Jevsevije o kanonu Novog zaveta
Sledeće je preuzeto iz Jevsevijeve Crkvene istorije, Knjiga III. Svako isticanje je moje.
Poglavlje 3. Poslanice apostola.
1. Jedna Petrova poslanica, ona koja se naziva prvom, priznaje se kao autentična. I nju su drevni starešine slobodno koristili u svojim spisima kao nesporno delo. Ali saznali smo da njegova sačuvana druga poslanica ne pripada kanonu**; ipak, budući da se mnogima učinila korisnom, koristila se zajedno sa ostalim spisima Svetog pisma**.
2. Takozvana Dela Petrova, međutim, i Jevanđelje koje nosi njegovo ime, i Propoved i Apokalipsa, kako ih nazivaju, za koje znamo da nisu bili opšteprihvaćeni, jer nijedan crkveni pisac, drevni ili savremeni, nije koristio svedočanstva uzeta iz njih.
3. Ali u toku svoje istorije pobrinuću se da pokažem, pored zvanične sukcesije, koji su crkveni pisci s vremena na vreme koristili neko od spornih dela i šta su rekli u vezi sa kanonskim i prihvaćenim spisima, kao i u vezi sa onima koji ne pripadaju toj vrsti.
4. Takvi su spisi koji nose Petrovo ime, od kojih za samo jedan znam da je autentičan i priznat od drevnih starešina.
- Pavlovih četrnaest poslanica dobro je poznato i nesporno. Zaista nije ispravno prevideti činjenicu da su neki odbacili Poslanicu Jevrejima, govoreći da je osporava rimska crkva, na osnovu toga što je nije napisao Pavle. Ali ono što su o ovoj poslanici rekli oni koji su živeli pre našeg vremena navešću na odgovarajućem mestu. Što se tiče takozvanih Dela Pavlovih, nisam ih našao među nespornim spisima.
6. Ali pošto je isti apostol, u pozdravima na kraju Poslanice Rimljanima, među ostalima pomenuo i Jermu, kome se pripisuje knjiga zvana Pastir, treba primetiti da su i nju neki osporavali, te zbog njih ne može biti svrstana među priznate knjige; dok je drugi smatraju sasvim neophodnom, naročito onima kojima je potrebna pouka u osnovama vere. Otuda je, kao što znamo, javno čitana u crkvama, a otkrio sam i da su je neki od najdrevnijih pisaca koristili.
7. Ovo će poslužiti da se pokaže koji su božanski spisi nesporni, kao i oni koji nisu opšteprihvaćeni…
Poglavlje 24. Redosled jevanđelja.
1. Ovaj odlomak iz Klimenta uvrstio sam ovde radi istorije i radi koristi mojih čitalaca. Ukažimo sada na nesporne spise ovog apostola.
2. I na prvom mestu njegovo Jevanđelje, koje je poznato svim crkvama pod nebom, mora se priznati kao autentično. Da su ga drevni s dobrim razlogom stavili na četvrto mesto, posle ostala tri jevanđelja, može se pokazati na sledeći način.
3. Ti veliki i zaista božanski ljudi, mislim na apostole Hristove, bili su očišćeni u svom životu i ukrašeni svakom vrlinom duše, ali su bili neuki u govoru. Bili su zaista sigurni u svoje poverenje u božansku i čudotvornu silu koja im je bila darovana od Spasitelja, ali nisu znali kako, niti su pokušavali da učenja svog učitelja objave izveštačenim i umetnički doteranim jezikom, nego su, koristeći samo dokazivanje Božanskog Duha, koji je delovao sa njima, i čudotvornu silu Hristovu, koja se kroz njih pokazivala, objavili znanje o carstvu nebeskom po celom svetu, posvećujući malo pažnje sastavljanju pisanih dela.
4. A to su činili zato što im je u njihovoj službi pomagao neko veći od čoveka. Pavle, na primer, koji ih je sve nadmašio snagom izraza i bogatstvom misli, poverio je pisanju samo najkraće poslanice, iako je imao bezbroj tajanstvenih stvari da saopšti, jer je dospeo čak do prizora trećeg neba, bio je odnesen u sam raj Božji, i bio je udostojen da tamo čuje neizrecive reči.
5. A ni ostali sledbenici našeg Spasitelja, dvanaestorica apostola, sedamdeset učenika i bezbroj drugih pored njih, nisu bili neupućeni u te stvari. Pa ipak, od svih učenika Gospodnjih, samo su nam Matej i Jovan ostavili pisane spomenike, a i oni su, kako predanje kaže, bili navedeni da pišu samo pod pritiskom nužde.
6. Jer Matej, koji je najpre propovedao Jevrejima, kada je nameravao da pođe drugim narodima, zapisao je svoje Jevanđelje na svom maternjem jeziku i tako nadoknadio onima koje je bio primoran da napusti gubitak svog prisustva.
7. A kada su Marko i Luka već objavili svoja jevanđelja, kažu da je Jovan, koji je sve svoje vreme provodio propovedajući Jevanđelje usmeno, na kraju pristupio pisanju iz sledećeg razloga. Pošto su tri već pomenuta jevanđelja došla u ruke svima pa i njemu samom, kažu da ih je prihvatio i posvedočio njihovu istinitost; ali da je u njima nedostajao izveštaj o delima koja je Hristos učinio na početku svoje službe.
8. A to je zaista istina. Jer očigledno je da su tri jevanđelista zabeležila samo dela koja je Spasitelj učinio tokom jedne godine posle utamničenja Jovana Krstitelja, i to su naznačili na početku svog izveštaja.
9. Jer Matej, posle četrdesetodnevnog posta i iskušenja koje je usledilo, ukazuje na hronologiju svog dela kada kaže: „A kada ču Isus da je Jovan predan, otide u Galileju.“ Matej 4:12
- Marko isto tako kaže: „A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju“ Marko 1:14 A Luka, pre nego što započne svoj izveštaj o delima Isusovim, slično označava vreme, kada kaže da je Irod, dodajući svim zlim delima koja je učinio, zatvorio Jovana u tamnicu. Luka 3:20
11. Kažu, dakle, da je apostol Jovan, zamoljen da to učini iz ovog razloga, u svom Jevanđelju dao izveštaj o razdoblju koje su raniji jevanđelisti izostavili, i o delima koja je Spasitelj učinio tokom tog razdoblja; to jest, o onima koja su izvršena pre utamničenja Krstitelja. A to on naznačuje, kažu, sledećim rečima: „Ovim, u Kani Galilejskoj, učini Isus početak znamenja“; i opet kada pominje Krstitelja, usred dela Isusovih, kao onoga koji još uvek krštava u Enonu blizu Salima; Jovan 3:23 gde stvar jasno iznosi rečima: „Jer još ne bijaše Jovan bačen u tamnicu.“
12. Jovan, dakle, u svom Jevanđelju, beleži dela Hristova koja su izvršena pre nego što je Krstitelj bačen u tamnicu, dok ostala tri jevanđelista pominju događaje koji su se zbili posle toga.
13. Ko ovo razume, ne može više misliti da su jevanđelja u međusobnom neskladu, budući da Jevanđelje po Jovanu sadrži prva dela Hristova, dok ostala daju izveštaj o poslednjem delu njegovog života. A rodoslov našeg Spasitelja po telu Jovan je sasvim prirodno izostavio, jer su ga već dali Matej i Luka, i počeo je od učenja o njegovom božanstvu, koje mu je, takoreći, bilo sačuvano, kao nadmoćnijem od njih, od strane Božanskog Duha.
14. Neka bude dovoljno ovo što smo rekli o Jevanđelju po Jovanu. Razlog koji je doveo do sastavljanja Jevanđelja po Marku već smo naveli.
15. Ali što se tiče Luke, on na početku svog Jevanđelja sam iznosi razloge koji su ga naveli da ga napiše. Navodi da je, budući da su mnogi drugi prenagljeno preduzeli da sastave pripovest o događajima o kojima je on stekao savršeno znanje, on sam, osećajući nužnost da nas oslobodi njihovih nesigurnih mišljenja, u svom Jevanđelju izneo tačan izveštaj o onim događajima o kojima je saznao punu istinu, potpomognut svojom prisnošću i boravkom sa Pavlom i poznanstvom sa ostalim apostolima.
16. Toliko o našem sopstvenom izveštaju o ovim stvarima. Ali na prikladnijem mestu pokušaćemo da navodima iz drevnih pisaca pokažemo šta su drugi o njima rekli.
17. Ali od Jovanovih spisa, ne samo njegovo Jevanđelje, nego i prva od njegovih poslanica, prihvaćena je bez spora i sada i u drevna vremena. Ali druge dve su sporne.
18. Što se tiče Apokalipse, mišljenja većine ljudi SU I DALJE PODELJENA. Ali u pravo vreme i ovo pitanje biće rešeno na osnovu svedočanstva drevnih.
Poglavlje 25. Božanski spisi koji se prihvataju i oni koji se ne prihvataju.
1. Budući da se bavimo ovom temom, umesno je sažeti spise Novog zaveta koji su već pomenuti. Prvo, dakle, mora se staviti sveta četvorka jevanđelja; za njima Dela apostolska.
2. Posle ovoga moraju se ubrojati poslanice Pavlove; zatim po redu sačuvana prva Jovanova poslanica, a isto tako i Petrova poslanica. Posle njih treba staviti, ako se to zaista čini umesnim, Apokalipsu Jovanovu, o kojoj ćemo u pravo vreme izneti različita mišljenja. Ovi, dakle, spadaju među prihvaćene spise.
3. Među spornim spisima, koje ipak mnogi priznaju, sačuvane su takozvana Jakovljeva poslanica i Judina, kao i druga Petrova poslanica, i one koje se nazivaju drugom i trećom Jovanovom, bilo da pripadaju jevanđelisti ili drugoj osobi istog imena.
4. Među odbačene spise moraju se ubrojati i Dela Pavlova, i takozvani Pastir, i Apokalipsa Petrova, a pored njih i sačuvana Varnavina poslanica, i takozvana Učenja apostolska; a osim toga, kao što rekoh, i Apokalipsa Jovanova, ako se čini umesnim, koju neki, kao što rekoh, odbacuju, dok je drugi svrstavaju među prihvaćene knjige.
5. A među ove neki su svrstali i Jevanđelje po Jevrejima, kojim se naročito raduju oni od Jevreja koji su primili Hrista. I sve ove mogu se ubrojati među sporne knjige.
6. Ipak smo se osetili primoranim da damo popis i ovih, razlikujući ona dela koja su prema crkvenom predanju istinita i autentična i opšteprihvaćena, od onih drugih koja, iako nisu kanonska nego sporna, ipak su istovremeno poznata većini crkvenih pisaca — osetili smo se primoranim da damo ovaj popis kako bismo mogli da raspoznamo i ova dela i ona koja jeretici navode pod imenom apostola, uključujući, na primer, knjige kao što su Jevanđelja Petrovo, Tomino, Matijino, ili bilo koja druga pored njih, i Dela Andrejeva i Jovanova i ostalih apostola, koja nijedan pisac koji pripada nizu crkvenih pisaca nije smatrao vrednim pomena u svojim spisima.
7. I dalje, karakter stila je u neskladu sa apostolskom upotrebom, a i misli i svrha onoga što se u njima iznosi toliko su potpuno u nesaglasju sa istinskim pravoverjem da jasno pokazuju da su izmišljotine jeretika. Stoga ih ne treba staviti čak ni među odbačene spise, nego ih sve treba odbaciti kao besmislene i bezbožne.
Nastavimo sada sa svojom istorijom.
Dalje čitanje