Ilarije: Bog je Trojstvo
Ovde citiram delo svetog Ilarija iz Poatjea O Trojstvu, Knjiga VII, gde ovaj svetitelj potvrđuje da se izraz Bog odnosi na božanske Ličnosti koje dele isto ime i istu prirodu. Svako isticanje je moje.
31. Vidimo kako živi Sin živoga Oca, Onaj koji je Bog od Boga, otkriva jedinstvo božanske prirode, nerazdvojivo Jedne i iste, i tajnu svoga rođenja ovim rečima: „Ja i Otac jedno smo.“.
Pošto je prividna oholost tih reči izazvala predrasudu prema Njemu, On je još jasnije pokazao da je govorio u svesnom posedovanju božanstva, rekavši: „Kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svijet: huliš, zato što rekoh: Ja sam Sin Božiji?“; time pokazujući da jednost Njegove prirode sa prirodom Božjom potiče od rođenja od Boga.
A zatim, da bi izričitom tvrdnjom učvrstio njihovu veru u svoje rođenje i da bi ih istovremeno sačuvao od pomisli da rođenje podrazumeva razliku u prirodi, On kruniše svoj dokaz rečima: „djelima vjerujte, da poznate i vjerujete da je Otac u meni i ja u njemu“.
Da li Njegovo rođenje, ovako otkriveno, prikazuje Njegovo božanstvo kao nešto što Mu ne pripada po prirodi, kao nešto što nije Njegovo po pravu? Svaki je u Drugome; rođenje Sina je jedino od Oca; nikakva tuđa ili nesrodna priroda nije uzdignuta u Božanstvo niti postoji kao Bog.
Bog od Boga, koji večno prebiva, svoje Božanstvo ne duguje nikome drugom do Bogu. Unesi, ako vidiš priliku, dva boga u veru Crkve; odvoji Sina od Oca koliko god možeš, u skladu sa rođenjem koje priznaješ; pa ipak, Otac je u Sinu, a Sin je u Ocu, i to ne razmenom emanacija, nego savršenim rođenjem žive prirode.
Stoga ne možeš sabrati Boga Oca i Boga Sina i izbrojati Ih kao dva Boga, jer su Njih Dvojica jedan Bog. Niti Ih možeš stopiti, jer Njih Dvojica nisu jedna Ličnost.
I tako apostolska vera odbacuje dva boga; jer ona ne zna ni za dva Oca ni za dva Sina. Ispovedajući Oca, ona ispoveda Sina; verujući u Oca, ona veruje u Sina.
Jer ime Oca podrazumeva ime Sina, budući da bez sina niko ne može biti otac. Svedočanstvo o postojanju sina jeste dokaz da je postojao otac, jer sin ne može postojati osim od oca. Kada ispovedamo da je Bog jedan, MI PORIČEMO DA JE SAM; jer Sin je punoća Oca, a Sin svoje postojanje duguje Ocu.
Ali rođenje ne unosi nikakvu promenu u božansku prirodu; i u Ocu i u Sinu ta priroda je verna svojoj vrsti. A pravi izraz ovog jedinstva prirode za nas jeste ispovedanje da su Njih Dvojica, koji su Dvojica po rođenju i rađanju, jedan Bog, a ne jedna Ličnost.
32. Prepustićemo propovedanje dvaju Bogova onome ko može propovedati jednoga Boga a da ne ispoveda jedinstvo; neka objavljuje da je Bog usamljen onaj ko može poreći da postoje dve Ličnosti, od kojih svaka prebiva u Drugoj silom Njihove prirode i tajnom rođenja koje se daje i prima.
A različitu prirodu neka pripisuje Svakome od Dvojice onaj ko je neupućen u to da je jedinstvo Oca i Sina otkrivena istina.
Neka jeretici izbrišu ovo svedočanstvo Sinovog samootkrivenja: „je Otac u meni i ja u njemu“; tek tada, i ne pre toga, moći će da tvrde da postoje dva Boga ili jedan usamljeni Bog.
Nema ni nagoveštaja o više prirodâ nego o jednoj u onome što nam je rečeno o Njihovom posedovanju jedne božanske prirode. Istina da je Bog od Boga ne udvostručuje Boga; rođenje uništava pretpostavku o usamljenom Bogu.
I opet, pošto su uzajamno zavisni, Oni čine jedinstvo; a njihova uzajamna zavisnost dokazana je time što su Jedan od Jednoga.
Jer Jedan, rađajući Jednoga, nije Mu dao ništa što ne bi bilo Njegovo sopstveno; a Jedan, budući rođen, primio je od Jednoga samo ono što pripada jednome.
Tako će apostolska vera, objavljujući Oca, objaviti Ga kao jednoga Boga, a ispovedajući Sina, ispovediće Ga kao jednoga Boga; jer jedna te ista božanska priroda postoji u Obojici, i zato što, budući da je Otac Bog i da je Sin Bog, i budući da jedno ime Boga izražava prirodu Obojice, izraz „jedan Bog“ označava Dvojicu****. Bog od Boga, ili Bog u Bogu, ne znači da postoje dva Boga, jer Bog prebiva, Jedan od Jednoga, večno sa jednom božanskom prirodom i jednim božanskim imenom****; niti se Bog svodi na jednu jedinu Ličnost, jer Jedan i Jedan nikada ne mogu biti u samoći.
32. Prepustićemo propovedanje dvaju Bogova onome ko može propovedati jednoga Boga a da ne ispoveda jedinstvo; neka objavljuje da je Bog usamljen onaj ko može poreći da postoje dve Ličnosti, od kojih svaka prebiva u Drugoj silom Njihove prirode i tajnom rođenja koje se daje i prima.
A različitu prirodu neka pripisuje Svakome od Dvojice onaj ko je neupućen u to da je jedinstvo Oca i Sina otkrivena istina.
Neka jeretici izbrišu ovo svedočanstvo Sinovog samootkrivenja: „je Otac u meni i ja u njemu“; tek tada, i ne pre toga, moći će da tvrde da postoje dva Boga ili jedan usamljeni Bog.
Nema ni nagoveštaja o više prirodâ nego o jednoj u onome što nam je rečeno o Njihovom posedovanju jedne božanske prirode. Istina da je Bog od Boga ne udvostručuje Boga; rođenje uništava pretpostavku o usamljenom Bogu.
I opet, pošto su uzajamno zavisni, Oni čine jedinstvo; a njihova uzajamna zavisnost dokazana je time što su Jedan od Jednoga.
Jer Jedan, rađajući Jednoga, nije Mu dao ništa što ne bi bilo Njegovo sopstveno; a Jedan, budući rođen, primio je od Jednoga samo ono što pripada jednome.
Tako će apostolska vera, objavljujući Oca, objaviti Ga kao jednoga Boga, a ispovedajući Sina, ispovediće Ga kao jednoga Boga; jer jedna te ista božanska priroda postoji u Obojici, i zato što, budući da je Otac Bog i da je Sin Bog, i budući da jedno ime Boga izražava prirodu Obojice, izraz „jedan Bog“ označava Dvojicu****. Bog od Boga, ili Bog u Bogu, ne znači da postoje dva Boga, jer Bog prebiva, Jedan od Jednoga, večno sa jednom božanskom prirodom i jednim božanskim imenom****; niti se Bog svodi na jednu jedinu Ličnost, jer Jedan i Jedan nikada ne mogu biti u samoći.
Za dalje čitanje
Ilarije: Bog je Trojstvo, 2. deo
ILARIJEVA VEROVANJA O TROJSTVU
ILARIJE O TOME DA JE ISUS ANĐEO
TROJSTVO KOD IRINEJA I TERTULIJANA
Sažetak Origenovog učenja o Trojstvu
Sveti Dionisije: Bog Trojstvo nisu 3 Boga!
Grigorije Niski: Ne govori 3 Boga!
Grigorije Bogoslov: Bog je Trojstvo