Atanasijev biblijski kanon
Sledeći tekst je preuzet iz Atanasijeve 39. praznične poslanice napisane 367. godine (https://www.newadvent.org/fathers/2806039.htm).
(Za 367.) O pojedinim knjigama i njihovom broju, koje Crkva prihvata. Iz trideset devete poslanice svetog Atanasija, episkopa aleksandrijskog, o pashalnom prazniku; u kojoj kanonski određuje koje su božanske knjige koje Crkva prihvata.
_…_1. Izmislili su knjige koje nazivaju knjigama tablica, u kojima prikazuju zvezde kojima daju imena svetitelja. I time su zaista sami sebi naneli dvostruku sramotu: oni koji su takve knjige pisali, jer su se usavršili u lažljivoj i prezrenja dostojnoj veštini; a što se tiče neukih i prostodušnih, njih su zaveli zlim mislima o pravoj veri, utemeljenoj u svoj istini i ispravnoj pred Bogom.
…2. Ali pošto smo jeretike pomenuli kao mrtve, a sebe kao one koji imaju božansko Sveto pismo za spasenje; i pošto se bojim da, kao što je Pavle pisao Korinćanima 2. Korinćanima 11:3, ne bi neki od prostodušnih bili odvučeni od svoje prostodušnosti i čistote lukavstvom izvesnih ljudi, te da odsad ne bi čitali druge knjige — one koje se nazivaju apokrifnim — zavedeni sličnošću njihovih naziva sa istinitim knjigama; molim vas da strpljivo podnesete ako i ja pišem, radi podsećanja, o stvarima koje su vam poznate, potaknut potrebom i koristi Crkve.
3. Pristupajući pominjanju ovih stvari, uzeću, da bih preporučio svoj poduhvat, primer Luke Jevanđeliste, govoreći od sebe: „Budući da su mnogi pokušali izložiti kazivanje o događajima koji su se dogodili među nama“ Luka 1:1, da za sebe urede knjige nazvane apokrifnim i da ih pomešaju sa bogonadahnutim Svetim pismom, o kojem smo potpuno uvereni, kao što su ga ocima predali oni koji su od početka bili očevici i sluge Reči; učinilo se dobrim i meni, pošto su me na to podstakla istinska braća, i pošto sam od početka naučio, da pred vas iznesem knjige uvrštene u Kanon, predane i priznate kao božanske; da bi svako ko je pao u zabludu mogao osuditi one koji su ga zaveli; i da bi se onaj koji je ostao postojan u čistoti ponovo obradovao, kada mu se ovo dozove u sećanje.
4. Starog zaveta, dakle, ima dvadeset dve knjige na broju; jer, kao što sam čuo, predanjem je preneto da je toliki broj slova kod Jevreja; a njihov redosled i imena su sledeći. Prva je Postanje, zatim Izlazak, potom Levitska, nakon toga Brojevi, a onda Ponovljeni zakoni. Za njima sledi Isus Navin, sin Navinov, zatim Sudije, pa Ruta. I opet, posle njih četiri knjige o Carevima, pri čemu se prva i druga računaju kao jedna knjiga, a isto tako i treća i četvrta kao jedna knjiga. I opet, prva i druga Dnevnika računaju se kao jedna knjiga. Zatim Jezdra, prva i druga su na isti način jedna knjiga. Posle njih dolazi knjiga Psalama, zatim Priče Solomonove, potom Propovednik i Pesma nad pesmama. Sledi Jov, pa Proroci, pri čemu se dvanaestorica računaju kao jedna knjiga. Potom Isaija, jedna knjiga, zatim Jeremija sa Varuhom, Plačem Jeremijinim i poslanicom, jedna knjiga; nakon toga Jezekilj i Danilo, svaki po jedna knjiga. Dotle se prostire Stari zavet.
5. Opet, nije zamorno govoriti o [knjigama] Novog zaveta. To su: četiri jevanđelja, po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Zatim Dela apostolska i poslanice (nazvane sabornim), njih sedam, i to: Jakovljeva, jedna; Petrove, dve; Jovanove, tri; posle njih jedna Judina. Pored toga, tu je četrnaest Pavlovih poslanica, napisanih ovim redom. Prva, Rimljanima; zatim dve Korinćanima; posle njih, Galatima; potom Efescima; zatim Filipljanima; zatim Kološanima; posle njih, dve Solunjanima, i ona Jevrejima; i opet, dve Timoteju; jedna Titu; i na kraju, ona Filimonu. I osim toga, Otkrivenje Jovanovo.
6. Ovo su izvori spasenja, da bi se oni koji su žedni nasitili živim rečima koje one sadrže. U njima se JEDINO objavljuje učenje pobožnosti. Neka niko ništa ne dodaje ovome, niti neka išta oduzima od ovoga. Jer zbog njih je Gospod posramio sadukeje i rekao: „Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božije“ A prekorio je Jevreje govoreći: „Istražujete Pisma, jer vi mislite da u njima imate život vječni; a upravo ona svjedoče o meni“ Matej 22:29; Jovan 5:39.
7. Ali radi veće tačnosti dodajem i ovo, pišući iz nužde; da postoje i druge knjige osim ovih, koje doduše nisu uvrštene u Kanon, ali su ih Oci odredili da ih čitaju oni koji nam se tek pridružuju i koji žele pouku u reči pobožnosti. Premudrosti Solomonove, i Premudrost Sirahova, i Jestira, i Judita, i Tovit, i ono što se naziva Učenje apostola, i Pastir. Ali prve, braćo moja, uvrštene su u Kanon, dok se druge [samo] čitaju; niti se igde pominju apokrifni spisi. Nego su oni izmišljotina jeretika, koji ih pišu kad im se prohte, dajući im svoje odobrenje i pripisujući im datum, kako bi, koristeći ih kao drevne spise, našli priliku da zavedu prostodušne.
DALJE ČITANJE
Biblijski kanon Grigorija Nazijanskog
Biblijske knjige Apostolskih kanona