Khayru Al-Mushrikin

Alah kao najbolji mušrik od svih njih, 2. deo

Nastavljamo sa našom analizom.

Alah čini Svetog Duha i anđele svojim partnerima u objavljivanju i sastavljanju Kurana

Alah je anđele koristio ne samo da mu pomognu da nadahne proroke i poslanike, već i da pomognu u sastavljanju tih objava:

„To su Allahove reči i dokazi, koje Mi tebi istinito kazujemo. A ti si, zaista, jedan od poslanika. Neke od tih poslanika odlikovali smo više nego druge. Sa nekima od njih je Allah govorio, a neke je za više stepeni uzdigao. A Isusu, Marijinom sinu, smo jasne dokaze dali i svetim Duhom (anđelom Gavrilom) ga pomogli. Da je Allah hteo, oni se ne bi međusobno posle njih ubijali, kada su im jasni dokazi već došli, ali oni su se razišli, neki od njih su verovali, a neki su poricali. A da je Allah hteo, oni se ne bi međusobno ubijali! Ali, Allah radi ono što On želi.“ S. 2:252-253 Y. Ali

„To su Allahove reči koje tebi istinito kazujemo. A Allah ne želi da bilo kome učini nepravdu.“ S. 3:108 Y. Ali; up. S. 45:6

„Ne izgovaraj Kur'an jezikom svojim da bi ga što pre zapamtio, Mi smo dužni da ga sakupimo da bi ga ti čitao. A kada ga čitamo, ti prati čitanje njegovo, a posle, Mi smo dužni da ga objasnimo.“ S. 75:16-19 MA

Na prvi pogled neko bi mogao steći utisak da upotreba pluralnih zamenica u ovim primerima nije ništa drugo do književno sredstvo koje označava veličanstvo i sjaj Alaha. Kao takve, te zamenice ne impliciraju da Alah postoji kao mnoštvo ličnosti, niti se odnose na grupu božanskih bića koja zajedno rade na ostvarenju određenih zadataka.

Ovo gledište, međutim, u sukobu je sa izjavama koje se nalaze u hadiskoj literaturi i sa objašnjenjem koje nude komentari.

Ovi izvori se slažu da onaj ko je Kuran objavio neposredno Muhamedu i ko mu je pomogao da ga zapamti nije bio Alah. Naprotiv, to je bio anđeo Gavrilo!

Kao što Ibn Kathir objašnjava:

Kako je Poslanik primao Objavu

Ovo je Alah koji uči svog Poslanika kako da primi objavu OD ANĐELA. Jer, zaista, on (Poslanik) je žurio u svojim pokušajima da shvati objavu i recitovao bi objavu ZAJEDNO SA ANĐELOM dok ju je ovaj izgovarao. Zato mu je Alah zapovedio da, kada mu ANĐEO donese neku objavu, samo sluša. Alah će se pobrinuti da je sabere u njegovim grudima i olakšaće mu da je recituje na isti način na koji mu je objavljena. Alah će mu je objasniti, protumačiti i razjasniti. Dakle, prva faza bila je njeno sabiranje u njegovim grudima, druga faza bilo je recitovanje, a treća faza njeno objašnjenje i razjašnjenje njenog značenja. Tako Alah kaže…

(„Ne izgovaraj Kur'an jezikom svojim da bi ga što pre zapamtio,“) to jest, u vezi sa Kuranom. To je kao što Alah kaže…

(„Neka je uzvišen Allah, Vladar Istiniti! I ne žuri sa čitanjem Kur'ana pre nego što ti se njegovo objavljivanje završi, i reci: „Gospodaru moj, Ti moje znanje povećaj!““) (20:114) Zatim Alah kaže…

(„Mi smo dužni da ga sakupimo“) to jest, `u tvojim grudima.’…

(„da bi ga ti čitao.“) to jest, `da ga ti recituješ.’…

(„A kada ga čitamo,“) to jest, `kada ti ga ANĐEO od Alaha recituje,’…

(„ti prati čitanje njegovo,“) to jest, `slušaj ga, a zatim ga recituj onako kako te je ON naučio da ga recituješ.’…

(„a posle, Mi smo dužni da ga objasnimo.“) to jest, ‘nakon što ga zapamtiš i recituješ, Mi ćemo ti ga objasniti, razjasniti ti ga i nadahnuti te njegovim značenjem u skladu sa onim što smo namerili i propisali.’ Imam Ahmed je zabeležio od Ibn `Abasa da je rekao da se Alahov Poslanik veoma mučio da shvati objavu i da je pomerao usne (brzo, prateći recitovanje). Prenosilac, Sa`id, zatim je rekao: „Ibn `Abas mi je rekao: ‚Pomeraću usne onako kako je Alahov Poslanik pomerao svoje usne (da bih ti pokazao).’” Zatim je podprenosilac rekao: „A Sa`id mi je rekao: ‚Pomeraću usne onako kako sam video Ibn `Abasa da pomera svoje usne (da bih ti pokazao).’” Tada je Alah objavio…

(„Ne izgovaraj Kur'an jezikom svojim da bi ga što pre zapamtio, Mi smo dužni da ga sakupimo da bi ga ti čitao.“) Ibn `Abas je rekao: „To znači da će je On sabrati u njegovim grudima da bi je recitovao…

(„A kada ga čitamo, ti prati čitanje njegovo,“) to jest, slušaj je i obrati pažnju…

(„a posle, Mi smo dužni da ga objasnimo.“) Dakle, nakon toga, kada bi DŽIBRIL otišao, on bi je recitovao ONAKO KAKO GA JE DŽIBRIL NAUČIO DA JE RECITUJE.” Ovo su zabeležili i Al-Buhari i Muslim. Al-Buharijeva formulacija kaže: „Kad god bi mu Džibril došao, on bi ćutao, a kada bi Džibril otišao, recitovao bi je upravo onako kako mu je Alah, Moćni i Uzvišeni, obećao.” (Tafsir Ibn Kathir, Q. 75:16-19; isticanje velikim slovima i podvlačenjem naše)

Dva Dželala se slažu:

Bog, uzvišen neka je, kaže svom Poslaniku: Ne pomeraj svoj jezik s njim, sa Kuranom, pre nego što Gavrilo završi sa [recitovanjem] njega, da bi ga požurio, iz straha da ga ne izgubiš. (Tafsir al-Jalalayn; podebljano isticanje naše)

Dakle, kada ga Mi recitujemo, tebi, posredstvom Gavrilovog recitovanja, prati njegovo recitovanje, slušaj njegovo recitovanje: tako bi ga Poslanik slušao, a zatim ponavljao. (Tafsir al-Jalalayn; podebljano isticanje naše)

Isto čini i sledeći komentar:

(„Ne izgovaraj Kur'an jezikom svojim da bi ga što pre zapamtio,“) da čitaš Kuran, o Muhamede, („Ne izgovaraj Kur'an jezikom svojim da bi ga što pre zapamtio,“) da bi požurio sa recitovanjem Kurana pre nego što ti ga Gavrilo završi recitovati. To je zato što bi Poslanik ponavljao svaku objavu Kurana koju bi mu Gavrilo spustio pre nego što bi ovaj završio rečenicu Kurana, iz straha da ne zaboravi ono što mu je objavljeno. Alah ga je upozorio da to ne čini. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs; podebljano isticanje naše)

(„Mi smo dužni da ga sakupimo“) čuvanje Kurana u tvom srcu („da bi ga ti čitao.“) a takođe i čuvanje Gavrilovog recitovanja tebi; takođe se kaže da ovo znači: na Nama je njegovo sastavljanje od dozvoljenog i nedozvoljenog. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs; podebljano isticanje naše)

(„A kada ga čitamo,“) kada ti Gavrilo čita, („ti prati čitanje njegovo,“) ti, o Muhamede, čitaj za njim; takođe se kaže da ovo znači: ono što Mi završimo sastavljajući sa svim dozvoljenim i nedozvoljenim što je u tome sadržano, ti prati njegovo sastavljanje; (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs; podebljano isticanje naše)

Da neko ne bi rekao da su ovo pogrešna gledišta pogrešivih tumača, važno je spomenuti da samo islamsko pismo svedoči da je Gavrilo bio taj koji je objavio Kuran u Muhamedovo srce:

„Reci: "Onaj ko je neprijatelj anđelu Gavrilu, neka zna da on Allahovom dozvolom tebi na srce stavlja Kur' an potvrdujući istinitost onoga od pre, kao putokaz i radosnu vest vernicima."“ S. 2:97

Čak kaže i da je Sveti Duh takođe doneo objavu Muhamedu:

„Kada Mi propis zamenimo drugim - a Allah najbolje zna šta objavljuje - oni govore: „Ti samo izmišljaš!“ A nije tako, nego većina njih ne zna. Reci: „Od tvog Gospodara spušta ga anđeo Gavrilo kao istinu, da još više učvrsti vernike, i da bude uputa i radosna vest onima koji su Allahu predani.““ S. 16:101-102 Y. Ali

Sve ovo je dodatni pokazatelj da se pluralne zamenice koje Kuran koristi u ovim odlomcima ne mogu jednostavno objasniti kao Alahovo obraćanje samom sebi u svom sjaju i veličanstvu. Kao što svedoče Muhamedovo tumačenje i tumačenja učenjaka, množina se odnosi na Alahovu nebesku vojsku koja pomaže svom bogu da ostvari svoje ciljeve i namere.

Tako Alah ne samo da je angažovao nebeska stvorenja da mu pomognu da objavi i sastavi poruke, već im je i dozvolio da se ubace u njegove razgovore sa svojim slugama, što je postalo deo samog Kurana!

To znači da Kuran nije prosto Alahova reč. On je zapravo reč Alaha I njegove nebeske vojske, kao što potvrđuje sledeći navod:

„Kur'an je, zaista, kazivanje plemenitog anđela moćnog, kod Gospodara Prestola, cenjenog. Kome se drugi pokoravaju, poverljivog!“ S. 81:19-21 Arberry

**
Alah čini anđele svojim partnerima u stvaranju**

Međutim, ovo nije jedina funkcija u kojoj je nebeska vojska pomagala Alahu.

Muslimansko pismo uči da je Alah taj koji je oblikovao čoveka u materici:

„O ljudi! Ako ste u sumnji prema proživljenju - pa Mi smo vas, zaista, stvorili od zemlje, zatim od kapi semena, potom od zakvačka, zatim od grude mesa, oblikovanih i neoblikovanih udova, da bismo vam pokazali našu moć! A u matericama zadržavamo šta hoćemo, do određenog roka, zatim činimo da se rađate kao dojenčad i da posle do muževnog doba izrastete; jedni od vas umiru, a drugi duboku starost doživljavaju, tako da začas, zaborave ono što su znali. I ti vidiš zemlju kako je zamrla, ali kad na nju spustimo vodu, ona ustrepće i uzbuja, i iz nje iznikne raznorazno prekrasno bilje.“ S. 22:5

„Mi smo stvorili Adama od suve gline; od glatkog blata. A još pre smo stvorili duhove od užarene vatre. I kad tvoj Gospodar reče anđelima: „Ja ću da stvorim čoveka od suve gline, od glatkog blata. I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite.“ Pa su se svi anđeli skupa poklonili. osim Sotone; on je odbio da se pokloni. „O Sotono“, upita On, „zašto se nisi poklonio sa onima koji su se poklonili?““Ne priliči mi”, reče,“da se poklonim čoveku koga si stvorio od ilovače, od blata ustajalog.”“ S. 15:26-33 Pickthall

„Mi smo, zaista, stvorili čoveka od biti zemlje, zatim činimo da dospe u pripremljeno stanište kao kap semena, pa onda kap semena ugruškom stvorimo, zatim od ugruška zakvačak stvorimo, pa od zakvačka kosti stvorimo, a onda kosti mesom zaodenemo, i posle ga, kao drugo stvorenje, formiramo, pa neka je uzvišen Allah, Najbolji Stvoritelj!“ S. 23:12-14 Hilali-Khan

U sledećem odlomku Alah govori o stvaranju Adama i ljudskog roda zajedno, tj. oblikovanje prvog čoveka uključivalo je i stvaranje svih njegovih potomaka:

„Allah je nebesa i Zemlju i ono što je između njih u šest vremenskih razdoblja stvorio, a onda se iznad Prestolja uzvisio. Vi, osim Njega, ni zaštitnika ni posrednika nemate, pa zašto se ne urazumite? On upravlja svima, od neba do Zemlje, a onda se sve to Njemu vraća u danu koji, prema vašem računanju vremena, hiljadu godina traje. To je Onaj Koji zna i ono što je čulima nedokučivo, a i ono što je pojavno, Silni i Milostivi. Koji sve savršeno stvara, Koji je prvog čoveka stvorio od ilovače, a onda je učinio da njegovo potomstvo nastaje od uzorka beznačajne tečnosti, zatim mu skladno udove uobliči i u njega život udahne, i On vam je dao sluh i vid i razum, a kako vi malo zahvaljujete! Oni govore: „Zar ćemo, kad nestanemo pod zemljom, ponovo da budemo stvoreni?!“ Naprotiv, oni ne veruju da će pred Gospodarom svojim stati.“ S. 32:4-10 Hilali-Khan

Kuran takođe navodi da je Alah udahnuo svoj Duh u čovečanstvo nakon što je Adama oblikovao od praha, od crnog smrdljivog blata, sa očiglednom namerom da ih učini živim bićima:

„zatim mu skladno udove uobliči i u njega život udahne, i On vam je dao sluh i vid i razum, a kako vi malo zahvaljujete!“ S. 32:9 Pickthall – up. Q. 38:72

Ibn Kathir prenosi jedan hadis u kojem se izričito navodi da je to razlog zbog kojeg je Alah udahnuo svoj životvorni Duh u čoveka:

„… As-Sudi je rekao da je Ibn `Abas prokomentarisao…

(„I Adam primi neke reči od Gospodara svoga“) ‚Adam je rekao: „Gospodaru! Zar me nisi stvorio svojim rukama?” On je rekao: „Da.” On je rekao: „I udahnuo život u mene?” On je rekao: „Da.” On je rekao: „A kada sam kinuo, Ti si rekao: ‚Neka ti Alah podari svoju milost.’ Zar tvoja milost ne prethodi tvom gnevu?” Rečeno mu je: „Da.” Adam je rekao: „I Ti si mi predodredio da počinim ovo zlo delo?” Rečeno mu je: „Da.” On je rekao: „Ako se pokajem, hoćeš li me vratiti u Raj?” Alah je rekao: „Da.”’ Slično se prenosi od Al-`Avfija, Sa`ida bin Džubejra, Sa`ida bin Ma`beda i Ibn `Abasa. Al-Hakim je zabeležio ovaj hadis u svom Mustadraku od Ibn Džubejra, koji ga je preneo od Ibn `Abasa. Al-Hakim je rekao: ‚Njegov lanac prenosilaca je sahih, a oni (Al-Buhari i Muslim) ga nisu zabeležili.’” (Tafsir Ibn Kathir, Q. 2:37; podebljano isticanje naše)

Islamsko pismo dalje potvrđuje da Alah ne samo da je svako ljudsko biće stvorio od jedne duše,

„On vas je stvorio od jednog čoveka, a zatim vam sledi boravište i spremište. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji razumeju.“ S. 6:98 Palmer

„On vas od jednog čoveka stvara – a od njega je ženu njegovu stvorio – i On vam je dao osam vrsta stoke; On vas stvara u utrobama vaših majki, dajući vam oblike, jedan za drugim, u tri tmine. To vam je, eto, Allah, vaš Gospodar, Njegova je vlast, nema istinskog boga osim Njega, pa kuda se onda okrećete?“ S. 39:6 Arberry

već da je stvorio i duše svakog pojedinca:

„i duše i Onoga Koji je ispravnom stvori, pa je nadahnuo da razlikuje grehe od bogobojaznosti;“ S. 91:7-8 Arberry

„Ja ih nisam uzimao za svedoke prilikom stvaranja nebesa i Zemlje, niti neke od njih prilikom stvaranja drugih, i za pomagače nisam uzimao one koji na put zablude odvode.“ S. 18:51 Shakir

Kuran čak kori nevernike zato što Alahu pripisuju partnere u stvaranju:

„Reci: „Ko je Gospodar nebesa i Zemlje?“ - I odgovori: „Allah!“ Reci: „Pa zašto ste onda umesto Njega kao zaštitnike prihvatili one koji sami sebi ne mogu neku korist da pribave niti od sebe kakvu štetu da otklone?“ Reci: „Zar su jednaki slepac i onaj koji vidi, ili, zar su isto tmine i svetlo? Zar su Allahu pridružili božanstva koja stvaraju kao što On stvara, pa im se stvaranje čini sličnim?!“ Reci: „Allah je Stvoritelj svega i On je, Jedini, Potčinitelj svega.““ S. 13:16 Hilali-Khan

I ukorava one koji misle da imaju udela u stvaranju čoveka:

„Mi smo vas stvorili - pa zašto ne poverujete? Šta mislite da li semenu koje ubacujete vi oblik dajete ili Mi to činimo?“ S. 56:57-59 Shakir

Međutim, ovde muslimani nailaze na izvestan problem. I Kuran i hadisi svedoče da Alahov Duh i anđeli takođe imaju udela u Alahovom činu stvaranja i oblikovanja ljudskih bića.

Na primer, muslimansko pismo navodi da je Alah poslao svoj Duh Mariji, koji joj se pojavio kao čovek da bi joj objavio da je došao da joj da sina:

„I spomeni iz Knjige Mariju: kada se od ukućana svojih povukla na istočnu stranu, i od njih uzela zaklon, Mi smo ka njoj poslali Našeg anđela i on joj se pokazao u potpunom ljudskom obliku. „Tražim zaštitu Svemilosnog od tebe, ako se Njega bojiš!“ Uzviknu ona. „A ja sam upravo izaslanik tvoga Gospodara“, reče on, „da ti poklonim čestitog dečaka!“ „Kako ću da imam dečaka?“ Reče ona, „kad me nijedan muškarac nije dodirnuo, a ja nisam bludnica.“ A on reče: „Eto tako, Gospodar tvoj je kazao: 'To je Meni lako, i zato da ga učinimo da bude znak ljudima i znak naše milosti.' Tako je unapred određeno.““ S. 19:16-21 Shakir

Kuran dalje objašnjava da je Alah zatim udahnuo Duh u Marijino telo sa očiglednom svrhom da ona začne Isusa:

„I Mariju, kćer Joakimovu, koja je svoju nevinost sačuvala, pa smo u nju život udahnuli, i ona je u reči svoga Gospodara i Njegove knjige poverovala i bila je od onih koji su pokorni.“ S. 66:12 Palmer – up. 21:91

Prema muslimanskim tumačima, Alah je zapravo poslao anđela Gavrila da udahne u Mariju kako bi ona zatrudnela:

(„pa smo u nju život udahnuli“) to jest, posredstvom anđela Džibrila. Alah je poslao anđela Džibrila Merjemi, i on joj je došao u liku čoveka u svakom pogledu. Alah mu je zapovedio da dune u otvor njene odeće, i taj dah je ušao u njenu matericu kroz njen stidni deo; tako je začet `Isa. Zato je Alah ovde rekao…

(„pa smo u nju život udahnuli, i ona je u reči svoga Gospodara i Njegove knjige poverovala“) što znači njegovu odredbu i njegov zakon. (Tafsir Ibn Kathir, Q. 66:12; podebljano isticanje naše)

Hadisi čak tvrde da Alah šalje anđela da oblikuje ljudska bića u matericama i da u njih udahne život:

'Abdulah b. Mes'ud je preneo: Zao je onaj ko je zao u utrobi svoje majke, a dobar je onaj ko uzima pouku iz (sudbine) drugih. Prenosilac je došao kod jednog čoveka iz reda ashaba Alahovog Poslanika, koji se zvao Huzejfa b. Usejd Gifari, i rekao: Kako čovek može biti zao bez (počinjenog zlog) dela? Nato mu je taj čovek rekao: Ti se ovome čudiš, a ja sam čuo Alahovog Poslanika kako kaže: Kada prođe četrdeset noći nakon što seme dospe u matericu, Alah šalje anđela i daje mu oblik. Zatim mu stvara čulo sluha, čulo vida, njegovu kožu, njegovo meso, njegove kosti, a onda kaže: Gospodaru moj, hoće li biti muško ili žensko? I tvoj Gospod odlučuje kako želi, a anđeo i to zapisuje, i onda kaže: Gospodaru moj, šta je sa njegovim životnim vekom? I tvoj Gospod odlučuje kako mu je volja, a anđeo to zapisuje. Zatim kaže: Gospodaru moj, šta je sa njegovom opskrbom? I tada Gospod odlučuje kako mu je volja, a anđeo to zapisuje, i potom anđeo izlazi sa svitkom sudbine u ruci, i ništa mu se ne dodaje niti se od njega išta oduzima. (Sahih Muslim, knjiga 033, broj 6393; *)

1521 'Abdulah bin Mes'ud, neka je Alah zadovoljan njime, preneo je: Alahov Poslanik, koji je najistinitiji (od ljudi) i čija je istinitost (činjenica), rekao je: Zaista, vaše stvaranje odvija se ovako. Sastojci svakog od vas sakupljaju se četrdeset dana u utrobi njegove majke u obliku krvi, nakon čega to postaje ugrušak krvi u još jednom razdoblju od četrdeset dana. Zatim postaje komad mesa, a četrdeset dana kasnije Alah šalje svog anđela da u to udahne život, kao i da prenese uputstva u vezi sa četiri stvari, pa anđeo zapisuje njegovu opskrbu, njegovu smrt, njegova dela, njegovu sreću i nesreću. Tako mi Onoga osim kojeg nema boga, neko od vas postupa kao ljudi koji zaslužuju Raj sve dok između njega i Raja ne ostane samo razdaljina od jednog lakta, kada ga iznenada nadvlada zapis sudbine, pa počne da postupa kao stanovnici Pakla i tako uđe u Pakao; a drugi postupa na način stanovnika Pakla sve dok između njega i Pakla ne ostane razdaljina od jednog lakta, kada ga nadvlada zapis sudbine, pa počne da postupa kao ljudi Raja i uđe u Raj. (Sahih Muslim)

Alah čini anđele svojim partnerima u izazivanju smrti

Alah ne samo da izričito pripisuje sebi zaslugu za stvaranje svih stvari, već preuzima i odgovornost za izazivanje smrti:

„Allah vas stvara i posle vam duše uzima. Ima vas koji duboku starost doživite, pa brzo zaboravite ono što saznate. Allah je, zaista, Sveznajući i Svemoćni.“ S. 16:70 Shakir

Alah to čini uzimajući duše ljudi u vreme njihove određene smrti:

„Allah uzima duše u času njihove smrti, a i onih koji spavaju, a koji još umrli nisu, pa zadržava one kojima je odredio da umru, a ostavlja one druge do roka određenog. To su, zaista, dokazi za one koji razmišljaju.“ S. 39:42 Hilali-Khan

Istovremeno, međutim, izričito nam se kaže da postoji grupa anđela, uključujući anđela smrti, koji zapravo uzrokuju smrt ljudi i koji uzimaju njihove duše prilikom smrti:

„Ko je veći nepravednik od onoga koji laži o Allahu iznosi ili koji govori: „Objavljuje mi se“, a ništa mu se ne objavljuje, ili koji kaže: „I ja ću reći isto onako kao što Allah objavljuje.“ A da ti je da vidiš nepravednike u smrtnim mukama, kada anđeli budu ispružili svoje ruke prema njima: „Spasite se ako možete! Od sada ćete neizdržljivom kaznom da budete kažnjavani zato što ste o Allahu iznosili ono što nije istina i što ste se prema dokazima i rečima Njegovim oholo ponašali.““ S. 6:93 Pickthall

„A da si samo video kad su anđeli uzimali duše nevernicima i po njihovim licima ih i straga udarali: „Iskusite patnju u Ognju!““ S. 8:50 Shakir

„Reci im (Muhammede): „Anđeo smrti, koji je zadužen za vas, duše će da vam uzme, a posle ćete svome Gospodaru da budete vraćeni.““ S. 32:11 Shakir – up. 4:97; 7:37; 47:27; 79:1-2

Nije čudo što sledeći odlomak koristi množinu da bi ukazao na delovanje grupe bića koja uzrokuju smrt:

„Zato se strpi! Zaista je Allahova pretnja istina! Bilo da ti pokažemo deo onoga što im Mi pretimo, bilo da ti pre toga život oduzmemo - Nama će oni da se vrate.“ S. 40:77 Pickthall

Alah je takođe odredio 19 anđela da upravljaju paklom, uključujući anđela po imenu Malik:

„U Sekar ću ja njega da bacim. A znaš li ti šta je Sekar?! Ništa on neće da poštedi, kože će da prži, pa crnim da učini, nad njim su devetnaestorica. Mi smo čuvarima Vatre samo anđele postavili i odredili smo njihov broj kao iskušenje onima koji ne veruju - da se uvere oni kojima je data Knjiga, i da se onima koji veruju poveća verovanje, i da oni kojima je data Knjiga i oni koji su vernici ne sumnjaju, i da oni čija su srca bolesna i oni koji su nevernici kažu: „Šta je Allah hteo ovim primerom?“ Tako Allah kome hoće daje da je u zabludi, i na Pravi put upućuje koga hoće. A vojske tvoga Gospodara zna samo On. A Vatra je ljudima samo opomena.“ S. 74:26-31 Hilali-Khan

„Zaista će nevernici u Paklu večno da ostanu, ona neće da im bude ublažena i nikakve nade u spas neće da imaju. Oni će u njoj da budu očajni. Nismo im Mi učinili nepravdu, nego su oni sami sebi nepravdu naneli. Oni će da dozivaju: „O Malik! Neka nas tvoj Gospodar dokrajči!“ A on će da kaže: „Zaista vi tu ostajete!““ S. 43:74-77

Tako anđeli čak imaju udela i u večnom mučenju ljudi!

Ovo, još jednom, pokazuje da množina ne može biti prosto Alah koji govori o samom sebi. Te pluralne zamenice moraju se odnositi i na njegova nebeska stvorenja, budući da mu ona zaista pomažu da donese smrt i sud nad svojim podanicima.

Zaključne napomene

Jasno je da je Alah uzeo sebi partnera (partnere) u gotovo svemu. Na primer, Alah ima partnera (partnere):

U svom obožavanju.
U svom delu objavljivanja i sastavljanja svojih poruka.
U svom delu stvaranja, davanja života i izazivanja smrti.
U svom delu spasenja i suda, uključujući dodeljivanje nagrada i počasnih položaja u raju, kao i mučenje ljudi u paklu.

Ovo u suštini dokazuje da Alah nije sam i da apsolutno ništa ne čini samostalno. Alah zapravo deli svoje obožavanje i jedinstvene božanske osobine i funkcije sa svojim stvorenjima. Alah je stoga kriv što je najveći mušrik („neko ko druge pridružuje Alahu”) od svih njih.

U svetlu ove činjenice, Alahu ne preostaje ništa drugo nego da samog sebe pošalje u pakao kako bi samog sebe mučio kroz svu večnost zbog počinjenih tako gnusnih zločina i zla. Osim, naravno, ako mu nije stalo do toga da ostane dosledan, ili savršeno pravedan i svet.

Uostalom, to je sudbina svih onih koji Alahu pridružuju partnere:

„Mi ćemo da ulijemo strah u srca onih koji ne veruju, zato što pridružuju Allahu ono o čemu Allah nije spustio nikakav dokaz; Vatra je njihovo boravište, a grozno je boravište nepravdenika.“ S. 3:151 Y. Ali

„Ko drugom mesto koje pripada samo Allahu daje, Allah će ulazak u Raj da mu zabrani i boravište njegovo će da bude Pakao; a nepravednicima niko neće moći da pomogne.“ S. 5:72 Pickthall

„To je Allahova uputa kojom On upućuje one koje želi od slugu Svojih. A da su oni pored Allaha druge obožavali, sigurno bi propalo ono što su radili.“ S. 6:88 Shakir

„Većina njih ne veruje u Allaha, osim tako što Mu druge u obožavanju pridružuje. Zar mogu da budu sigurni da nevolja, kao Allahova kazna, neće da ih stigne ili da suđeni Čas neće da ih iznenadi, a da oni to neće ni da primete?“ S. 12:106-107 Hilali-Khan

„Kad Lokman reče svome sinu, savetujući ga: „O sinko moj, nemoj Allahu u obožavanju nikoga da pridružuješ; neznanoboštvo je, zbilja, veliko nasilje.““ S. 31:13 Pickthall

Muslimani se stoga moraju suočiti sa činjenicom da islam nije čista monoteistička religija u kakvu su navedeni da veruju. Moraju dalje prihvatiti i da je njihov bog ujedno i najveći idolopoklonik od svih, kao i najveći uzrok idolopoklonstva koji postoji.

Povezani članci

Obogotvorenje Muhameda
Muhamed – vidljiva slika i ljudsko ispoljenje Alaha
Adam – Alahov blizanački partner i fizička slika
Anđeo Gavrilo – Alahov drugi božanski partner
Kuranska protivrečnost: Mogu li anđeli oduzimati život?
Više o kuranskoj protivrečnosti o anđelima koji stvaraju i uzrokuju smrt