Petrov primat i rimska prevlast

Ovde navodim odlomke iz dva izvora iz četvrtog veka nove ere koji potvrđuju primat Rima zbog njegove veze sa Petrom, prvakom svetih apostola. Sve isticanje je moje.

Atanasije

Apologia Contra Arianos (Atanasije), Prvi deo

Glava 2. Julijevo pismo Jevsevijevcima u Antiohiji.

Jevsevije i njegovi pisali su i Juliju i, misleći da će me zaplašiti, zatražili od njega da sazove sabor i da sam bude sudija, ako mu je po volji. Kada sam, dakle, otišao u Rim, Julije je pisao Jevseviju i njegovima kako je i priličilo, i uz to poslao dvojicu svojih prezvitera , Elpidija i Filoksena. Ali oni, kada su čuli za mene, behu bačeni u pometnju, jer nisu očekivali da ću tamo otići; i odbili su predloženi Sabor, navodeći za to nezadovoljavajuće razloge, ali u istini bojali su se da im ne bude dokazano ono što su Valens i Ursakije kasnije priznali. Ipak, više od pedeset episkopa okupilo se na mestu gde je prezviter Vito držao svoje sabranje; i oni prihvatiše moju odbranu i dadoše mi potvrdu kako svoga zajedništva tako i svoje ljubavi. S druge strane, izraziše veliko negodovanje protiv Jevsevija i njegovih, i zatražiše da Julije napiše sledeće onima iz njihovih redova koji su mu pisali. To je on i učinio, i poslao pismo po ruci komesa Gabijana…

35. Obavestite nas dakle o ovome, predragi, da bismo mogli pisati i njima i episkopima koji će morati ponovo da se saberu, kako bi optuženi bili osuđeni u prisustvu svih i kako zbrka više ne bi vladala u Crkvama. Dovoljno je ono što se već dogodilo: dovoljno je, zaista, što su episkopi bili osuđeni na progonstvo u prisustvu episkopa; o čemu mi ne dolikuje da govorim opširno, da se ne bi činilo da suviše teško pritiskam one koji su tim prilikama bili prisutni. Ali ako se mora reći istina, stvari nije trebalo da odu tako daleko; njihovoj sitničavosti nije trebalo dopustiti da dosegne sadašnji stepen. Dopustimo, kao što pišete, uklanjanje Atanasija i Marcela sa njihovih mesta, ali šta reći o slučaju ostalih episkopa i prezvitera koji su, kao što rekoh, došli ovamo iz raznih krajeva i koji su se žalili da su i oni bili nasilno oterani i da su pretrpeli slične nepravde? O ljubljeni, odluke Crkve više nisu po Jevanđelju, nego vode samo u progonstvo i smrt. Pretpostavimo, kao što tvrdite, da je na tim licima počivao neki prestup, postupak protiv njih nije trebalo da bude vođen na ovaj način, nego po Kanonu Crkve. O tome je trebalo pisati svima nama, da bi tako pravedna presuda proizašla od svih. Jer oni koji su stradali behu episkopi, i to Crkve koje nisu od malog značaja, nego one kojima su sami apostoli lično upravljali.

A zašto nam ništa nije rečeno posebno o Crkvi Aleksandrinaca? Zar ste nesvesni da je običaj bio da se najpre piše nama, a da se zatim odavde donese pravedna odluka? Ako je dakle na tamošnjem episkopu počivala kakva sumnja, obaveštenje o tome trebalo je poslati Crkvi ovoga mesta; a oni su, pošto su propustili da nas obaveste i postupili po sopstvenoj vlasti kako im je bilo po volji, sada žele da dobiju našu saglasnost za svoje odluke, iako ga mi nikada nismo osudili. Nisu tako naložile uredbe Pavlove, niti su tako naložila predanja Otaca; ovo je drugi oblik postupanja, novotarska praksa. Molim vas, strpite se sa mnom: ono što pišem jeste za opšte dobro. Jer ono što smo primili od blaženog apostola Petra, to vam i saopštavam; i ovo ne bih pisao, smatrajući da su ove stvari očigledne svim ljudima, da nas ovi postupci nisu toliko uznemirili. Episkopi se silom uklanjaju sa svojih katedri i teraju u progonstvo, dok se na njihova mesta postavljaju drugi iz raznih krajeva; drugi bivaju podmuklo napadnuti, tako da narod mora da tuguje za onima koji su mu nasilno oduzeti, dok su, što se tiče onih koji su poslati na njihovo mesto, primorani da odustanu od traženja čoveka koga žele i da prime one koje ne žele.

Optat iz Mileve, Protiv donatista, knjiga 2

I. Koja je i gde je Katolička Crkva? Rasprostranjena je po celom svetu.

Pokazali smo ko su bili Izdajnici i ukazali na poreklo Raskola na takav način da smo ga gotovo videli kako se odigrava pred našim očima.1 Objašnjena je i razlika između jeresi i raskola. Sada je naš zadatak da pokažemo (kao što smo obećali da ćemo učiniti na drugom mestu) koja je Jedna Crkva, koju je Hristos nazvao svojom Golubicom i svojom Nevestom.2

Crkva je, dakle, Jedna, i njena svetost ne meri se gordošću pojedinaca,3 nego proističe |58 iz Svetih Tajni. Iz tog razloga jedino se ona od Hrista naziva njegovom Golubicom i njegovom sopstvenom ljubljenom Nevestom.

Crkva ne može biti među svim jereticima i raskolnicima.4 Iz toga sledi da [po vama] ona mora biti samo na jednom mestu.5

Ti si, brate moj Parmenijane, rekao da je ona samo kod vas. To je, pretpostavljam, moguće jedino zato što u svojoj gordosti nastojite da za sebe prisvojite neku posebnu svetost, tako da Crkva bude tamo gde vama odgovara, a da je ne bude tamo gde vama ne odgovara. I tako, da bi ona bila sa vama u malom komadiću Afrike, u uglu jedne male oblasti, zar ne treba da bude sa nama u drugom delu Afrike? Zar ne treba da bude u Španiji, u Galiji, u Italiji, gde vas nema? Ako tvrdite da je ona samo sa vama, zar ne treba da bude u Panoniji, u Dakiji, Meziji, Trakiji, Ahaji, Makedoniji i u celoj Grčkoj, gde vas nema? Da biste mogli da tvrdite da |59 je ona sa vama, zar ne treba da bude u Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Pamfiliji, Frigiji, Kilikiji i u tri Sirije, i u dve Jermenije, i u celom Egiptu i u Mesopotamiji, gde vas nema? I zar ne treba da bude po nebrojenim ostrvima i po tolikim drugim provincijama koje se jedva mogu prebrojati, gde vas nema? 6

Gde će onda biti primena katoličkog Imena,7 kada je upravo iz tog razloga Crkva nazvana katoličkom, zato što je u skladu sa razumom i rasejana po celom svetu? 8 |60

Jer ako Crkvu ograničite kako vam je volja, u uzan ugao, ako čitave narode izdvojite iz njenog zajedništva, gde će biti ono što je Sin Božji zaslužio, gde će biti ono što mu je Otac slobodno darovao, govoreći u drugom Psalmu:

„Išti u mene, i daću ti narode u našljedstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.“? 9

Čemu razbijate tako moćno obećanje, tako da širinu svih carstava sabijate u nekakvu tesnu tamnicu? Zašto nastojite da stanete na put tako velikoj darežljivosti? Zašto se borite protiv Spasiteljevih Zasluga? Dopustite Sinu da poseduje ono što mu je darovano; dopustite Ocu da ispuni ono što je obećao.

Zašto postavljate granice, zašto određujete međe? Ni u jednom delu zemlje nema ničega što bi bilo uskraćeno njegovoj vlasti, budući da je celu zemlju Bog Otac obećao Spasitelju. Cela zemlja darovana mu je zajedno |61 sa njenim narodima. Ceo svet je Hristov kao njegovo nepodeljeno vlasništvo.10 Bog to potvrđuje kada kaže:

„Išti u mene, i daću ti narode u našljedstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.“ 11

I u sedamdeset prvom Psalmu, o samom Spasitelju je zapisano, „Usta su moja puna hvale tvoje, slave tvoje svaki dan.“ 12 Kada Otac daje, on ne pravi izuzetak; a vi, da biste mu dali jedan delić, nastojite da mu oduzmete čitavu meru. I još nastojite da uverite ljude da je Crkva samo među vama, oduzimajući Hristu ono što je zadobio—-poričući da je Bog ispunio svoja obećanja. Kakva nezahvalnost! Kakvo bezumlje! Kakva je vaša drskost! Hristos poziva vas, zajedno sa svima ostalima, u društvo Nebeskog Carstva i podstiče vas da budete sunaslednici s njim; a vi nastojite da ga opljačkate za nasleđe koje mu je Otac dao, dopuštajući mu deo Afrike i odričući mu ceo svet, koji mu je Otac darovao.

Zašto želite da Svetog Duha prikažete kao lažova, njega koji u četrdeset devetom Psalmu govori o dobroti Svemogućeg Boga, rečima:

„Slušajte ovo, svi narodi, pazite svi koji živite po vaseljeni.“? 13 |62

Stoga je zemlja pozvana da postane telo.14I, kao što je pisano, tako je i učinjeno, i zemlja duguje hvale svome Tvorcu.

Još jednom se ovo pominje, gde nas Sveti Duh podstiče u sto dvanaestom Psalmu rečima:

„Obilje je i bogatstvo u domu njegovu, i pravda njegova traje dovijeka.“ 15

I opet, u devedeset petom Psalmu:

„Hodite, zapjevajmo Gospodu, pokliknimo Bogu, gradu spasenja svojega!“ 16

Kada bi ovo bio jedini stih, mogli biste reći da je Sveti Duh podstakao samo vas. Ali da bi pokazao da ovo nije rečeno samo vama, nego Crkvi koja je svuda, nastavio je:

„Hodite, zapjevajmo Gospodu, pokliknimo Bogu, gradu spasenja svojega! Izađimo pred lice njegovo s hvalom, u pjesmama pokliknimo mu! Jer je Gospod velik Bog i velik car nad svijem bogovima.“ 17

Rekao je:

„Jer je Gospod velik Bog i velik car nad svijem bogovima.“ 18

Nije rekao: ‘u malom delu Afrike, gde ste vi’; rekao je „Jer je Gospod velik Bog i velik car nad svijem bogovima.“ 19

Onaj koji je rekao „Jer je Gospod velik Bog i velik car nad svijem bogovima.“ nije izuzeo nijednog čoveka. Ipak |63 vi se ponosite time što ste sami i odvojeni od „Jer je Gospod velik Bog i velik car nad svijem bogovima.“, iako je njima ta zapovest data; i tvrdite da ste vi, koji niste ni u jednom delu celine,20 ipak sami po sebi celina.

Rekao je:

„Obilje je i bogatstvo u domu njegovu, i pravda njegova traje dovijeka.“ i „Obilje je i bogatstvo u domu njegovu, i pravda njegova traje dovijeka.“ 21

Mogu li onda neznabošci, koji su izvan Hristovog saveza,22 da pevaju Bogu ili da hvale ime Gospodnje? Nije li jedino njegova Crkva, koja je unutar saveza,23 ta koja ga sme hvaliti? 24 Stoga, ako kažete da je Crkva samo sa vama, uskraćujete Božjem uhu ono što mu pripada. Ako ga jedino vi hvalite, ‘ceo svet’, 25 koji je od |64 izlaska sunca do njegovog zalaska, ćutaće. Zatvorili ste usta svim hrišćanskim narodima. Nametnuli ste ćutanje svim narodima koji žele da hvale Boga svakoga trenutka. Ako dakle Bog čeka hvalu koja mu pripada, i ako Sveti Duh podstiče ljude da razglašavaju njegove hvale,26 ako je ‘ceo svet’ spreman da Bogu da ono što mu pripada, da Bog ne bi bio opljačkan—-onda i vi treba da ga hvalite, zajedno sa svima, ili, (pošto ste odbili da budete sa svima,) u svojoj osamljenosti, ćutite.

II. On iz Cathedra Petri dokazuje da Katedra, koja je prvi mirazni dar Crkve, pripada katolicima, a ne donatistima.

Tako smo dokazali da je Katolička Crkva ona Crkva koja je rasprostranjena po celom svetu.

Sada moramo pomenuti njene Ukrase,27 i videti gde je njenih pet Miraznih darova (za koje ste rekli da ih je šest 28), među kojima je KATEDRA prvi; |65 i, pošto se drugi Mirazni dar, koji je ‘Angelus,’ ne može dodati ukoliko episkop nije seo na |66 Katedru,29 moramo videti ko je prvi seo na Katedru, i gde 30 je seo. Ako ovo ne znate, naučite. Ako znate, pocrvenite. Neznanje vam se ne može pripisati—-iz toga sledi da znate.31 Za onoga ko zna, pogrešiti je greh. Onima koji ne znaju ponekad se može oprostiti.32

Ne možete dakle poreći da znate 33 da je Petru PRVOM 34 u Gradu Rimu 35 predata Episkopska Katedra,36 na kojoj je sedeo Petar, Glava svih apostola (zbog čega je i nazvan Kifa 37), |67 da bi se, u toj jednoj Katedri, jedinstvo očuvalo od svih,38 da ostali apostoli ne bi zahtevali—-svaki za sebe—-odvojene Katedre, tako da bi onaj ko bi postavio drugu Katedru protiv jedinstvene Katedre 39 već bio raskolnik i grešnik. |68

Dakle, na jednu Katedru, koja je prvi od Miraznih darova, prvi je seo Petar.40

III. Nasleđe rimskih episkopa.

Petra je nasledio Lin, Lina je nasledio Kliment, Klimenta Anaklet, Anakleta Evarist, Evarista 41 Sikst, Siksta Telesfor, Telesfora Higin, Higina Anaket, Anaketa Pije, Pija Soter, Sotera Aleksandar, Aleksandra Viktor, Viktora Zefirin, Zefirina Kalist, Kalista Urban, Urbana Poncijan, Poncijana Anter, Antera Fabijan, Fabijana Kornelije, Kornelija Lucije, Lucija Stefan, Stefana Sikst, Siksta Dionisije, Dionisija Feliks, Feliksa Marcelin, Marcelina Jevsevije, Jevsevija Miltijad, Miltijada Silvestar, Silvestra Marko, |69 Marka Julije, Julija Liberije, Liberija Damas, Damasa Sirikije,42 koji je danas naš sabrat, sa kojim se ‘ceo svet’, 43 razmenom pisama mira,44 slaže sa nama u jednoj vezi zajedništva.45

A sada vi pokažite poreklo svoje Katedre,46 vi koji želite da za sebe prisvojite Svetu Crkvu!

1. 1 ut paene oculis perspecta videatur. Sveti Avgustin je možda imao ove reči na umu kada je pisao o mučeništvu svetog Stefana: ‘Hanc passionem modo de libro Actuum Apostolorum cum legitur, non solum audivimus sed etiam oculis spectavimus’ (Sermo ii de Sancto Stephano)

2. 2 U Pesmi nad pesmama.

3. 3 Donatisti su se, poput katara, puritanaca i mnogih drugih sektaša, ponosili (bez i najmanjeg stvarnog opravdanja) svojom svetošću. Prema njihovom učenju, prava Crkva trebalo je da bude isključivo Crkva ‘Svetih’. U Nojevoj barci nije smelo biti nečistih životinja. Kukolju nije smelo biti dopušteno da raste zajedno sa pšenicom do žetve; niti je loša riba smela ostati sa dobrom u Petrovoj mreži. Štaviše, oni su valjanost svetih tajni činili zavisnom od navodne svetosti služitelja, a ne od dejstva Svetog Duha.

4. 1 Očigledno, ideja o Sveobuhvatnosti—-da bi Jedna Crkva mogla biti katolička (sveopšta)—-u smislu obuhvatanja raznih vrsta verskih zajednica, različitih u verovanju i bez ikakve spoljašnje veze jedinstva (up. ii, 3)—-svetom Optatu nije pala na pamet ni kao mogućnost. Svaka teorija ‘grana’ u kojoj su grane odvojene od stabla ili jedna od druge (up. ii, 9 itd.) njemu bi izgledala nezamisliva. On se sa Parmenijanom slaže u tome da je odbacuje ab initio.

5. 2 Zato što se nijedni jeretici ili raskolnici nisu mogli naći kao organizovano telo na više od jedne teritorije.

6. 1 U nekim od zemalja koje Optat pominje kao pripadajuće katoličkom Jedinstvu, hrišćanstvo je gotovo iščezlo kao pokretačka snaga. Druge od tih zemalja, kao što su ‘Trakija, Ahaja, Makedonija i cela Grčka’, danas su nažalost u raskolu. Ipak, njegov argument je protokom vekova ogromno ojačan. Današnji katolik je u punom zajedništvu ne samo, kao što je bio sveti Optat, sa Rimskom katedrom gde je sedeo Petar, sa katedrom u Lionu gde je sedeo Irinej, sa katedrom u Barseloni gde je sedeo Pacijan, sa katedrom u Turu gde je sedeo Martin, sa katedrom u Veroni gde je sedeo Zenon, sa katedrom u Milanu gde je uskoro trebalo da sedne Amvrosije, sa neposrednim naslednicima ‘Materna iz grada Kelna, Reticija iz grada Otena, Marina iz Arla, Feliksa iz Firence u Toskani, Gaudencija iz Pize, Proterija iz Kapue’, i svakog drugog od devetnaest episkopa koji su sedeli na Lateranskom saboru sa papom Miltijadom (i, 23)—-što je zaista velika i upečatljiva stvar—-nego i sa Crkvama o kojima Optat nije ni sanjao, na ostrvima i kontinentima za koje nikada nije čuo.

7. 2 ubi ergo erit proprietas Catholici Nominis?

8. 3 rationabilis et ubique diffusa. Tako u svim rukopisima. Predložene su dve ispravke, Non nationalis et itd., i Rationabiliter ubique diffusa. Verovatno je, međutim, sveti Optat napisao onako kako nalazimo u rukopisima, Rationabilis et ubique diffusa. Ako je tako, on zbog svog nepoznavanja grčkog povezuje dva različita izvođenja reči καθολικός_._ Od κατὰand ὅλον, = ‘kroz celinu’ (tj. rasejana po celom svetu), i od κατὰand λόγον = ‘u skladu sa razumom.’ Znamo da su, usled ovog poslednjeg značenja reči, fiskalni prokuratori u rimskom pravu često nazivani Rationales ili καθολικοί.St. Optat je u svom prvom izvođenju verovatno mislio na jeretike, a u drugom na raskolnike. Crkva je katolička ili rationabilis (po pravom razumu) nasuprot jereticima, koji su zalutali od istine (protivno pravilnoj upotrebi svog razuma); ona je katolička ili ubique diffusa (svuda rasprostranjena) nasuprot raskolnicima, koji su zatvoreni u jasno određene, vrlo često nacionalne, granice i međe. Up. sveti Avgustin, Gesta Collationis Carthagiensis diei iii, ci: ‘Christiani Afri, et appellantur et merito sunt Catholici, ipsa sua communione nomen testantes. Catholon enim secundum totum dicitur. Qui autem a toto separatus est, partemque defendit ab universo praecisam, non sibi usurpet hoc nomen, sed nobiscum teneat veritatem.’

9. 1 Psalam 2:8.

10. 1 Christo una possessio est.

11. 2 Psalam 2:8.

12. 3 Psalam 71:8.

13. 4 Psalam 49:1.

14. 1 Vocata est ergo terra ut caro fieret. Up. „izvadiću kameno srce iz tijela vašega, i daću vam srce mesno“ (Jezekilj 36:26).

15. 2 Psalam 112:3.

16. 3 Psalam 95:1.

17. 4 Psalam 95:1-3: ‘Cantate Domino omnis terra, pronuntiate in gentibus gloriam Ipsius, in omnibus populis mirabilia Eius.’

18. 5 ‘pronuntiate,’ inquit, ‘inter gentes.’

19. 6 ‘pronuntiate,’ inquit, ‘in omnibus populis.’

20. 1 qui in omni toto non estis. Ovo i danas ostaje veliki katolički argument protiv pretenzija ‘pravoslavnih’ istočnjaka. Delotvoran je danas kao i onda kada je sveti Optat prvi put napisao te reči. Kao i donatisti pre njih, ‘pravoslavni’ nisu ‘ni u jednom delu celine’ (nisu u onoj Crkvi koja je vidljivo katolička—-rasprostranjena po celom svetu); pa ipak, opet kao donatisti, ‘pravoslavni’ tvrde da su celina. Ali sveti Optat uči da ‘celinu’ sačinjavaju samo oni koji su vidljivo sjedinjeni ‘u celini’, to jest oni koji su ‘svuda’ (ubique).

21. 2 Psalam 112:3.

22. 3 Pagani extralegales.

23. 4 sola Ecclesia, quae in lege est, nasuprot ‘Pagani extralegales,’ o kojima je upravo pisao. Lex, kao tako često i drugde kod Optata, znači ‘Lex Christi,’ ‘Lex Catholica’ (up. v, 5 itd.).

24. 5 Sveti Optat nam ne daje nikakav nagoveštaj velikog učenja o Duši (ili Srcu) Crkve, koje je jasno izrazio sveti Avgustin.

25. 6 Totus orbis. Ovim izrazom sveti Optat i sveti Avgustin uvek podrazumevaju ceo katolički svet. Up. izreku svetog Avgustina: ‘Securus iudicat orbis terrarum’ (vidi napomenu i, str. 52)—-pod čime, naravno, ne misli na svet odvojen od Katoličke Crkve—-još manje na nehrišćanski svet—-nego na katolički svet. Katolički svet je Sudija, i sudi bez bojazni, upravo iz tog razloga što jeste, i zna da jeste, katolički svet.

26. 1 ut sonent. Up. vii, 1: ‘per loca singula divinum sonat ubique praeconium.’

27. 2 Sveti Optat nam je dao sažet dokaz da Katolička Crkva nije samo mesna, nego tvrdi da je svuda. On prelazi, odgovarajući Parmenijanu, na raspravu o Ukrasima (Ornamenta) ili Miraznim darovima (Dotes) Crkve. Slika je slika miraza koji je naš Gospod dao svojoj Nevesti, Crkvi. U patrističkoj književnosti nema drugog pominjanja tih Dotes.

28. 3 Nije teško rekonstruisati Parmenijanov argument sa Optatovih stranica. Vidimo da je Parmenijan tvrdio da Miraznih darova ima šest i da su svi oni odlika donatizma, a da Katoličkoj Crkvi nedostaju.

(1) Cathedra (izraz za katedru tako dobro poznat u Africi iz spisa svetog Kiprijana).

(2) Angelus (iz Otkrivenja 2:3).

(3) Spiritus.

(4) Fons signatus (iz Pesme nad pesmama 4:1).

(5) Sigillum (quo fons signatur).

(6) Umbilicus (iz Pesme nad pesmama 7:2).

Zajedničko tlo Optata i njegovog protivnika bilo je to da hortus conclusus (zatvoreni vrt) iz Pesme nad pesmama 4:12-13 (‘Hortus conclusus mea sponsa, hortus conclusus, fons signatus, emissiones tuae paradisus’) označava Crkvu (up. ii, 11: ‘Quod ore tuo et sensu nostro ecclesiam paradisum esse dixisti’). Shodno tome, fons signatus (zapečaćeni izvor) jeste krstionica, koja je (prema Parmenijanu) zapečaćena za sve izvan prave Crkve, tako da je krštenje raskolnika, kao i jeretika, nevažeće. Sigillum (pečat) jeste krsni simvol vere.

Izvor postaje spasonosni izvor jedino ako ga blagoslovi pravi episkop ili angelus. Samo tako je treći Mirazni dar, Duh, prisutan u vodi krštenja. Parmenijan to dokazuje navodeći Jovana 5:4, odakle i reči svetog Optata (ii, 6): ‘Unde vobis angelum, qui apud vos possit fontem movere aut inter ceteras dotes Ecclesiae numerari?’ Vidimo da je Parmenijan očigledno uzeo ‘Anđela’ iz Otkrivenja (ne poistovećujući ga ni sa jednim određenim episkopom) kako bi dokazao da je jedino pravi episkop mogao tako ‘pokrenuti vodu’ da Duh bude prisutan za valjano krštenje. Pod Umbilicus Parmenijan je razumeo oltar. Tako možemo pratiti ono što je bez sumnje bio njegov argument. ‘Prava Crkva ima,’ rekao bi katolicima, ‘šest Miraznih darova.’

(1) Cathedra, zakonito pravo na katedru. Ali Cecilijan nije imao takvo pravo, jer numidijski episkopi nisu bili pozvani na njegov izbor, a sabor od sedamdeset episkopa ga je svrgnuo. (2) Angelus, ili episkop poslat od Boga, ali Cecilijana je rukopoložio Traditor. (3) Spiritus, Duh usinovljenja, koji na krštenju čini sinove Božje. (4) Taj Duh će delovati jedino posredstvom vode u Fons, koju pokreće Angelus. Otuda sve one osobe koje su krstili neko drugi a ne donatisti moraju biti ponovo krštene. (5) Jer Izvor je signatus sigillo (Symboli), a svi osim donatista su jeretici. (6) I Umbilicus (oltar) takođe mora pripadati pravom Angelus. Pod tim izgovorom oni su strugali, rušili, pa i potpuno uništavali katoličke oltare (up. vi, 1). Takav je argument sa kojim je sveti Optat morao da se suoči. On je poricao (na osnovu onoga što nam se čini samo kao formalnost) da je Umbilicus jedan od tih Miraznih darova, ali je nastavio (2-9) da protiv Parmenijana dokazuje da prvih pet pripada katolicima, i da su to obeležja isključivo Katoličke Crkve, koja donatisti ni na koji način ne dele. Najpre uzima Cathedra i Angelus zajedno i pokazuje da donatisti nisu mogli imati ni jedno ni drugo ukoliko nisu u jedinstvu sa Petrovom katedrom. Jer Cathedra Petri je preimućstveno ta Katedra.

29. 1 Sveti Kiprijan je bio prvi Otac koji je upotrebio izraz Cathedra (Katedra). Primenio ga je (kao reč koja je u to vreme bila u opštoj upotrebi) na Rimsku katedru, koju je nazvao Cathedra Petri. Parmenijan je očigledno polagao pravo na Cathedra, tvrdeći da mu ona pripada preko Angelus ili episkopa (drugim rečima: ‘Mi imamo valjano rukopoloženje, i stoga smo u Crkvi’). Sveti Optat na to u tekstu odgovara neposrednim pozivanjem na Rim. Niko ne može posedovati Cathedra, tvrdi Optat, ko nije u zajedništvu sa jednom Cathedra, koju, u gotovo uzastopnim rečenicama, naziva ‘una Cathedra,’ ‘singularis Cathedra’ i ‘Cathedra unica.’ Balduin je, u dugom pismu koje je uputio Kalvinu povodom objavljivanja svog prvog izdanja Optata, primetio sledeće: ‘Locutus est, ut scis, Christus de iis, qui sedent in Cathedra Mosis; veteres Christiani de iis, qui in Petri.’

30. 2 quis et ubi prior Cathedram sederit?

31. 3 Up. vii, 5 (str. 294).

32. 4 Ovo je ono što smo sada navikli da nazivamo ‘Nepobedivim neznanjem’ (up. Jovan 9:40).

33. 5 Očigledno se sveti Optat nije bojao da bi iko mogao prigovoriti onome što je nameravao da istakne, kao nečemu novom. Naprotiv, to je bilo dobro poznato i priznato od svih. ‘Ne možete poreći da znate.’

34. 6 Petro primo. Ovo kao odgovor na pitanje ko je prvi seo na Katedru (quis?). Odgovor je Petar.

35. 7 in urbe Roma. Ovo kao odgovor na pitanje gde je prvi seo (ubi?). Odgovor je Rim.

36. 8 Cathedram episcopalem esse conlatam.

37. 9 Očigledno je ovo primer paronomazije ili igre rečima (Kifa od κεφαλή). Etimološki je toliko nedopustivo izvoditi aramejsku reč iz grčke da Balduin smatra kako Unde et Cephas appellatus est nije napisao sveti Optat, nego je to uneo neki prepisivač iz marginalne beleške nekog neukog tumača. Ali moramo se setiti da ni Optat ni bilo ko od starih nije znao ništa o etimologiji. U vii, 3, sveti Optat jednostavno naziva svetog Petra Caput Apostolorum, bez ikakvog daljeg komentara.

38. 1 in qua unica Cathedra unitas ab omnibus servaretur. Ovo je učenje koje je sveti Kiprijan tako često i tako jasno izrazio, up. npr. ‘Una ecclesia a Christo Domino nostro super Petrum, origine unitatis et ratione fundata’ (Ep. lxx, 3), i ‘Petro primum Dominus, super quern aedificavit Ecclesiam, et unde unitatis originem instituit et ostendit, potestatem istam dedit’ (Ep. lxxiii, 3), i ‘Deus unus est et Christus unus, et una Ecclesia, et Cathedra una, super Petrum Domini voce fundata’ (xliii, 5). Uvek treba imati na umu da je sveti Kiprijan u to vreme bio veliki autoritet u hrišćanskoj Africi, ne samo u očima katolika, nego i u očima donatista. Tako sveti Avgustin piše (Brev. Coll. iii, 10): ‘Repetierunt Catholici testimonium Cypriani . . . Contra quod testimonium omnino nihil ausi fuerunt respondere, cum auctoritatem Cypriani tanti habeant, ut per illam conentur defendere, quod male de iterando Baptismo sentiunt et faciunt.’

39. 2 ne ceteri Apostoli singulas sibi quisque defenderent, ut iam scismaticus et peccator esset, qui contra singularem Cathedram alteram conlocaret. Ovo savršeno jasno učenje svetog Optata nijednom nije bilo osporeno među hrišćanima (albižani su bili pre manihejci nego hrišćani) sve do vremena Husa i Viklifa, nekih devet stotina godina kasnije. Znamo da je delo svetog Optata bilo veliki autoritet i priručnik svetog Avgustina u njegovim raspravama protiv donatista. On stalno ponavlja učenje svetog Optata o Petrovoj Katedri i, u svojoj polemici sa donatistima, primenio je čuveno obećanje „na tome kamenu sazidaću Crkvu svoju“ na ovu Svetu katedru. ‘Sedes Petri . . . ipsa est Petra’ (Ps. con. Donat. St. xiv). Dr Sperou Simpson, međutim, piše ovako u vezi sa ovim mestom kod svetog Optata: ‘Optat prikazuje ovo nasleđe na primeru Rima, jer sveti Petar, kao prvi apostol, predstavlja načelo jedinstva. Nijedan apostol nije smeo da prisvoji apostolske vlasti odvojeno od ostalih apostola‘ (St. Augustine and African Church Divisions, poglavlje o odgovoru svetog Optata donatistima, str. 45). Nažalost po tačnost dr Sperou Simpsona, sveti Optat nije (ni ovde ni drugde) napisao nijedan slog o tome da se ‘nijedan apostol’ ne odvaja od ‘ostalih apostola’. On je, međutim, objasnio (vii, 3) da apostoli nisu bili slobodni, zbog Petrovog odricanja od Hrista, da se odvoje od onoga jednog apostola ‘koji je jedini primio Ključeve Carstva Nebeskog, da ih deli sa ostalima.’ Napisao je takođe sa svom mogućom snagom o nedopustivosti odvajanja od Cathedra Petri, koju ovde naziva ‘jedinstvenom Katedrom’. O svemu tome, žalimo što moramo reći, dr Sperou Simpson ne daje ni nagoveštaj u svojoj u nekim pogledima korisnoj analizi Optatovog argumenta.

40. 1 Up. sveti Kiprijan, Ep. ad Antonian. i, 8: ‘cum Fabiani [Romani Episcopi] locus, id est cum locus Petri et gradus Cathedrae sacerdotalis vacaret.’

41. 2 Sveti Avgustin je prepisao ovaj spisak papa koji daje sveti Optat. Ipak je on nepotpun i u jednom slučaju netačan. Ime Aleksandar trebalo bi da dođe posle Evarista, Eutihijan i Gaj posle Feliksa, Marcel (verovatno) posle Marcelina, a tamo gde Optat stavlja Aleksandra (posle Sotera) trebalo je da stavi Eleuterija. Može se pomenuti i to da u spisku koji daje Irinej (Adv. Haer. iii, 3) Pije prethodi Anaketu.

42. 1 U prvom izdanju svetog Optata, napisanom oko 370. godine po Hristu, spisak papa završavao se Damasom. Ime Sirikija, koji je postao papa 383. godine, dodato je u drugom izdanju (up. Predgovor knjizi VII).

43. 2 Totus orbis (up. napomenu 1, str. 52).

44. 3 Commercio formatarum. Kao što je dobro poznato, katolički svet je u prvim vekovima bio održavan u dodiru sa svojim raznim delovima posredstvom razmene litterae formatae, ili ‘pisama mira’, koja su u određenim vremenima razmenjivana između rimskog episkopa i svih katoličkih episkopa, a često su ih ti episkopi slali i jedni drugima. (Up. Aug. Ep. xliv, 3; con.Cresc. iii, 34.) _Formatae —-_τετυπωμέναι. τυποῦν= sigillare. (Up. Du Cange, iii, 565.)

45. 4 in una communionis societate concordat.

46. 5 Dr Darvel Ston (The Christian Church, str. 143) navodi ovo mesto, ali prevodi Cathedra kao ‘episkopska katedra’. Time se promašuje suština. Ovde nije reč o poreklu donatističke katedre u Kartagini, niti o tome da li su na tu katedru s pravom polagali pravo Cecilijan i Restitut (katolički episkopi) s jedne strane, ili Majorin i Parmenijan (donatisti) s druge—-o čemu je već raspravljano u i, 10. Sadašnje pitanje jeste šta donatisti imaju da suprotstave Unica ac singularis Cathedra Petri. Na to Optat odgovara u sledećoj rečenici (moramo se setiti da on nije znao ništa o današnjoj podeli na poglavlja) nagoveštavajući da bi oni mogli navesti svoje rimske episkope. ‘Ali vi navodite, itd.’ Sveti Optat se isključivo bavi Rimskom katedrom u sadašnjim poglavljima od ii do vi, to jest od trenutka kada počinje, pa dok ne prestane, da raspravlja o Cathedra kao Miraznom daru Crkve.

Dodatna literatura

JEDINSTVENOST PETRA

Petrov primat u ranoj Crkvi

Petar, papa Agaton i Treći carigradski sabor

Zlatoust i Petrov primat

Sveti Optat, Petrov primat i papstvo

Sveti Maksim, papa Honorije i papstvo

Gelasijev dekret, papa Damas i kanon