Papa Lav i Petrov primat · Apologetizam by Sam Shamoun

Sledeća beseda preuzeta je iz Leo The Great: Sermons (Fathers of the Church Patristic Series), u izdanju The Catholic University of America Press iz 1996. godine, str. 25-29. Sav naglasak je moj.

Beseda 4

septembar 444.

Radujem se, predragi, pobožnoj ljubavi koja izvire iz vaše odanosti. Zahvaljujem Bogu što među vama mogu osetiti privrženost hrišćanskom jedinstvu. Sudeći po vašem ovdašnjem sabranju, jasno vam je da se ponavljanje ovog dana tiče naše zajedničke radosti i da godišnji praznici pastira slave čast čitavog stada.

**Iako Crkva Božja u celini ima hijerarhijsko ustrojstvo, tako da se punota svetog tela sastoji u različitosti udova, ipak, „ste vi svi“ kako kaže apostol, „jedan (čovjek) u Hristu Isusu.“**34 Niko ne deluje toliko nezavisno od drugoga da čak ni najneznatniji deo nema neki odnos prema Glavi s kojom je povezan. U jedinstvu vere i Krštenja imamo, predragi, jedno te isto zajedništvo i jednako dostojanstvo.

Tako objavljuje preblaženi apostol Petar kada ovim presvetim rečima kaže: „I vi sami kao živo kamenje zidajte se u dom duhovni, sveštenstvo sveto, da biste prinosili žrtve duhovne, blagoprijatne Bogu, kroz Isusa Hrista.“35 A kasnije kaže: „A vi ste rod izabrani, carsko sveštenstvo, narod sveti, narod zadobijen,“36 Svi koji su nanovo rođeni u Hristu postaju carevi znakom krsta i posvećuju se za sveštenike pomazanjem Svetoga Duha.

Osim posebne službe koju nosi naše sveštenstvo, svi hrišćani koji razumno žive duhovnim životom prepoznaju da imaju udela u carskom rodu i u svešteničkoj službi. Šta može biti carskije od duše koja je podložna Bogu, a vlada nad sopstvenim telom? Šta može biti sveštenije od toga da se Gospodu posveti čista savest i da se sa oltara srca prinose neokaljane žrtve pobožnosti?

Budući da je to milošću Božjom dato svima podjednako, pobožno je i pohvalno da se radujete danu našeg uzdignuća kao sopstvenoj časti. Neka se episkopstvo u celom telu Crkve slavi kao jedna jedina tajna. Kada se izlije ulje blagoslova, tajna se razliva - obilnije, doduše, na više delove, ali ne i škrto na one niže.

2. Predragi, naše zajedničko učešće u ovom daru pruža obilan povod za zajedničko radovanje. Ipak, imaćemo istinskiji i uzvišeniji razlog za radost ako se ne zadržite na razmatranju naše nizine. Daleko bi korisnije i vrednije bilo da svoju pažnju usmerite naviše, ka sazercanju slave preblaženog apostola Petra. Daleko bi korisnije i vrednije bilo da ovaj dan proslavite poštujući ponajpre i iznad svega njega. On je bio natopljen tako obilnim tokovima milosti da, iako je mnogo toga primio sam, baš ništa nije bilo preneto nikome drugom bez njegovog udela.

U to vreme „Logos postade tijelo“ već „nastani se među nama,“37 i Hristos se sav bio predao obnovi ljudskog roda. Ništa nije bilo neuredno za njegovu mudrost, ništa teško za njegovu moć. Stihije su mu služile, duhovi su ga posluživali, anđeli su ga dvorili. Nijedna tajna koju su zajedno vršili Jedinstvo i Trojstvo njegovog Božanstva nije mogla ostati bez svog dejstva. Pa ipak, iz celog sveta je Petar JEDINI izabran da bude postavljen nad sveopštim sabranjem naroda, kao i nad svakim apostolom i svim crkvenim ocima. Iako u narodu Božjem ima mnogo sveštenika i mnogo pastira, Petar je taj koji u pravom smislu upravlja svakim od onih kojima i Hristos prvenstveno upravlja. Velik i divan udeo u svojoj moći Bog je blagoizvoleo da podari ovom čoveku, predragi. Ako je hteo da i drugi poglavari nešto dele s njim, ono što tim drugima nije sasvim uskratio nikada nije dao osim preko njega.

Gospod je sve apostole upitao šta ljudi misle o njemu. Svi su davali isti odgovor sve dok se iznosila nesigurnost ljudskog razumevanja. Ali, kada je Gospod hteo da sazna šta učenici osećaju, prvi po dostojanstvu među apostolima bio je prvi koji je ispovedio Gospoda. Kada je rekao: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga.“38 Isus mu je odgovorio: „Blažen si, Simone, sine Jonin! Jer tijelo i krv ne otkriše ti to, nego Otac moj koji je na nebesima.“39 to jest, zato si blažen što te je moj Otac naučio; jer te zemaljsko mnjenje nije prevarilo, nego te je nebesko nadahnuće poučilo; jer mi te nisu obznanili ni telo ni krv, nego onaj čiji sam jedinorodni Sin. „A i ja“ reče on, „tebi kažem“40 to jest, kao što je moj Otac tebi objavio moje božanstvo, tako ja tebi obznanjujem tvoje sopstveno prvenstvo. „da si ti Petar“41 to jest, iako sam ja nerazorivi kamen, ja „kamen ugaoni koji od dvoga čini jedno“,42 ja „temelj mimo kojeg niko ne može postaviti drugi“,43 i ti si kamen jer si učvršćen u mojoj snazi. Ono što u pravom smislu pripada mojoj sopstvenoj moći, ti sa mnom deliš po učešću. „na tome kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati.“44 „na tome“ snazi, hoće da kaže, podignuću večni hram, i visina moje Crkve, prodirući u nebo, uzdignuće se na čvrstini ove vere.

3. Ovo ispovedanje neće zaustaviti vrata pakla. Neće ga svezati okovi smrti. Jer ta izjava zaista jeste izjava života. Dok one koji je ispovedaju uzdiže na nebo, ništa manje u pakao ne spušta one koji je poriču. Imajući to u vidu, preblaženom Petru je bilo rečeno: „I daću ti ključeve Carstva nebeskoga: i što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdriješiš na zemlji biće razdriješeno na nebesima.“45

Zacelo je pravo na upotrebu ove vlasti bilo preneto i na ostale apostole. Ono što je ovom odlukom ustanovljeno važilo je za sve poglavare Crkve. Pa ipak, nije bez razloga predato jednome, iako je obznanjeno svima. Petru je povereno na jedinstven način jer se lik Petrov postavlja pred sve upravitelje Crkve.

Stoga ova Petrova povlastica prebiva svuda gde je sud izrečen u skladu s njegovom pravičnošću. Ne može biti ni previše strogosti ni previše blagosti tamo gde se ništa ne vezuje niti razrešuje izvan onoga što je blaženi Petar razrešio ili svezao.

Kada se približavalo Stradanje Gospodnje, događaj koji je imao da uzdrma postojanost njegovih učenika, on reče: „Simone, Simone, evo vas zaiska satana da vas vije kao pšenicu. A ja se molih za tebe da vjera tvoja ne prestane; i ti, kada se obratiš, utvrdi braću svoju.“46 Svaki apostol se suočio sa istom opasnošću kroz iskušenje straha. Svima je podjednako bila potrebna pomoć božanske zaštite, jer je đavo hteo da ih sve uznemiri i sve satre. Ipak, Gospod se posebno postarao za Petra i posebno se molio za Petra. Kao da bi stanje ostalih bilo sigurnije ako um njihovog poglavara ne bude savladan.

U Petru se, dakle, osnažuje hrabrost svih, jer je pomoć božanske milosti tako uređena da se čvrstina data Petru kroz Hrista prenosi na apostole kroz Petra.

4. Stoga, predragi, budući da vidimo kako nam je božanski ustanovljena tako velika zaštita, razumno je i pravedno da se radujemo zaslugama i dostojanstvu našeg poglavara. Zahvaljujemo večnom caru, Gospodu Isusu Hristu, našem Iskupitelju, što je dao tako veliku vlast onome koga je učinio poglavarom čitave Crkve. I u naše vreme, ako se kroz nas nešto ispravno učini ili nečim ispravno upravlja, to se mora pripisati njegovim delima, njegovom vođstvu.

Njemu je rečeno: „i ti, kada se obratiš, utvrdi braću svoju.“47 Njemu je Gospod posle svog Vaskrsenja tajanstvenim ukazivanjem rekao (tri puta, kao odgovor na njegovo trostruko ispovedanje neprolazne ljubavi): „Napasaj ovce moje.“48 Bez sumnje on to sada i čini. Kao predani pastir, izvršava nalog primljen od Gospoda. On nas jača svojim opomenama i nikada ne prestaje da se moli za nas da nas nikakva kušnja ne savlada.

Ako, štaviše, ovu predanu brigu pruža svemu narodu Božjem svuda - kao što se zaista mora verovati - koliko je više spreman da obilno izlije svoju pomoć na nas, svoju usvojenu decu? Među nama on počiva na svetoj postelji blaženog sna, u istom onom telu u kome je predsedavao [Crkvom]. Pripišimo, dakle, njemu ovaj dan u koji se rodila naša služba, pripišimo njemu ovaj praznik. Pod njegovim pokroviteljstvom smo se udostojili da imamo udela u njegovoj katedri. U svemu nam pomaže milost Gospoda našeg Isusa Hrista, koji živi i caruje sa Bogom Ocem i sa Svetim Duhom u vekove vekova. Amin.

34. Galatima 3:28.

35. 1. Petrova 2:5.

36. 1. Petrova 2:9.

37. Jovan 1:14.

38. Matej 16:16.

39. Matej 16:17.

40. Matej 16:18.

41. Matej 16:18.

42. Up. Efescima 2:20 i 14.

43. 1. Korinćanima 3:11.

44. Matej 16:18.

45. Matej 16:19.