Bart Erman, Trojstvo, Varnava i Diognet
Navodi na koje se ovde upućuje preuzeti su iz dela The Apostolic Fathers, Volume II: Epistle of Barnabas. Papias and Quadratus. Epistle to Diognetus. The Shepherd of Hermas, koje je priredio i preveo Bart D. Erman, a objavio Harvard University Press 2003. godine. Sav naglasak je moj.
Poslanica Varnavina
5
Zbog toga je Gospod dopustio da njegovo telo bude predato raspadanju, da bismo mi bili posvećeni kroz oproštenje greha, koje dolazi u škropljenju njegovom krvlju. 2. Jer neke od stvari zapisanih o njemu tiču se Izrailja, a druge se tiču nas. I zato se kaže: „Bio je ranjen zbog naših bezakonja i oslabljen zbog naših greha. Njegovim ranama mi smo isceljeni. Vođen je kao ovca na klanje; i kao jagnje, nemo pred onim koji ga striže.“14 3. Zato treba da još obilnije zahvaljujemo Gospodu, jer nam je otkrio ono što se već dogodilo i učinio nas mudrima u onome što je sada; i nismo neuki u pogledu onoga što tek treba da se dogodi. 4. A Sveto pismo kaže: „Ne razapinju se nepravedno mreže za ptice.“15 To kaže zato što onaj ko poznaje put pravednosti, a sebe drži na putu tame, zaslužuje da propadne. 5. Razmislite o ovome, braćo moja: ako je Gospod dopustio sebi da strada radi nas, iako je bio Gospod čitavoga sveta, onaj kome je Bog pri osnivanju sveta rekao****: „Načinimo čoveka po svom obličju i podobiju“,16 kako je onda dopustio sebi da strada od ruku ljudi? Naučite ovo! 6. Pošto su proroci primili njegov milostivi dar, prorokovali su gledajući unapred ka njemu. Dopustio je sebi da strada da bi uništio smrt i pokazao da postoji vaskrsenje mrtvih. Jer je morao da se javi u telu. 7. I dopustio je sebi da strada da bi iskupio obećanje dato ocima i da bi pokazao, dok je na zemlji pripremao sebi novi narod, da će izvršiti sud pošto vaskrsne mrtve. 8. Štaviše, dok je poučavao Izrailj i činio takva čudesa i znake, propovedao im je i duboko ih voleo. 9. A kada je izabrao svoje apostole koji su imali da propovedaju njegovo jevanđelje, oni behu sasvim bezakoni, preko svake mere greha. To je bilo da pokaže da nije došao da pozove pravedne nego grešnike. Tada je otkrio da je Sin Božji. 10. Jer da nije došao u telu, kako bi ljudi mogli da ga gledaju i ostanu živi? Jer oni ne mogu ni u sunce netremice da gledaju, zureći pravo u njegove zrake, iako je ono delo njegovih ruku i na kraju će prestati da postoji. 11. Zato je Sin Božji došao u telu iz ovog razloga: da sabere sve grehe onih koji su na smrt progonili njegove proroke. 12. I zato je dopustio sebi da strada. Jer Bog govori o udarcu koji su zadali njegovom telu: „Kada udare svoga pastira, tada će ovce stada propasti.“17 13. Ali je hteo da strada na taj način, jer je morao da strada na drvetu. Jer onaj koji je prorokovao o njemu reče: „Izbavi dušu moju od mača“, i: „Prikuj telo moje, jer se zbor [Ili: sinagoga] zlotvora podigao protiv mene.“18 14. Opet kaže: „Gle! Podmetnuo sam leđa svoja bičevima i obraze svoje udarcima; i lice svoje postavio sam kao tvrdu stenu.“19
14 Isaija 53:5, 7.
15 Priče Solomonove 1:17.
16 Postanje 1:26.
17 Up. Zaharija 13:7; Matej 26:31.
18 Psalam 22:20, 16.
19 Isaija 50:6-7. (Str. 25, 27, 29)
6
I tako, kada je izdao zapovest, šta je rekao? „Ko je taj koji me izvodi na sud? Neka mi se suprotstavi! Ili ko sebe opravdava preda mnom? Neka pristupi sluzi Gospodnjem! 2. Teško vama, jer ćete svi ostariti kao odeća i moljac će vas izjesti.“20 I opet, pošto je postavljen kao snažan kamen koji služi za drobljenje, prorok kaže: „Gle, položiću u temelj Siona dragoceni kamen, izabran, kamen ugaoni, dragocen.“ 3. Šta onda kaže? „Onaj ko veruje u njega živeće doveka.“21 Da li je onda naša nada sagrađena na kamenu? Nikako! Nego to kaže zato što je Gospod postavio njegovo telo u sili. Jer kaže: „Postavio me je kao tvrdu stenu.“22 4. I opet prorok kaže: „Kamen koji odbaciše zidari postade kamen ugaoni.“ I opet kaže: „Ovo je veliki i divni dan koji je Gospod stvorio.“23 5. Pišem vam vrlo jednostavnim rečima, da biste razumeli. Ja sam ponizni žrtveni jarac za vašu ljubav. 6. I šta opet kaže prorok? „Zbor [Ili: sinagoga] zlotvora opkoli me, sleteše oko mene kao pčele oko saća“,24 i: „Bacaše kocku za moju odeću.“25 7. I tako, pošto je imao da bude otkriven i da strada u telu, njegovo stradanje bi unapred otkriveno. Jer prorok kaže o Izrailju: „Teško dušama njihovim, jer skovaše zao naum protiv sebe samih, govoreći: ’Svežimo pravednika, jer nam je na smetnji.’“26 8. Šta im kaže drugi prorok, Mojsije? „Gle, ovako govori Gospod Bog: ’Uđite u dobru zemlju, za koju se Gospod zakleo da će je dati Avraamu, Isaku i Jakovu; i primite je u nasledstvo, zemlju u kojoj teče mleko i med.’“27 9. Naučite šta kaže znanje. „Nadajte se“, kaže, „u Isusa, koji će vam biti otkriven u telu.“ Jer čovek je zemlja koja strada. Jer Adam je sazdan od lica zemlje. 10. Zašto onda kaže: „U dobru zemlju, zemlju u kojoj teče mleko i med“? Blagosloven je Gospod naš, braćo, koji je u nas položio mudrost i znanje svojih tajni. Jer prorok govori priču Gospodnju. Ko će je razumeti, osim onoga ko je mudar i učen, ko voli svoga Gospoda? 11. Pošto nas je, dakle, obnovio kroz oproštenje naših greha, načinio nas je drugačijom vrstom čoveka, da bismo imali dušu dece, kao da nas zaista iznova stvara. 12. Jer Sveto pismo govori o nama kada on kaže svome Sinu****: „Načinimo ljude po svom obličju i podobiju, i neka vladaju nad zverima zemaljskim i pticama nebeskim i ribama morskim.“28 Kada je Gospod video naš lepi lik, rekao je: „Rastite i množite se i napunite zemlju.“29 Ovo je rekao Sinu. 13. Opet ću vam pokazati kako govori nama. Načinio je još i drugi ljudski lik u poslednjim danima. I Gospod kaže: „Gle! Činim poslednje stvari kao prve.“30 Zato je prorok objavio: „Uđite u zemlju u kojoj teče mleko i med, i vladajte nad njom.“31 14. Vidite, dakle, da smo iznova sazdani, kao što opet kaže u drugom proroku: „Gle, govori Gospod, ukloniću iz ovoga naroda njihova kamena srca“ (to jest, iz onih koje je Duh Gospodnji predvideo) „i staviću u njih srca od mesa.“32 Jer imao je da bude otkriven u telu i da prebiva među nama. 15. Jer prebivalište našega srca, braćo moja, jeste hram svet Gospodu. 16. Jer opet Gospod kaže: „I kako ću se javiti pred Gospodom Bogom svojim i biti proslavljen?“33 On odgovara: „Hvaliću te u zboru [Ili: crkvi] braće svoje, i pevaću ti hvalu usred zbora [Ili: crkve] svetih.“34 I tako, mi smo ti koje je uveo u dobru zemlju. 17. Zašto onda govori o mleku i medu? Zato što se dete najpre hrani medom, a zatim mlekom. Tako i mi, kada se hranimo verom u obećanje, a zatim rečju, živećemo kao gospodari nad zemljom. 18. Jer već je gore rekao: „Neka rastu i množe se i vladaju nad ribama.“35 Ko sada može da vlada nad zverima i ribama i pticama nebeskim? Jer treba da shvatimo da je vladanje stvar vlasti, tako da je gospodar onaj koji izdaje zapovesti. 19. Pošto se to sada ne dešava, rekao nam je kada će se dogoditi — kada i sami budemo usavršeni tako da postanemo naslednici Gospodnjeg saveza.
20 Isaija 50:8-9.
21 Isaija 28:16.
22 Isaija 50:7.
23 Psalam 118:22, 24; up. 1. Petrova 2:7.
24 Psalam 22:16; 118:12.
25 Psalam 22:18.
26 Isaija 3:9-10.
27 Izlazak 33:1,3.
28 Postanje 1:26.
29 Postanje 1:28.
30 Izvor nepoznat.
31 Izlazak 33:3.
32 Jezekilj 11:19.
33 Psalam 42:4.
34 Psalam 22:22, 25.
35 Postanje 1:28. (Str. 31, 33, 35)
9
Jer opet govori o ušima, pokazujući kako je obrezao naša srca. Gospod kaže u proroku: „Poslušaše me zbog onoga što čuše ušima svojim.“41 Opet kaže: „Oni koji su daleko jasno će čuti; znaće šta sam učinio.“42 I: „Obrežite srca svoja“,43 govori Gospod. 2. Opet kaže: „Čuj, Izrailju, jer ovako govori Gospod Bog tvoj.“44 I opet Duh Gospodnji prorokuje: „Ko je taj koji želi da živi doveka? Neka jasno čuje glas sluge mojega.“45 3. Opet kaže: „Čuj, nebo, i slušaj, zemljo, jer je Gospod ovo rekao kao svedočanstvo.“46 I opet kaže: „Čujte reč Gospodnju, vladari ovoga naroda.“47 I opet kaže: „Čujte, deco, glas onoga koji viče u pustinji.“48 Tako je obrezao naš sluh, da bismo, čuvši reč, poverovali. 4. Ali i obrezanje u koje su se uzdali poništeno je. Jer je rekao da obrezanje nije stvar tela. Ali oni su prekršili njegov zakon, jer ih je zli anđeo poučio. 5. Kaže im: „Ovako govori Gospod Bog vaš“ (ovde nalazim zapovest) „Ne sejte među trnjem; obrežite se Gospodu svome.“49 I šta kaže? „Obrežite otvrdla srca svoja i ne otvrdnjujte vratove svoje.“50 Ili razmotrite opet: „Gle, govori Gospod, svi narodi su neobrezani u okrajku svome, ali je ovaj narod neobrezan u srcu svome.“51 6. Ali ćeš reći: „Pa ipak, narod je obrezan kao pečat [saveza].“ Ali i svaki Sirijac i Arapin i svi sveštenici idola takođe su obrezani. Da li onda i oni pripadaju njihovom savezu? Čak je i narod Egipta obrezan! 7. Zato naučite o celoj stvari potpuno, deco ljubavi. Jer Avraam, prvi koji je izvršio obrezanje, gledao je u Duhu unapred ka Isusu kada je obrezivao. Jer je primio čvrsta učenja triju slova. 8. Jer kaže: „Avraam obreza osamnaest i tri stotine ljudi iz svoga doma.“52 Kakvo mu je, dakle, znanje dato? Primetite da najpre pominje osamnaest, a zatim, posle pauze, tri stotine. Broj osamnaest [na grčkom] sastoji se od jote [J], 10, i ete [E], 8. Eto ti Isusa.53 A pošto je krst imao da ima milost u slovu tau [T], on zatim daje tri stotine, tau. I tako pokazuje ime Isus prvim dvama slovima, a krst drugim. 9. Jer onaj koji je u nas usadio dar svoga saveza znao je ove stvari. Niko od mene nije naučio pouzdaniju pouku. Ali znam da ste dostojni.
41 Psalam 18:44.
42 up. Isaija 33:13.
43 Isaija 33:13; Jeremija 4:4.
44 Up. Jeremija 7:2-3; Psalam 34:12-13.
45 Up. Psalam 34:12-13; Isaija 50:10; Izlazak 15:26.
46 Up. Isaija 1:2.
47 up. Isaija 1:10; 28:14.
48 Up. Isaija 40:3.
49 Jeremija 4:3-4.
50 up. Ponovljeni zakoni 10:16.
51 Jeremija 9:26.
52 Up. Postanje 14:14; 17:23.
53 Tj. broj osamnaest na grčkom jeste JE, ovde uzeto kao skraćenica za ime „Isus.“ (Str. 43, 45, 47)
12
Na sličan način daje još jednu izjavu o krstu u drugom proroku, koji kaže: „’Kada će se ovo ispuniti?’ govori Gospod. ’Kada drvo padne i podigne se, i kada krv poteče sa drveta.’“67 Opet imate poruku o krstu i o onome koji je imao da bude raspet. 2. I opet kaže Mojsiju, kada je Izrailj bio napadnut od tuđega naroda, da podseti napadnute da su predavani smrti zbog svojih greha. Duh govori srcu Mojsijevom da načini praobraz krsta i onoga koji je imao da strada, da bi shvatili, kaže on, da će, ako odbiju da se nadaju u njega, biti napadani doveka. I tako je Mojsije naslagao oružje jedno na drugo usred bitke, i stojeći visoko iznad svega naroda poče da pruža ruke svoje; i tako Izrailj opet zadobi pobedu. Ali onda, kada je spustio ruke, oni počeše da ginu.68 3. Zašto je to bilo tako? Da bi znali da ne mogu biti spaseni ako se ne nadaju u njega. 4. I opet u drugom proroku kaže: „Ceo dan pružah ruke svoje narodu neposlušnom koji se protivi pravom putu mome.“69 5. Opet Mojsije čini praobraz Isusa, pokazujući da je morao da strada i da će opet dati život — onaj za koga će misliti da su ga uništili. Ovaj praobraz došao je u znaku danom kada je Izrailj padao. Jer Gospod učini da ih svaka zmija ujeda i oni su umirali (pošto je čin prestupa došao preko Eve kroz zmiju). To je bilo da ih uveri da će biti predani nevolji smrti zbog svoga prestupa. 6. Štaviše, iako je sam Mojsije izdao ovu zapovest — „Nemoj imati livenog ni rezanog lika za boga svoga“70 — on sam ga je načinio, da bi pokazao praobraz Isusa. I tako Mojsije načini bronzanu zmiju i istaknu je na vidno mesto, i pozva narod objavom. 7. A kada su se sabrali, molili su Mojsija da uznese molitvu za njih, da bi bili isceljeni. Ali Mojsije im reče: „Kada nekoga od vas ujede zmija, dođite zmiji koja je izložena na drvetu i nadajte se, u veri, da ona, iako mrtva, može čoveka povratiti u život; i tada ćete odmah biti spaseni [ili isceljeni].“ I oni tako učiniše.71 Opet imate slavu Isusovu u ovim stvarima, jer je sve u njemu i za njega. 8. Opet, zašto Mojsije kaže Isusu sinu Navinom [Ili: Jošua sin Nunov; Isus je grčki ekvivalent hebrejskog imena Jošua], kada je ovo ime dao onome koji beše prorok, da sav narod treba njega jedinoga da sluša? Zato što Otac otkriva sve o svome Sinu Isusu. 9. I tako, pošto je Mojsije dao Isusu sinu Navinom ovo ime, posla ga kao izviđača po zemlji i reče: „Uzmi knjižicu u ruke svoje i zapiši šta Gospod govori, da će u poslednje dane Sin Božji poseći ceo dom Amalikov iz korena.“72 10. Opet vidite Isusa, ne kao sina čovečjega nego kao Sina Božjega, javljenog ovde u telu kao praobraz. I tako, pošto će oni reći da je Hristos sin Davidov, sam David izgovara proroštvo sa strahopoštovanjem, razumevajući zabludu grešnika: „Reče Gospod Gospodu mome: ’Sedi meni s desne strane dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.’“73 11. I opet Isaija kaže sledeće: „Reče Gospod Hristu mome Gospodu: ’Uhvatih ga za desnicu njegovu da će mu se narodi pokoriti, i skršiću silu careva.’“74 Vidite kako ga David naziva Gospodom; ne naziva ga sinom.
67 4. Jezdrina 4:33; 5:5.
68 Up. Izlazak 17:8-13.
69 Up. Isaija 65:2.
70 Up. Levitska 26:1; Ponovljeni zakoni 27:15.
71 Up. Brojevi 21:4-8.
72 Up. Izlazak 17:14.
73 Psalam 110:1.
74 Up. Isaija 45:1. (Str. 57, 59, 61)
Poslanica Diognetu
7
Jer, kao što rekoh, ovo nije zemaljsko otkriće koje im je predato, niti je smrtnička zamisao koja, po njihovom sudu, zaslužuje tako revnosno staranje. Niti im je poverena uprava nad tek ljudskim tajnama. 2. Nego je sam istinski svemoćni Bog, tvorac svega i nevidljivi, postavio i utvrdio u njihovim srcima istinu i svetu reč sa neba, koju ljudi ne mogu da pojme. Da bi to učinio, nije im, kako bi se moglo pomisliti, poslao nekoga od svojih slugu ili anđela ili vladara ili nekoga od onih koji upravljaju zemaljskim poslovima ili kojima su poverene nebeske stvari, nego je poslao samoga umetnika i tvorca svega, kojim je stvorio nebesa, kojim je zatvorio more u njegove sopstvene granice, čije tajne svi elementi tvorevine verno čuvaju, od koga je sunce dobilo nalog da čuva putanje kojima se kreće tokom dana, kome se pokorava mesec kada mu on zapovedi da sija noću, kome se pokoravaju zvezde prateći putanju meseca, kojim je sve dovedeno u red i uređeno i podvrgnuto, nebesa i ono što je na nebesima, zemlja i ono što je na zemlji, more i ono što je u moru, oganj, vazduh, bezdan, stvorenja u visinama, stvorenja u dubinama i stvorenja između — ovo je onaj koga im je poslao. 3. Da li ga je onda, kako bi se moglo pomisliti, poslao da vlada u tiraniji, strahu i užasu? 4. Nikako. Nego s blagošću i krotošću, kao car koji šalje sopstvenoga sina, poslao ga je kao cara; poslao ga je kao boga (hos theon)****; poslao ga je kao čoveka ljudima. Poslao ga je da donese spasenje i ubeđenje, a ne da prisiljava — jer Bog ne dela prisilom. 5. Poslao ga je da uputi svoj poziv, a ne da progoni. Poslao ga je da pokaže svoju ljubav, a ne da sudi. 6. Jer kasnije će ga poslati na sud — a ko će izdržati njegov dolazak?… 7. Zar ne vidite2 kako ih bacaju divljim zverima da bi se odrekli Gospoda, a ipak nisu pobeđeni? 8. Zar ne vidite da se, što se mnoštvo više kažnjava, to više drugi umnožavaju svoj broj? 9. Ovo ne izgleda kao ljudsko delo. Ovo je sila Božja; ovo su dokazi njegovog dolaska.
8
Jer koji je čovek ranije imao ikakvu predstavu o tome kakav je Bog, pre nego što je on došao? 2. Ili prihvataš isprazna i smešna učenja onih prividno uverljivih filosofa, od kojih su neki tvrdili da je Bog oganj (ono kuda i sami idu, to nazivaju Bogom!), a drugi voda, a drugi neki od ostalih elemenata koje je Bog stvorio? 3. A ako bi ijedno od ovih učenja bilo prihvatljivo, onda bi i svaka druga stvar koju je Bog stvorio mogla izgledati kao Bog. 4. Ali ove zamisli su obmane i prevara varalica. 5. Jer niko ga nije ni video ni obznanio, nego je on sam sebe otkrio. 6. A otkrio se kroz veru, kroz koju je jedino dopušteno videti Boga. 7. Jer Bog, Gospodar i Tvorac svega, onaj koji je sve stvorio i doveo u red, nije bio samo dobrohotan nego i strpljiv. 8. Zaista, uvek je bio takav, i jeste i biće: blag i dobar i bez gneva i istinit. On jedini je dobar. 9. A kada je imao veliku i neizrecivu misao, saopštio ju je jedino svome detetu. 10. I tako, sve dok ju je zaogrtao tajnom i svoj mudri naum zadržavao za sebe, izgledalo je kao da ne mari za nas niti da nam poklanja ikakvu pažnju. 11. Ali kada ju je otkrio kroz svoje ljubljeno dete i pokazao ono što je pripremljeno od početka, podelio je sve sa nama odjednom, da bismo učestvovali u njegovim blagim delima, i videli ih i razumeli. Ko bi među nama ikada očekivao ovo?
9
I tako, uredivši sve sam, zajedno sa svojim detetom, dopustio nam je — dok je još trajalo pređašnje vreme — da nas nose neuredne strasti, kako smo želeli, odnošene našim nasladama i željama. Nije nimalo uživao u našim gresima, nego ih je podnosio. Niti je odobravao pređašnje vreme nepravednosti, nego je stvarao sadašnji vek pravednosti, da bismo, iako su tada naša dela pokazivala da smo nedostojni života, sada bili učinjeni dostojnima dobrotom Božjom. A kada smo pokazali da smo nemoćni da sami uđemo u carstvo Božje, bili smo osposobljeni silom Božjom. 2. Jer naš nepravedni način života dozreo je i postalo je savršeno jasno da može očekivati samo kaznu i smrt kao svoju konačnu nagradu. Ali onda, kada je došlo vreme koje je Bog odredio da najzad otkrije svoju dobrotu i silu (O, vrhunske li dobrote i ljubavi Božje!), on nas nije omrznuo, niti nas je uništio, niti nam je zamerio. Nego je bio strpljiv, podnosio nas je, i iz sažaljenja prema nama uzeo je naše grehe na sebe****. Predao je sopstvenoga Sina kao otkup za nas, svetoga za bezakone, nevinoga za zle, pravednoga za nepravedne, neraspadljivoga za raspadljive, besmrtnoga za smrtne. 3. Jer šta bi drugo moglo pokriti naše grehe osim pravednosti onoga jednoga? 4. Kako bismo mi koji smo bili bezakoni i bezbožni mogli biti opravdani osim jedino Sinom Božjim? 5. O, slatke li razmene! O, neizrecivog li stvaranja! O, neočekivanih li dela dobrote! Da bezakona dela mnogih budu pokrivena onim koji beše pravedan, i da pravednost jednoga opravda mnoge koji behu bezakoni! 6. Pošto je u pređašnje vreme jasno pokazao da mi, po samoj svojoj prirodi, nikako ne možemo zadobiti život, i pošto je sada otkrio spasitelja koji ima silu da spase čak i ono što je nemoćno — iz oba razloga hteo je da verujemo u njegovu dobrotu, da ga smatramo svojom hraniteljkom, ocem, učiteljem, savetnikom, lekarom, umom, svetlošću, čašću, slavom, snagom i životom, i da ne brinemo o tome šta ćemo obući ili jesti. (Str. 143, 145, 147, 149, 151)
Dodatna literatura