Sveti Optat, Petrov primat i papstvo

Ovaj podugačak odlomak iz sv. Optata preuzet je iz Optat iz Milevisa, Protiv donatista (1917), knjiga 2, str. 57-119. Njegove tvrdnje potvrđuju da je Rimska crkva Petrova stolica, kao i da je ona temelj jedinstva koje Crkvu čini jednom i sveopštom. On dalje tvrdi da odstupiti od nje ili prekinuti zajednicu s njom znači biti odsečen od svake mogućnosti da se uopšte bude crkva. Sav naglasak je moj.

I. Koja je i gde je Katolička crkva? Ona je raširena po celom svetu.

Pokazali smo ko su bili Izdajnici i ukazali na poreklo raskola tako da smo ga gotovo videli kako se odigrava pred našim očima.1 Objašnjena je i razlika između jeresi i raskola. Sada je na nama da pokažemo (kao što smo obećali da ćemo učiniti na drugom mestu) koja je Jedna Crkva, koju je Hristos nazvao svojom Golubicom i svojom Nevestom.2

Crkva je, dakle, Jedna, i njena svetost ne meri se gordošću pojedinaca,3 nego izvire |58 iz svetih tajni. Upravo zato jedino nju Hristos naziva svojom Golubicom i svojom ljubljenom Nevestom.

Crkva ne može biti među svim jereticima i raskolnicima.4 Iz toga sledi da [po vama] ona mora biti samo na jednom mestu.5

Ti si, brate moj Parmenijane, rekao da je ona samo kod vas. To, pretpostavljam, može biti jedino zato što u svojoj gordosti nastojite da za sebe prisvojite neku posebnu svetost, kako bi Crkva bila tamo gde se vama sviđa, a ne bila tamo gde se vama ne sviđa. I tako, da bi ona bila kod vas u malom komadiću Afrike, u uglu jedne male oblasti, zar ne treba da bude s nama u drugom delu Afrike? Zar ne treba da bude u Španiji, u Galiji, u Italiji, gde vas nema? Ako tvrdite da je samo kod vas, zar ne treba da bude u Panoniji, u Dakiji, Meziji, Trakiji, Ahaji, Makedoniji i u celoj Grčkoj, gde vas nema? Da biste mogli da tvrdite da |59 je kod vas, zar ne treba da bude u Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Pamfiliji, Frigiji, Kilikiji i u tri Sirije, i u dve Jermenije, i u celom Egiptu i u Mesopotamiji, gde vas nema? I zar ne treba da bude po nebrojenim ostrvima i tolikim drugim provincijama koje se jedva mogu izbrojati, gde vas nema? 6

Gde će onda biti primena imena „katolička”,7 budući da je Crkva upravo zbog toga nazvana katoličkom, jer je u skladu s razumom i rasejana po celom svetu? 8 |60

Jer ako Crkvu, kako se vama prohte, ograničite na uzan ugao, ako čitave narode izdvojite iz zajednice s njom, gde će biti ono što je Sin Božji zaslužio, gde će biti ono što mu je Otac darežljivo dao, govoreći u drugom psalmu:

„Išti u mene, i daću ti narode u našljedstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.“? 9

Čemu razbijate tako moćno obećanje, tako da vi širinu svih carstava sabijate u neku vrstu uskog zatvora? Zašto se trudite da stanete na put tako velikoj darežljivosti? Zašto se borite protiv zasluga Spasitelja? Dopustite Sinu da poseduje ono što mu je dato; dopustite Ocu da ispuni ono što je obećao.

Zašto postavljate međe, zašto određujete granice? Nema ničega ni u jednom delu zemlje što bi bilo uskraćeno njegovoj vlasti, jer je Bog Otac celu zemlju obećao Spasitelju. Cela zemlja mu je data zajedno |61 s njenim narodima. Ceo svet je Hristov kao njegovo nepodeljeno vlasništvo.10 Bog to potvrđuje kada kaže:

„Išti u mene, i daću ti narode u našljedstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.“ 11

A u sedamdeset prvom psalmu, o samom Spasitelju je zapisano:

„Vladaće od mora do mora, i od rijeke do krajeva zemaljskih.“ 12

Kada Otac daje, ne čini nikakav izuzetak; vi, da biste mu dali jedan delić, nastojite da mu oduzmete celu meru. Pa ipak, trudite se da ljude ubedite da je Crkva samo kod vas, oduzimajući Hristu ono što je zadobio—-poričući da je Bog ispunio svoja obećanja. Kakva nezahvalnost! Kakvo bezumlje! Kakva je vaša drskost! Hristos vas, zajedno sa svima ostalima, poziva u društvo Nebeskog carstva i podstiče vas da budete sunaslednici s njim; a vi nastojite da mu otmete nasledstvo koje mu je Otac dao, dopuštajući mu deo Afrike i odričući mu ceo svet, koji mu je Otac podario.

Zašto želite da Svetog Duha prikažete kao lažova, koji u četrdeset devetom psalmu govori o dobroti Svemogućeg Boga, kazujući:

„Bog nad bogovima, Gospod, govori i doziva zemlju od istoka sunčanoga do zapada.“? 13 |62

Zemlja je, dakle, pozvana da postane telo.14I kao što je zapisano, tako je i učinjeno, i zemlja duguje hvale svome Tvorcu.

Još jednom se to pominje, gde nas Sveti Duh podstiče u sto dvanaestom psalmu rečima:

„Od istoka sunčanoga do zapada da se slavi ime Gospodnje.“ 15

I opet, u devedeset petom psalmu:

„Pjevajte Gospodu pjesmu novu“ 16

Kada bi to bio jedini stih, mogli biste reći da je Sveti Duh podstakao samo vas. Ali da bi pokazao da to nije rečeno samo vama, nego Crkvi koja je svuda, nastavio je:

„Pjevajte Gospodu pjesmu novu; pjevaj Gospodu, sva zemljo! Pjevajte Gospodu, blagosiljajte ime njegovo, javljajte od dana na dan spasenje njegovo. Kazujte po narodima slavu njegovu, po svijem plemenima čudesa njegova.“ 17

Rekao je:

„Kazujte po narodima slavu njegovu, po svijem plemenima čudesa njegova.“ 18

Nije rekao: „u malom delu Afrike, gde ste vi”; rekao je „Kazujte po narodima slavu njegovu, po svijem plemenima čudesa njegova.“ 19

Onaj koji je rekao „svi narodi” nije izuzeo nikoga. Pa ipak se |63 vi gordite time što ste sami i odvojeni od „svih naroda”, iako je njima ova zapovest data; i tvrdite da vi, koji niste ni u jednom delu celine,20 ipak sami jeste celina.

Rekao je:

„da se slavi ime Gospodnje“ i „Od istoka sunčanoga do zapada“ 21

Mogu li onda pagani, koji su izvan Hristovog saveza,22 da pevaju Bogu ili da hvale ime Gospodnje? Zar nije jedino njegova Crkva, koja je unutar saveza,23 ta koja ga sme hvaliti? 24 Stoga, ako kažete da je Crkva samo kod vas, uskraćujete Božjem uhu ono što mu pripada. Ako ga vi jedini hvalite, „ceo svet”, 25 koji je od |64 istoka sunčanog do njegovog zalaska, ćutaće. Zatvorili ste usta svim hrišćanskim narodima. Nametnuli ste ćutanje svim narodima koji žele da hvale Boga iz trenutka u trenutak. Ako, dakle, Bog čeka hvalu koja mu pripada, i ako Sveti Duh podstiče ljude da razglase njegove hvale,26ako je „ceo svet” spreman da Bogu da ono što mu pripada, da Bog ne bi bio opljačkan—-onda i vi treba da ga hvalite, zajedno sa svima, ili, (pošto ste odbili da budete sa svima,) u svojoj osamljenosti, držite jezik za zubima.

II. On na osnovu Cathedra Petri dokazuje da Cathedra koja je prvi dar Crkve pripada katolicima, a ne donatistima.

Tako smo dokazali da je Katolička crkva ona Crkva koja je raširena po celom svetu.

Sada moramo pomenuti njene Ukrase,27 i videti gde je njenih pet Darova (za koje ste vi rekli da ih je šest 28), među kojima je CATHEDRA prvi; |65 a pošto se drugi Dar, koji je „Angelus”, ne može dodati ako episkop nije seo na |66 Cathedru,29 moramo videti ko je prvi seo na Cathedru, i gde 30 je seo. Ako to ne znate, naučite. Ako znate, pocrvenite. Neznanje vam se ne može pripisati—-sledi da znate.31Jer za onoga ko zna, grešiti je greh. Onima koji ne znaju ponekad se može oprostiti.32

Ne možete, dakle, poreći da znate 33 da je prvo Petru 34 u gradu Rimu 35 darovana episkopska Cathedra****,36 na kojoj je sedeo Petar, Glava svih apostola (zbog čega je i nazvan Kifa 37), |67 da bi se u toj jednoj Cathedri, jedinstvo od svih očuvalo,38 da ostali apostoli ne bi zahtevali—-svaki za sebe—-zasebne Cathedre, tako da bi onaj ko bi podigao drugu Cathedru protiv jedinstvene Cathedre 39već bio raskolnik i grešnik. |68

Dakle, na jednu Cathedru, koja je prvi od Darova, prvi je seo Petar.40

III. Sukcesija rimskih episkopa.

Petra je nasledio Lin, Lina je nasledio Kliment, Klimenta Anaklet, Anakleta Evarist, Evarista 41 Sikst, Siksta Telesfor, Telesfora Higin, Higina Anicet, Aniceta Pije, Pija Soter, Sotera Aleksandar, Aleksandra Viktor, Viktora Zefirin, Zefirina Kalist, Kalista Urban, Urbana Poncijan, Poncijana Anter, Antera Fabijan, Fabijana Kornelije, Kornelija Lucije, Lucija Stefan, Stefana Sikst, Siksta Dionisije, Dionisija Feliks, Feliksa Marcelin, Marcelina Evsevije, Evsevija Miltijad, Miltijada Silvestar, Silvestra Marko, |69 Marka Julije, Julija Liberije, Liberija Damas, Damasa Sirikije,42 koji je danas naš sabrat, s kojim se „ceo svet”, 43 kroz razmenu pisama mira,44 slaže s nama u jednoj vezi zajednice.45

A sada vi pokažite poreklo svoje Cathedre,46vi koji želite da Svetu Crkvu prisvojite za sebe!

IV. Donatistički episkopi i njihove bogomolje u Rimu.

Ali 47 vi tvrdite da i vi imate neku vrstu stranke u gradu Rimu.48 |70

To je grana vaše zablude koja izrasta iz laži, a ne iz korena istine. Ukratko, kada bi se Makrobije 49upitao gde sedi u Gradu, da li bi mogao da kaže: na Petrovoj Cathedri? Sumnjam da je uopšte i pogled bacio na nju, i, raskolnik kakav jeste, nije se približio Petrovoj „Memoriji”, 50 protivno pravilu apostola koji piše:

„Zajedničareći sa ’Memorijama’ svetih.” 51 |71

Evo, u Rimu su „Memorije” dvojice apostola. Hoćete li mi reći da li im je mogao pristupiti ili je prineo Žrtvu na tim mestima, gde se—-što je izvesno—-nalaze te „Memorije” svetih.

Iz toga sledi da vaš sabrat Makrobije mora priznati da sedi tamo gde je nekada sedeo Enkolpije; a kada bi se sam Enkolpije mogao ispitati, rekao bi da je sedeo tamo gde je pre njega sedeo Bonifacije iz Bale; i kada bi se Bonifacije mogao upitati, on bi zauzvrat odgovorio da je sedeo tamo gde je sedeo Viktor iz Garbe, koga su vaši ljudi nekada davno poslali iz Afrike nekolicini lutalica.52

Kako objašnjavate to što vaša stranka nije uspela da ima rimskog građanina za episkopa u Rimu? Kako to da su u tom Gradu svi bili Afrikanci 53 i stranci za koje se zna da su nasleđivali jedan drugoga? Zar ovde nije očigledno lukavstvo? Zar to nije duh strančarenja—-majka raskola?

Taj Viktor iz Garbe poslat je prvi, neću reći kao kamen u izvor (jer nije mogao da uzmuti čiste vode katoličkog naroda), nego zato što su neki Afrikanci koji su pripadali vašoj stranci, otišavši u Rim i želeći da tamo žive, zamolili da im se iz Afrike pošalje neko ko će predsedavati njihovim javnim bogosluženjem. Tako im je Viktor bio poslat. On je tamo bio kao sin bez oca, kao početnik bez majstora, kao učenik bez učitelja, |72 kao sledbenik bez prethodnika,54 kao stanar bez doma, kao gost bez gostionice, kao pastir bez stada, kao episkop bez naroda. Jer ni stadom ni narodom ne može se nazvati ta šačica koja, među četrdeset i više bazilika u Rimu, nije imala nijedno mesto na kome bi se okupljala.

Stoga su zatvorili 55 pećinu izvan Grada rešetkastom pregradom,56 da bi odmah imali sastajalište,57 i zbog toga su nazvani Planincima.58

Od tada je Klaudijan nasledio Lucijana, Lucijan Makrobija, Makrobije Enkolpija, Enkolpije Bonifacija, Bonifacije Viktora. Viktor ne bi mogao, da je bio upitan gde sedi,59 da pokaže da je iko bio tamo 60 pre njega, niti bi mogao da ukaže da poseduje ikakvu Cathedru osim Cathedre pomora 61; |73 jer pomor svoje žrtve, uništene bolestima, šalje u predele pakla za koje se zna da imaju svoja vrata—-vrata protiv kojih je, kako čitamo, Petar primio spasonosne Ključeve—-Petar, to jest, prvi u našem nizu,62 kome je Hristos rekao:

„I daću ti ključeve Carstva nebeskoga“ i te ključeve „vrata pakla neće je nadvladati“ 63

Kako to, onda, da nastojite da za sebe uzurpirate Ključeve Carstva nebeskog, vi koji svojim samovoljnim dokazivanjima i drskim svetogrđem ratujete protiv Petrove stolice? 64|74

1. 1 ut paene oculis perspecta videatur. Sveti Avgustin je možda imao ove reči pred umom kada je pisao o mučeništvu sv. Stefana: ‘Hanc passionem modo de libro Actuum Apostolorum cum legitur, non solum audivimus sed etiam oculis spectavimus’ (Sermo ii de Sancto Stephano)

2. 2 U Pesmi nad pesmama.

3. 3 Donatisti su se, poput katara, puritanaca i mnogih drugih sektaša, ponosili (bez i najmanjeg stvarnog opravdanja) svojom svetošću. Prema njihovom učenju, prava Crkva je trebalo da bude isključivo Crkva „svetih”. U Nojevoj barci nije smelo biti nečistih životinja. Kukolju nije smelo biti dopušteno da raste zajedno s pšenicom do žetve; niti su loše ribe smele ostati s dobrima u Petrovoj mreži. Štaviše, valjanost svetih tajni činili su zavisnom od navodne svetosti služitelja, a ne od dejstva Svetog Duha.

4. 1 Očigledno ideja sveobuhvatnosti—-da bi Jedna Crkva mogla biti katolička (sveopšta)—-u smislu obuhvatanja raznih vrsta verskih zajednica, različitih po verovanju i bez ikakve spoljašnje veze jedinstva (up. ii, 3)—-sv. Optatu nije pala na pamet čak ni kao mogućnost. Svaka teorija o „granama”, u kojoj su grane odvojene od stabla ili jedna od druge (up. ii, 9 itd.), njemu bi izgledala nezamisliva. On se slaže s Parmenijanom u tome da je odbacuje ab initio.

5. 2 Zato što se nijedni jeretici ni raskolnici nisu mogli naći kao organizovano telo na više od jedne teritorije.

6. 1 U nekim zemljama koje Optat pominje kao deo katoličkog jedinstva, hrišćanstvo je gotovo iščezlo kao pokretačka snaga. Druge od tih zemalja, poput „Trakije, Ahaje, Makedonije i cele Grčke”, danas su, nažalost, u raskolu. Pa ipak, njegov argument je protekom vekova neizmerno ojačan. Katolik današnjice je u punoj zajednici ne samo, kao što je bio sv. Optat, sa stolicom u Rimu na kojoj je sedeo Petar, sa stolicom u Lionu na kojoj je sedeo Irinej, sa stolicom u Barseloni na kojoj je sedeo Pacijan, sa stolicom u Turu na kojoj je sedeo Martin, sa stolicom u Veroni na kojoj je sedeo Zenon, sa stolicom u Milanu na koju je uskoro trebalo da sedne Amvrosije, s neposrednim naslednicima „Materna iz grada Kelna, Reticija iz grada Otena, Marina iz Arla, Feliksa iz Firence toskanske, Gaudencija iz Pize, Proterija iz Kapue” i svakog drugog od devetnaest episkopa koji su sedeli na Lateranskom saboru s papom Miltijadom (i, 23)—-što je zaista velika i upečatljiva stvar—-nego i s Crkvama o kojima Optat nije ni sanjao, na ostrvima i kontinentima za koje nikada nije čuo…

7. 3 rationabilis et ubique diffusa. Tako u svim rukopisima. Predložene su dve emendacije, Non nationalis et itd., i Rationabiliter ubique diffusa. Verovatno je, međutim, sv. Optat napisao onako kako nalazimo u rukopisima, Rationabilis et ubique diffusa. Ako je tako, onda zbog svog nepoznavanja grčkog povezuje dve različite etimologije reči καθολικός_._ Od κατὰ i ὅλον, = „kroz celinu” (tj. rasejana po celom svetu), i od κατὰ i λόγον = „u skladu s razumom”. Znamo da su, usled ovog poslednjeg značenja reči, fiskalni prokuratori u rimskom pravu često nazivani Rationales ili καθολικοί.St. Optat je verovatno u prvoj etimologiji mislio na jeretike, a u drugoj na raskolnike. Crkva je katolička ili rationabilis (u skladu s pravim razumom) nasuprot jereticima, koji su zalutali od istine (protivno pravilnoj upotrebi svoga razuma); ona je katolička ili ubique diffusa (svuda raširena) nasuprot raskolnicima, koji su zatvoreni unutar jasno određenih, vrlo često nacionalnih, međa i granica. Up. sv. Avgustin, Gesta Collationis Carthagiensis diei iii, ci: ‘Christiani Afri, et appellantur et merito sunt Catholici, ipsa sua communione nomen testantes. Catholon enim secundum totum dicitur. Qui autem a toto separatus est, partemque defendit ab universo praecisam, non sibi usurpet hoc nomen, sed nobiscum teneat veritatem.’

8. 1 Psalam 2:8…

9. 2 Psalam 2:8.

10. 3 Psalam 71:8.

11. 4 Psalam 49:1.

12. 1 Vocata est ergo terra ut caro fieret. Up. „izvadiću kameno srce iz tijela vašega, i daću vam srce mesno“ (Jezekilj 36:26).

13. 2 Psalam 112:3.

14. 3 Psalam 95:1.

15. 4 Psalam 95:1-3: ‘Cantate Domino omnis terra, pronuntiate in gentibus gloriam Ipsius, in omnibus populis mirabilia Eius.’…

16. 1 qui in omni toto non estis. To i danas ostaje veliki katolički argument protiv pretenzija „pravoslavnih” istočnjaka. Danas je jednako delotvoran kao i onda kada je sv. Optat prvi put napisao te reči. Kao i donatisti pre njih, „pravoslavni” nisu „ni u jednom delu celine” (nisu u onoj Crkvi koja je vidljivo katolička—-raširena po celom svetu); pa ipak, opet kao donatisti, „pravoslavni” tvrde da su oni celina. Ali sv. Optat uči da „celinu” čine samo oni koji su vidljivo sjedinjeni „u celini”, to jest oni koji su „svuda” (ubique).

17. 2 Psalam 112:3…

18. 4 sola Ecclesia, quae in lege est, nasuprot „Pagani extralegales”, o kojima je upravo pisao. Lex, kao tako često i drugde kod Optata, znači ‘Lex Christi’, ‘Lex Catholica’ (up. v, 5 itd.)…

19. 6 Totus orbis. Ovim izrazom sv. Optat i sv. Avgustin uvek podrazumevaju ceo katolički svet. Up. izreku sv. Avgustina: ‘Securus iudicat orbis terrarum’ (vidi napomenu i, str. 52)—-pod čime, naravno, ne misli na svet odvojen od Katoličke crkve—-a još manje na nehrišćanski svet—-nego na katolički svet. Katolički svet je Sudija, i sudi bez zebnje, upravo iz tog razloga što on jeste katolički svet i zna da to jeste.

20. 2 Sveti Optat nam je dao sažet dokaz da Katolička crkva nije samo mesna, nego polaže pravo na to da bude svuda. On zatim, odgovarajući Parmenijanu, raspravlja o Ukrasima (Ornamenta) ili Darovima (Dotes) Crkve. Slika je slika miraza koji je naš Gospod dao svojoj Nevesti, Crkvi. U patrističkoj literaturi nema drugog pomena ovih Dotes.

21. 3 Nije teško rekonstruisati Parmenijanov argument sa Optatovih stranica. Vidimo da je Parmenijan tvrdio da Darova ima šest i da je držao da su svi oni odlika donatizma, a da nedostaju Katoličkoj crkvi.

(1) Cathedra (izraz za stolicu, tako dobro poznat u Africi iz spisa sv. Kiprijana).

(2) Angelus (iz Otkrivenja 2:3).

(3) Spiritus.

(4) Fons signatus (iz Pesme nad pesmama 4:1).

(5) Sigillum (quo fons signatur).

(6) Umbilicus (iz Pesme nad pesmama 7:2).

Za Optata i njegovog protivnika bilo je zajedničko polazište da hortus conclusus (zatvoreni vrt) iz Pesme nad pesmama 4:12-13 (‘Hortus conclusus mea sponsa, hortus conclusus, fons signatus, emissiones tuae paradisus’) označava Crkvu (up. ii, 11: ‘Quod ore tuo et sensu nostro ecclesiam paradisum esse dixisti’). Prema tome, fons signatus (zapečaćeni izvor) jeste krstionica, koja je (prema Parmenijanu) zapečaćena za sve izvan prave Crkve, tako da je krštenje koje vrše raskolnici, kao i ono koje vrše jeretici, nevažeće. Sigillum (pečat) jeste krsni simvol vere.

Krstionica postaje spasonosni izvor jedino ako je blagoslovi pravi episkop ili angelus. Samo tako je treći Dar, Duh, u vodi krštenja. Parmenijan to dokazuje navodeći Jovana 5:4, odakle i reči sv. Optata (ii, 6): ‘Unde vobis angelum, qui apud vos possit fontem movere aut inter ceteras dotes Ecclesiae numerari?’ Vidimo da je Parmenijan očigledno uzeo „Anđela” iz Otkrivenja (ne poistovećujući ga ni s jednim određenim episkopom) da bi dokazao da je jedino pravi episkop mogao tako „pokrenuti vodu” da Duh bude tu za valjano krštenje. Pod Umbilicus Parmenijan je razumeo oltar. Tako možemo pratiti ono što je nesumnjivo bio njegov argument. „Prava Crkva ima”, rekao je katolicima, „šest Darova.” (1) Cathedra, zakonito pravo na stolicu. Ali Cecilijan nije imao takvo pravo, jer numidijski episkopi nisu bili pozvani na njegov izbor, a sabor od sedamdeset episkopa ga je svrgnuo. (2) Angelus, ili episkop poslat od Boga, ali Cecilijana je rukopoložio Traditor. (3) Spiritus, Duh usinovljenja, koji u krštenju čini sinove Božje. (4) Taj Duh će delovati jedino posredstvom vode u Fons, koju pokreće Angelus. Otuda svi oni koji su kršteni od nekoga ko nije donatista moraju biti ponovo kršteni. (5) Jer Izvor je signatus sigillo (Symboli), a svi osim donatista su jeretici. (6) I Umbilicus (oltar) takođe mora pripadati pravom Angelus. Pod tim izgovorom su strugali, rušili, pa čak i potpuno uništavali katoličke oltare (up. vi, 1). Takav je argument s kojim je sv. Optat morao da se suoči. On je poricao (na osnovu onoga što se nama čini samo tehničkom sitnicom) da je Umbilicus jedan od tih Darova, ali je nastavio (2-9) da protiv Parmenijana dokazuje da prvih pet pripadaju katolicima i da su isključivo obeležja Katoličke crkve, koja donatisti nikako ne dele. Najpre uzima Cathedra i Angelus zajedno i pokazuje da donatisti nisu mogli imati ni jedno ni drugo ako nisu bili u jedinstvu s Petrovom stolicom. Jer Cathedra Petri je preimućstveno ona Cathedra.

29. 1 Sveti Kiprijan je bio prvi Otac koji je upotrebio izraz Cathedra (Stolica). Primenio ga je (kao reč koja je u to vreme bila u opštoj upotrebi) na Rimsku stolicu, koju je nazvao Cathedra Petri. Parmenijan je očigledno polagao pravo na Cathedru, tvrdeći da mu ona pripada preko Angelus ili episkopa (drugim rečima: „Mi imamo valjano rukopoloženje, i stoga smo u Crkvi”). Sveti Optat na to u tekstu odgovara neposrednim pozivanjem na Rim. Nijedan čovek ne može posedovati Cathedru, tvrdi Optat, ako nije u zajednici s onom jednom Cathedrom, koju u gotovo uzastopnim rečenicama naziva ‘una Cathedra’, ‘singularis Cathedra’ i ‘Cathedra unica’. Balduin je, u dugom pismu koje je uputio Kalvinu povodom objavljivanja svog prvog izdanja Optata, primetio sledeće: ‘Locutus est, ut scis, Christus de iis, qui sedent in Cathedra Mosis; veteres Christiani de iis, qui in Petri.’…

30. 4 To je ono što smo sada navikli da nazivamo „nesavladivim neznanjem” (up. Jovan 9:40).

31. 5 Očigledno se sv. Optat nije bojao da će iko prigovoriti onome što je nameravao da iznese, kao nečemu novom. Naprotiv, to je bilo dobro poznato i od svih priznato. „Ne možete poreći da znate.”

32. 6 Petro primo. To je odgovor na pitanje ko je prvi seo na Cathedru (quis?). Odgovor je Petar…

33. 7 in urbe Roma. To je odgovor na pitanje gde je prvi seo (ubi?). Odgovor je Rim…

34. 9 Očigledno je ovo primer paronomasia ili igre rečima (Kifa od κεφαλή). Etimološki je toliko užasno izvoditi aramejsku reč iz grčke da Balduin misli da Unde et Cephas appellatus est nije napisao sv. Optat, nego da je to uneo neki prepisivač iz marginalne beleške nekog neukog tumača. Ali moramo se setiti da ni Optat ni bilo ko od starih nije znao ništa o etimologiji. U vii, 3, sv. Optat jednostavno naziva sv. Petra Caput Apostolorum, bez ikakvog daljeg komentara.

35. 1 in qua unica Cathedra unitas ab omnibus servaretur. To je učenje koje sv. Kiprijan tako često i tako jasno izražava, up. npr. ‘Una ecclesia a Christo Domino nostro super Petrum, origine unitatis et ratione fundata‘ (Ep. lxx, 3), i ‘Petro primum Dominus, super quern aedificavit Ecclesiam, et unde unitatis originem instituit et ostendit, potestatem istam dedit’ (Ep. lxxiii, 3), i ‘Deus unus est et Christus unus, et una Ecclesia, et Cathedra una, super Petrum Domini voce fundata‘ (xliii, 5). Uvek treba da imamo na umu da je sv. Kiprijan u to vreme bio veliki autoritet u hrišćanskoj Africi, ne samo u očima katolika, nego i u očima donatista. Tako sv. Avgustin piše (Brev. Coll. iii, 10): ‘Repetierunt Catholici testimonium Cypriani . . . Contra quod testimonium omnino nihil ausi fuerunt respondere, cum auctoritatem Cypriani tanti habeant, ut per illam conentur defendere, quod male de iterando Baptismo sentiunt et faciunt.’

36. 2 ne ceteri Apostoli singulas sibi quisque defenderent, ut iam scismaticus et peccator esset, qui contra singularem Cathedram alteram conlocaret. Ovo savršeno jasno učenje sv. Optata nijednom nije bilo osporeno među hrišćanima (Albigenzi su bili pre manihejci nego hrišćani) sve do dana Husa i Viklifa, nekih devet stotina godina kasnije. Znamo da je delo sv. Optata bilo veliki autoritet i priručnik sv. Avgustina u njegovim raspravama protiv donatista. On stalno ponavlja učenje sv. Optata o Petrovoj stolici i, u svojoj polemici s donatistima, primenio je čuveno obećanje „na tome kamenu sazidaću Crkvu svoju“ na ovu Svetu stolicu. ‘Sedes Petri . . . ipsa est Petra’ (Ps. con. Donat. St. xiv). Dr Sparrow Simpson, međutim, u vezi s ovim odlomkom sv. Optata piše sledeće: „Optat ovu sukcesiju prikazuje na primeru Rima, jer sv. Petar, kao prvi apostol, predstavlja načelo jedinstva. Nijedan apostol nije smeo da prisvoji apostolske vlasti odvojeno od ostalih apostola“ (St. Augustine and African Church Divisions, poglavlje o odgovoru sv. Optata donatistima, str. 45). Na nesreću po tačnost dr Sparrow Simpsona, sv. Optat nije (ni ovde ni drugde) napisao ni slova o tome da se „nijedan apostol” ne odvaja od „ostalih apostola”. On je, međutim, objasnio (vii, 3) da apostoli nisu bili slobodni da se, zbog Petrovog odricanja od Hrista, odvoje od onog jednog apostola „koji je jedini primio Ključeve Carstva nebeskog, da ih deli s ostalima”. Napisao je takođe, sa svim mogućim naglaskom, o nedopustivosti odvajanja od Cathedra Petri, koju ovde naziva „jedinstvenom Cathedrom”. O svemu tome, sa žaljenjem moramo reći, dr Sparrow Simpson ne daje ni nagoveštaja u svojoj u nekim pogledima korisnoj analizi Optatovog argumenta…

37. 2 Sveti Avgustin je prepisao ovaj spisak papa koji daje sv. Optat. Pa ipak je nepotpun i u jednom slučaju netačan. Ime Aleksandar trebalo bi da dođe posle Evarista, Evtihijan i Gaj posle Feliksa, Marcel (verovatno) posle Marcelina, a tamo gde Optat stavlja Aleksandra (posle Sotera) trebalo je da stavi Eleuterija. Može se pomenuti i to da u spisku koji daje Irinej (Adv. Haer. iii, 3) Pije prethodi Anicetu.

38. 1 U prvom izdanju sv. Optata, napisanom oko 370. godine, spisak papa se završavao Damasom. Ime Sirikija, koji je postao papa 383. godine, dodato je u drugom izdanju (up. Predgovor knjizi VII)…

39. 5 Dr Darwell Stone (The Christian Church, str. 143) navodi ovaj odlomak, ali Cathedra prevodi kao „episkopska stolica”. To znači promašiti suštinu. Ovde nije reč o poreklu donatističke stolice u Kartagini, niti o tome da li su na tu stolicu s pravom polagali Cecilijan i Restitut (katolički episkopi) s jedne strane, ili Majorin i Parmenijan (donatisti) s druge—-o čemu je već raspravljano u i, 10. Sadašnje pitanje jeste šta donatisti imaju da suprotstave Unica ac singularis Cathedra Petri. Na to Optat odgovara u sledećoj rečenici (moramo se setiti da on nije znao ništa o današnjoj podeli na poglavlja) navodeći da bi oni mogli da se pozovu na svoje episkope u Rimu. „Ali vi tvrdite, itd.” Sveti Optat se u ovim poglavljima, od ii do vi, bavi isključivo Rimskom stolicom, to jest od trenutka kada počinje pa sve dok ne prestane da se bavi Cathedrom kao Darom Crkve…

40. 7 Harnack ističe da su donatisti tako jasno uviđali nužnost zajednice s Petrovom stolicom da su u prvim danima svoga raskola uspostavili niz protivpapa, rukopolažući episkopa u tu svrhu i šaljući ga u Rim da predsedava njihovoj šačici pristalica u Gradu. On piše ovako: „Veza s Petrovom stolicom bila je od odlučujućeg značaja ne samo za Optata, nego i za njegovog protivnika, koji se pozivao na činjenicu da su i donatisti imali episkopa u Rimu“ (Harnack, History of Dogma, v, 155).

41. 1 Tadašnji donatistički episkop u Rimu. Kada kasnije u ovom poglavlju sv. Optat pređe na spisak donatističkih protivpapa, on je očigledno u svom drugom izdanju dodao imena Lucijana i Klaudijana, u isto vreme kada je imenu papa dodao i ime Sirikija. (Vidi Predgovor, str. xxii.)

42. 2 ad cuius Memoriam non accedit. Albaspineus to prevodi kao Mošti. Ali Memoria je kapela ili crkva sagrađena nad telom svetitelja. Ovde se odnosi na baziliku koju je sagradio Konstantin, a koja je razorena u šesnaestom veku, gde Makrobije prirodno nije mogao da služi misu. Nad telom sv. Pavla Konstantin je podigao malu baziliku. Velika crkva, izgorela 1826. godine, sagrađena je u petom veku, kasnije od sv. Optata (up. Condi. Carthag. 14: ‘altaria, quae . . . tanquam Memoriae martyrum constituuntur ’).

43. 3 Memoriis Sanctorum communicantes. Reč je o Rimljanima 12:13. To nam je sasvim nerazumljivo dok ne saznamo da su neki drevni rukopisi imali ταῖς μνείαις umesto ταῖς χρείαις. Čitanje μνείαις nalazi se u Delima Pionijevim (drugi ili treći vek) i u dvojezičnim kodeksima D i G; bilo je, dakle, zapadno i starolatinsko čitanje. Koriste ga, između ostalih, sv. Ilarije, Ambrozijaster, sv. Petar Hrizolog i sv. Grigorije Veliki, koji piše (De Verbis Domini exxxvii. 3, 7, poslednje poglavlje): ‘Communicatio Memoriis sanctorum martyrum.’ Oba čitanja bila su poznata Zlatoustu, Teodoru iz Mopsuestije, Jeronimu, Rufinu, Avgustinu i Pelagiju. Vidimo, dakle, da sv. Optat sledeći ovo čitanje nije usamljen. Ima, međutim, malo, ako uopšte i ima, sumnje da je sv. Pavle zaista napisao ταῖς χρείαις…

44. 2 toti Africani. Za toti = omnes up. ii, 5: ‘digiti, quos . . totos ’; vii, 1: ‘libri legis dominicae toti ubique recitantur.’ Papa Miltijad je bio Afrikanac. Naglasak je, dakle, na toti…

45. 6 ubi sederet, tj. na čijoj je Stolici (Cathedri) sedeo.

46. 7 illic fuisse, tj. na njegovoj Stolici.

47. 8 Sveti Optat će uskoro naveliko igrati na ovu Cathedra Pestilentiae (Psalam 1:1), za koju izjavljuje da pripada donatistima.

Stolicu pomora on suprotstavlja Petrovoj stolici. Za ‘Cathedra Pestilentiae’ možemo uporediti sv. Amvrosija (comm. in cap. xxiii Matthaei): ‘Quod autem ait super Cathedram Moysis . . . per Cathedram legis doctrinam ostendit. Ergo et illud quod dicitur in Psalmo “In Cathedra Pestilentiae non sedit,” . . . doctrinam debemus accipere.’

62. 1 Principem scilicet nostrum, nasuprot Viktoru, koji je bio prvi „planinski” episkop Rima, ili možda nasuprot začetnicima raskola, kojima Optat često podbada donatiste kao njihovim Principes…

63. 3 Unde est ergo, quod claves regni coelorum vobis usurpare contenditis, qui contra Cathedram Petri vestris praesumptionibus et audaci sacrilegio militatis? (Rvb ima audaciis). Vredno je zapaziti da je Optat optužio donatiste za „drsko svetogrđe” (audax sacrilegium) u „ratovanju protiv” Petrove stolice. Njihovo „ratovanje” sastojalo se, prema Optatu, u tome što su ključeve dokazivanjem prisvajali za sebe—-time opravdavajući sebe što ostaju izvan zajednice sa Svetom stolicom—-i u tome što su zanemarivali presudu pape Miltijada. Up. i, 24, 25. G. Denny (Papalism, n. 873) navodi ovaj odlomak, ali usurpare prevodi kao „dobiti”, a potpuno izostavlja vestris praesumptionibus et audaci sacrilegio. (Za praesumptionibus up. i, 7: ‘de inconsideratis praesumptionibus et erroribus vestris’; v, 4: ‘quod praescribas praesumptionibus vestris’; vii.. 1: ‘praesumptiones vestrae.’)

64. 1 Psalam 1:1.