Pomirenje u Luki–Delima apostolskim, 3. deo
Nastavljam odatle gde sam prethodno stao sa razmatranjem: Pomirenje u Luki–Delima apostolskim, 2. deo.
Krv novog saveza
Luka beleži reči našeg Gospoda o evharistiji u noći kada je izdan, koje jasno potvrđuju iskupiteljski i zamenički značaj Hristove smrti:
„I kada dođe čas, sjede za trpezu, i dvanaest apostola s njim. I reče im: Veoma zaželjeh da ovu Pashu jedem s vama prije nego postradam; Jer vam kažem da je neću više jesti dok se ne ispuni u Carstvu Božijem. I uzevši čašu zablagodari, i reče: Uzmite i razdijelite je među sobom; Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskoga dok ne dođe Carstvo Božije. I uzevši hljeb zablagodari, prelomi ga i dade im govoreći: Ovo je tijelo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen. A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša Novi zavjet u krvi mojoj, koja se za vas prolijeva.“ Luka 22:14-20 NIV
Ovo bi, čini se, rešilo pitanje da li Luka–Dela apostolska zaista svedoče o žrtvenoj i pomirbenoj prirodi Hristovog raspeća — sve dok ne imamo na umu da postoji i kraća verzija Lukine perikope:
„I uzevši čašu zablagodari, i reče: Uzmite i razdijelite je među sobom; Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskoga dok ne dođe Carstvo Božije. I uzevši hljeb zablagodari, prelomi ga i dade im govoreći: Ovo je tijelo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.“ New English Bible
(NEB http://www.katapi.org.uk/katapiNSBunix/NEB/NEBTextByBC.php?B=303&C=22)
Kao što pažljivi čitalac može da vidi, kraće čitanje izostavlja reči „za mene“ i ceo 20. stih. Ipak, oni navode tekstualnu napomenu koja glasi:
[Neki rukopisi dodaju, u celini ili delimično, i sa različitim rasporedom, sledeće: „koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.“] 20 [„A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša Novi zavjet u krvi mojoj, koja se za vas prolijeva.“]
Na osnovu ove varijante, novozavetni kritičari poput Barta D. Ermana doveli su u pitanje da li je Luka uopšte uključio Isusovu potvrdu o zameničkoj prirodi njegove smrti.
Problem sa Ermanovom tvrdnjom jeste u tome što ona odbacuje silne tekstualne dokaze koji podupiru dužu verziju Lukinog izveštaja o Gospodnjoj večeri. Kao što je pokojni Brus M. Mecger, jedan od najvećih novozavetnih tekstualnih stručnjaka, napisao u svom komentaru na kritičko izdanje grčkog novozavetnog teksta Ujedinjenih biblijskih društava:
Razlozi u prilog izvornosti dužeg teksta uključuju sledeće: (a) Spoljašnji dokazi koji podupiru kraće čitanje predstavljaju samo deo zapadnog tipa teksta, dok se ostali predstavnici zapadnog teksta pridružuju svedocima koji pripadaju svim ostalim drevnim tipovima teksta u prilog dužem čitanju. (b) Lakše je pretpostaviti da je bezanski priređivač, zbunjen redosledom čaša–hleb–čaša, uklonio drugo pominjanje čaše ne mareći za obrnuti redosled ustanovljenja koji je time nastao, nego da je priređivač duže verzije, kako bi ispravio obrnuti redosled, preuzeo od Pavla drugo pominjanje čaše, ostavljajući pritom prvo pominjanje da stoji. (c) Nastanak kraće verzije može se objasniti teorijom disciplina arcana, tj. tako što su, radi zaštite evharistije od skrnavljenja, jedan ili više prepisa Jevanđelja po Luki, pripremljenih za širenje među nehrišćanskim čitaocima, izostavili sakramentalnu formulu posle uvodnih reči.
Razlozi u prilog izvornosti kraćeg teksta uključuju sledeće: (a) Uopšteno uzev, u novozavetnoj tekstualnoj kritici prednost treba dati kraćem čitanju. (b) Budući da su reči u stihovima 19b i 20 sumnjivo slične Pavlovim rečima u 1. Korinćanima 11:24b-25, čini se da je taj odlomak bio izvor interpolacije u duži tekst. (c) Stihovi 19b-20 sadrže nekoliko jezičkih odlika koje nisu lukanske.
Težinu ovih razloga različiti članovi Komisije procenili su različito. Manjina je davala prednost kraćem tekstu kao zapadnoj neinterpolaciji (vidi Napomenu posle 24:53). VEĆINA je, s druge strane, impresionirana OGROMNOM PREVAGOM SPOLJAŠNJIH DOKAZA koji podupiru duži oblik, objasnila nastanak kraćeg oblika kao posledicu neke prepisivačke omaške ili nesporazuma. Sličnost između stihova 19b-20 i 1. Korinćanima 11:24b-25 proističe iz evanđelistove upoznatosti sa liturgijskom praksom pavlovskih crkava, a ta okolnost objašnjava i prisustvo nelukanskih izraza u stihovima 19b-20. (Mecger, A Textual Commentary on the Greek New Testament – A Companion Volume to the United Bible Societies’ Greek New Testament Fourth Revised Edition, drugo izdanje, str. 148, 150; naglasak moj)
Ugledni novozavetni tekstualni kritičari Kurt i Barbara Aland slažu se sa tim:
Većina (mada još uvek ne svi) egzegeta pod uticajem teorija iz devetnaestog veka popustila je pred SILNIM DOKAZIMA koji potvrđuju izvornost Luke 22:19b-20 u jevanđeoskom tekstu, priznajući da je za prikaz i perspektivu Jevanđelja po Luki autentičan ne „kraći“, nego „duži“ izveštaj o Poslednjoj večeri. (Alandovi, The Text of the New Testament: An Introduction to the Critical Editions and to the Theory and Practice of Modern Textual Criticism [Eerdmans, 2. revidirano izd., 1995], str. 311; naglasak moj)
Isto čini i drugi novozavetni tekstualni stručnjak po imenu Filip V. Komfort:
SVI GRČKI RUKOPISI osim D svedoče o prisustvu Luke 22:19b-20 u izveštaju o Poslednjoj večeri. Vrlo je verovatno da je bezanski priređivač (D) bio zbunjen redosledom čaša/hleb/čaša, te je stoga izbrisao ovaj deo, ali je time tekst ostao sa redosledom čaša/hleb, suprotno Mateju 26:26-28, Marku 14:22-24 i 1. Korinćanima 11:23-26. Koliko nam je poznato, bezanski redosled nalazi se jedino u Didahiju 9:2-3 i nekim starolatinskim rukopisima. Ostale četiri varijante pokazuju pokušaje prevodilaca da razreše isti problem čaša/hleb/čaša, ali njihova izostavljanja i premetanja daju uobičajeniji redosled hleb/čaša. Bezanski priređivač, latinski prevodioci i starosirijski prevodioci sigurno nisu shvatili da je čaša pomenuta u 22:17 bila čaša pashalne proslave, koja obuhvata 22:15-18. Vraćajući se na 22:16, čini se jasnim da se misli na pashalno jelo kada Isus govori o tome da ga više neće jesti dok se ne ostvari carstvo Božije. Zatim, prema 22:17-18, Isus je proneo čašu vina, ponovo rekavši da neće piti iz nje dok ne dođe carstvo Božije. Tako 22:16-18 ima sopstveni redosled hleb/čaša kao deo pashalne večere. Nakon toga, 22:19-20 ima redosled hleb/čaša novog saveza.
Svi prevodi osim NEB i REB uključuju ovaj deo, mada nekoliko njih daje marginalnu napomenu o njegovom izostavljanju. Tasker (1964, 422-423) opširno razmatra zašto prevodioci NEB nisu uključili Luku 22:19b-20. REB i dalje ostavlja kraće čitanje u tekstu. (Komfort, New Testament Text and Translation Commentary: Commentary on the variant readings of the ancient New Testament manuscripts and how they relate to the major English translations [Tyndale House Publishers, Inc., Carol Stream, Il, 2008], str. 231-232)
Isto čine i prevodioci New English Translation (NET):
49 tc Nekim važnim zapadnim rukopisima (D it) nedostaju reči od ove tačke do kraja 20. stiha. Međutim, autentičnost ovih stihova je veoma verovatna. Uključivanje druge čaše je teže čitanje, budući da se razlikuje od Mateja 26:26-29 i Marka 14:22-25, a ima i mnogo bolju rukopisnu potvrdu. Stoga je lakše objasniti kraće čitanje kao prepisivačku omašku ili nesporazum. Dalja rasprava o ovom složenom problemu (najtežem kod Luke) može se naći u TCGNT 148-50. (NETBible.org https://bible.org/netbible/; naglasak naš)
Sledeći autor navodi stavove poznatog novozavetnog stručnjaka Joakima Jeremijasa u prilog dužem čitanju:
U odbranu dužeg teksta, Jeremijas usredsređuje svoju raspravu na četiri glavne oblasti: 1) mnoštvo dokaza u prilog dužem čitanju; 2) poređenje sličnih tekstualnih pojava na drugim mestima u Lukinom jevanđelju; 3) prigovore upućene dužoj verziji i 4) obrazloženje kako je kraći tekst nastao iz dužeg. 105
Rukopisni dokazi odlučno idu u prilog dužem čitanju. Imajući to na umu, Jeremijas kaže:
Smatrati kratki tekst izvornim značilo bi prihvatiti krajnju neverovatnoću, jer bi to značilo pretpostaviti da je identičan dodatak Lukinom tekstu (22:19b-20) bio unet u svaki tekst rukopisa sa izuzetkom D a b d e ff 2 i l syrcur sin. 106
Što se tiče izostavljanja, Jeremijas kaže da ovo nije jedino mesto gde kod Luke duže čitanje stoji uporedo sa skraćenim oblikom, pri čemu kraći oblik potvrđuju D it vet-syr. Prema Jeremijasu, kada se ovi drugi odlomci 107 kod Luke pažljivo ispitaju, uvek treba dati prednost dužem čitanju, osim u dva slučaja (tj. Luka 24:36, 40). Duža čitanja delimično pokazuju lukanski stil, a kraći oblik može se objasniti prepisivačkom pretpostavkom da je posredi prilagođavanje Mateju i Marku. Tvrditi da je zapadni tekst svaki put ispravan ravno je tvrdnji da je istočni tekst (koji se obično smatra boljim) izbrisan. Jeremijas takođe dodaje da se i zapadna čitanja u Delima apostolskim uglavnom smatraju sekundarnim. To dodatno podupire duže istočno čitanje kod Luke…
Poput Jeremijasa i Maršala, [E. E.] Elis se slaže da nelukanski stil nije argument protiv stihova 19b i 20, budući da su oni liturgijske prirode, i da se dve čaše mogu objasniti ako je obed zaista pashalna večera. Ali, kaže Elis, neznabožački prepisivač koji nije poznavao obred pashalne večere mogao je izbaciti 19b i 20 kao ponavljanje stihova 15-18. Tako bi se, dakle, moglo objasniti nastajanje kraćeg čitanja iz dužeg. (Greg Herik, An Examination of Key Texts in the Discussion: http://bible.org/seriespage/examination-key-texts-discussion; naglasak naš)
107 Isto, 148-52. Jeremijas navodi Luku 5:39; 7:7a, 33; 10:41, 42; 11:35; 12:19, 21, 39; 19:25; 21:30; 24:6, 12, 21, 36, 40, 50, 51, 52. (Isto: http://bible.org/seriespage/examination-key-texts-discussion#P246_76170)
Hrišćanski apologeta „Wildcat“ takođe pominje Jeremijasove stavove:
„… Jeremijas kaže da ‘je zapanjujuće što u ono nekoliko redova koje zauzimaju evharistijske reči nailazimo na ne manje od tri osobenosti koje predstavljaju najprepoznatljivije odlike Isusovog načina govora.’ (Jeremijas 1966; 201). Jeremijas navodi sledeće: 1) Grčki izraz za ‘zaista vam kažem’ (αμην λεγω υμιν) u Marku 14:25 „potpuno je nov Isusov idiom, koji nema paralele u celokupnoj jevrejskoj literaturi niti u Novom zavetu izvan jevanđelja’; 2) Što se tiče ‘[dok] se ne ispuni’ (πληρωθη) u Luki 22:16: ‘Upotreba pasiva radi pobožnog opisnog izražavanja Božijeg delovanja… sreće se veoma retko u rabinskoj literaturi. Dalman je 1898. naveo samo jedan primer,
Pored navedenih činilaca, Jeremijas kaže: „Zapanjujuće je što u ono nekoliko redova koje zauzimaju evharistijske reči nailazimo na ne manje od tri osobenosti koje predstavljaju najprepoznatljivije odlike Isusovog načina govora.“ (Jeremijas 1966; 201). Jeremijas navodi sledeće: 1) Grčki izraz za „zaista vam kažem“ (αμην λεγω υμιν) u Marku 14:25 „potpuno je nov Isusov idiom, koji nema paralele u celokupnoj jevrejskoj literaturi niti u Novom zavetu izvan jevanđelja“; 2) Što se tiče „[dok] se ne ispuni“ (πληρωθη) u Luki 22:16: „Upotreba pasiva radi pobožnog opisnog izražavanja Božijeg delovanja… sreće se veoma retko u rabinskoj literaturi. Dalman je 1898. naveo samo jedan primer,2 kojem je Bilerbek 1922. dodao 53, a sam Dalman je 1930. dodao još jedan primer4. Čak i ako građa nije iscrpljena5, rabinski primeri su ipak izuzetno oskudni. Učestalost pasiva kao opisnog izraza za ime Božije, koja se nalazi u Isusovim rečima u svih pet linija predanja zastupljenih u jevanđeljima (Marko, predanje izreka, posebna Matejeva građa, posebna Lukina građa i Jovan), potpuno je bez paralele i stoga se mora uzeti kao pokazatelj njegovog sopstvenog načina govora.“; i 3) „Sklonost ka poređenjima, upoređivanjima i parabolskim izrazima, koja se pretpostavlja u rečima tumačenja, isto tako je izrazita Isusova osobenost.“6 (Jeremijas 1966; 201-202) (Jeremijas 1966; 201-202) („Wildcat“, Da li je Isus prorekao svoju smrt i vaskrsenje?)
Dakle, što se same tekstualne tradicije tiče, nema nikakve sumnje da je duža verzija Lukine perikope svakako verodostojna, te je Luka, prema tome, uključio reči našeg Gospoda o pomirbenom, žrtvenom značaju njegove smrti umesto grešnika.
Ironično, čak i Erman priznaje da se duže čitanje nalazi u većini rukopisa, a da ga nema u JEDNOM starom grčkom prepisu:
… Još jedna tekstualna varijanta u Lukinom izveštaju o Isusovim poslednjim časovima naglašava ovu stvarnost. Javlja se u izveštaju o Isusovoj poslednjoj večeri sa učenicima. U jednom od naših najstarijih grčkih rukopisa, kao i u nekoliko latinskih svedoka, kaže nam se…
U VEĆINI NAŠIH RUKOPISA, međutim, postoji dodatak tekstu [sic], dodatak koji će mnogim čitaocima engleske Biblije zvučati poznato, budući da je našao put u većinu savremenih prevoda. Ovde, nakon što Isus kaže „Ovo je tijelo moje“, on nastavlja rečima „koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen. A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša Novi zavjet u krvi mojoj, koja se za vas prolijeva.“ (Misquoting Jesus: The Story Behind Who Changed the Bible and Why [HarperSanFrancisco, 2005], str. 165-166)
To je oblik teksta koji se nalazi u većini rukopisa. Ali u JEDNOM starom grčkom rukopisu i nekim latinskim rukopisima dotične reči nedostaju, što daje sledeći tekst. („The Striking Conclusion: Jesus’ Last Supper in Luke“: https://ehrmanblog.org/the-striking-conclusion-jesus-last-supper-in-luke/; naglasak moj)
Ipak, uprkos ovom iskrenom priznanju, Erman i dalje dovodi u pitanje njegovu tekstualnu verodostojnost, sa izričitom namerom da razori poverenje čitaoca u tekstualno poreklo dužeg čitanja.
Za više o ovom pitanju preporučujemo sledeći članak, „Do This in Remembrance of Me: Luke 22:19“ (https://www.aomin.org/aoblog/2007/11/06/do-this-in-remembrance-of-me-luke-2219/).
Kupljeni Božijom krvlju
Izvornost dužeg čitanja dodatno potvrđuje ono što Luka kaže u svom pratećem tomu uz svoje jevanđelje:
„A mi dođosmo ranije u lađu i otplovismo u As, da bismo odande uzeli Pavla; jer tako bješe zapovjedio, hoteći sam da ide pješice A kad se sastade s nama u Asu, uzesmo ga, i dođosmo u Mitilinu. I odande otplovismo i stigosmo sutradan naspram Hiosa; a idućega dana približismo se Samosu i zastadosmo u Trogiliji, pa slijedećega dana dođosmo u Milit. Jer Pavle odluči da prođe mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hitaše, ako bi mu bilo moguće, da o Pedesetnici bude u Jerusalimu. Iz Milita pak posla u Efes i dozva starješine crkvene. I kad dođoše k njemu, reče im: Vi znate od prvoga dana kada dođoh u Aziju, da bijah sa vama sve vrijeme, Služeći Gospodu sa svakim smirenjem i mnogim suzama i napastima koje me snađoše od zavjera Judejaca. Da nisam izostavio ništa što je korisno da vam ne objavim i da vas poučim javno i po domovima; Svjedočeći i Judejcima i Jelinima pokajanje pred Bogom i vjeru u Gospoda našega Isusa Hrista. I sad evo, ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi, Osim da Duh Sveti u svakome gradu svjedoči govoreći da me okovi i nevolje čekaju. Ali se ni za što ne brinem, niti marim za svoj život, samo da završim put svoj s radošću i služenje koje primih od Gospoda Isusa: da posvjedočim Jevanđelje blagodati Božije. I evo, sad ja znam da više nećete vidjeti mojega lica vi svi među kojima prolazih propovijedajući Carstvo Božije. Zato vam svjedočim u današnji dan da sam čist od krvi sviju. Jer ne propustih da vam objavim svu volju Božiju. Pazite, dakle, na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope da napasate Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom.“ Dela apostolska 20:13-28
Prevodioci NET-a kažu:
sn „koju steče krvlju svojom.“ Ovo je jedna od samo dve izričite izjave u Luki–Delima apostolskim koje ističu zameničku prirodu Hristove smrti (druga je u Luki 22:19). (Isto; naglasak moj)
Zapanjujuće je što Luka ne samo da navodi Pavla kako Isusa poistovećuje sa Bogom koji je crkvu kupio sopstvenom krvlju, potvrđujući time da Hristos ima dve različite prirode, što on čini i na drugim mestima u svojim nadahnutim spisima:
„O Sinu svojemu, koji je po tijelu rođen od sjemena Davidova, Isusu Hristu Gospodu našem, koji je objavljen u sili po Duhu Svetome za Sina Božijega vaskrsenjem iz mrtvih,“ Rimljanima 1:3-4 English Standard Version (ESV)
„Koji su Izrailjci, čije je usinovljenje i slava i zavjeti i zakon i bogosluženje i obećanja, Čiji su i oci, i od kojih je Hristos po tijelu, koji je nad svima Bog blagosloveni u vijekove. Amin.“ Rimljanima 9:4-5 ESV
„Jer u Njemu obitava sva punoća Božanstva tjelesno“ Kološanima 2:9 NIV
Apostol je, međutim, preuzeo i jezik sledećeg psalma, koji se koristi u odnosu na jedinog istinitog Boga Izrailja,
„Zašto se, Bože, srdiš na nas dugo; dimi se gnjev tvoj na ovce paše tvoje? Opomeni se sabora svojega, koji si stekao od starine, iskupio sebi u našljednu državu, gore Siona na kojoj si se naselio.“ Psalam 74:1-2 NIV
I pripisao ga je vaskrslom Hristu!
Imajući prethodno u vidu, sada smo spremni da pređemo na sledeći deo moje analize: Pomirenje u Luki–Delima apostolskim, 4. deo.