Anđeo Gavrilo – Alahov drugi božanski partner

Posvetili smo znatnu količinu vremena i sajber mastila pokazujući da je, prema zvaničnim izvorima islama, Muhamed sebe pretvorio u Alahovog partnera u svim pitanjima vere i prakse. Time je Muhamed postao još jedan bog i gospod pored Alaha. Za dokumentaciju pogledajte ovde.

U ovom konkretnom članku videćemo kako su i Kuran i takozvani autentični izvori islama učinili gotovo isto to sa Gavrilom, tj. uzeli su ovo slavno Božje stvorenje i pretvorili ga u još jedno božanstvo pored Alaha i Muhameda.

Gavrilo Svemogući?

Kuran tvrdi da je Muhamed video lik opisan kao silan u moći, snažan i bez ikakvog nedostatka, i da ga je taj lik poučavao:

„Tako Mi zvezde kad zalazi, vaš drug nije skrenuo sa Pravog puta i nije zalutao! On ne govori po svojim prohtevima. To je samo Objava koja mu se obznanjuje. Podučava ga jedan velikih moći; snažni, koji se ispravio i pokazao u svome liku, na najvišem obzorju. Zatim se približio, pa nadneo blizu koliko dva luka ili bliže i slugi Njegovom objavio ono što je objavio. I srce nije poreklo ono što je video. Pa zašto se prepirete sa njim o onom što je video? On ga je i drugi put video. Kod Sidretul-Munteha, gde je rajsko utočište. Kad je Sidru prekrilo ono što ju je prekrilo, pogled mu nije skrenuo i nije prekoračio. Video je najveličanstvenije dokaze svoga Gospodara.“ S. 53:1-18 Pickthall

Prema istom tom tekstu, Muhamed je video ovaj lik još jednom kraj lotosovog drveta. O tome kasnije.

Čini se prilično izvesnim da je biće koje se ukazalo Muhamedu bio Alah, budući da odlomak kaže: „i slugi Njegovom objavio ono što je objavio.“ Ovo mora upućivati na to da se Alah manifestovao Muhamedu kako bi mu preneo neke od takozvanih objava. U suprotnom, ako ovde nije reč o Alahu, onda muslimanima ostaje činjenica da njihovo sopstveno pismo Muhameda predstavlja kao slugu nekoga drugog, a ne Alaha!

Izraz „Njegov sluga“ možda objašnjava zašto su neki muslimanski učenjaci biće koje je Muhamed video ovom prilikom, kao i onom drugom kraj lotosovog drveta, identifikovali kao nikog drugog do samog Alaha:

Ibn Humayd – Harun b. al-Mughirah i Hakkam b. Salm – ‘Anbasah – Abu Hashim al-Wasiti – Maymun b. Siyah – Anas b. Malik…

Zatim ga je odveo u Raj, i gle, pred njim je bila reka belja od mleka i slađa od meda, sa biserastim kupolama sa obe njene strane. „Ovo je al-Kawthar, koji ti je dao tvoj Gospod, a ovo su tvoja obitavališta.“ Zatim je Gavrilo uzeo pregršt njene zemlje i gle! bila je to mirisni mošus. Potom je izašao do Sidrat al-Muntaha, koje je bilo lotosovo drvo sa plodovima od kojih su najveći bili poput zemljanih ćupova, a najmanji poput jaja. ZATIM SE NJEGOV GOSPOD PRIBLIŽIO.

„blizu koliko dva luka ili bliže“ Zbog blizine svoga Gospoda lotosovo drvo se prekrilo draguljima poput bisera, rubina, hrizolita i obojenih bisera. Bog je UPUTIO OBJAVU SVOME SLUZI, dao mu da razume i spozna, i propisao mu pedeset molitvi (dnevno). (The History of al-Tabari – Muhammad at Mecca, preveli i beleškama propratili W. Montgomery Watt i M.V. McDonald [State University of New York Press (SUNY), Albany 1988], tom VI, str. 78, 79)

Da Kuran 53 tvrdi kako je Muhamed navodno video svoga boga dodatno potvrđuje činjenica da muslimansko pismo opisuje Alaha kao vlasnika ili posednika sile i moći:

„Ima ljudi koji pored Allaha druge, kao jednake Njemu, prihvataju; vole ih kao što se Allah voli! Ali, oni koji veruju, još više Allaha vole! A da znaju oni koji su nepravdu činili - kada kaznu dožive, da će videti da moć sva Allahu pripada i da Allah strahovito kažnjava.“ S. 2:165 Hilali-Khan

„Opskrbitelj je jedino Allah, Snažni i Silni!“ S. 51:58 Hilali-Khan

„Tako je bilo i sa faraonovim ljudima i onima pre njih - u Allahove dokaze nisu verovali, pa ih je Allah kaznio zbog njihovih greha. Allah je, uistinu, moćan i strašno kažnjava.“ S. 8:52 Hilali-Khan – up. 22:40, 74; 27:39, 33:25, 40:22; 57:25; 58:21

„Allah je blag prema slugama Svojim; On daje opskrbu kome hoće, i On je Moćan i Silan.“ S. 42:19 Hilali-Khan – up. 11:66

Zapravo, prema islamskoj teološkoj tradiciji, ovi naslovi spadaju među isključiva Alahova imena:

Al-Qawi, Dhu'l-Quwwa: Svesnažni, Posednik snage

Snažan. To je ili ekvivalent reči qadir, ili qawî ima jače značenje. On poseduje puninu i savršenstvo moći.

Al-Qawi je jedno od Devedeset devet imena. (Aisha Bewley, The Divine Names)

Otuda se imena poput thoo al-quwwa ne mogu pripisati nijednom Božjem stvorenju, ma koliko ono bilo uzvišeno. U svetlu ovih činilaca, čini se prilično izvesnim da je, prema Kuranu 53, Muhamed navodno video svoga gospoda u najmanje dve odvojene prilike.

Ipak, upravo tu leži problem za muslimane, jer Kuran izričito kaže da postoji jedan poslanik koji se zapravo naziva jednim od isključivih Alahovih imena, tj. posednikom moći!

„Kur'an je, zaista, kazivanje plemenitog anđela moćnog, kod Gospodara Prestola, cenjenog. Kome se drugi pokoravaju, poverljivog!“ S. 81:19-21 Hilali-Khan

Kao što čitaoci mogu videti, prevodioci su ovde verovali da je časni poslanik o kome se ovde govori zapravo bio Gavrilo. Međutim, ima i drugih muslimanskih učenjaka koji su zaista smatrali da se to odnosi na Muhameda:

Jedno od Njegovih imena jeste Plemeniti/Uzvišeni (al-Karim). To znači Onaj koji ima mnogo dobra. Kaže se da znači Onaj koji preobilno daruje. Kaže se da znači Onaj koji oprašta. Kaže se da znači Jedno od Njegovih imena jeste Plemeniti/Uzvišeni (al-Karim). To znači Onaj koji ima mnogo dobra. Kaže se da znači Onaj koji preobilno daruje. Kaže se da znači Onaj koji oprašta. Kaže se da znači Visoki. U hadisu koji se prenosi o njegovim imenima nalazimo: „On je najplemenitiji.“ Alah Proroka naziva „plemenitim“ kada kaže: „Kur'an je, zaista, kazivanje plemenitog anđela“ (81:19) Kaže se da se ovo odnosi na Muhameda, a kaže se i da se odnosi na Džibrila. Prorok je rekao: „Ja sam najplemenitiji od Adamove dece.“ Sva značenja tog imena mogu se s pravom primeniti na njega. (Qadi Iyad Ibn Musa al-Yahsubi, Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Healing by the recognition of the Rights of the Chosen One), prevela Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Scotland, U.K., treće štampanje 1991, meki povez], Prvi deo. Alahova velika procena vrednosti njegovog Proroka izražena i rečju i delom, Treće poglavlje. O verodostojnim i dobro poznatim predanjima o ogromnoj vrednosti koju mu je pridao njegov Gospod, o njegovom uzvišenom položaju i njegovoj plemenitosti na ovom i onom svetu, str. 128; podvlačenje naše)

Ponovo:

Jedno od Alahovih imena jeste Snažni (al-Qawi), Onaj koji poseduje snagu, i Čvrsti. Alah ga time opisuje govoreći: „moćnog, kod Gospodara Prestola, cenjenog.“ (81:20) Kaže se da se ovo odnosi na Muhameda, a kaže se i da se odnosi na Džibrila. (Isto, str. 129-130; podvlačenje naše)

Naposletku:

Prenosi se da je Prorok rekao Džibrilu: „Da li te je išta od ove milosti dotaklo?“ On je odgovorio: „Da, nekada sam strahovao šta će se sa mnom dogoditi, ali sada se osećam sigurno zbog načina na koji me je Alah pohvalio kada je rekao: „Kome se drugi pokoravaju, poverljivog!““ (81:21) Na drugom mestu u Kuranu Alah svoga Proroka naziva svetlom i svetiljkom koja svetli. Kaže: „A od Allaha vam dolazi svetlost i Knjiga jasna.“ (5:15) Alah takođe kaže: „O Verovesniče, zaista smo te poslali kao svedoka i kao donosioca radosnih vesti i kao opominjača, da - po Njegovom naređenju - pozivaš k Allahu, i kao svetiljku koja sija.“ (Isto, Prvo poglavlje. Alahova hvala njemu i njegovo veliko poštovanje prema njemu, Odeljak 1. O hvali njemu i njegovim brojnim izvrsnim osobinama, str. 6)

Neki od ovih komentatora takođe su verovali da je lik koga je Muhamed video u Kuranu 53 zapravo bio Gavrilo, a ne Alah!

„Podučava ga jedan velikih moći; snažni, koji se ispravio i pokazao u svome liku,“ S. 53:5-6 Hilali-Khan

Prvo viđenje (koje je Muhamed imao Gavrila) bilo je, rečima Svemogućeg, kada je: „snažni, koji se ispravio i pokazao u svome liku, na najvišem obzorju. Zatim se približio, pa nadneo blizu koliko dva luka ili bliže i slugi Njegovom objavio ono što je objavio.“ (surat al-Najm; LIII, st. 6-10).

To se dogodilo kod al-Atbe. Gavrilo se ispružio nad Božjim poslanikom, a ogromnost njegovog bića nadvila se nad svime između zemlje i neba, dok između njih dvojice nije ostao samo prostor od jedne ili dve dužine luka.

Ovo je ono što je autentično u egzegezi, kao što potvrđuju reči uglednih Drugova koje su ranije navedene… Što se tiče Shuraykovog komentara o Anasu u vezi sa predanjem koje se odnosi na noćno putovanje: „a onda se al-Jabbar, Svemoćni, Gospod slave, približio i sišao, postavši blizu koliko jedna ili dve dužine luka“ – to je možda razumevanje samog prenosioca, pa ga je on umetnuo u hadis. Ali Bog najbolje zna. (Ibn Kathir, The Life of the Prophet Muhammad (Al-Sira al-Nabawiyya), preveo profesor Trevor Le Gassick, pregledao dr Ahmed Fareed [Garnet Publishing Limited, 8 Southern Court, south Street Reading RG1 4QS, UK; The Center for Muslim Contribution to Civilization: prvo izdanje u mekom povezu, 2000], tom II, str. 66-67; podebljanje i velika slova naši)

Izlišno je reći da su ovi islamski izvori krivi za shirk jer su uzeli isključiva Alahova imena i svojstva i pripisali ih jednom od njegovih stvorenja. Prema muslimanskim učenjacima, ovo je direktno kršenje tauhid al-asma wa-sifaat, tj. učenja islama koje kaže da nema stvorenja koje poseduje ili deli bilo koje od jedinstvenih Alahovih imena i osobina:

5. Očuvanje jedinstva Alahovih imena znači takođe i to da se Alahova imena u određenom obliku ne mogu dati Njegovom stvorenju osim ako im ne prethodi prefiks ‘Abd koji znači „rob“ ili „sluga“. Mnoga božanska imena u svom neodređenom obliku, poput Ra’uf i Rahim, dozvoljena su imena za ljude jer je Alah neka od njih upotrebio u neodređenom obliku da bi ukazao na Proroka…

Ali ar-Ra’uf (Onaj koji je pun samilosti) i ar-Rahim (Najmilostiviji) mogu se upotrebiti za ljude samo ako im prethodi ‘Abd, kao u ‘Abdur-Ra’uf ili ‘Abdur-Rahim, budući da u određenom obliku predstavljaju stepen savršenstva koji pripada samo Bogu. Slično tome, imena poput ‘Abdur-Rasool (rob poslanika), ‘Abdun-Nabi (rob Proroka), ‘Abdul-Husayn (rob Husejna) itd., gde ljudi sebe nazivaju robovima nekoga drugog a ne Alaha, takođe su zabranjena. Na osnovu ovog načela, Prorok je zabranio muslimanima da one koji su im povereni nazivaju ‘abdi (moj rob) ili amati (moja robinja). (Abu Ameenah Bilal Philips, The Fundamentals of Tawheed (Islamic Monotheism) [International Islamic Publishing House, Rijad, 2. izdanje: 2005], Prvo poglavlje. Kategorije tevhida, str. 29-32; podebljanje naše)

2. Shirk obogotvorenjem

Ovaj oblik shirk-a u al-Asma’ was-Sifat odnosi se na slučajeve u kojima se stvorenim bićima ili stvarima daju, ili oni sami prisvajaju, Alahova imena ili Njegova svojstva. Na primer, kod starih Arapa bila je praksa da obožavaju idole čija su imena izvedena iz Alahovih imena. Njihova tri glavna idola bila su: al-Lat, izvedeno iz Alahovog imena al-Ilah; al-‘Uzza, izvedeno iz al-‘Aziz; i al-Manat, izvedeno iz al-Mannan. U doba Proroka Muhameda takođe je postojao lažni prorok u oblasti zvanoj Jemama, koji je uzeo ime Rahman koje pripada jedino Alahu. (Isto, Drugo poglavlje. Kategorije shirk-a, Shirk u al-Asma’ was-Sifat, str. 51; podvlačenje naše)

Ovo ima potpunog smisla, jer je prosto bogohulno nazivati Gavrila svemoćnim/svesilnim, ili ga opisivati kao vlasnika/posednika snage/moći, kada jedino Bog može biti tako prikazan. Štaviše, al-Jabbar je još jedno od Alahovih imena, a Gospod slave jeste titula koja priliči jedino veličanstvu Boga.

Stoga muslimani moraju ili prihvatiti da je Muhamed zaista video svoga boga, ili se suočiti sa činjenicom da su njihovi sopstveni izvori krivi za to što su uzeli jedinstvena Božja imena i osobine i pripisali ih jednom od Božjih stvorenja!

Međutim, ako prihvate činjenicu da je Muhamed video svoga gospoda u najmanje dve različite prilike, onda moraju priznati i to da je njihov bog sposoban da se pojavi u raznim vidljivim oblicima i obličjima.

Ipak, prihvatanje drugog gledišta znači da se mora prihvatiti činjenica da su svi ovi muslimanski pisci i učenjaci u paklu zbog počinjenog shirk-a, koji je neoprostivi greh u islamu:

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo, a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 Hilali-Khan – up. 4:116

Gavrilo kao ISTINA?

Ovo nije jedini put da su muslimanski izvori uzeli isključiva Božja imena i titule i pripisali ih Gavrilu.

Prema ahadisima i siri, istina (al-haqq) je ta koja se ukazala Muhamedu kako bi ga postavila za proroka i poslanika. Ti isti izvori identifikuju istinu kao anđela Gavrila:

3. Aiša, Umm al-Mu'minin, rekla je: „Početak objave Alahovom poslaniku imao je oblik istinitog sna. Kad god bi imao takav san, on je bio jasan poput svitanja [i bio je istinit]. Zatim mu je usađena ljubav prema osami i povlačio se u pećinu Hira, gde bi se posvećivao obožavanju jedino Alaha, nastavljajući to obožavanje po nekoliko noći dok ne bi osetio poriv da se vrati svojoj porodici. Poneo bi zalihe za svoj boravak. Zatim bi se vratio Hatidži da se ponovo snabde zalihama kako bi učinio isto. To je trajalo sve dok mu ISTINA nije došla dok je bio u pećini Hira.

ANĐEO mu je došao i rekao: ‘Čitaj!’ On je rekao: ‘Ne umem da čitam.’“

Prorok je rekao: „Zgrabio me je i stegao dok iz mene nije izašla sva snaga, a zatim me je pustio i rekao: ‘Čitaj!’ Rekao sam: ‘Ne umem da čitam.’ Zatim me je zgrabio i stegao po drugi put dok iz mene nije izašla sva snaga, a onda me je pustio. Zatim me je zgrabio i stegao po treći put i onda me pustio, i tada je rekao: „Čitaj sa imenom tvoga Gospodara Koji stvara, stvara čoveka od zakvačka. Čitaj, plemenit je tvoj Gospodar,““

[Ona je nastavila:] „Zatim se Alahov poslanik vratio s tim, a srce mu je drhtalo. Došao je Hatidži bint Huvejlid i rekao: ‘Umotajte me! Umotajte me!’ Umotali su ga dok ga stanje užasa nije napustilo, a zatim je ispričao Hatidži šta se dogodilo i rekao: ‘Bojim se za sebe.’ Hatidža je rekla: ‘Ne, tako mi Alaha, Alah te nikada ne bi osramotio. Ti održavaš rodbinske veze, nosiš terete drugih, pomažeš siromašnima, gostoljubiv si prema svojim gostima i pomažeš onima koje su zadesile nevolje.’“ (Bewley, The Sahih Collection of al-Bukhari, Poglavlje 1: Početak objave; podebljanje i velika slova naši)

Ahmad b. ‘Uthman, poznat kao Abu al-Jawza – Wahb b. Jarir – njegov otac – al-Nu‘man b. Rashid – al-Zuhri – ‘Urwah – ‘A’ishah: Prvi oblik u kome je objava došla Božjem poslaniku bio je istinito viđenje; ono mu je dolazilo poput svitanja zore. Nakon toga zavoleo je samoću i ostajao je u pećini na Hiri, zaokupljen bogoslužbenim činovima, po nekoliko dana pre nego što bi se vratio svojoj porodici. Zatim bi se vratio svojoj porodici i snabdeo se zalihama za sličan broj dana. To se nastavljalo sve dok mu ISTINA nije došla neočekivano,96 I REKLA: „Muhamede, ti si Božji poslanik.“ [Opisujući šta se potom dogodilo], Božji poslanik je rekao: „Stajao sam, ali sam pao na kolena; i otpuzao sam, dok su mi ramena drhtala. Otišao sam Hatidži i rekao: ‘Umotajte me! Umotajte me!’ Kada me je užas napustio, on mi je došao i rekao: ‘Muhamede, ti si Božji poslanik.’“ (The History of al-Tabari, tom VI, str. 67-68; podebljanje i velika slova naši)

Dovoljno je reći da je istina (al-haqq) takođe jedno od Alahovih imena:

„To vam je Allah, vaš istinski Gospodar! Zar posle Istine ima išta osim zablude?! Pa kuda se onda odmećete?“ S. 10:32 Arberry

„Neka je uzvišen Allah, Vladar Istiniti! I ne žuri sa čitanjem Kur'ana pre nego što ti se njegovo objavljivanje završi, i reci: „Gospodaru moj, Ti moje znanje povećaj!““ S. 20:114 Y. Ali

„I neka je Uzvišen Allah, Istiniti Vladar, nema drugog istinskog boga osim Njega, Gospodara Prestola divnog!“ S. 23:116 Rodwell

„To je zato što je Allah - istina, a oni koje oni, pored Allaha, mole - laž, i zato što je Allah Svevišnji i Veliki.“ S. 22:62

„Tog Dana Allah će ih kazniti kaznom koju su zaslužili i oni će saznati da je Allah, zaista, Istina očigledna.“ S. 24:25 Y. Ali

„To je zato što je Allah - istina, a oni kojima oni, pored Njega, upućuju molbe - neistina, i što je Allah Uzvišeni i Veliki.“ S. 31:30 Hilali-Khan

Sledeći muslimanski autori navode al-haqq kao jedno od devedeset imena Alaha:

Al-Haqq: Istinski Stvarni

Istina, Stvarni, Zaista postojeći, Onaj čije su postojanje i božanstvo istiniti, Onaj koji stvara prema zahtevima mudrosti, pravde, prava i ispravnosti, Nužno postojeći po sopstvenoj Suštini, Onaj čije je postojanje neporecivo. Svaka stvarnost postoji iz Njegove suštine i ništa nema unutrašnju stvarnost osim Njega.

Al-Haqq je jedno od Devedeset devet imena. (Bewley, The Divine Names)

52. Al-Haqq
Istina, Stvarni (Haddad, Allah's Names and Attributes)

Ovo objašnjava zašto engleski prevodilac History of al-Tabari tvrdi da je Muhamed možda isprva mislio da mu se ukazao Alah i da ga je fizički grubo dohvatio u pećini:

96. U ovoj upotrebi, Istina (al-haqq) jeste Bog, a to što Bog naizgled objavljuje Muhamedovo poslanstvo podupire gledište da je on izvorno smatrao da su viđenja bila viđenja Boga. (Isto, str. 67)

Međutim, budući da hadisi i biografije o Muhamedu svi tvrde da je Gavrilo taj koji se ukazao Muhamedu, to znači da su muslimani još jednom pripisali jedno od božanskih imena svoga boga njegovom stvorenju. Time su ovi učenjaci ponovo krivi za kršenje tauhid al-asma wa-sifaat.

Gavrilo na prestolu?

Kao da stvari nisu mogle da postanu još zbunjujuće, postoje izveštaji koji kažu da se anđeo bar jednom prilikom ukazao Muhamedu sedeći na prestolu:

Ibn al-Muthanna – ‘Uthman b. ‘Umar b. Faris – ‘Ali b. al-Mubarak – Yahya, to jest, Ibn Abi Kathir: Pitao sam Abu Salamu koji je deo Kurana prvi objavljen, a on je odgovorio:

„O ti pokriveni Ustani i upozoravaj,“

Rekao sam: „Kažu da je bilo

„Čitaj sa imenom tvoga Gospodara““,

ali Abu Salama je odgovorio: „Pitao sam Džabira b. ‘Abdalaha koji je deo Kurana prvi objavljen, a on je rekao: „O ti pokriveni““ Rekao sam: „A šta je sa „Čitaj sa imenom tvoga Gospodara““ ali je on odgovorio: „Ono što ti govorim jeste ono što mi je Prorok rekao. Rekao je: ‘Bio sam u osami na Hiri, i kada sam završio svoju osamu, sišao sam sa planine i ušao u dno vadija. Tada sam čuo glas kako me doziva; pogledao sam desno i levo, iza sebe i ispred sebe, ali nisam mogao ništa da vidim. Zatim sam pogledao gore, i eno njega kako SEDI NA PRESTOLU između neba i zemlje, i uplašio sam ga se (fa-khashitu minhu).’“ Ibn al-Muthanna: Ovo su bile reči Uthmana b. ‘Umara, ali ispravna verzija glasi „bio sam skamenjen od užasa pred njim“ (fa-ju’ithu minhu). „‘Zatim sam otišao Hatidži i rekao: „Ogrnite me!“ Pa su me ogrnuli plaštom i polili vodom, a onda mi je objavljeno „O ti pokriveni Ustani i upozoravaj,“’“ (The History of al-Tabari, tom VI, str. 73-74; podebljanje i velika slova naši)

Prorok je ovu priču pričao ovako: „Jednog dana sam hodao kada sam ugledao anđela koji mi je dolazio na Hiri na prestolu između neba i zemlje. Bio sam skamenjen od užasa pred njim, i otišao sam Hatidži i rekao: ‘Umotajte me!’“ Pa smo ga umotali (zammalnahu), to jest, ogrnuli ga plaštom (daththarnahu), i Bog je objavio:

„O ti pokriveni Ustani i upozoravaj, i svoga Gospodara veličaj! I odeću svoju očisti!“ (Isto, str. 76; podebljanje naše)

Isti ovaj izveštaj nalazi se u Sahih Muslimu, koji suniti smatraju drugom najautentičnijom zbirkom hadisa posle Sahih al-Bukharija:

Džabir b. ‘Abdullah al-Ansari, koji je bio jedan od Drugova Alahovog poslanika, preneo je: Alahov poslanik je govorio o prekidu objave i ispričao: Dok sam hodao, čuo sam glas s neba, i podigavši glavu ugledao sam anđela koji mi je dolazio na Hiri, kako sedi na Prestolu između neba i zemlje. Bio sam skamenjen od užasa zbog toga i vratio se (svojoj porodici) i rekao: Umotajte me, umotajte me! Pa su me umotali, i Blagosloveni i Najuzvišeniji Alah je objavio: „O ti pokriveni Ustani i upozoravaj, i svoga Gospodara veličaj! I odeću svoju očisti! I kipova se kloni!“ a „prljavština“ znači idole; i potom je objava usledila neprekidno. (Sahih Muslim, Knjiga 001, Broj 0304)

Yahya b. Abi Kathir preneo je ovaj hadis sa istim lancem prenosilaca i ispričao: I eno njega kako sedi na Prestolu između neba i zemlje. (Sahih Muslim, Knjiga 001, Broj 0308)

Ali to nije sve. Ibn Kathir izveštava da sahih ili verodostojni hadisi kažu kako je Muhamed zapravo kleknuo pred ovim anđelom koga je video kako sedi na prestolu!

U obe sahih zbirke postoji predanje od ‘Abd al-Razzaqa, od Ma‘mara, od al-Zuhrija, koji je rekao da je čuo Abu Salamu ‘Abd al-Rahmana kako prenosi od Džabira b. ‘Abd Allaha, koji je čuo Božjeg poslanika kako govori o prekidu u objavi, kako kaže: „Dok sam hodao, čuo sam glas s neba. Podigao sam pogled ka nebu i tamo sam ugledao anđela koji mi je dolazio na Hiri, kako sedi na prestolu usred neba. Kleknuo sam pred njim od straha, sve do zemlje…’“

… Božji poslanik je rekao: „Proveo sam mesec dana u osami na Hiri i kada je to bilo gotovo sišao sam u srce doline. Čuo sam glas kako me doziva i pogledao sam ispred sebe, iza sebe i levo i desno, ali nisam video ništa. Zatim sam pogledao gore ka nebu i eno njega, na prestolu u vazduhu…“

Prema jednoj varijanti izveštaja upotrebio je reči: „I eno anđela koji mi je dolazio na Hiri kako sedi na prestolu između nebesa i zemlje, I JA SAM KLEKNUO PRED NJIM.“ (Ibn Kathir, The Life of the Prophet Muhammad (Al-Sira al-Nabawiyya), preveo profesor Trevor Le Gassick, pregledao dr Ahmed Fareed [Garnet Publishing Limited, 8 Southern Court, south Street Reading RG1 4QS, UK; The Center for Muslim Contribution to Civilization: prvo izdanje u mekom povezu, 2000], tom I, str. 299-300; podebljanje i velika slova naši)

Ovi izveštaji otvaraju nekoliko problema. Na prvom mestu, Kuran nigde ne govori o anđelima koji sede na prestolima. Naprotiv, oni su prikazani kako stoje okolo i/ili se klanjaju pred Alahom, mole se za vernike i hvale Alaha:

„I grmljavina Njega veliča i hvali, a i anđeli, iz strahopoštovanja prema Njemu; On šalje gromove i njima pogađa koga hoće, a oni, i pored toga, raspravljaju o Allahu, a On žestoko kažnjava.“ S. 13:13 Arberry

„On šalje anđele s Objavom, po volji Svojoj, onim vernicima Svojim kojima hoće:“Opominjite da nema boga osim Mene i bojte Me se!”“ S. 16:2 Arberry

„Allahu se klanja sve živo na nebesima i na Zemlji, i anđeli, a oni se ne ohole,“ S. 16:49 Hilali-Khan

„I videćeš anđele kako okružuju Presto, veličajući i hvaleći svoga Gospodara; i svima je presuđeno po pravdi, i biće rečeno:“Hvaljen neka je Allah, Gospodar svetova!”“ S. 39:75 Arberry

„Gotovo da se nebesa odozgo raspadnu! A anđeli veličaju i hvale svoga Gospodara i mole oprost za one koji su na Zemlji. Zar Allah, zaista, ne oprašta grehe, Milostivi?!“ S. 42:5 Hilali-Khan

Kuran dalje kaže da će poslednjeg dana anđeli stajati u redovima, kao i sa strana Alahovog prestola, s izuzetkom osmorice anđela koji će zapravo nositi presto:

„tog dana će Događaj strahoviti da se dogodi, i nebo će da se razdvoji - tada će da bude labavo. I anđeli će na njegovim krajevima da stoje, a Presto tvoga Gospodara će tog dana iznad njih da drže osmorica. Tog dana bićete izloženi, i nijedna vaša tajna neće skrivena da ostane.“ S. 69:15-18 Hilali-Khan

„Na Dan kada anđeo Gavrilo i svi anđeli budu poređani u redove, neće progovoriti. Govoriće samo onaj kome Svemilosni dozvoli, a istinu će reći.“ S. 78:38 Arberry

„Uistinu, kada Zemlja bude zdrobljena u komadiće, i kada dođe tvoj Gospodar, a anđeli budu sve red do reda, i kada taj dan Pakao bude primaknut, tada će čovek da se seti - a na šta mu je sećanje?!“ S. 89:21-23 Arberry

Anđeli se takođe šalju na zadatke, kako bi izvršili određene poslove, zbog čega su prikazani kako silaze od Alaha i uzlaze k njemu:

„i kad se anđeli uistinu spuste“ S. 25:25 Hilali-Khan

„Zaista onima koji govore: „Naš Gospodar je Allah“, pa posle budu ustrajni, dolaze anđeli: „Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Raju koji vam je obećan.““ S. 41:30 Arberry

„Njemu se penju anđeli i anđeo Gavrilo u danu koji pedeset hiljada godina traje.“ S. 70:4 Y. Ali

„anđeli i anđeo Gavrilo, sa dozvolom svoga Gospodara, se spuštaju u njoj“ S. 97:3-4 Arberry

Drugo, prestoli su simboli moći, vlasti, gospodstva, vladavine itd. Prikazati, dakle, anđela kako sedi na prestolu smeštenom na nebu iznad u suštini znači da je Muhamed verovao kako je susreo duhovnog vladara, biće koje je imalo (ima) kraljevsku moć i kraljevstvo.

Međutim, Kuran sasvim jasno kaže da Alah nikome ne dozvoljava da deli njegovu vlast nad nebesima i zemljom, budući da je on jedini vladar i izdržavalac stvorenja:

„I reci: „Sva hvala Allahu Koji Sebi nije uzeo deteta i Koji u vlasti nema sličnog, i Kome ne treba zaštitnik zbog nemoći“ – i istinski Ga veličaj!“ S. 17:111

„On je vlasnik visokih stepena, Gospodar Prestolja Koji šalje Objavu, reči Svoje – kome hoće među Svojim slugama, da upozori na Dan međusobnog susreta, na Dan kada će oni da se pojave, kada Allahu neće da bude o njima ništa skriveno.“Kome jedino pripada vlast tog Dana? Allahu Jedinom, Pokoritelju!” Svaki će čovek tog Dana da bude kažnjen ili nagrađen prema zasluzi; tog Dana neće da bude nepravde! Allah će, zaista, brzo svesti račune.“ S. 40:15-17 Arberry

„Gospodar Prestola, Veličanstveni.“ S. 85:15 Rodwell

Otuda je Muhamed, tvrdeći da je video anđela kako sedi na prestolu na nebu, pripisao Alahu partnera u njegovoj jedinstvenoj vladavini i gospodstvu nad svim stvorenjem. Prema muslimanskim učenjacima, to znači počiniti shirk u tauhid al-rububiyah, tj. verovati da stvorenje deli Alahovu isključivu vlast i suverenost:

Shirk u Rububiyah

Ova kategorija shirk-a odnosi se ili na verovanje da drugi dele Alahovo Gospodstvo nad stvorenjem kao njemu jednaki ili gotovo jednaki, ili na verovanje da uopšte ne postoji Gospod nad stvorenjem. Većina religijskih sistema spada u prvi vid Shirk-a u Rububiyah, dok su filozofi i njihove ljudskom rukom stvorene filozofije ti koji obično ispunjavaju drugi vid…

Hrišćansko verovanje kaže da se jedan Bog otkriva u tri osobe: Oca, Sina (Isusa Hrista) i Svetog Duha. Ove tri osobe se ipak smatraju jedinstvom, koje deli jednu ‘supstancu’. Prorok Isus je uzdignut do božanstva, sedi Bogu s desne strane i sudi svetu. Sveti Duh, koji je u hebrejskoj Bibliji sredstvo kojim Bog vrši svoju stvaralačku moć, u hrišćanskoj misli postaje deo Božanstva. Pavle je Svetog Duha učinio alter egom Hrista, vodičem i pomoćnikom hrišćana, koji se prvi put objavio na dan Pedesetnice. Prema tome, Shirk u Rububiyah javlja se u hrišćanskom verovanju da su Isus i Sveti Duh Božiji partneri U SVOJ NJEGOVOJ VLASTI, u njihovom verovanju da Isus sam izriče sud nad svetom, i u njihovom verovanju da su hrišćani pomognuti i vođeni od Svetog Duha. (Philips, The Fundamentals of Tawheed, drugo poglavlje. Kategorije shirk-a, Shirk in al-Asma’ was-Sifat, 1. Shirk pridruživanjem, str. 45, 46; velika slova i podvlačenje naši)

Štaviše, klanjajući se pred anđelom, Muhamed je bio kriv za činjenje shirk-a u tauhid al-uluhiyyah/ibadah, što je greh klanjanja i obožavanja nekoga drugog osim Alaha.

Ko je zapravo stvorio Isusa prema islamu? – Gavrilo kao sustvoritelj i davalac života zajedno s Alahom

Kuran kaže da je Alah istina koja daje život i uzrokuje smrt:

To je zato što je Alah, On je Istina (al-haqqu), i On je taj koji daje život mrtvima, i On je taj koji je kadar da učini sve. S. 22:6 Hilali-Khan

Kako možete ne verovati u Alaha? Kad ste bili mrtvi a On vam je dao život. Zatim će vam dati smrt, pa će vas opet oživeti (na Dan vaskrsenja) i zatim ćete se Njemu vratiti. S. 2:28 Hilali-Khan

I zaista Mi! Mi smo ti koji dajemo život i uzrokujemo smrt i Mi smo Naslednici. S. 15:23 Hilali-Khan

Dalje kaže da je on taj koji stvara život u materici:

A raspuštenice neka čekaju (u pogledu svog braka) tri menstrualna perioda, i nije im dozvoljeno da kriju ono što je Alah stvorio u njihovim matericama, ako veruju u Alaha i Poslednji dan. A njihovi muževi imaju veće pravo da ih u tom periodu vrate, ako žele pomirenje. I one (žene) imaju prava (nad svojim muževima u pogledu troškova života itd.) slična (pravima njihovih muževa) nad njima (u pogledu poslušnosti i poštovanja itd.) u skladu s onim što je razumno, ali muškarci imaju stepen (odgovornosti) nad njima. A Alah je Svemoćni, Premudri. S. 2:228 Hilali-Khan

Međutim, prema Kuranu Alah je poslao svoga Duha Mariji da bi joj dao sina bez mane, dečaka najsvetijeg i najčistijeg:

I spomeni u Knjizi Mariju kada se povukla od svog naroda na istočno mesto, i uzela zastor odvojivši se od njih; tada Mi poslasmo k njoj Našeg Duha (Ruhana) koji joj se predstavi kao čovek bez mane. Ona reče: ‘Utičem se Svemilosnom od tebe ako se Alaha bojiš!’ On reče: ‘Ja sam samo poslanik koji dolazi od tvoga Gospoda, da ti darujem dečaka najčistijeg (****li-ahaba laki ghulaman zakiyyan).’ Ona reče: ‘Kako ću imati sina kad me nijedan smrtnik nije dodirnuo, niti sam bila nečedna?’ On reče: ‘Tako je: tvoj Gospod je rekao: “To je za Mene lako; i da ga Mi učinimo znakom ljudima i milošću od Nas; to je stvar odlučena.”’ S. 19:16-21

Arapska reč za „dati“ (ahaba) znači dati/podariti/darovati/pokloniti itd., kao što potvrđuje sledeći leksički izvor:

Waw-ha-Ba = dati/podariti/darovati, posvetiti, ponuditi kao poklon/dar.

Wahaba (prf. 3. l. m. jd.): Podario je itd.
Wahabat (prf. 3. l. ž. jd.): Ona je posvetila, ponudila.
Wahabnaa (prf. 1. l. mn.): Mi smo podarili.
Yahabu (imp. 3. l. m. jd.): On podaruje.
Ahabu (imp. 1. l. jd.): Ja dajem.
Hab (prt. m. jd.): Podari.
Al-Wahhaab (n. ints.): Najdarežljiviji darovatelj. Jedno od imena Alaha.

wahaba vb. (1)
perf. act. 6:84, 14:39, 19:49, 19:50, 19:53, 21:72, 21:90, 26:21, 29:27, 33:50, 38:30, 38:43
impf. act. 19:19, 42:49, 42:49
impv. 3:8, 3:38, 19:5, 25:74, 26:83, 37:100, 38:35

wahhab n.m. 3:8, 38:9, 38:35

Lane's Lexicon, tom 8, strane: 222, 223 (Project Root List)

To znači da je Duh bio taj koji je Mariji dao dete, prouzrokovavši da ona zatrudni.

Da je Duh bio taj koji je Mariji podario sina može se dalje videti iz sledećih stihova koji kažu da je Alah udahnuo svoga Duha u Mariju:

I ona koja je čuvala svoje stidno mesto: MI udahnusmo u nju od NAŠEG Duha, i učinismo nju i njenog sina znakom za sve narode. S. 21:91

I Mariju, kćer ‘Imranovu, koja je čuvala svoje stidno mesto; i MI udahnusmo u njega od NAŠEG Duha; i ona je posvedočila istinitost reči svoga Gospoda i Njegovih Objava, i bila je jedna od pobožnih (slugu). S. 66:12

Očigledno je da je razlog zbog kog je Alah poslao svoga Duha da uđe u Marijino telo taj da bi Duh mogao da učini da ona začne Isusa, čime se potvrđuje da je zapravo Duh bio taj koji joj je dao dete dok je još bila devica.

To implicira da je Duh zapravo Isusov stvoritelj, a ne Alah, budući da je Duh bio taj koji je prouzrokovao da Marija zatrudni!

Ono što ovo čini zanimljivim jeste to što muslimanski tumači tvrde da je Duh koji je govorio s Marijom zapravo bio Gavrilo, i da je Alah poslao Gavrila da udahne Duha u Mariju:

… (da ti darujem dečaka – 19:19) Ovde je Sejjidna Džibrail sebi pripisao dar deteta zato što ga je Alah Ta‘ala poslao da bi ON UDAHNUO u njen okovratnik, a taj dah bi bio sredstvo njenog začeća deteta, dok je u stvarnosti ovaj dar bio delo Alaha. (Mufti Shafi Uthmani, Maariful Quran, Q. 19:16-21, tom 6, str. 35; velika slova i podvlačenje naši)

Komentar

Ovaj stih upućuje Svetog Poslanika da svom narodu ispriča priču o pobožnoj ženi koja je obuzdala svoje strasti i zatim je KROZ Džibraila Alah udahnuo svoga Duha u nju i ona je rodila sina (Sejjidna ‘Isa) koji je bio simbol Alahove Božanske Moći, da On može učiniti da se bebe rode bez oca, pa i bez oba roditelja, kao u slučaju Sejjidna ‘Ise. (Mufti Shafi Uthmani, Maariful Quran, Q. 21:91, tom 6, str. 229-230; podvlačenje naše)

Opet:

(I Merjem, kćer `Imranovu koja je čuvala svoju čednost (stidno mesto).) što znači, koja je zaštitila i očistila svoju čast, budući čedna i slobodna od nemorala...

(I Mi udahnusmo u njega (stidno mesto) od Našeg Ruha,) što znači, kroz anđela Džibrila. Alah je poslao anđela Džibrila Merjemi, i on joj je došao u obliku čoveka u svakom pogledu. Alah mu je naredio da dune u otvor njene odeće i taj dah je otišao u njenu matericu kroz njeno stidno mesto; tako je `Isa začet. Zbog toga je Alah ovde rekao…

(I Mi udahnusmo u njega od Našeg Ruha, i ona je posvedočila istinitost Kalimata svoga Gospoda, i Njegovih Kutuba,) što znači Njegovu odredbu i Njegovo zakonodavstvo… (Tafsir Ibn Kathir, Q. 66:12; podebljanje naše)

Evo još jednog:

I, spomeni Mariju, onu koja je čuvala svoje devičanstvo, [onu koja] ga je sačuvala od oduzimanja, pa Mi udahnusmo u nju od Našeg duha, naime, Gavrila, kada je dunuo u otvor njene odeće i ona je začela Isusa… (Tafsir al-Jalalayn, Q. 21:91; podebljanje naše)

Na kraju:

(I Mariju, kćer Imranovu, čije je telo bilo čedno, zato Mi udahnusmo u nju nešto od Našeg Duha) i tako je Gavrilo dunuo unutar njene odeće i ona je zatrudnela s Isusom… (Tanwir al-Miqbas min tafsir Ibn ‘Abbas, Q. 66:12; podebljanje naše)

Ako su ovi tumači u pravu, onda to znači da Gavrilo mora biti Alah, budući da može da čini ono što Alah čini, kao što je stvaranje i davanje života! To takođe pokazuje da je Gavrilo jedan od onih koji govore direktno u Kuranu, i stoga dokazuje da bi množinske zamenice, koje se pojavljuju kroz čitavo muslimansko pismo, trebalo posmatrati kao dokaz za brojčanu mnoštvenost unutar bića Alaha. U najmanju ruku, upotreba množine trebalo bi da se uzme kao dokaz da postoje drugi bogovi pored Alaha.

S obzirom na sve prethodno, možda postoji neki musliman koji bi bio ljubazan da nam objasni ko je zapravo stvorio Isusa. Da li je to učinio Alah ili njegov Duh?

I ko je zapravo udahnuo? Da li je Alah udahnuo svoga Duha u Mariju ili je to bio Gavrilo? Možda su bila obojica?

Ako jeste tako, znači li to onda da Duh pripada Gavrilu isto koliko pripada i Alahu? Štaviše, zar to ne bi impliciralo da Gavrilo, poput Alaha, poseduje dah života, budući da je u stanju da drugima izdahne životvorni Duh?

Zaključne napomene

Evo pregleda naše dosadašnje rasprave, kako bismo pomogli našim čitaocima da uvide svu ogromnu zbrku koju stvaraju islamski izvori.

Kuran tvrdi da je Muhamed video nekoga silnog u snazi i vlasnika moći u najmanje dve prilike (Q. 53).
Muslimani potvrđuju da su to kvaliteti i karakteristike koje pripadaju jedino Alahu.
Za Muhameda se takođe kaže da je rob ovog bića.
To čini razumno izvesnim da je Muhamed navodno video svoga boga.
Međutim, pojedini izvori tvrde da je biće koje je Muhamed video bio anđeo Gavrilo, a ne Alah.
Druga sura (Q. 81) naziva određenog poslanika vlasnikom moći.
Neki muslimani su ovog poslanika identifikovali kao Gavrila, dok su drugi rekli da je to bio Muhamed.
U oba slučaja, to znači da su muslimani bili krivi za pripisivanje jedinstvenih imena i svojstava Alaha određenim stvorenjima, čime su počinili shirk.
Za Muhameda se kaže da je video istinu (al-haqq), još jedno od Alahovih isključivih imena, u pećini Hira, koja je došla da ga postavi za proroka.
Islamski izvori se jednoglasno slažu da je to bio anđeo Gavrilo.
To opet znači da su određeni muslimani bili krivi za shirk, budući da su još jedno od Alahovih božanskih imena pripisali stvorenju.
Muhamed je navodno video Gavrila kako sedi na prestolu na nebu i klekao je pred njim.
Muhamed je stoga bio kriv za činjenje shirk-a i u tauhid al-rububiyah i u tauhid al-uluhiyyah/ibadah.
Prema Q. 19:16-21, 21:91 i 66:12, Alah je poslao svoga Duha da bi on Mariji dao svetog sina.
Duh je to učinio kada ga je Alah udahnuo u Mariju sa očiglednom svrhom da je oplodi.
To čini Duha Isusovim stvoriteljem, budući da je on prouzrokovao da Marija zatrudni, a ne Alah.
Štaviše, konteksti i Q. 21:91 i 66:12 pokazuju da se množinske zamenice „Mi udahnusmo“ i „Naš Duh“ odnose na ono što je Alah učinio udahnuvši ili poslavši svoga Duha.
Muslimanski učenjaci su nepokolebljivi u tvrdnji da se množinske zamenice ne odnose ni na koga drugog osim na Alaha.
Ipak, muslimanski tumači takođe veruju da je Gavrilo bio taj koji je zapravo udahnuo Alahovog Duha u Mariju.
To bi stoga impliciralo da je i Gavrilo bog i sustvoritelj s Alahom, što bi onda značilo da se kuranska upotreba množinskih zamenica ne odnosi samo na Alaha (barem ne u ovim konkretnim kontekstima). One se moraju odnositi na Alaha i Gavrila zajedno!
Dakle, ovo ne samo da pokazuje da je Gavrilo jedan od božanskih govornika Kurana, već i da je on bog u istom smislu u kojem je to Alah!
Međutim, muslimani poriču da je Gavrilo bog ili da ga množinske zamenice uključuju.
To, dakle, pokazuje da su muslimanski tumači opet krivi za pripisivanje božanstva stvorenju, pretvarajući tako stvoreno duhovno biće u ravnopravnog partnera Alahu.

Ono što sve ovo pokazuje jeste da i islam ima svoje sopstveno trojstvo, naime trijadu koju čine Alah, Muhamed i anđeo Gavrilo; i neka se nijedan musliman ne usudi da vam kaže drugačije!

U svetlu našeg ispitivanja postaje potpuno jasno da islam ne zastupa apsolutni monoteizam niti je koherentna religija. Iz muslimanskih izvora koje smo citirali očigledno je da je islamska vera nerazumljiv sistem verovanja koji je politeistički u samoj svojoj srži. On nije ništa više od prepakovanog arabljanskog paganizma, s tom glavnom razlikom što je Muhamed zamenio većinu lažnih bogova Kabe sobom samim i određenim duhovnim stvorenjima za koja je pogrešno tvrdio da su ista kao izabrani anđeli koji se spominju u Svetoj Bibliji, jedinoj nadahnutoj Božijoj Reči za čoveka danas, kao što je Gavrilo.

Dalje čitanje

Za dalje čitanje o ovoj temi preporučujemo sledeće članke:

Zabuna u vezi s identitetom Duha i Gavrila u Kuranu
Da li je „Sveti Duh“ samo drugo ime za anđela Gavrila?
Duh i anđeli
Pokušaj jednog muslimana da se pozabavi pitanjem da je Sveti Duh Gavrilo i zašto nije uspeo
Drugi pokušaj jednog muslimana da se pozabavi pitanjem da je Sveti Duh Gavrilo i zašto i dalje ne uspeva
Sveti Duh u hrišćanstvu i islamu: Ispitivanje dokaza koji pokazuju da je Duh Bog (Prvi deo, Drugi deo)
Kuranska protivrečnost: Mogu li anđeli oduzeti život?
Više o kuranskoj protivrečnosti da anđeli stvaraju i uzrokuju smrt

Fusnote

(1) Ovo ne bi bio jedini put da je autor(i) Kurana pripisao jedno od božanskih imena Alaha stvorenju, čime se krši tauhid al-asma wa-sifaat. Muslimansko pismo primenjuje božanska imena al-qawi i al-quwwa i na Mojsija i na neimenovanu grupu pojedinaca:

Zatim, kada je odlučio da zgrabi čoveka koji je bio neprijatelj obojici, čovek reče: „O Musa (Mojsije)! Da li nameravaš da me ubiješ kao što si juče ubio čoveka? Tvoj cilj nije ništa drugo nego da postaneš tiranin u zemlji, a ne da budeš jedan od onih koji čine dobro.“ Tako je pobegao odande, obazirući se u stanju straha. Rekao je: „Gospode moj! Spasi me od naroda koji su Zalimun (politeisti i zlotvori)!“ I kada je krenuo prema (zemlji) Madjan, i dođe čovek trčeći, sa najudaljenijeg kraja grada. On reče: „O Musa (Mojsije)! Zaista, glavešine se dogovaraju o tebi, da te ubiju, zato beži. Zaista, ja sam ti od onih koji daju iskren savet.“ (Madijan) on reče: „Možda će me moj Gospod uputiti na Pravi put.“ I kada je stigao do vode Madjana (Madijana) našao je tamo grupu ljudi koji su pojili (svoja stada), a pored njih našao je dve žene koje su zadržavale (svoja stada). On reče: „Šta vam je?“ One rekoše: „Ne možemo da pojimo (svoja stada) dok pastiri ne odvedu (svoja stada). A naš otac je veoma star čovek.“ Tada mu priđe jedna od dve žene, hodajući stidljivo. Ona reče: „Zaista, moj otac te zove da ti se oduži što si za nas pojio (naša stada).“ Pa kada je došao k njemu i ispričao mu priču, on reče: „Ne boj se. Umakao si narodu koji su Zalimun (politeisti, nevernici i zlotvori).“ I reče jedna od njih (dve žene): „O oče moj! Unajmi ga! Zaista, najbolji čovek koga možeš unajmiti jeste snažni (al-qawiyyu), pouzdani.“ 28:19-26 Hilali-Khan

Karun je nesumnjivo bio iz Mojsijevog naroda; ali se drsko poneo prema njima: takva su bila blaga koja smo mu Mi podarili da bi već i sami njihovi ključevi bili teret grupi snažnih ljudi (al-quwwati), i gle, njegov narod mu reče: „Ne likuj, jer Bog ne voli one koji likuju (u bogatstvu).“ S. 28:76 Y. Ali

Toliko o tome da je islam najčistiji oblik monoteizma i teološki dosledan sistem.