Papije, Justin i autorstvo jevanđelja

Crkveni istoričar Jevsevije s početka 4. veka po Hristu koristio je petotomno delo o rečima Gospoda Isusa, koje je sastavio Papije, episkop Jerapolja. Prema sopstvenom Papijevom svedočanstvu, on je bio slušalac/učenik apostola i njihovih sledbenika. Hrišćanski apologeta i sveti mučenik Irinej iz 2. veka po Hristu, koji je bio episkop Liona, potvrđuje da je Papije bio učenik apostola Jovana i saputnik Polikarpa, koji je i sam bio episkop Smirne i takođe mučenik.

Prema Jevseviju, Papije je pisao da je Marko sastavio svoje jevanđelje oko Petrove propovedi:

Poglavlje 39. Papijevi spisi.

1. Sačuvano je pet knjiga Papija, koje nose naslov Tumačenja Gospodnjih izreka. Irinej pominje ih kao jedina dela koja je on napisao, sledećim rečima: O tome svedoči Papije, drevni čovek koji je bio slušalac Jovana i saputnik Polikarpa, u svojoj četvrtoj knjizi. Jer on je napisao pet knjiga. To su reči Irineja.

2. Ali sam Papije u predgovoru svojih beseda nikako ne izjavljuje da je i sam bio slušalac i očevidac svetih apostola, nego rečima koje upotrebljava pokazuje da je učenja vere primio od onih koji su bili njihovi prijatelji.

3. On kaže: Neću oklevati da uz svoja tumačenja zapišem za tebe i sve ono što sam ikada pažljivo naučio od starešina i pažljivo zapamtio, jamčeći za njihovu istinitost. Jer se nisam, kao mnoštvo, radovao onima koji mnogo govore, nego onima koji uče istinu; ne onima koji prenose čudne zapovesti, nego onima koji predaju zapovesti koje je Gospod dao veri, i koje izviru iz same istine.

4. Ako bi, dakle, došao neko ko je bio sledbenik starešina, raspitivao sam se kod njega o rečima starešina — šta je Andrija ili šta je Petar rekao, ili šta je rekao Filip, ili Toma, ili Jakov, ili Jovan, ili Matej, ili bilo ko drugi od učenika Gospodnjih, i šta govore Aristion i prezviter Jovan, učenici Gospodnji. Jer nisam mislio da će mi ono što se dobija iz knjiga koristiti toliko koliko ono što dolazi od živog i trajnog glasa.

5. Ovde vredi zapaziti da on ime Jovan navodi dvaput. Prvog pominje u vezi sa Petrom i Jakovom i Matejem i ostalim apostolima, očigledno misleći na jevanđelistu; ali drugog Jovana pominje nakon izvesnog razmaka, i stavlja ga među druge, izvan broja apostola, stavljajući Aristiona ispred njega, i izričito ga naziva prezviterom.

6. Ovo pokazuje da je istinita tvrdnja onih koji kažu da su u Aziji bile dve osobe koje su nosile isto ime, i da su u Efesu bila dva groba, od kojih se svaki, čak i do današnjeg dana, naziva Jovanovim. Važno je to primetiti. Jer je verovatno da je drugi taj koji je video Otkrivenje, koje se po imenu pripisuje Jovanu, ako neko nije voljan da prizna da je to bio prvi.

7. A Papije, o kome sada govorimo, priznaje da je reči apostola primio od onih koji su ih sledili, ali kaže da je i sam bio slušalac Aristiona i prezvitera Jovana. U najmanju ruku, često ih pominje po imenu i u svojim spisima donosi njihova predanja. Nadamo se da ovo nismo naveli uzalud.

8. Ali priliči da navedenim rečima Papija dodamo i druge odlomke iz njegovih dela, u kojima pripoveda o nekim drugim čudesnim događajima za koje tvrdi da ih je primio iz predanja.

9. Već je rečeno da je apostol Filip sa svojim kćerima živeo u Jerapolju. Ali ovde treba zapaziti da Papije, njihov savremenik, kaže da je čuo čudesnu priču od Filipovih kćeri. Jer pripoveda da je u njegovo vreme jedan čovek ustao iz mrtvih. I priča još jednu čudesnu priču o Justu, prozvanom Varsava: da je popio smrtonosni otrov, pa ipak, po milosti Gospodnjoj, nije pretrpeo nikakvu štetu.

10. Knjiga Dela apostolskih beleži da su sveti apostoli, nakon vaznesenja Spasitelja, predložili ovoga Justa, zajedno sa Matijom, i molili se da jedan bude izabran umesto izdajnika Jude, kako bi se popunio njihov broj. Izveštaj glasi ovako: „I postaviše dvojicu: Josifa zvanog Varsava, koji bi nazvan Just, i Matiju.“ Dela apostolska 1:23

11. Isti pisac donosi i druge izveštaje za koje kaže da su do njega došli nepisanim predanjem, neke čudne parabole i učenja Spasitelja, i neke druge, više mitske stvari.

12. Tome pripada i njegova tvrdnja da će nastupiti razdoblje od oko hiljadu godina posle vaskrsenja mrtvih, i da će se carstvo Hristovo uspostaviti u materijalnom obliku na ovoj istoj zemlji**. Pretpostavljam da je te ideje stekao pogrešno razumevši** apostolske izveštaje, ne shvatajući da je ono što su oni rekli bilo izgovoreno** tajanstveno, u slikama.

13. Jer izgleda da je bio veoma ograničenog razumevanja, kao što se može videti iz njegovih beseda. Ali njegovom zaslugom su mnogi crkveni oci posle njega prihvatili slično mišljenje, pozivajući se sebi u prilog na drevnost toga čoveka; kao na primer Irinej i svako drugi ko je možda objavljivao slična gledišta.

14. Papije u svom delu donosi i druge izveštaje o rečima Gospodnjim na osnovu autoriteta gore pomenutog Aristiona, kao i predanja onako kako ih je preneo prezviter Jovan; na njih upućujemo one koji vole učenje. Ali sada moramo već navedenim njegovim rečima dodati predanje koje on donosi o Marku, piscu Jevanđelja.

15. I ovo je prezviter govorio: Marko, pošto je postao Petrov tumač, zapisao je tačno, mada ne po redu, sve čega se sećao od onoga što je Hristos rekao ili učinio. Jer on niti je slušao Gospoda niti ga je sledio, nego je kasnije, kao što rekoh, sledio Petra, koji je svoje učenje prilagođavao potrebama svojih slušalaca, ali bez namere da pruži povezan izveštaj o Gospodnjim besedama, tako da Marko nije počinio nikakvu grešku kada je tako zapisivao pojedine stvari onako kako ih se sećao. Jer je pazio na jedno: da ne izostavi ništa od onoga što je čuo i da ništa od toga ne izloži lažno. Ovo Papije pripoveda o Marku.

16. A o Mateju piše ovako: Matej je, dakle, izreke sastavio na jevrejskom jeziku, a svako ih je tumačio kako je mogao. A isti pisac koristi svedočanstva iz prve Jovanove poslanice i isto tako iz Petrove. I pripoveda još jednu priču o jednoj ženi, koja je pred Gospodom bila optužena za mnoge grehe, a koja se nalazi u Jevanđelju po Jevrejima. Smatrali smo nužnim da ovo zapazimo pored onoga što je već rečeno. (Crkvena istorija, Knjiga III; naglasak moj)(1)

Sledeći svedok o autorstvu jevanđelja jeste hrišćanski apologeta iz 2. veka Justin Mučenik. Justin navodi građu koja se nalazi u četiri kanonska jevanđelja i naziva ih uspomenama apostola i njihovih sledbenika:

Poglavlje 66. O evharistiji

A ova hrana se kod nas naziva Εὐχαριστία [evharistija], od koje nikome nije dopušteno da uzima osim čoveku koji veruje da je istinito ono čemu učimo, i koji je opran kupanjem koje je za oproštenje grehova, i za ponovno rođenje, i koji živi onako kako je Hristos zapovedio. Jer ovo ne primamo kao obični hleb i obično piće; nego kao što je Isus Hristos, naš Spasitelj, postavši telo Rečju Božjom, imao i telo i krv za naše spasenje, tako smo i mi naučeni da je hrana koja je blagoslovena molitvom Njegove reči, i kojom se preobražajem hrane naša krv i telo, telo i krv onoga Isusa koji je postao telo. Jer su nam apostoli, u uspomenama koje su sastavili, a koje se zovu jevanđelja, tako predali ono što im je bilo zapoveđeno; da je Isus uzeo hleb i, zahvalivši, rekao: „ovo činite za moj spomen“, Luka 22:19 ovo je telo moje; i da je, na isti način, uzevši čašu i zahvalivši, rekao: Ovo je krv moja; i dao je samo njima. Što su zli demoni oponašali u misterijama Mitre, zapovedajući da se čini isto. Jer, da se hleb i čaša vode uz izvesne bajalice stavljaju u mistične obrede onoga ko se posvećuje, vi ili znate ili možete saznati.

Poglavlje 67. Nedeljno obožavanje hrišćana

A mi potom neprestano jedni druge podsećamo na ovo. I bogati među nama pomažu onima u oskudici; i uvek se držimo zajedno; i za sve čime smo snabdeveni blagosiljamo Tvorca svega kroz Njegovog Sina Isusa Hrista, i kroz Svetoga Duha. A na dan koji se zove nedelja, svi koji žive po gradovima ili po selima okupljaju se na jednom mestu, i uspomene apostola ili spisi proroka čitaju se dokle god vreme dopušta**; zatim, kada čitač prestane, predstojatelj rečima poučava i podstiče na podražavanje ovih** dobrih stvari. Zatim svi zajedno ustajemo i molimo se, i, kao što rekosmo ranije, kada se naša molitva završi, donose se hleb i vino i voda, i predstojatelj isto tako uznosi molitve i zahvalnice, prema svojoj moći, a narod se saglašava govoreći Amin; i vrši se razdeljivanje svakome i pričešćivanje onim nad čim je izvršeno zahvaljivanje, a onima koji su odsutni deo se šalje po đakonima. A oni koji su imućni i voljni daju koliko ko smatra za shodno; i ono što se sakupi polaže se kod predstojatelja, koji pomaže siročadi i udovicama i onima koji su, zbog bolesti ili bilo kog drugog uzroka, u oskudici, i onima koji su u okovima i strancima koji borave među nama, i jednom rečju stara se o svima koji su u potrebi. A nedelja je dan u koji svi držimo naš zajednički sabor, jer je to prvi dan u koji je Bog, izvršivši promenu u tami i materiji, stvorio svet; i Isus Hristos, naš Spasitelj, istoga dana vaskrsao iz mrtvih. Jer je razapet dan pre Saturnovog dana (subote); a dan posle Saturnovog dana, koji je dan Sunca, javivši se svojim apostolima i učenicima, naučio ih je ovome, što smo i vama izneli na razmatranje. (Prva apologija; naglasak moj)

Poglavlje 101. Hristos sve upućuje Ocu

Justin: Zatim sledi ovo iz Psalma, u kome On kaže: „U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao. Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti. A ja sam crv, a ne čovjek; podsmijeh ljudima i rug narodu.“ što pokazuje da On priznaje da su Njegovi očevi oni koji su se uzdali u Boga i koje je On spasao, a koji su takođe bili očevi Device, od koje je rođen i postao čovek; i On prorokuje da će Ga spasti isti Bog, ali se ne hvali da išta postiže sopstvenom voljom ili moći. Jer kada je bio na zemlji, postupao je na potpuno isti način i odgovorio je onome ko Mu se obratio sa 'Dobri Učitelju:' 'Zašto me zoveš dobrim? Jedan je dobar, Otac moj koji je na nebesima.' Ali kada kaže: „A ja sam crv, a ne čovjek; podsmijeh ljudima i rug narodu.“, On prorokuje ono što postoji i što Mu se događa. Jer smo mi koji verujemo u Njega svuda prekor, 'prezreni od naroda;' jer, odbačen i obeščašćen od vašeg naroda, On je pretrpeo one sramote koje ste vi protiv Njega smislili. I sledeće: „Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, I govore: Oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi ako ga miluje.“ i ovo je prorekao da će Mu se dogoditi. Jer oni koji su Ga videli razapetog klimali su glavama, svaki od njih, i krivili usne, i uvrćući noseve jedni prema drugima, govorili su podrugljivo reči koje su zabeležene u uspomenama Njegovih apostola: 'Rekao je da je Sin Božji: neka siđe; neka ga Bog spase.'

Poglavlje 102. Predskazanje događaja koji su se zbili Hristu kada se rodio. Zašto je Bog to dopustio

Justin: A ono što sledi — „Ta ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje. Za tobom pristajem od rođenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj. Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoćnika. Opteče me mnoštvo telaca; jaki volovi vasanski opkoliše me; Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i riče. Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni. Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni mećeš me.“ — proreklo je ono što će se zbiti; jer izjava „Ta ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje.“ [ovako se objašnjava]. Čim se rodio u Vitlejemu, kao što sam ranije primetio, car Irod, doznavši za Njega od arabljanskih mudraca, skovao je zaveru da Ga usmrti, i po Božjoj zapovesti Josif Ga je uzeo sa Marijom i otišao u Egipat. Jer je Otac odlučio da Onaj koga je rodio bude usmrćen, ali ne pre nego što odraste u muža i objavi reč koja je od Njega proizašla. Ali ako nam neko od vas kaže: Zar Bog nije mogao radije da usmrti Iroda? Odgovaram unapred: Zar Bog nije mogao u početku da uništi zmiju, tako da ona i ne postoji, radije nego da kaže, „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između sjemena tvojega i sjemena njezina“ Postanje 3:15 Zar nije mogao odjednom da stvori mnoštvo ljudi? Pa ipak, pošto je znao da će to biti dobro, stvorio je i anđele i ljude slobodnima da čine ono što je pravedno, i odredio je razdoblja tokom kojih je znao da će im biti dobro da imaju upotrebu slobodne volje; i pošto je isto tako znao da će to biti dobro, izvršio je opšte i pojedinačne sudove; pri čemu je sloboda volje svakoga ipak sačuvana. Otuda Sveto pismo kaže sledeće, pri rušenju kule i podeli i promeni jezika: „I reče Gospod: Gle, narod jedan, i jedan jezik u svijeh, i to počeše raditi, i neće im smetati ništa da ne urade što su naumili.“ Postanje 11:6 A izjava „Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo“ takođe je bila proroštvo o onome što će On učiniti po volji Očevoj. Jer moć Njegove snažne reči, kojom je uvek pobijao fariseje i književnike, i, ukratko, sve učitelje vašeg naroda koji su Ga ispitivali, prestala je kao obilan i snažan izvor čije su vode zaustavljene, kada je ćutao i izabrao da nikome ne odgovori u prisustvu Pilata; kao što je objavljeno u uspomenama Njegovih apostola, da bi ono što je zapisao Isaija imalo delotvoran plod, gde je napisano, „Gospod Gospod dade mi jezik učen da umijem progovoriti zgodnu riječ umornom“ Isaija 50:4 Opet, kada je rekao: „ti si Bog moj. Ne udaljuj se od mene“ učio je da se svi ljudi treba da nadaju u Boga koji je sve stvorio, i da traže spasenje i pomoć jedino od Njega; i da ne pretpostavljaju, kao što čine ostali ljudi, da se spasenje može steći rođenjem, ili bogatstvom, ili snagom, ili mudrošću. A takva su oduvek bila vaša dela: jednom ste načinili tele, i uvek ste se pokazivali nezahvalnima, ubicama pravednika, i ponosnima na svoje poreklo. Jer ako Sin Božji očigledno izjavljuje da On može biti spasen [niti] zato što je sin, niti zato što je snažan ili mudar, nego da bez Boga ne može biti spasen, iako je bezgrešan, kao što Isaija izjavljuje rečima koje kažu da čak i u pogledu samog svog govora On nije počinio nikakav greh (jer nije počinio nikakvo bezakonje niti prevaru svojim ustima), kako vi ili drugi koji očekuju da budu spaseni bez ove nade mislite da ne obmanjujete sami sebe?

Poglavlje 103. Fariseji su bikovi: lav koji riče jeste Irod ili đavo

Justin: Zatim, ono što se dalje kaže u Psalmu — „Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoćnika. Opteče me mnoštvo telaca; jaki volovi vasanski opkoliše me; Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i riče. Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje“ — takođe je bilo predskazanje događaja koji su Mu se zbili. Jer one noći kada su neki iz vašeg naroda, koje su poslali fariseji i književnici i učitelji, došli na Njega sa Maslinske gore, okružili su Ga oni koje je Pismo nazvalo bodljivim i prerano razornim telcima. A izraz „jaki volovi vasanski opkoliše me“ On je unapred izrekao o onima koji su postupali slično telcima, kada je bio izveden pred vaše učitelje. A Pismo ih je opisalo kao bikove, budući da znamo da su bikovi tvorci postojanja telaca. Kao što su, dakle, bikovi roditelji telaca, tako su vaši učitelji bili uzrok što su njihova deca izašla na Maslinsku goru da Ga uhvate i dovedu k njima. A izraz „a nema pomoćnika“ takođe ukazuje na ono što se dogodilo. Jer nije bilo ni jednog jedinog čoveka da Mu pomogne kao nedužnome. A izraz „Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i riče.“ označava onoga koji je tada bio car Jevreja i zvao se Irod, naslednik Iroda koji je, kada se Hristos rodio, pobio svu decu u Vitlejemu rođenu otprilike u isto vreme, jer je zamišljao da će među njima zasigurno biti Onaj o kome su govorili mudraci iz Arabije; jer nije znao za volju Onoga koji je jači od svih, kako je On zapovedio Josifu i Mariji da uzmu Dete i odu u Egipat, i da tamo ostanu dok im se ponovo ne otkrije da se vrate u svoju zemlju. I tamo su ostali dok Irod, koji je pobio decu u Vitlejemu, nije umro i dok ga nije nasledio Arhelaj. A on je umro pre nego što je Hristos došao do domostroja na krstu koji Mu je dao Njegov Otac. A kada je Irod nasledio Arhelaja, primivši vlast koja mu je bila dodeljena, Pilat mu je iz uljudnosti poslao vezanog Isusa; i Bog je, unapred znajući da će se to dogoditi, ovako govorio: „I on će sam biti odveden u Asirsku na dar caru braniču“ Osija 10:6 Ili je pod lavom koji riče na Njega mislio na đavola: koga Mojsije naziva zmijom, a u Jovu i Zahariji naziva se đavolom, a Isus mu se obraća kao Satani, pokazujući da je od dela koja je počinio stekao složeno ime. Jer 'Sata' na jevrejskom i sirijskom jeziku znači otpadnik; a 'Nas' je reč od koje se u prevodu naziva zmija****, to jest, prema tumačenju jevrejskog izraza, a iz oba nastaje jedna reč Satanas. Jer ovaj đavo, kada je [Isus] izašao iz reke Jordana, u vreme kada Mu je progovorio glas, „Ti si Sin moj, ja te sad rodih“ zabeleženo je u uspomenama apostola da je došao k Njemu i kušao Ga, čak toliko da Mu je rekao: 'Obožavaj me;' a Hristos mu je odgovorio: „Idi od mene, Satano, jer je napisano: Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome služi“ Matej 4:9-10 Jer kao što je prevario Adama, tako se nadao da će smisliti neku pakost i protiv Hrista. Štaviše, izjava „Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.“ bila je predskazanje onoga što Mu se dogodilo one noći kada su ljudi izašli protiv Njega na Maslinsku goru da Ga uhvate. Jer u uspomenama za koje kažem da su ih sastavili Njegovi apostoli i oni koji su ih sledili, [zabeleženo je] da je Njegov znoj padao kao kaplje krvi dok se molio i govorio: „kad bi htio da proneseš ovu čašu mimo mene“ Luka 22:44, 42 — a srce Njegovo i kosti Njegove drhtahu; srce Njegovo beše kao vosak koji se topi u utrobi Njegovoj: da bismo mogli shvatiti da je Otac želeo da Njegov Sin zaista pretrpi takva stradanja radi nas, i da ne bismo govorili da On, budući Sin Božji, nije osećao ono što Mu se događalo i što Mu je nanošeno. Dalje, izraz „Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo“ bio je predskazanje, kao što sam ranije primetio, onoga ćutanja, kada Onaj koji je sve vaše učitelje razotkrio kao nemudre nije uopšte odgovorio.

Poglavlje 104. Okolnosti Hristove smrti prorečene su u ovom Psalmu

Justin: A izjava — „i u prah smrtni mećeš me. Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene“ „probodoše ruke moje i noge moje“ „Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju i od mene načiniše stvar za gledanje. Dijele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb.“ — bila je predskazanje, kao što rekoh ranije, smrti na koju bi Ga osudila sinagoga zlih, koje On naziva i psima i lovcima, izjavljujući da su se oni koji su Ga lovili i skupili i revnosno nastojali da Ga osude. A zabeleženo je da se ovo dogodilo u uspomenama Njegovih apostola. I pokazao sam da su, posle Njegovog raspeća, oni koji su Ga razapeli razdelili Njegove haljine među sobom.

Poglavlje 105. Psalam predskazuje i raspeće i sadržaj poslednjih Hristovih molitava na zemlji

Justin: A ono što sledi u Psalmu — „Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoć. Izbavi od mača dušu moju, od psa jedinicu moju. Sačuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih“ — takođe je bilo obaveštenje i predskazanje događaja koji će Ga zadesiti. Jer sam već dokazao da je On bio Jedinorodni Oca svega, rođen od Njega na osobit način kao Reč i Sila, i da je potom postao čovek kroz Devicu, kao što smo naučili iz uspomena. Štaviše, isto tako je prorečeno da će umreti raspećem. Jer odlomak „Izbavi od mača dušu moju, od psa jedinicu moju. Sačuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, čuvši, izbavi me.“ ukazuje na stradanje kojim će umreti, to jest, na raspeće. Jer 'rogovi jednoroga', kao što sam vam već objasnio, jesu samo slika krsta. A molitva da Njegova duša bude spasena od mača, i od lavljih usta, i od pseće ruke, bila je molitva da niko ne zavlada Njegovom dušom: tako da, kada dođemo do kraja života, možemo istu molbu tražiti od Boga, koji je moćan da odvrati svakog bestidnog zlog anđela od uzimanja naših duša. A da duše opstaju, pokazao sam vam iz činjenice da je dušu Samuilovu prizvala vračara, kako je Saul zahtevao. A izgleda i da su sve duše sličnih pravednika i proroka potpale pod vlast takvih sila, kao što se zaista može zaključiti iz samih činjenica u slučaju one vračare. Otuda nas i Bog kroz svog Sina uči, radi koga se čini da je to učinjeno, da se uvek revnosno borimo i da se pri smrti molimo da naše duše ne padnu u ruke ma koje takve sile. Jer kada je Hristos predavao svoj duh na krstu, rekao je: „Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj.“ Luka 23:46 kao što sam takođe naučio iz uspomena. Jer je podsticao svoje učenike da nadmaše farisejski način života, uz upozorenje da, ako to ne učine, mogu biti sigurni da ne mogu biti spaseni; a ove reči su zabeležene u uspomenama: „Jer vam kažem da, ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko.“ Matej 5:20

Poglavlje 106. Hristovo vaskrsenje prorečeno je u zaključku Psalma

Justin: Ostatak Psalma jasno pokazuje da je On znao da će mu Otac dati sve što zatraži i da će Ga vaskrsnuti iz mrtvih; i da je podsticao sve koji se boje Boga da Ga hvale zato što se smilovao svim rodovima ljudi koji veruju, kroz tajnu Onoga koji je bio razapet; i da je stao usred svoje braće apostola (koji su se pokajali zbog svog bekstva od Njega kada je bio razapet, pošto je vaskrsao iz mrtvih i pošto ih je On sam uverio da im je pre svog stradanja pominjao da mora sve to da pretrpi i da su to unapred objavili proroci), i da je, živeći sa njima, pevao hvale Bogu, kao što je očigledno iz uspomena apostola. Reči su sledeće: „Kazujem ime tvoje braći; usred skupštine hvaliću te. Koji se bojite Gospoda, hvalite ga. Sve sjeme Jakovljevo! Poštuj ga. Boj ga se, sve sjeme Izrailjevo!“ A kada se kaže da je promenio ime jednome od apostola u Petar; i kada je u uspomenama o Njemu zapisano da se to tako dogodilo, kao i da je imena druge dvojice braće, sinova Zevedejevih, promenio u Voanerges, što znači sinovi groma; to je bilo objava činjenice da je On bio Onaj kojim je Jakov nazvan Izrailj, a Osija nazvan Isus (Isus Navin), pod čijim je imenom narod koji je preživeo od onih koji su izašli iz Egipta uveden u zemlju obećanu praocima. A da će ustati kao zvezda iz semena Avrahamovog, Mojsije je unapred pokazao kada je ovako rekao: „izaći će Zvijezda iz Jakova i ustaće Palica iz Izrailja“ Brojevi 24:17 a drugo Pismo kaže: „Evo čovjeka kojemu je ime Klica“ U skladu s tim, kada se prilikom Njegovog rođenja pojavila zvezda na nebu, kao što je zabeleženo u uspomenama Njegovih apostola, mudraci iz Arabije, prepoznavši po tome znak, došli su i obožavali Ga.

Poglavlje 107. Isto se uči iz istorije o Joni

Justin: A da će vaskrsnuti trećeg dana posle raspeća, zapisano je u uspomenama da su neki iz vašeg naroda, ispitujući Ga, rekli: 'Pokaži nam znak;' a On im je odgovorio: „Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka.“ I pošto je to rekao nejasno, slušaoci je trebalo da razumeju da će posle svog raspeća vaskrsnuti trećeg dana. I pokazao je da je vaš naraštaj zliji i preljubotvorniji od grada Ninive; jer kada im je Jona propovedao, pošto je trećeg dana bio izbačen iz utrobe velike ribe, da će posle tri (u drugim verzijama, četrdeset) dana svi propasti, oni proglasiše post za sva stvorenja, ljude i životinje, sa kostretom i sa usrdnim naricanjem, sa istinskim pokajanjem iz srca i sa okretanjem od nepravde, u uverenju da je Bog milostiv i dobar prema svima koji se odvrate od zla; tako da je i sam car toga grada, zajedno sa svojim velikašima, obukao kostret i ostao posteći i moleći se, i dobio je ono što je tražio: da grad ne bude razoren. Ali kada se Jona ožalostio što (četrdesetog) trećeg dana grad nije bio razoren, kako je on objavio, kroz domostroj tikve koja je za njega iznikla iz zemlje, pod kojom je sedeo i bio zaklonjen od vrućine (a tikva je bila iznikla iznenada, i Jona je nije ni sadio ni zalivao, nego je odjednom izrasla da mu pruži hlad), i kroz drugi domostroj njenog venuća, zbog koga se Jona ožalostio, [Bog] ga je razotkrio da je nepravedno nezadovoljan što grad Niniva nije bio razoren, i rekao je: „Tebi je žao tikve oko koje se nijesi trudio i koje nijesi odgajio, nego jednu noć uzraste a drugu noć propade. A meni da ne bude žao Ninevije, velikoga grada, u kom ima više od sto i dvadeset tisuća ljudi koji još ne znaju šta je desno šta li lijevo, i mnogo stoke?“ (Dijalog sa Trifonom, poglavlja 89-108; naglasak moj)

Dodatna literatura

MURATORIJEV KANON

Atanasijev biblijski kanon

Biblijski kanon Isidora Seviljskog

Jevsevije o kanonu Novog zaveta

MARTIN LUTER, JAKOVLJEVA I KANON NOVOG ZAVETA

Kanon kao Ahilova peta protestantizma, 1. deo

(1) Zanimljivo je da Jevsevije kudi Papijev razum i dovodi u pitanje to da li je on neposredno učio od apostola i Hristovih učenika, iako i sam Papije i Irinej potvrđuju da jeste. Čini se da je razlog zbog kojeg je Jevsevije nastojao da potkopa ovu tvrdnju taj što je Papije verovao da je hiljadugodišnja vladavina Hristova doslovan, fizički događaj koji će se zbiti kada se Gospod Isus vrati na zemlju. Papije je čak ubedio mnoge rane pisce i oce da prihvate ovo doslovno tumačenje, uključujući i samog Irineja. Jevsevije je bio mišljenja da hiljadugodišnju vladavinu Hristovu treba tumačiti alegorijski, i morao je da nađe način da zaobiđe Papijevo svedočanstvo. Uostalom, Papije bi ovo tumačenje naučio od apostola kao što je Jovan, a Jevsevije je znao da to predstavlja ozbiljan problem za njegovo alegorijsko tumačenje.