gospodara.”

Činjenica da je spominjanje Poslanika neposredno povezano sa spominjanjem Alaha takođe pokazuje da je pokornost Poslaniku povezana sa pokornošću Alahu, i njegovo ime sa Alahovim imenom. Alah kaže: „Uzvišen si Ti! Rekoše oni, mi znamo samo ono čemu si nas Ti poučio! Zasigurno si Ti Sveznajući i Mudri.“ (2:32) i „verujte u Allaha i Njegovog Poslanika“ (4:136) Alah ih spaja koristeći veznik wa, KOJI JE VEZNIK PARTNERSTVA. NIJE DOZVOLJENO KORISTITI OVAJ VEZNIK U VEZI SA ALAHOM NI ZA KOGA OSIM ZA POSLANIKA.

Hudejfa je rekao da je Poslanik rekao: „Niko od vas neka ne kaže: ,Ono što Alah hoće i (wa) što taj i taj hoće.' Nego recite: ,Ono što Alah hoće.' Zatim zastanite pa recite: ,Taj i taj hoće.'”

Al-Hattabi je rekao: „Poslanik vas je uputio na ispravno ponašanje time što je Alahovu volju stavio ispred volje drugih. Izabrao je ,zatim' (thumma), koje podrazumeva sled i podređenost, nasuprot ,i' (wa), KOJE PODRAZUMEVA PARTNERSTVO.”

Nešto slično spominje se u drugom hadisu. Neko je govorio u prisustvu Poslanika, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, i rekao: „Ko se pokorava Alahu i njegovom Poslaniku, taj je ispravno upućen, a ko se pobuni protiv njih dvojice (spajajući ih upotrebom dvojine) …” Poslanik mu reče: „Kakav si ti loš govornik! Ustani! [Ili je rekao: Izlazi!]”

Ebu Sulejman je rekao: „Nije mu se dopalo što se dva imena tako spajaju ZATO ŠTO TO PODRAZUMEVA JEDNAKOST.” … (Kadi Ijad ibn Musa al-Jahsubi, Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Isceljenje prepoznavanjem prava Izabranika), prevela Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Škotska, Ujedinjeno Kraljevstvo, treće izdanje 1991, meki povez], Prvi deo. Alahovo veliko uvažavanje vrednosti njegovog Poslanika izraženo i rečju i delom, Prvo poglavlje: Alahova pohvala njemu i njegovo veliko uvažavanje prema njemu, Odeljak 1. O pohvali njemu i njegovim brojnim izvrsnim odlikama, str. 7–8; verzal i podvlačenje naši)

„… Spojio je njegovo ime sa svojim imenom, i njegovo zadovoljstvo sa svojim zadovoljstvom. Učinio ga je jednim od dva stuba tevhida.” (Isto, Prvo poglavlje: Alahova pohvala njegovom Poslaniku, Odeljak 9. O znacima počasti darovanim Poslaniku u suri al-Feth, str. 27; podvlačenje naše)

Još je šokantnije to što Alah nije samo spojio Muhamedovo ime sa svojim upotrebom veznika wa, nego je njegovo ime stavio i na sama vrata nebeskog vrta!

Ibn Abas je rekao: „Na vratima Vrta piše: Ja sam Alah. Nema boga osim Mene. Muhamed je Alahov Poslanik. Neću kazniti nikoga ko to kaže.” (Isto, Treće poglavlje: O verodostojnim i poznatim predanjima o ogromnoj vrednosti koju mu je pripisao njegov Gospodar, o njegovom uzvišenom položaju i njegovom plemenitom mestu na ovom i na onom svetu, Odeljak 1. Ono što je došlo o njegovom mestu kod njegovog Gospodara, Silnog i Veličanstvenog, o njegovom izabranju, njegovom visokom glasu, njegovoj prednosti, njegovom prvenstvu nad Adamovom decom, o povlastici položaja koji su mu dati na ovom svetu i o blagoslovu njegovog izvrsnog imena, str. 90; podvlačenje naše)

U tome i leži problem, jer je prema Kuranu širk jedini greh koji Alah nikada neće oprostiti:

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo, a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 – up. 4:116

Islamsko pismo ide dotle da kaže kako je Alah previše uzvišen da bi imao saradnika:

„Allah je Onaj Koji vas je stvorio, pa vas opskrbio, zatim će da vas usmrti i potom oživi. Postoji li ijedno božanstvo koje bilo šta od toga radi?! Čist je i Uzvišen On od onoga što Njemu smatraju ravnim.“ S. 30:40

I takođe upozorava protiv pridruživanja bilo kakvog partnera Alahu za šta samo islamsko božanstvo nije dalo ovlašćenje.

„Mi ćemo da ulijemo strah u srca onih koji ne veruju, zato što pridružuju Allahu ono o čemu Allah nije spustio nikakav dokaz; Vatra je njihovo boravište, a grozno je boravište nepravdenika.“ S. 3:151

Budući da u celom Kuranu nema nijednog jedinog stiha koji kaže da čovek mora izgovoriti šehadet da bi ušao u okrilje islama, muslimani su stoga krivi za idolopoklonstvo i za prekoračenje izričitih naredbi svoga boga. Time će sav njihov trud i napor biti uzaludan, jer će prema njihovom religijskom tekstu biti među gubitnicima:

„A tebi, i onima pre tebe, je objavljeno: „Ako bi druga božanstva pored Allaha obožavao tvoja dela bi sigurno propala, i sigurno bi bio među stradalnicima.““ S. 39:65

Treće, ono pravi razliku između proroka i poslanika i stoga se protivi izričitim uputstvima Kurana:

„Recite: "Mi verujemo u Allaha i u ono što se objavljuje nama, i u ono što je objavljeno Avramu, i Jišmailu, i Isaku, i Jakovu, i potomcima," i u ono što je dato Mojsiju i Isusu, i u ono što je dato verovesnicima od Gospodara njihovog; mi ne pravimo nikakve razlike među njima i mi smo Njemu predani."“ S. 2:136

„Poslanik veruje u ono što mu se objavljuje od njegovog Gospodara, a i vernici, svaki od njih veruje u Allaha, i anđele Njegove, i Knjige Njegove, i poslanike Njegove: „Mi među poslanicima Njegovim ne pravimo razliku!“ I govore: „Čujemo i pokoravamo se! Molimo Te za oprost, Gospodaru naš, a kod Tebe je konačno odredište!““ S. 2:285

„Reci: „Mi verujemo u Allaha i u ono što je objavljeno nama, i što je objavljeno Avramu, i Jišmaelu, i Isaku, i Jakovu i potomcima, i u ono što je dato Mojsiju i Isusu i verovesnicima od njihovog Gospodara; mi nikakvu razliku između njih ne pravimo, i mi smo predani Njemu.““ S. 3:84

Da bi se videlo koliko je ovo svedočanstvo diskriminatorno prema ostalim prorocima i poslanicima Alahovim, treba imati na umu da se od onoga ko prihvata islam ne traži da ispovedi kako je Isus Alahov Sluga, Poslanik i njegova Reč koju je podario Mariji, kao i Duh od njega, iako takozvani verodostojni hadisi izričito uče da je to nužni deo nečijeg ispovedanja!

Prenosi Ubada:
Poslanik je rekao: „Ako neko POSVEDOČI da niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha Jedinog, koji nema partnera, i da je Muhamed njegov Sluga i njegov Apostol, i da je Isus Alahov Sluga i njegov Apostol i njegova Reč koju je podario Mariji i Duh od njega, i da je Raj istina, i da je Pakao istina, Alah će ga uvesti u Raj sa delima koja je učinio, makar tih dela bilo malo.” (Džunada, podprenosilac, rekao je: „Ubada je dodao: ,Takav čovek može ući u Raj kroz koja god od njegovih osam vrata poželi.'”) (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 55, broj 644)

Uostalom, kada je poslednji put neki musliman u svojim svakodnevnim molitvama ispovedio da je Mojsije ili neka druga kuranska ličnost bio Alahov poslanik?

Četvrto, ono od muslimana zahteva da u svojim svakodnevnim molitvama prizivaju ili spominju nekoga drugog osim Alaha. Ne samo da su muslimani dužni da ovo ispovedanje vere izgovaraju u svojim obrednim molitvama, nego moraju i da spomenu i pozdrave Muhameda u svojim svakodnevnim činovima obožavanja:

Prenosi Šakik bin Selema:
Abdulah je rekao: „Kad god bismo klanjali za Poslanikom, govorili smo (sedeći): ,Mir Gavrilu, Mihailu, mir tome i tome.' Jednom je Alahov Apostol pogledao unazad prema nama i rekao: ,Sam Alah je As-Salam (Mir), i ako neko od vas klanja, neka kaže: At-Tahiyatu lil-lahi wassalawatu wat-taiyibatu. As-Salamu 'ALAIKA aiyuha-n-Nabiyu wa rahmatu-l-lahi wa barakatuhu. As-Salam alaina wa ala ibadil-lah is-salihin. (Svi pozdravi, molitve i dobre stvari pripadaju Alahu: mir neka je s TOBOM, o Proroče, i Alahova milost i blagoslovi neka su na tebi. Mir nama i pravednim, pobožnim robovima Alahovim). (Ako to kažeš, važiće za sve robove na nebu i na zemlji). Ash-hadu an la-ilaha illa-l-lahu wa ash-hadu anna Muhammadan 'abduhu wa Rasuluhu. (Svedočim da niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha i takođe svedočim da je Muhamed njegov rob i njegov Apostol).” (Sahih al-Buhari, tom 1, knjiga 12, broj 794)

Ibn Abas prenosi: Alahov Poslanik nas je učio tešehud kao što nas je učio suru iz Kurana, i govorio je: Sve službe učinjene rečima, činovi obožavanja i sve dobre stvari pripadaju Alahu. Mir neka je s TOBOM, o Proroče, i Alahova milost i blagoslovi. Mir neka je s nama i sa čestitim slugama Alahovim. Svedočim da nema boga osim Alaha, i svedočim da je Muhamed Alahov Poslanik. U predanju Ibn Rumba (reči su): „Kao što nas je učio Kuran.” (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 0798)

Međutim, Kuran upozorava protiv prizivanja bilo koga osim Alaha, naročito nekoga ko je mrtav, jer su muslimani dužni da prizivaju onoga koji nikada ne umire nego je večno živ:

„Džamije su radi Allaha, i ne molite se, pored Allaha, nikome!“ S. 72:18 Hilali-Khan

„On je Živi, nema istinskog boga osim Njega, pa, molite Ga, ispovedajući Mu iskreno veru. Svaka hvala pripada Allahu, Gospodaru svetova!“ S. 40:65

„Ti se pouzdaj u Živog, Koji ne može da umre, i veličaj Ga, i hvali! A dovoljno je to što grehe Svojih sluga u potpunosti zna,“ S. 25:58 Hilali-Khan

Muslimansko pismo jasno kaže da Muhamed, kao i svi drugi ljudi i ostali poslanici, mora umreti:

„Muhammed je samo poslanik, a i pre njega je bilo poslanika. Ako bi on umro, ili bio ubijen, zar biste se vi nazad vratili?! Onaj ko se vrati nazad, Allahu neće ništa da naudi, a Allah će zahvalne da nagradi.“ S. 3:144 Arberry

„Ti ćeš, sigurno, da umreš, a i oni će, takođe, da pomru.“ S. 39:30 Hilali-Khan

Prema hadisima, Ebu Bekr je upravo te stihove izgovorio na dan Muhamedove smrti:

3467. Prenosi se od Aiše, Poslanikove žene, da je Alahov Poslanik umro dok je Ebu Bekr bio u as-Sunhu. (Ismail kaže da to znači u al-Alijji). Omer je ustao govoreći: ,Alaha mi, Alahov Poslanik nije umro!'” Ona reče: „Omer je [kasnije] rekao: ,Alaha mi, ništa mi drugo nije palo na pamet osim toga.' [Rekao je]: ,Alah će ga podići i on će nekim ljudima odseći ruke i noge!' Došao je Ebu Bekr, otkrio Alahovog Poslanika i poljubio ga. Rekao je: ,Neka su moja majka i moj otac žrtvovani! Bio si dobar i živ i mrtav! Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, Alah te nikada neće dati da okusiš dve smrti.' Zatim je izašao i rekao: ,O ti koji se zaklinješ, polako!' Kada je Ebu Bekr progovorio, Omer je seo. Ebu Bekr je hvalio Alaha i slavio ga, a onda rekao: ,Ko god je obožavao Muhameda, Muhamed je mrtav. Ko god je obožavao Alaha, Alah je živ i ne umire.' Rekao je: „Ti ćeš, sigurno, da umreš, a i oni će, takođe, da pomru.“ (39:30) Rekao je: „Muhammed je samo poslanik, a i pre njega je bilo poslanika. Ako bi on umro, ili bio ubijen, zar biste se vi nazad vratili?! Onaj ko se vrati nazad, Allahu neće ništa da naudi, a Allah će zahvalne da nagradi.“ (3:144) Ljudi su jecali i plakali.” (Aisha Bewley, Zbirka Sahih al-Buharija, 66. poglavlje. Knjiga o vrlinama drugova, V: Reči Poslanika, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, „Da sam uzeo bliskog prijatelja…”)

1185. Prenosi se od Ibn Abasa: „Ebu Bekr je izašao i zatekao Omera kako govori narodu. Rekao mu je: ,Sedi', ali je Omer odbio. Rekao je: ,Sedi', ali je on ponovo odbio. Tada je Ebu Bekr izgovorio šehadet i narod se okrenuo ka njemu, a od Omera. Rekao je: ,A zatim: Ko god od vas obožava Muhameda, neka zna da je Muhamed umro. Ko god obožava Alaha, neka zna da je Alah živ i da nikada ne može umreti. Alah kaže: „„Muhammed je samo poslanik, a i pre njega je bilo poslanika. Ako bi on umro, ili bio ubijen, zar biste se vi nazad vratili?! Onaj ko se vrati nazad, Allahu neće ništa da naudi, a Allah će zahvalne da nagradi.“” (3:144)' Alaha mi, bilo je kao da niko nije znao da je Alah ovo objavio dok to Ebu Bekr nije izgovorio. Ljudi su to od njega naučili i nije bilo nikoga ko se nije čuo kako to izgovara.” (Bewley, 28. poglavlje. Knjiga o sahranama, III: Posećivanje mrtvih nakon što su umrli i uvijeni u pokrove)

Uostalom, Kuran je jasan da oni koji su mrtvi u svojim grobovima ne mogu čuti niti koristiti živima:

„i nisu nikako isti živi i mrtvi. Allah će učiniti da čuje onaj koga On odabere, a ti ne možeš da dozoveš one u grobovima“ S. 35:22 Hilali-Khan

Kao što je objasnila Muhamedova dečja nevesta Aiša:

Prenosi Hišamov otac:
Pred Aišom je spomenuto da je Ibn Omer Poslaniku pripisao sledeću izjavu: „Umrli se kažnjava u grobu zbog plača i naricanja svoje porodice.” Na to je Aiša rekla: „Ali Alahov Apostol je rekao: ,Umrli se kažnjava zbog svojih zločina i greha, dok njegova porodica tada plače nad njim.'” Dodala je: „A ovo je slično izjavi Alahovog Apostola kada je stao kraj (ivice) bunara u kome su bila tela mnogobožaca ubijenih kod Bedra: ,Oni čuju ono što govorim.'” Dodala je: „Ali on je rekao da oni sada vrlo dobro znaju da je istina ono što sam im govorio.” Aiša je zatim izgovorila: ,„Ti ne možeš da dozoveš mrtve“' (30.52) i ,„a ti ne možeš da dozoveš one u grobovima“' (35.22) – to jest, kada su već zauzeli svoja mesta u (paklenoj) Vatri. (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 59, broj 316)

Dakle, šehadet od muslimana zahteva da ispovedaju i prizivaju mrtvog čoveka koji ne može nikoga ni čuti ni koristiti mu!

Peto, šehadet takođe podrazumeva ispovedanje mrtvog čoveka kao Alahovog poslanika. Primetite da u svedočanstvu vere muslimani ne kažu da je Muhamed BIO Alahov poslanik (Muhammadan kana rasulu 'llah), nego da JESTE Alahov poslanik. Iako arapska fraza Muhammadan rasulu 'llah nema glagol, u konstrukciji postoji podrazumevano „JESTE”, što objašnjava zašto je muslimani prevode kao „Muhamed JESTE Alahov poslanik”. Pa ipak, kako mrtav čovek i dalje može biti Alahov poslanik kada je u svom grobu i ne može nikome ni nauditi ni koristiti?

Zaključno, jasno je da su muslimani prihvatanjem šehadeta na više načina postali poput mekanskih mnogobožaca. Na primer, poput idolopoklonika, muslimani ne vole da spominju Alaha samog, nego mu u svom ispovedanju i obožavanju moraju pridružiti partnera:

„Zar oni mimo Allaha zagovornike uzimaju?! Reci: „Zar i onda kada su bez ikakve moći i kada ništa ne razumeju?“ Reci: „Svako zagovaranje pripada Allahu, Njegova je vlast na nebesima i na Zemlji, a zatim ćete Njemu da se vratite.“ Kad se spomene samo Allah, grče se srca onih koji u Budući svet ne veruju, a kada se spomenu oni koje oni pored Njega obožavaju, odjednom ih obuzme radost.“ S. 39:43-45

„„To vam je zato što niste verovali kada se pozivalo Allahu Jedinom, a verovali ste ako bi se nešto drugo pored Njega obožavalo! Sud pripada jedino Allahu, Uzvišenom i Velikom.““ S. 40:12

Poput mnogobožaca, muslimani ispovedaju i prizivaju osobu koja nije stvorila ništa na zemlji niti je imala udela u Alahovim nebesima:

„Reci: „Kažite vi meni koji su deo Zemlje stvorila vaša božanstva koja, umesto Allaha, molite, i recite mi imaju li oni ikakvog udela u stvaranju nebesa, ili smo Mi neznanobošcima dali Knjigu, pa imaju u njoj dokaz za to!?“ Nijedno, već nevernici jedni druge obmanjuju.“ S. 35:40 Y. Ali

I poput mekanskih nevernika, muslimani ispovedaju i prizivaju onoga koji ne može čuti jer je mrtav, a i kada bi mogao da sluša, potpuno je nemoćan da bilo šta učini za njih:

„On uvodi noć u dan i uvodi dan u noć, On je potčinio Sunce i Mesec - svako plovi do određenog roka; to vam je Allah, vaš Gospodar; Njemu pripada sva vlast! A oni koje, pored Njega, molite ne poseduju ništa. Ako ih molite, ne čuju vašu molbu, a da i čuju, ne bi vam se odazvali; na Sudnjem danu oni će da poreknu da ste ih Njemu pridruživali u obožavanju! Niko neće da te obavesti kao Onaj Koji sve u potpunosti zna.“ S. 35:13-14 Y. Ali

Uporedite ovo sa onim što islamska literatura kaže o Muhamedu:

„Zar oni da govore:“On ga izmišlja!” Reci:“Ako ga izmišljam, pa vi me od Allaha nećete moći zaštiti. On dobro zna šta o Kur’anu govorite. On je dovoljan svedok i meni i vama. On prašta i samilostan je.” Reci: „Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.““ S. 46:8-9, mekanska

Takozvana autentična predanja jasno pokazuju da je Muhamed govorio u vezi sa svojom večnom sudbinom:

Prenosi Um al-Ala:
Jedna ensarijska žena koja je dala zakletvu vernosti Poslaniku, o tome da su ensarije bacale kocku o stanovanju muhadžira. Odlučeno je da Osman bin Mazun stanuje sa njima (tj. sa porodicom Um al-Ale). Osman se razboleo i ja sam ga negovala dok nije umro, i pokrili smo ga njegovom odećom. Zatim nam je došao Poslanik, a ja sam (obraćajući se mrtvom telu) rekla: „O Ebu As-Saibe, neka je Alahova milost na tebi! Svedočim da te je Alah počastvovao.” Na to je Poslanik rekao: „Kako znaš da ga je Alah počastvovao?” Odgovorila sam: „Ne znam. Neka su moj otac i moja majka žrtvovani za tebe, o Alahov Apostole! Ali ko je drugi toga dostojan (ako ne Osman)?” On reče: „Što se njega tiče, Alaha mi, smrt ga je stigla i ja se nadam najboljem za njega. Alaha mi, iako sam Alahov Apostol, ipak ne znam šta će Alah učiniti sa mnom.” Alaha mi, nikada više posle njega neću tvrditi ničiju pobožnost. To me je rastužilo, a kada sam zaspala, videla sam u snu potok koji teče za Osmana bin Mazuna. Otišla sam Alahovom Apostolu i ispričala mu to. On je primetio: „To simbolizuje njegova (dobra) dela.” (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 58, broj 266)

Prenosi Ebu Hurejra:
Kada je Alah objavio stih: „I upozoravaj svoju najbližu rodbinu,“ Alahov Apostol je ustao i rekao: „O narode Kurejša (ili je rekao slične reči)! Otkupite (tj. spasite) sebe (od paklene vatre), jer vas ja ne mogu spasti od Alahove kazne; o sinovi Abd Manafa! Ne mogu vas spasti od Alahove kazne; o Safija, tetko Alahovog Apostola! Ne mogu te spasti od Alahove kazne; o Fatima, kćeri Muhamedova! Traži od mene šta god hoćeš od moga imetka, ali te ne mogu spasti od Alahove kazne.” (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 51, broj 16)

S obzirom na sve prethodno, teško je izbeći optužbu da je tradicionalni islam zapravo religija pokoravanja Alahu i Muhamedu i da je velika većina muslimana zapravo muhamedanci, odnosno oni koji obožavaju Muhameda, hteli oni to da priznaju ili ne.

Toliko o islamu kao veoma strogoj, monoteističkoj religiji!

Povezani članci