Hajru al-mušrikin

Alah kao najveći mušrik od svih, 1. deo

**
Uvod**

Prema muslimanskom svetom spisu, postoji određeni prestup koji Alah, kako se tvrdi, nikada ne oprašta, pod uslovom da je osoba potpuno svesna težine počinjenja takvog zločina protiv svog stvoritelja. Reč je o grehu širka, odnosno o pripisivanju sudruga muslimanskom božanstvu:

„Koji vam je Zemlju posteljom, a nebo zdanjem učinio; Koji s neba spušta vodu i s njom izvodi plodove, opskrbu vašu. Zato ne pripisujte Allahu druga božanstva, a znate to.“ S. 2:22 Šer Ali

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo, a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 Hilali-Khan – up. 4:116

„A tebi, i onima pre tebe, je objavljeno: „Ako bi druga božanstva pored Allaha obožavao tvoja dela bi sigurno propala, i sigurno bi bio među stradalnicima."“ S. 39:65 Hilali-Khan

Postoji više načina na koje pojedinac može počiniti ovo zlo delo, kao što su obožavanje drugih i upućivanje molitvi njima, i/ili pripisivanje jedinstvenih Alahovih svojstava i funkcija nekome pored njega.

U ovom članku videćemo da je onaj koji je najviše kriv za počinjenje ovog zločina sam Alah. Iznećemo dokumentaciju koja pokazuje da Alah zapoveda obožavanje određenih stvorenja i da je takođe dozvolio drugima da mu pomažu u vršenju određenih božanskih funkcija.

Počinjemo ispitivanjem Alahove zapovesti njegovim anđelima da obožavaju njegov fizički lik.

**
Alah zapoveda obožavanje Adama, koga je stvorio kao svog vidljivog klona**

Prema islamskoj teologiji, padanje ničice (sudžud) jeste čin obožavanja koji se sme upućivati jedino Alahu. Islam strogo zabranjuje padanje ničice bilo kome osim Alahu, čak i ako namera iza takvog čina nije obožavanje, već samo iskazivanje časti i poštovanja.

Upravo tu za muslimane počinje problem. Kuran tvrdi da je sam Alah naredio anđelima da padnu ničice pred Adamom!

„A kad rekosmo anđelima: "Poklonite se Adamu! Oni se pokloniše svi izuzev Sotone." On odbi i uzoholi se, a bio je nevernik.“ S. 2:34 Muhamed Asad (MA)

„A kad smo kazali anđelima: „Poklonite se Adamu!“ Oni svi ničice padoše, osim Sotone koji je to odbio.“ S. 20:116 MA

To nije sve. Muhamed je učio da je Adam stvoren po obliku i veličini samog Alaha!

I. Započinjanje pozdrava

5873. Hamam prenosi od Abu Hurejre da je Poslanik rekao: „Alah je stvorio Adama po SVOM LIKU, a NJEGOVA VISINA je bila šezdeset lakata. Kada ga je stvorio, rekao mu je: ’Idi i pozdravi onu grupu anđela i poslušaj kako te oni pozdravljaju. To će biti tvoj pozdrav i pozdrav tvojih potomaka.’ On reče: ’Mir s vama’, a oni rekoše: ’Mir s tobom i Alahova milost’, i dodadoše: ’i Alahova milost’. Svako ko uđe u Vrt biće u Adamovom obliku. Ljudi su se od tada pa do danas neprestano smanjivali.“ (Aiša Bjuli, The Sahih Collection of al-Bukhari, Poglavlje 82. Knjiga o traženju dozvole za ulazak; *)

Abu Hurejra prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Alah, Uzvišeni i Slavni, stvorio je Adama po SVOM SOPSTVENOM LIKU i po SVOJOJ VISINI od šezdeset lakata, a kada GA je stvorio, REKAO mu je da pozdravi onu skupinu, a to je bila skupina anđela koja je tu sedela, i da posluša odgovor koji mu daju, jer će to biti njegov pozdrav i pozdrav njegovog potomstva. Zatim je otišao i rekao: Mir s vama! Oni (anđeli) rekoše: Neka je mir s tobom i Alahova milost, i dodadoše „Alahova milost“. Tako će onaj ko uđe u Raj ući u Adamovom obliku, s visinom od šezdeset lakata, a potom su se ljudi koji su za njim sledili neprestano smanjivali sve do današnjeg dana. (Sahih Muslim, knjiga 040, broj 6809; *)

Odavde saznajemo da Alahova visina, po kojoj je načinio Adama, iznosi šezdeset lakata, odnosno oko dvadeset sedam metara!

To znači da je Muhamed pogrešno mislio da su i Alah i Adam bili, odnosno jesu, visoki oko dvadeset sedam metara!

Za slučaj da neki musliman pokuša da porekne da je Muhamed upravo to mislio, navodimo sledeće islamske učenjake koji bez ustezanja priznaju da se sve zamenice u gorenavedenim predanjima odnose na Alaha, tj. Alah je stvorio Adama po sopstvenom liku i sopstvenoj visini:

Ibn Abi Asim prenosi u al-Suni (517) da je Ibn Omer rekao: Alahov Poslanik je rekao: „Ne govorite ’Neka Alah unakazi tvoje lice’ [oblik proklinjanja na arapskom], jer je sin Adamov stvoren PO LIKU SVEMILOSNOG.“ Šejh Abdulah ibn al-Gunejman je rekao: „Ovaj hadis je sahih i takvim su ga ocenili imami, kao i imam Ahmed i Ishak ibn Rahaveji. Oni koji su ga ocenili kao daif nemaju nikakvog dokaza, osim mišljenja Ibn Huzejme, ali oni koji su ga ocenili kao sahih učeniji su od njega.

Ibn Abi Asim takođe prenosi (516) da je Abu Hurejra rekao: Alahov Poslanik je rekao: „Kada se neko od vas bori, neka izbegava lice, jer je Alah stvorio Adama po liku svoga Lica.“ Šejh al-Albani je rekao: njegov isnad je sahih.

Ova dva hadisa pokazuju da se zamenica u izrazu „po Njegovom liku“ odnosi na Alaha, neka je slavljen.

Iz ovih hadisa saznajemo da JE DOKAZANO DA ALAH IMA LIK (soorah na arapskom), na način koji Njemu dolikuje, neka je slavljen i uzvišen. Njegov lik je jedno od Njegovih svojstava koje se ne može upoređivati sa svojstvima stvorenih bića, kao što se ni Njegova suština ne može upoređivati s njihovom suštinom.

A on [Ibn Tejmija] je rekao: „Među selefima prve tri generacije nije bilo spora o tome da se zamenica u hadisu odnosi na Alaha, a to se prenosi mnogim isnadima od mnogih ashaba. Konteksti hadisa svi na to ukazuju. Ali kada se u trećem veku po Hidžri raširio džehmizam, jedna grupa je počela da tvrdi da se zamenica odnosi na nešto drugo, a ne na Alaha, i to se prenosi od grupe učenjaka za koje se zna da su bili učeni i da su u većini svojih poslova sledili sunet, kao što su Abu Sevr, Ibn Huzejma, Abu-l-Šejh al-Asfahani i drugi. Zbog toga su ih osudili imami islama i drugi sunitski učenjaci.“

Poslanikove reči „Adam je stvoren po Njegovom liku“ znače da je Alah stvorio Adama po svom liku, jer On ima lice, oko, ruku i nogu, a i Adam je imao lice, oko, ruku i nogu, ali to ne znači da su te stvari potpuno iste. Postoji izvesna sličnost, ali nije reč o istovetnosti. Slično tome, prva skupina koja ulazi u Raj upoređuje se s mesecom, ali s njim nije istovetna. Ovo potvrđuje stanovište Ehli-suneta vel-džemata, koji kažu da se nijedno Alahovo svojstvo ne može upoređivati sa svojstvima stvorenih bića, bez iskrivljivanja ili pogrešnog tumačenja, bez raspravljanja o tome „kako“ i bez upoređivanja Njega s Njegovim stvorenjem.

Vidi Šerh al-akide al-vasitije šejha Muhameda ibn Usejmina, 1/107, 293... (Islam QA, Pitanje #20652: Komentar hadisa „Alah je stvorio Adama po svom liku“; podebljanje i verzal naši)

Ovo bi moglo objasniti zašto je Alah zapovedio svojoj nebeskoj vojsci da obožava prvog čoveka. Budući da je Adam u suštini bio Alahov fizički klon, oblikovan po Alahovoj sopstvenoj veličini i obliku, islamsko božanstvo je možda pomislilo da obožavanje oca čovečanstva i nije tako loša zamisao, pošto bi anđeli u osnovi obožavali Alahov sopstveni lik. Alah je možda zaključio da je obožavanje njegove fizičke prilike isto što i obožavanje njega samog.

Kako god bilo, jasno je da je Alah bio kriv za to što je naredio svojim slugama da se poklone i padnu ničice pred sustvorenjem, čime je sebi pripisao sudruga u obožavanju koje pripada isključivo njemu.

**
Alah čini da se obožavaju i druga ljudska bića**

Adam nije bio jedino ljudsko biće za koje je Alah naredio da bude obožavano. Alah je odgovoran i za to što se Josifova porodica poklonila i pala ničice pred ovim poniznim Božjim slugom:

„Kad Josif reče svome ocu: „O moj oče, sanjao sam jedanaest zvezda, i Sunce i Mesec, i u snu sam ih video kako mi se pokloniše.““ S. 12:4

„A većina ljudi, ma koliko ti nastojao, nisu vernici.“ S. 12:103

Ono što ovo čini prilično ironičnim jeste to što se za Muhameda prenosi da je svojim sledbenicima zabranio da padaju ničice pred drugim ljudskim bićem:

Prenosi Anas da je Poslanik rekao: „Ne dolikuje ljudskom biću da se klanja drugome.“ (Prenosi Ahmed, 3/158; ocenio kao sahih al-Albani u Sahih al-Targibu, 1936–1937; Irva’ al-galil, 3/158)

Otišao je čak dotle da je rekao kako bi, da je padanje ničice bilo dozvoljeno, naredio ženama da se klanjaju svojim muževima:

Prenosi Kajs ibn Sad:
Otišao sam u al-Hiru i video ih (ljude) kako padaju ničice pred svojim satrapom, pa sam rekao: Alahov Poslanik ima najviše prava da se pred njim pada ničice. Kada sam došao Poslaniku, rekao sam: Otišao sam u al-Hiru i video ih kako padaju ničice pred svojim satrapom, a ti, Alahov Poslaniče, imaš najviše prava da ljudi padaju ničice pred tobom. On reče: Reci mi, kada bi prošao pored mog groba, da li bi pao ničice pred njim? Rekoh: Ne. Zatim reče: Onda to nemoj ni činiti. Kada bih ikome naredio da padne ničice pred drugim, naredio bih ženama da padaju ničice pred svojim muževima, zbog posebnog prava koje je Alah muževima dao nad njima. (Sunen Ebu Davuda, knjiga 11, broj 2135; *)

Prenosi Abu Hurejra
Poslanik je rekao: Da je bilo dozvoljeno da čovek pada ničice pred drugim čovekom, naredio bih da žena pada ničice pred svojim mužem. Prenosi Tirmizi. (Hadis al-Tirmizija, broj 110 – ALIM CD-ROM verzija)

Pa ipak, uprkos svemu tome, Muhamed je prihvatao padanje ničice drveća i kamila!

Prenosi Aiša:
Jednom, dok je Alahov Poslanik bio s većim brojem muhadžira i ensarija, došla je kamila i pala ničice pred njim. Nato njegovi drugovi rekoše: „Alahov Poslaniče, životinje i drveće padaju ničice pred tobom, a mi na to imamo najviše prava.“ On odgovori: „Obožavajte svoga Gospoda i poštujte svoga brata. Kada bih ikome naredio da padne ničice pred drugim, naredio bih ženi da padne ničice pred svojim mužem. Kada bi joj on naredio da nosi kamenje sa žute planine na crnu, ili sa crne planine na belu, bila bi joj dužnost da to učini.“ Prenosi Ahmed. (Hadis al-Tirmizija, broj 963 – ALIM CD-ROM verzija)

Prenosi Džabir: „… Putovali smo s Poslanikom kada je iznenada prišla kamila i pala ničice pred Poslanikom. Poslanik upita: Čija je ovo kamila? Nato neki mladići iz ensarija rekoše da je njihova. Poslanik ih upita: Šta ste radili s njom? Odgovoriše: Tovarili smo je punih dvadeset godina; sada, kada je ostarila i previše se ugojila, odlučili smo da je zakoljemo i meso podelimo prijateljima. Poslanik upita: Biste li mi je prodali? Odgovoriše: Tvoja je, Poslaniče. Poslanik reče: Zadržite je, ali se dobro brinite o njoj dok je ne stigne prirodna smrt. Ashabi upitaše: Poslaniče, mi zaslužujemo više od životinja da padnemo ničice pred tobom. Poslanik odgovori: To nikome nije dozvoljeno.“ (Sunen Darimija, tom 1, hadis br. 17, str. 22-23; autentičnost potvrdio Husein Selim Esed)

Drugim rečima, iako ljudima nije dopušteno da padaju ničice pred Muhamedom, sasvim je u redu da to čine neživi predmeti i životinje!

Međutim, ovo je u suprotnosti s jasnim učenjem Kurana, koji tvrdi da je sve, uključujući i životinje, muslimansko i da se savršeno pokorava Alahu:

„Zar pored Allahove vere žele neku drugu, kada se Njemu predaju, milom ili silom, i oni na nebesima i na Zemlji, i Njemu će vraćeni biti?!“ S. 3:83 Hilali-Khan

„Allahu se klanja sve što je na nebesima i na Zemlji, dobrovoljno ili zato što moraju, a i njihove senke - ujutro i na kraju dana.“ S. 13:15 Hilali-Khan

„Zar ne znaš da se i oni na nebesima i oni na Zemlji Allahu klanjaju, a i Sunce, i Mesec, i zvezde, i planine, i drveće, i životinje, i mnogi ljudi, a mnogi kaznu zaslužuju. A koga Allah ponizi, niko ga ne može poštovanim učiniti; Allah, zaista, radi šta hoće.“ S. 22:18 Hilali-Khan

Zašto bi Alah dopustio drveću i kamilama da počine širk u obožavanju, naredivši im da se klanjaju Muhamedu, ako se sve već savršeno pokorava i pada ničice pred njim? Da li je čin savršenog pokoravanja to da neživi predmeti i životinje obožavaju stvorenje umesto stvoritelja ili zajedno s njim?

Ali biva i gore. Alah je otišao dotle da je nadahnuo Adama da priziva Muhamedovo ime kako bi dobio oproštaj za zlo koje je počinio u vrtu!

Prema muslimanskim tumačima, sledeći odlomak:

„I Mi rekosmo: "O Adame, nastanite se ti i supruga tvoja u Raju i jedite u njemu gde god želite, ali se ovome drvetu ne približavajte da ne postanete nepravedni." Ali, Sotona ih navede na greh zbog drveta i izvede ih iz Raja u kojem su bili. Mi rekosmo: „Siđite!, jedni drugima ćete biti neprijatelji. Do određenog vremena na Zemlji je vaše boravište i neko vreme uživanja." I Adam primi neke reči od Gospodara svoga, pa mu On oprosti; On je, zaista, Onaj Koji stalno prima pokajanja, Milostivi.“ S. 2:35-37 Pikthal

odnosi se na to kako Adam preklinje svoga Gospoda da mu oprosti radi Muhameda i na osnovu njegovog položaja pred Alahom:

Al-Bejheki navodi sledeći hadis u svojoj knjizi „Dalail an-nubuvva“ (Znaci poslanstva): Prenosi Omer ibn al-Hatab: Poslanik je rekao: „Kada je Adam počinio greh, rekao je Alahu: ’O moj Gospode, molim Te radi Muhameda da mi oprostiš’. Alah reče: ’O Adame! Kako si saznao za Muhameda, kada ga još nisam ni stvorio?’ Adam odgovori: ’O moj Gospode, kada si me stvorio, podigao sam pogled i video ispisano na nogarima Prestola reči: Nema boga dostojnog obožavanja osim Alaha i Muhamed je Njegov Poslanik. Znao sam da uz svoje ime nećeš staviti ništa osim imena najdražeg od Tvojih stvorenja.’ Alah reče Adamu: ’Pravo si rekao, Adame. Muhamed je najdraži od mojih stvorenja. Oprostio sam ti zato što si molio radi Muhameda. A DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE NI STVORIO.’“ Ovaj hadis prenosi al-Hakim, koji ga je i klasifikovao kao sahih (autentičan). Među prenosiocima ovog hadisa je Abd ar-Rahman ibn Zejd ibn Aslam. Al-Hejsami je rekao: „Ovaj hadis prenosi at-Dabarani, a u njegovom lancu prenosilaca ima ljudi koje ne poznajem. Al-Hakim je stoga pogrešio klasifikujući ovaj hadis kao sahih, jer je i sam kritikovao Abd ar-Rahmana ibn Zejda ibn Aslama u svojoj knjizi ad-Duafa, pa kako onda može tvrditi autentičnost hadisa nakon što ga je kritikovao?!!“ (Tafsir Ibn Kesira, 1. deo, sura Al-Fatiha i sura Al-Bekara, ajeti 1 do 141, skraćeno izdanje šejha Nasiba ar-Rafaija [Al-Firdous Ltd., London: drugo izdanje 1998], str. 107, fusnota 10; podebljanje i verzal naši)

Abu Muhamed al-Meki, Abu-l-Lejs as-Samarkandi i drugi prenose da je Adam, kada se pobunio, rekao: „O Alahu, oprosti mi moj prestup PRAVOM MUHAMEDOVIM!“ Alah mu reče: „Kako ti znaš za Muhameda?“ On odgovori: „Video sam na svakom mestu u Vrtu ispisano: ’Nema boga osim Alaha, Muhamed je Alahov Poslanik.’ Tako sam znao da je on najčasnije stvorenje u Tvojim očima.“ I ALAH SE OKRENUO KA NJEMU I OPROSTIO MU. Kaže se da je to tumačenje Alahovih reči: „Adam primi neke reči od Gospodara svoga“ (2:37)

Druga verzija kaže da je Adam rekao: „Kada si me stvorio, podigao sam pogled ka Tvome Prestolu I NA NJEMU JE BILO ISPISANO: ’Nema boga osim Alaha, Muhamed je Alahov Poslanik’, pa sam znao da kod Tebe niko neće biti na većoj časti od onoga čije si ime postavio uz svoje sopstveno ime.“ Alah mu tada objavi: „Tako mi moje moći i veličanstva, on je poslednji od proroka među tvojim potomcima. DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE STVORIO.“ Kaže se da je Adamu dat kunja Abu Muhamed. Neki kažu da je to bilo Abu-l-Bešer (otac čovečanstva). Kadi Ijad Musa al-Jahsubi, Muhammad Messenger of Allah (Ash-Shifa of Qadi 'Iyad), prevela Aiša Abdarahman Bjuli [Madinah Press, Inverness, Škotska, Ujedinjeno Kraljevstvo 1991; treće izdanje, meki povez], Treće poglavlje: O pouzdanim i dobro poznatim predanjima o ogromnoj vrednosti koju mu je pridao njegov Gospod, o njegovom uzvišenom položaju i njegovom plemenitom mestu na ovom i onom svetu, Odeljak 1: Njegovo mesto, str. 89; verzal naš)

Alah nije samo učinio Muhameda svojim sadrugom u spasenju, već je i Muhamedovo ime izjednačio sa svojim, idući dotle da ga je ispisao na sopstvenom prestolu i na svakom mestu u vrtu!

Ako ovo nije obožavanje stvorenja, onda ne znamo šta jeste!

**
Alah navodi svoje sledbenike na idolopoklonstvo ljubljenjem crnog kamena**

Kao da sve to nije dovoljno, Alah je otišao dotle da je svojim sledbenicima naredio da ljube i miluju jedan crni kamen!

Prenosi Abis ibn Rabia:
Omer je prišao Crnom kamenu, poljubio ga i rekao: „Nema sumnje, znam da si ti kamen i da ne možeš nikome ni koristiti ni nauditi. Da nisam video Alahovog Poslanika kako te ljubi, ja te ne bih poljubio.“ (Sahih al-Buharija, tom 2, knjiga 26, broj 667; *)

Sunet je u tavafu vršiti određene radnje, kao što sledi:

Okretanje ka Crnom kamenu na početku tavafa uz izgovaranje tekbira (Allahu ekber) i tehlila (La ilahe illallah), uz podizanje ruku onako kako se podižu u molitvi, i, ako je moguće, dodirivanje kamena obema rukama i tiho ljubljenje, ili prislanjanje obraza uz njega. U suprotnom, može se dodirnuti rukom pa poljubiti ta ruka, ili se može dodirnuti nečim, pa se to onda poljubi, a ako ni to nije moguće, može se samo pokazati štapom i slično, kao što se navodi u nekim od hadisa niže.

Ibn Omer je rekao: „Alahov Poslanik se okrenuo ka Crnom kamenu, dodirnuo ga, zatim prislonio svoje usne na njega i dugo plakao.“ I Omer je dugo plakao. Poslanik reče: ’O Omere, ovo je mesto na kome treba proliti suze.“ (Prenosi al-Hakim, koji ga smatra pouzdanim hadisom s pouzdanim lancem prenosilaca)

Prenosi Ibn Abas da se Omer sagnuo prema Crnom kamenu i rekao: „Alaha mi! Znam da si ti SAMO KAMEN, i da nisam video svog voljenog Poslanika kako te ljubi i dodiruje, nikada to ne bih učinio.“ Kuran kaže: „Vi u Allahovom Poslaniku imate divan uzor“ (Kuran 33.32) Ovo su Ahmed i drugi preneli nešto drugačijim rečima.

Nafi je rekao: „Video sam Ibn Omera kako rukom dodiruje Crni kamen, a zatim ljubi svoju ruku i govori: ’Otkako sam video Poslanika da to čini, nikada nisam propustio da isto učinim.’“ (Prenose Buharija i Muslim)

Suvejd ibn Gafla je rekao: „Video sam Omera kako ljubi Crni kamen i dodiruje ga.“ Zatim je dodao: „Znam da je Poslanik na to naročito pazio.“ (Muslim)

Ibn Omer prenosi da je Alahov Poslanik dolazio do Kabe, dodirivao Crni kamen i potom govorio: Bismillahi vallahu ekber (U ime Alaha, Alah je najveći).“ (Ahmed)

Muslim prenosi od Abu Tufejla da je rekao: „Video sam Poslanika kako čini tavaf oko Kabe i dodiruje je štapom, a zatim ljubi taj štap.“

Buharija, Muslim i Ebu Davud prenose da je Omer prišao Crnom kamenu i poljubio ga. Zatim je rekao: „Znam da si ti SAMO KAMEN koji ne može ni nauditi ni koristiti. Da nisam video Poslanika kako te ljubi, nikada te ne bih poljubio.“

Al-Hatabi je rekao: „Ovo pokazuje da je pridržavanje Poslanikovog suneta obavezujuće, bez obzira na to da li razumemo njegov razlog i mudrost koja stoji iza njega.“

Takvo saznanje nameće obavezu svima do kojih dopre, čak i ako oni možda ne shvataju u potpunosti njegov značaj. Poznato je, međutim, da ljubljenje Crnog kamena označava poštovanje prema njemu, priznavanje naše obaveze prema njemu, kao i njegovo korišćenje kao sredstva za traženje Alahovog blagoslova. Alah je zaista dao prednost nekim kamenovima nad drugima, kao što je dao prednost nekim zemljama i gradovima, danima i noćima, i mesecima nad drugima. Suština svega ovoga jeste bespogovorno pokoravanje Alahu.

U nekim hadisima koji kažu da je „Crni kamen Alahova desnica na zemlji“ ipak nalazimo uverljivo obrazloženje i opravdanje za tu tvrdnju. Drugim rečima, ko god dodirne Crni kamen, on time kao da daje zavet vernosti Alahu, stavljajući svoju ruku u Alahovu ruku, baš kao što neki podanici iskazuju odanost svojim kraljevima i gospodarima ljubeći im ruku i rukujući se s njima.

Al-Muhalib je rekao: „Omerov hadis pobija tvrdnje onih koji kažu da je ’Crni kamen Alahova desnica na zemlji kojom se On rukuje sa svojim robovima.’“ Ne dao Bog da Alahu pripisujemo bilo kakve telesne organe [sic]. Zapovest da se ljubi Crni kamen ima za cilj da iskuša i da opipljivo pokaže ko se pokorava i predaje. To se može uporediti sa zapovešću Iblisu da se pokloni Adamu.

Nemamo, međutim, nikakav pouzdan dokaz da bilo koji od kamenova prvobitno upotrebljenih u izgradnji Kabe (od strane Ibrahima i Ismaila) danas još postoji, osim Crnog kamena. (Fikh us-sunna, tom 5, broj 74b – ALIM CD-ROM verzija: *; podebljanje i verzal naši)

Obratite pažnju na to kako je Muhamed dodirivao i ljubio crni kamen, kao i prislanjao obraz uz njega, i kako je njegovo mesto proglasio mestom za plakanje. Muhamed bi takođe poljubio svoju ruku nakon što bi dodirnuo kamen, a ako nije mogao da ga dodirne, koristio bi štap da dopre do njega, pa bi zatim poljubio taj štap. I premda nisu razumeli (niti i danas razumeju) mudrost iza toga, muslimani su nastavili da sprovode ovu praksu svog proroka, jer su mislili da će time zadobiti blagoslov.

Zapravo, ova praksa ljubljenja kamena koji nikome ne može ni nauditi ni koristiti nije ništa drugo do ostatak paganstva Muhamedovog sopstvenog plemena, i upravo je jedna od onih praksi zbog kojih je Alah korio pagane:

„Oni, pored Allaha, obožavaju ono što ne može niti da im naudi niti da im kakvu korist donese, i govore: „Ovi se za nas zauzimaju kod Allaha.“ Reci: „Zar da Allaha obaveštavate da na nebesima i na Zemlji postoji nešto što On ne zna da postoji?!“ Uzvišen je On i vrlo visoko u odnosu na one koje Mu pridružuju.“ S. 10:18

Prenosi Abu Radža al-Utaridi:

Obožavali smo kamenje, pa kada bismo našli bolji kamen od prethodnog, odbacili bismo prvi i uzeli ovaj drugi; ali ako ne bismo mogli da nađemo kamen, sakupili bismo nešto zemlje (tj. tla), doveli ovcu i pomuzli je nad tim, pa bismo oko toga činili tavaf. Kada bi došao mesec redžeb, prestajali bismo s ratnim pohodima, nazivajući taj mesec uklanjačem gvožđa, jer smo u mesecu redžebu uklanjali i odbacivali gvozdene delove sa svakog koplja i strele. Abu Radža je dodao: Kada je Poslanik poslat s (Alahovom) porukom, bio sam dečak koji je čuvao porodične kamile. Kada smo čuli vest o pojavi Poslanika, potrčali smo ka vatri, tj. ka Musejlimi al-Kezabu. (Sahih al-Buharija, tom 5, knjiga 59, broj 661; *)

Pa ipak, Alah nema ništa protiv toga da muslimani rade upravo istu stvar!

Sve ovo znači da je Alah odgovoran za to što milioni ljudi obožavaju neživi kamen, nešto što istinski Bog Avramov nikada ne bi trpeo (Izlazak 20:4-5; Levitska 26:1; Brojevi 33:50-52; 1. Carevima 19:18; 2. Carevima 18:1-4 [up. Brojevi 21:4-9]).

**
Alah čini anđele svojim sudruzima u nadahnuću i sastavljanju Kurana**

Prema Kuranu, Alah je uzeo anđele za svoje sudruge u davanju objave prorocima i poslanicima. Evo primera:

„Mi ćemo Zemlju i one koji žive na njoj da nasledimo i Nama će oni da se vrate. I spomeni iz Knjige Avrama! On je bio istinoljubiv, verovesnik.“… „i darovasmo im Našu milost i učinismo da budu hvaljeni i po dobru spominjani. I spomeni iz Knjige Mojsija! On je bio odabran i bio je poslanik, verovesnik. Mi smo ga pozvali sa desne strane Sinaja i približili smo ga Sebi da čuje Naše reči, i darovali smo mu, iz Naše milosti, kao verovesnika njegovog brata Arona.“… „I spomeni iz Knjige Idriza (Henoka)! On je bio istinoljubiv, verovesnik, i Mi smo ga uzdigli na visoko mesto. To su verovesnici koje je Allah obasuo blagodatima, od Adamovih potomaka i onih koje smo sa Nojem na lađi spasili, i Avramovih i Jakovljevih potomaka, i onih koje smo uputili i odabrali. Kad bi im se učile reči Svemilosnog, oni bi ničice padali i plakali. A njih smeniše zli potomci, koji molitvu napustiše i za požudama pođoše – oni će sigurno zlo proći. Ali oni koji su se pokajali, i verovali, i radili dobra dela, njima se neće nikakva nepravda učiniti, i oni će u Raj ući. U edenskim vrtovima koje je Svemilosni Svojim vernicima obećao iako ih nisu videli – a obećanje Njegovo će zaista da se ispuni. U njima prazne priče neće da slušaju, već samo: „Mir Božji!“ - I u njima će ujutru i naveče da budu opskrbljeni. Daćemo da takav Raj nasledi svaki Naš bogobojazni sluga. „A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara. Njemu pripada ono što je pred nama i ono što je za nama, i što je između toga. A tvoj Gospodar ništa ne zaboravlja.“ On je Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, zato samo Njega obožavaj i u tome budi ustrajan! Znaš li da ima neko Njemu sličan? Čovek govori: „Zar ću, kad umrem, zaista da budem proživljen?“ A zar se čovek ne seća da smo ga još pre stvorili, a da nije bio ništa? Kunem se Sobom, da ćemo da skupimo i nevernike i đavole, zatim ćemo da ih dovedemo da kleče na kolenima oko Pakla, a onda ćemo iz svake grupe da izdvojimo one koji su prema Svemilosnom bili najdrskiji, jer Mi najbolje znamo one koji su najviše zaslužili da u njoj gore. I svaki od vas će do Pakla da stigne! Tvoj Gospodar se sigurno tako obavezao! Zatim ćemo da spasimo one koji su se bojali Allaha i klonili greha, a nevernike ćemo da ostavimo u njemu na kolenima da kleče. Kada su im se Naše jasne reči kazivale, onda su nevernici govorili vernicima:“Šta mislite, ko je u boljem položaju i ko ima više pobornika?” A koliko smo Mi pre njih naroda uništili koji su blagom i izgledom divljenje izazivali!“ S. 19:40-42, 50-53, 56-74 Arberi

Kontekst čini očiglednim da kroz ceo tekst govori ista skupina pojedinaca. Stihovi razlikuju „Boga“, „Svemilosnog“ i „tvoga Gospoda“ od onih koji o sebi govore u množini, npr. „Mi“, „Naše“, „Nas“. To su iste osobe koje kažu da silaze samo po Gospodovoj zapovesti. Evo ponovo teksta:

„„A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara. Njemu pripada ono što je pred nama i ono što je za nama, i što je između toga. A tvoj Gospodar ništa ne zaboravlja.““ S. 19:64 Šakir

Tradicionalno muslimansko tumačenje tvrdi da su ovo zapravo Gavrilove reči upućene Muhamedu, kada ga je ovaj upitao zašto mu je trebalo toliko dugo da se pojavi:

(„A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara.“…) [19:64]. Ismail ibn Ibrahim ibn Muhamed ibn Hamavejh nas je obavestio> Abu Bekr Muhamed ibn Mamer al-Šami> Ishak ibn Muhamed ibn Ishak al-Rusani> njegov deda> al-Mugira> Omer ibn Zar> njegov otac> Said ibn Džubejr> Ibn Abas, koji je rekao: „Alahov Poslanik reče [Gavrilu]: ’O Gavrile, šta te sprečava da nas posećuješ češće nego što to činiš?’ I tako je objavljen ovaj stih („A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara. Njemu pripada ono što je pred nama i ono što je za nama, i što je između toga. A tvoj Gospodar ništa ne zaboravlja.“). To je bio odgovor Muhamedu, Alahovom Poslaniku.“ Ovo prenosi Buharija od Abi Nuajma, od Omera ibn Zara. Mudžahid je rekao: „Anđelu [Gavrilu] je trebalo dosta vremena da dođe Alahovom Poslaniku. Kada je najzad došao, Poslanik reče: ’Da li mi je trebalo predugo da dođem k tebi?’ Poslanik reče da jeste, nakon čega anđeo reče: ’A zašto da ne odlažem svoj dolazak kada vi [zajednica vernika] ne čistite zube štapićima (sivak), ne sečete nokte i ne perete zglobove svojih prstiju?’ A zatim je dodao („A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara.“…).“ Ikrima, al-Dahak, Katada, Mukatil i al-Kelbi rekoše: „Gavrilo nije došao Poslaniku kada su ga njegovi ljudi pitali o stanovnicima Pećine, o Zulkarnejnu i o Duhu. Nije znao šta da im odgovori i nadao se da će mu Gavrilo doneti odgovor. Kada se njegov dolazak odužio, Alahov Poslanik je bio veoma ožalošćen. Kada je Gavrilo najzad došao, Poslanik mu reče: ’Toliko si odlagao svoj dolazak da sam počeo da sumnjam, i nedostajao si mi.’ Gavrilo reče: ’Ti si meni nedostajao još više, ali ja sam samo sluga koji izvršava naređenja. Kada sam poslat, dolazim; a kada sam zadržan, ostajem tamo gde sam zadržan.’ Alah, uzvišen je On, tada je objavio („A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara.“…).“ (Ali ibn Ahmed al-Vahidi, Asbab al-nuzul)

Ako je to tačno, onda to znači da anđeli nisu samo Alahovi sudruzi u davanju objave njegovim slugama, već su i njegovi sadruzi u davanju milosti i spasenja vernima, kao i u donošenju propasti nevernicima.

To takođe znači da zamenice u množini nisu ograničene na Alaha, već je namera da uključe i njegovu nebesku vojsku u njegovo isključivo delo i njegova isključiva svojstva. O tome više kasnije.

Ovim se završava prvi deo našeg izlaganja. Mnogo toga još ostaje da se razmotri u drugom delu.