Sveti Avgustin o božanskoj monarhiji i blaženom Trojstvu
Navodi svetog Avgustina uzeti su iz dela O Trojstvu, knjiga 1. Blaženi svetitelj citiraće tekstove poput 1. Timoteju 6:13-16 i primeniti ih na Trojstvo. Time jedinog Boga iz tog odlomka poistovećuje sa Trojstvom. Avgustin takođe primenjuje 1. Jovanovu 5:20 na Sina, gde se Hristos opisuje kao istiniti Bog i večni život. Citiraće čak i 1. Kor. 8:6 da dokaže da su Otac i Sin zajedno doveli svu tvorevinu u postojanje. Sve isticanje je moje.
Glava 6.— Da je Sin istiniti Bog, iste suštine sa Ocem. Ne samo za Oca, nego i za Trojstvo tvrdi se da je besmrtno. Sve nije samo od Oca, nego i od Sina. Da je Sveti Duh istiniti Bog, jednak Ocu i Sinu.
9. Oni koji su govorili da Gospod naš Isus Hristos nije Bog, ili da nije istiniti Bog, ili da nije zajedno sa Ocem jedan i jedini Bog, ili da nije istinski besmrtan zato što je promenljiv, pobijeni su najjasnijim i jednodušnim glasom božanskih svedočanstava; kao, na primer: „U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog“. Jer je očigledno da pod Rečju Božjom treba razumeti jedinorodnog Sina Božjeg, za koga se posle kaže: „I Logos postade tijelo i nastani se među nama“, zbog onog rođenja Njegovog ovaploćenja, koje se u vremenu zbilo od Deve. Ali ovde se objavljuje ne samo da je On Bog, nego i da je iste suštine sa Ocem; jer nakon reči: „i Logos bješe Bog“, kaže se i: „On bješe u početku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo.“. Ne naprosto sve stvari, nego samo sve stvari koje su načinjene, to jest, celokupna tvorevina. Odatle se jasno vidi da On sam nije bio načinjen, On kroz koga je sve načinjeno. A ako nije bio načinjen, onda nije tvorevina; ako pak nije tvorevina, onda je iste suštine sa Ocem. Jer svaka suština koja nije Bog jeste tvorevina; a sve što nije tvorevina jeste Bog. I ako Sin nije iste suštine sa Ocem, onda je On suština koja je načinjena: a ako je suština koja je načinjena, onda nije sve načinjeno kroz Njega; ali sve je načinjeno kroz Njega, dakle On je jedne i iste suštine sa Ocem. I tako On nije samo Bog, nego i istiniti Bog. A isti Jovan to najizričitije potvrđuje u svojoj poslanici: „A znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznajemo Istinitoga; i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život vječni.“.
10. Otuda takođe sledi da apostol Pavle nije rekao: „On koji jedini ima besmrtnost“, samo o Ocu; nego o jednom i jedinom Bogu, a to je samo Trojstvo. Jer ono što je samo po sebi večni život nije smrtno ni po kakvoj promenljivosti; pa se stoga i Sin Božji, budući da je On Večni Život, razume zajedno sa Ocem tamo gde je rečeno: „On koji jedini ima besmrtnost“. Jer i mi postajemo pričasnici tog večnog života i postajemo, u svojoj meri, besmrtni. Ali jedno je sam večni život, čiji smo pričasnici postali; a drugo smo mi sami, koji ćemo, učestvujući u njemu, živeti večno. Jer da je rekao: Koga će u svoje vreme pokazati Otac, „blaženi i jedini Vladar, Car careva i Gospodar gospodara, On koji jedini ima besmrtnost“; ni tada ne bi nužno sledilo da je Sin isključen. Jer ni Sin nije odvojio Oca od sebe, budući da On sam, govoreći na drugom mestu glasom premudrosti (jer je On sam Premudrost Božja), kaže: „Krug nebesni jedina obiđoh“. I zato tim pre nije nužno da se reči „On koji jedini ima besmrtnost“ razumeju samo o Ocu, izostavljajući Sina; kada su izrečene ovako: „Da održiš zapovijest čistu i besprekornu do javljanja Gospoda našega Isusa Hrista, Koje će u svoje vrijeme pokazati blaženi i jedini Vladar, Car careva i Gospodar gospodara, On koji jedini ima besmrtnost i živi u svjetlosti nepristupnoj, Koga niko od ljudi ne vidje niti može vidjeti; Njemu čast i sila vječna. Amin.“. U tim rečima nije posebno imenovan ni Otac, ni Sin, ni Sveti Duh; nego blaženi i jedini Vladar, Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima; to jest, jedan i jedini i istiniti Bog, samo Trojstvo.
11. Ali možda ono što sledi može smetati ovom značenju; jer je rečeno: „Koga niko od ljudi ne vidje niti može vidjeti“: premda se i to može uzeti kao da pripada Hristu po Njegovom božanstvu, koje Jevreji nisu videli**, a koji su Ga ipak videli i razapeli u telu;** dok se Njegovo božanstvo nikako ne može videti ljudskim vidom**, nego se vidi onim vidom kojim oni koji vide više nisu ljudi, nego iznad ljudi.** S pravom se, dakle, sam Bog, Trojstvo**, razume kao blaženi i jedini Vladar, koji pokazuje dolazak** Gospoda našeg Isusa Hrista u svoje vreme. Jer reči „On koji jedini ima besmrtnost“ rečene su na isti način kao što je rečeno: „koji jedan čini čudesa“. I rado bih znao o kome oni smatraju da su te reči rečene. Ako samo o Ocu, kako je onda istinito ono što sam Sin govori: „jer što On čini, to isto čini i Sin“? Ima li, među čudesnim delima, išta čudesnije nego podići i oživeti mrtve? A isti Sin kaže: „Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava.“. Kako, dakle, jedini Otac čini čudesna dela, kada nam te reči ne dopuštaju da razumemo ni samo Oca, ni samo Sina, nego zacelo jednoga jedinog istinitog Boga, to jest, Oca, i Sina, i Svetoga Duha?
12. Takođe, kada isti apostol kaže: „Ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od kojega je sve i za kojega smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve i mi kroz njega.“, ko može sumnjati da govori o svemu što je stvoreno; kao i Jovan, kada kaže: „Sve kroz njega postade“? Pitam, dakle, o kome govori na drugom mestu: „Jer je od njega i kroz njega i radi njega sve. Njemu slava u vijekove. Amin.“. Jer ako o Ocu, i Sinu, i Svetome Duhu, tako da se svaki deo rečenice pripiše pojedinoj ličnosti: od Njega, to jest, od Oca; kroz Njega, to jest, kroz Sina; u Njemu, to jest, u Svetome Duhu — očigledno je da su Otac, i Sin, i Sveti Duh jedan Bog, utoliko što se reči nastavljaju u jednini: „Njemu slava u vijekove“. Jer na početku odlomka on ne kaže: O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Očevog, ili Sinovljevog, ili Svetoga Duha, nego: „O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega! Kako su neispitivi sudovi njegovi i neistraživi putevi njegovi! Jer ko poznade um Gospodnji? Ili ko mu bi savjetnik? Ili ko njemu prethodno dade, da mu bude vraćeno? Jer je od njega i kroz njega i radi njega sve. Njemu slava u vijekove. Amin.“. Ali ako budu hteli da se to razume samo o Ocu, onda na koji način je sve od Oca, kao što je ovde rečeno; a sve kroz Sina, kao što je rečeno Korinćanima: „i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve“****, i kao u Jevanđelju po Jovanu: „Sve kroz njega postade“****? Jer ako su neke stvari načinjene od Oca, a neke od Sina, onda nije sve načinjeno od Oca, niti sve od Sina; ali ako je sve načinjeno od Oca, i sve od Sina, onda su iste stvari načinjene i od Oca i od Sina. Sin je, dakle, jednak Ocu, a delovanje Oca i Sina je nedeljivo. Jer ako je Otac načinio i Sina, koga zacelo sam Sin nije načinio, onda nije sve načinjeno od Sina; ali sve je načinjeno od Sina: dakle On sam nije bio načinjen, da bi zajedno sa Ocem načinio sve što je načinjeno. I apostol se nije ustezao da upotrebi baš tu reč, nego je najizričitije rekao: „Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom“; upotrebljavajući ovde ime Boga posebno za Oca; kao i drugde: „a Bog je glava Hristu“.
13. Slična svedočanstva prikupljena su i o Svetome Duhu, kojima su se oni koji su o toj temi raspravljali pre nas najpotpunije poslužili, da je i On Bog, a ne tvorevina. Ako pak nije tvorevina, onda nije samo Bog (jer se i ljudi nazivaju bogovima), nego i istiniti Bog; i stoga apsolutno jednak Ocu i Sinu, i u jedinstvu Trojstva jednosuštan i savečan. A da Sveti Duh nije tvorevina, postaje sasvim jasno iz onog odlomka iznad svih drugih, gde nam se zapoveda da ne služimo tvorevini, nego Tvorcu; ne u onom smislu u kome nam se zapoveda da služimo jedni drugima ljubavlju, što je na grčkom δουλεύειν, nego u onome u kome se jedino Bogu služi, što je na grčkom λατρεύειν. Otuda se idolopoklonicima nazivaju oni koji likovima pružaju onu službu koja pripada Bogu. Jer o toj službi je rečeno: „Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome služi“. Jer se to još izrazitije nalazi u grčkom Svetom pismu, koje ima λατρεύσεις. A ako nam je zabranjeno da takvom službom služimo tvorevini, budući da je pisano: „Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome služi“ (pa otuda i apostol odbacuje one koji obožavaju i služe tvorevini više nego Tvorcu), onda zacelo Sveti Duh nije tvorevina, jer Mu svi sveti takvu službu odaju; kao što apostol kaže: „Jer obrezani, to smo mi koji Duhom Božijim služimo“, što je na grčkom λατρεύοντες. Jer i većina latinskih prepisa tako ima: Mi koji služimo Duhu Božjem; ali svi grčki, ili gotovo svi, imaju tako. Premda u nekim latinskim prepisima nalazimo, ne: Mi obožavamo Duha Božjeg, nego: Mi obožavamo Boga u Duhu. Ali neka nam oni koji u ovome greše i odbijaju da se povinuju težem autoritetu kažu da li i ovaj tekst nalaze izmenjen u rukopisima: „Ili ne znate da je tijelo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga“? Pa ipak, šta može biti besmislenije ili bezbožnije nego da se neko usudi reći da su udovi Hristovi hram onoga koji je, po njihovom mišljenju, tvorevina niža od Hrista? Jer apostol na drugom mestu kaže: „da su tjelesa vaša udovi Hristovi“. Ali ako su udovi Hristovi ujedno i hram Svetoga Duha, onda Sveti Duh nije tvorevina; jer Onome čiji je hram naše telo moramo dugovati onu službu kojom se jedino Bogu služi, koja se na grčkom naziva λατρεία. I shodno tome apostol kaže: „Proslavite, dakle, Boga tijelom svojim“.
Za dalje čitanje
Ambrozijaster: Trojstvo, Isus kao Veliki Anđeo i ipostasno sjedinjenje