Muhamed na božanskom prestolu

Drugi Gospod i Bog Basama Zawadija

Nastavljamo naš odgovor na Zawadijev „odgovor“.

Zawadi je pokušao da odbaci predanja koja sam naveo, a koja pokazuju da Muhamed sedi na Alahovom prestolu, tvrdeći da su svi dotični izveštaji slabi. Međutim, Zawadi ne samo da je potpuno zanemario moj citat iz al-Tabarija, koji brani verodostojnost ovog predanja:

„Iako predanja koja smo naveli na autoritet Poslanika, njegovih drugova i sledbenika ukazuju na ispravno tumačenje izraza maqaman mahmudan u Kur. 17:79 (kao tumačenje koje se odnosi na Muhamedovu ulogu posrednika na Dan vaskrsenja), Mujahidova tvrdnja da će Bog posaditi Muhameda na svoj Presto ostaje tvrdnja čija se ispravnost NE MOŽE ODBACITI ni na osnovu predanja (khabar) ni na osnovu razmatranja (nazar). To je tako zato što ne postoji nijedno predanje od Alahovog Poslanika niti od bilo koga od njegovih drugova ili sledbenika KOJE BI JE PROGLASILO NEMOGUĆOM… Iz onoga što smo rekli postalo je jasno da za pripadnika islama nije nemoguće da kaže ono što je Mujahid rekao, naime, da će Bog posaditi Muhameda na svoj Presto. Ako neko kaže: Ne osuđujemo to što Bog posađuje Muhameda na svoj Presto (s obzirom na sledeće predanje koje prenose) ‘Abbas b. ‘Abd al-‘Azim – Yahya b. Kathir – al-Jurayri – Sayf al-Sadusi – ‘Abdallah b. Salam: ‚Na Dan vaskrsenja Muhamed će biti na Gospodovom podnožju (kursi)‘, ali osuđujemo to što ga Bog posađuje zajedno sa sobom, treba mu reći: Da li je onda po tvom mišljenju dopušteno da ga posadi na njega, ali ne zajedno sa sobom? Ako to dopusti, biva doveden do tvrdnje da je ili on zajedno sa Njim, ili da ga Bog posađuje (na Presto) dok je On sam ili odvojen od njega ili niti dodiruje njega niti je od njega odvojen. Koju god mogućnost izabere, time ulazi u nešto što osuđuje. Ako kaže da nije dopušteno, ON ODSTUPA OD TVRDNJI SVIH SKUPINA KOJE SMO NAVELI. To znači razilaženje sa gledištima svih pripadnika islama, budući da nije moguća nijedna druga tvrdnja osim te tri, a prema svakoj od njih Mujahidova tvrdnja u tom smislu NIJE NEMOGUĆA.“ (The History of Al-Tabari – General Introduction and From Creation to the Flood, preveo Franz Rosenthal [State University of New York Press (SUNY), Albany 1989], tom I, Dodatak A. Delimičan prevod tefsira o Kur. 17:79 (gore, str. 75 i dalje), str. 149, 151; velika slova i podvlačenje naši)

Nije se čak ni potrudio da pažljivo pročita članak na koji sam dao vezu, a koji i sam pominje, jer da je to učinio, evo šta bi pronašao:

10. Komentar al-Qurtubija

Imam al-Qurtubi je u svom Tefsiru ovako prokomentarisao stih o Uzvišenom mestu:

Treće objašnjenje ovog stiha jeste ono što je al-Tabari preneo od jedne skupine učenjaka – među njima i od Mujahida – prema kojem je „Uzvišeno mesto to što će Alah posaditi Poslanika sa sobom na svoj Presto (kursiyyih)“. Preneli su hadis u tom smislu, a al-Tabari je mogućnost (jawâz) takve stvari potkrepio nekim preteranim tvrdnjama (shatatin min al-qawl). Međutim, ono što je rekao ne može se izvesti [iz stiha] osim uz preteranu prefinjenost u pogledu značenja (al-talattuf bi al-ma‘nâ), i to je daleko od verovatnog (fîhi bu‘d). Time se ne kaže da takvo predanje ne postoji; samo da ga [onaj koji poseduje] znanje tumači figurativno (al-‘ilmu yata’awwaluhu).

Abu Sa‘id al-Naqqash[68] preneo je od Abu Dawuda al-Sijistanija:[69] „Koga god poriče ovaj hadis, MI GA OŠTRO OSUĐUJEMO. Učenjaci nikada nisu prestajali da prenose ovaj hadis. Ko je od njih ikada porekao njegovu mogućnost, čak i dok ga je tumačio?“ (G. F. Haddad, The Prophet’s Seating on the Throne (Iq‘âd al-Nabî ‘alâ al-‘Arsh); velika slova i podvlačenje naši)

[67] Ovde al-Qurtubi pristupa tumačenju onako kako je nagovestio da treba činiti kada je rekao: „Time se ne kaže da takvo predanje ne postoji; samo da znanje zahteva da se ono tumači figurativno.“ (podvlačenje naše)

Idée Fixe al-Barbaharija

Ibn Abi Ya‘la u svom Tabaqatu prenosi da hanbelijski šejh Abu Muhamed al-Barbahari nikada nije seo da poučava a da nije pomenuo da Poslanik sedi pored Alaha na Prestolu.[114]

[114] Ibn Abi Ya‘la, Tabaqat al-Hanabila (2:43).

14. Napad al-Najjada na „svakoga ko nam protivreči“

Ibn Abi Ya‘la je napisao sledeće u svom poglavlju o Abu Bakru al-Najjadu u delu Tabaqat al-Hanabila:

‘Ali[115] mi je preneo od Ibn Batte: Abu Bakr al-Najjad nam je rekao: (1) Harun ibn al-‘Abbas[116] nam je rekao: Muhamed ibn Bishr[117] nam je rekao: ‘Abd al-Rahman ibn Sharik[118] nam je rekao: Moj otac[119] mi je rekao: Abu Yahya al-Qattat[120] nam je rekao, od Mujahida:

– Takođe –

(2) Mu‘adh ibn al-Muthanna[121] nam je rekao: Khallad ibn Aslam[122] je rekao: Muhamed ibn Fadl[123] nam je rekao, od Laytha, od Mujahida:

O stihu: „Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“: „Posadiće ga sa sobom na Presto“ (yujlisuhu ma‘ahu ‘alâ al-‘arsh).[124]

Al-Najjad je rekao: „Pitao sam [o tome] i Abu Yahyu al-Naqida,[125] Ya‘quba al-Mutawwa‘ija,[126] ‘Abd Allaha ibn Ahmada ibn Hanbala i skupinu naših šejhova, i oni su mi preneli hadis Muhameda ibn Fudayla od Laytha od Mujahida.

„Pitao sam o tome i Abu al-Hasana al-‘Attara,[127] i on mi je preneo Mujahidov hadis. Zatim je rekao: ‚Čuo sam Muhameda ibn Mus‘aba al-‘Abida kako kaže: „[Poslanikovo sedenje na Prestolu dogodiće se] da bi sve stvorenje videlo njegovo mesto pred njegovim Gospodom i darežljivost njegovog Gospoda prema njemu. Zatim će se Poslanik (s) povući u svoje odaje, vrtove i svojim ženama, a Alah će ostati sam u svom Gospodstvu (yanfaridu ‘azza wa jalla bi rubûbiyyatihi).“‘

„Pogledao sam i knjigu Ahmada ibn al-Hajjaja al-Marwazija, koji je u ovome naš imam, vodič i dokaz. U toj knjizi sam našao ono što je pomenuo o odbacivanju hadisa ‘Abd Allaha ibn Salama[128] i Mujahida, i naveo je imena šejhova KOJI SU KRITIKOVALI ONE KOJI SU ODBACIVALI OVE HADISE ILI IM PRIGOVARALI.

„Stoga, ono što izjavljujemo i verujemo pred Alahom Svemogućim jeste ono što smo upravo opisali i razjasnili u vezi sa značenjima hadisa prenesenih od Poslanika SA NEPREKINUTIM LANCEM (al-ahadith al-musnada ‘an rasul Allah),—[129] i ono što je rekao ‘Abd Allah ibn ‘Abbas—[130] i učenjaci posle njega, što se prenosilo sa starijeg na starijeg i iz doba u doba sve do vremena naših šejhova, o reči Alahovoj: [„Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“]: Uzvišeno mesto sastoji se U SEDENJU POSLANIKA SA NJEGOVIM GOSPODOM NA PRESTOLU**.** KO GOD OVO PORIČE ILI OVOME PROTIVREČI, SAMO POKUŠAVA DA PROMOVIŠE UČENJA DŽAHMIJA. NJEGA TREBA IZBEGAVATI, RAZOTKRITI I UPOZORAVATI NA NJEGA.[131]

„Slično, rekao mi je Abu Bakr pisar,[132] od Abu Dawuda al-Sijistanija, da je ovaj rekao: ‚Ko god odbacuje Mujahidov hadis, taj je džahmija.‘[133]

„Osim toga, Muhamed ibn Suhayb[134] i skupina naših šejhova preneli su nam od Muhameda ibn ‘Abd al-Malika al-Daqiqija[135] da je rekao: ‚Ovaj hadis sam prvi put čuo pre pedeset godina, I NIKADA NISAM ČUO DA GA IKO PORIČE. ODBACUJU GA SAMO DŽAHMIJSKI JERETICI.‘

„Abu Isma‘il al-Sulami[136] nam je pomenuo slučaj al-Tirmidhija, koji je odbacio prvenstvo Poslanika (s) i omalovažio ga.[137] Za takvog čoveka je rekao: ‚On ne veruje u Sudnji dan.‘ Video sam da naši šejhovi među prijateljima Ahmada ibn Muhameda ibn Hanbala donose istu presudu. Osudili su svakoga ko odbacuje takvo prvenstvo. Alah je ovu osudu učinio jasnom u rečima učenjaka koliko god daleko unazad čovek može da sagleda. Svi ljudi su ovo primili sa odobravanjem, i niko to ne poriče niti osporava.

„Takav je i moj stav. A ako bi neko zakleo trostruki razvod time da Alah posađuje Poslanika na Presto sa sobom, pa me potom upitao za valjanost svoje zakletve, rekao bih: Tvoje reči su istinite, tvoja zakletva obavezujuća, i razvod važi.

„To je naše učenje, naša vera, naše verovanje u kojem smo odgojeni i u kojem ćemo umreti ako Alah htedne. Kategorički osuđujemo svakoga ko odbacuje ovo prvenstvo na koje su učenjaci ukazivali i koje su prihvatili. Ko god ga odbacuje, pripada sektama osuđenim na propast.“[138]

[131] Ovde al-Najjad prelazi sa apologetskog i opisnog stava, usmerenog prvenstveno na dokaze koji su pri ruci, na agresivan stav uperen protiv ličnosti onih koji ih dovode u pitanje. Pred kraj odlomka ponovo menja svoj napad tako da svako osporavanje Mujahidovog predanja predstavi kao napad na samog Poslanika.

[138] Abu Bakr al-Najjad u Tabaqat al-Hanabila Ibn Abi Ya‘le (2:9-12).

15. Učenje Ibn Batte

Ibn Batta je u svojoj knjizi al-Sharh wa al-Ibana ‘ala Usul al-Sunna wa al-Diyana („Razrada načela sunitskog učenja“) izjavio:

Poslanik će biti posađen na Presto sa svojim Gospodom (yujlas ma‘a rabbihi ‘alâ al-‘arsh), a ta povlastica ne pripada nikome drugom. Tako je to preneo Nafi‘ od Ibn ‘Umara od Poslanika o stihu: „Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ – rekao je da će ga On posaditi sa sobom na Presto. Tako je to objasnio i Mujahid, kako prenosi Muhamed ibn Fudayl, od al-Laytha, od Mujahida.

Dakle, prema Zawadijevim sopstvenim muslimanskim učenjacima, on je džahmijski jeretik koga treba izbegavati, razotkriti i na koga treba upozoravati!

Zawadi takođe nije pomenuo da su čak i njegov sopstveni idol Ibn Taymiyyah i njegov učenik Ibn Qayyim verovali u verodostojnost ovog predanja i prihvatali je!

12. Spisak pristalica Ibn al-Qayyima

Ibn Qayyim al-Jawziyya[78] je u svom delu Bada’i‘ al-Fawa’id rekao:

Al-Qadi [Ibn Abi Ya‘la][79] je rekao: „Al-Marwazi[80] je sastavio knjigu o najuzvišenijim vrlinama Poslanika u kojoj je pomenuo njegovo sedenje (iq‘âduhu) na Prestolu (al-‘arsh).“

Al-Qadi je dalje rekao: „To je stav Abu Dawuda, Ahmada ibn Asrama,[81] Yahye ibn Abi Taliba,[82] Abu Bakra ibn Hammada,[83] Abu Ja‘fara al-Dimashqija,[84] ‘Abbasa al-Durija,[85] Ishaqa ibn Rahuye (ili Rahawayha),[86] ‘Abd al-Wahhaba al-Warraqa,[87] Ibrahima al-Asbahanija,[88] Ibrahima al-Harbija,[89] Haruna ibn Ma‘rufa,[90] Muhameda ibn Isma‘ila al-Sulamija,[91] Muhameda ibn Mus‘aba al-‘Abida,[92] Abu Bakra ibn Sadaqe,[93] Muhameda ibn Bishra ibn Sharika,[94] Abu Qilabe,[95] ‘Alija ibn Sahla,[96] Abu ‘Abd Allaha ibn ‘Abd al-Nura,[97] Abu ‘Ubayda,[98] al-Husayna ibn Fadla,[99] Haruna ibn al-‘Abbasa al-Hashimija,[100] Isma‘ila ibn Ibrahima al-Hashimija,[101] Muhameda ibn ‘Imrana al-Farisija al-Zahida,[102] Muhameda ibn Yunusa al-Basrija,[103] ‘Abd Allaha ibn Ahmada ibn Hanbala,[104] al-Marwazija i Bishra al-Hafija.“[105]

Kažem: To je i stav Ibn Jarira al-Tabarija,[106] a predvodnik svih gore navedenih u ovome jeste Mujahid, imam kuranskog komentara. To je i stav Abu al-Hasana al-Daraqutnija,[107] koji je rekao:

Hadis o posredovanju koji prenosi Ahmad
seže sve do Izabranog, Ahmada.
Poznat nam je i hadis o njegovom sedenju
na Prestolu, STOGA GA NE PORIČI.
Neka se hadis prenese tačno onako kako je predat,
i ne upuštaj se u lažne predstave.
Niti poriči da Poslanik sedi na Prestolu,
niti poriči da ga Alah tamo posađuje![108]

[108] Ibn Qayyim al-Jawziyya, Bada’i‘ al-Fawa'id (izd. 1900, 4:39-40; izd. 1994, 2:328-329).

16. Nasleđe Ibn Taymiyye

Ibn Taymiyya je napisao:

Učenjaci koje Alah priznaje i Njegovi prihvaćeni Prijatelji preneli su da će Muhameda, Alahovog Poslanika, njegov Gospod posaditi na Presto pored sebe.

Muhamed ibn Fudayl je ovo preneo od Laytha od Mujahida u komentaru stiha: „Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“. To je pomenuto i drugim lancima prenosilaca, od kojih neki sežu do Poslanika, a neki ne.

Ibn Jarir [al-Tabari] je rekao: „Ovo nije u suprotnosti sa gotovo masovno prenesenim predanjima (ma istafâdat bihi al-ahâdith) prema kojima je Uzvišeno mesto posredovanje, kako se slažu imami svih muslimana.“ On ne kaže da se Poslanikovo sedenje na Prestolu odbacuje kao lažno; SAMO SU NEKE DŽAHMIJE TAKO SMATRALE. Niti je za osudu pomenuti ga u kontekstu komentara na taj stih.[141]

[141] Ibn Taymiyya, Majmu‘ al-Fatawa (Mufassal al-I‘tiqad - „Pojedinosti verovanja“ - 4:374).

Ipak, pošto Zawadi ne voli „slaba“ predanja, evo jednog koje se smatra pouzdanim ili verodostojnim:

8. Još jedno predanje od ‘Abd Allaha ibn Salama

Od ‘Abd Allaha ibn Salama, u dugom hadisu o Sudnjem danu: „Poslaniku će biti postavljeno sedište (kursî) Alahu zdesna.“[38]

[38] Al-Hakim ga je preneo u svom Mustadraku (4:568-569) i proglasio njegov lanac verodostojnim (sahîh), što je potvrdio i al-Dhahabi. (Podebljanje i podvlačenje naši)

Dakle, Muhamedu će biti dato sedište neposredno pored Alaha! To znači da Muhamed učestvuje u Alahovoj isključivoj vladavini nad celokupnim stvorenjem i da je stoga Alahov ortak, drugi suvereni gospod pored Alaha!

Da stvar bude gora, izvesna navodno verodostojna predanja tvrde da su i Alahovo i Muhamedovo ime ispisani na stubovima Alahovog prestola!

Al-Bayhaqi je u svojoj knjizi „Dala'il an-Nubuwwah“ (Znaci poslanstva) naveo sledeći hadis: Prenosi 'Umar Ibn al-Khattab: Poslanik je rekao: „Kada je Adam počinio greh, rekao je Alahu: ‚O moj Gospode, molim Te radi Muhameda da mi oprostiš.‘ Alah je rekao: ‚O Adame! Kako si saznao za Muhameda, kada ga još nisam stvorio?‘ Adam je odgovorio: ‚O moj Gospode, kada si me stvorio, podigao sam pogled i video na nogama Prestola ispisane reči: Nema Boga dostojnog obožavanja osim Alaha i Muhamed je Njegov Poslanik. Znao sam da uz svoje ime ne stavljaš nikoga osim najdražeg od svog stvorenja.‘ Alah je rekao Adamu: ‚Pravo si rekao, Adame. Muhamed je najdraži od mog stvorenja. Oprostio sam ti jer si molio radi Muhameda. A DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE NI STVORIO.‘“ Ovaj hadis je preneo al-Hakim, koji ga je takođe klasifikovao KAO SAHIH (VERODOSTOJAN). Među prenosiocima ovog hadisa je 'Abd ar-Rahman Ibn Zayd Ibn Aslam. Al-Haythami je rekao: „Ovaj hadis je preneo at-Dabarani i u njegovom lancu prenosilaca ima ljudi koje ne poznajem. Al-Hakim je stoga pogrešio klasifikujući ovaj hadis kao sahih, jer je i sam kritikovao 'Abd ar-Rahmana Ibn Zayda Ibn Aslama u svojoj knjizi ad-Du'afa, pa kako onda može da tvrdi verodostojnost hadisa nakon što ga je kritikovao?!!“ (Tafsir Ibn Kathir, Part 1, Surah Al-Fatiah Surah Al-Baqarah, ayat 1 to 141, skraćeno izdanje priredio šeik Nasib Ar-Rafa'i [Al-Firdous Ltd., London: drugo izdanje 1998], str. 107, fn 10; velika slova i podvlačenje naši)

Abu Muhamed al-Makki, Abu'l-Layth as-Samarqandi i drugi preneli su da je Adam, kada je sagrešio, rekao: „O Alahu, oprosti mi moju grešku RADI PRAVA MUHAMEDOVOG!“ Alah mu je rekao: „Kako znaš za Muhameda?“ On je rekao: „Video sam na svakom mestu u Vrtu ispisano: ‚Nema boga osim Alaha, Muhamed je Alahov Poslanik.‘ Tako sam znao da je on najčasnije stvorenje u Tvojim očima.“ TADA SE ALAH OKRENUO KA NJEMU I OPROSTIO MU. Kaže se da je to tumačenje Alahovih reči: „One koji krše obavezu prema Allahu nakon što je prihvaćena i prekidaju ono što je Allah naredio da se održava i nered na Zemlji prave; to su pravi gubitnici.“ (2:27)

Druga verzija kaže da je Adam rekao: „Kada si me stvorio, podigao sam pogled ka Tvom Prestolu I NA NJEMU JE BILO ISPISANO: ‚Nema boga osim Alaha, Muhamed je Alahov Poslanik‘, pa sam znao da neće biti nikoga koga Ti više ceniš OD ONOGA ČIJE SI IME STAVIO UZ SVOJE SOPSTVENO IME.“ Alah mu je tada objavio: „Tako mi moje moći i veličanstva, on je poslednji od proroka među tvojim potomcima. DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE STVORIO.“ Kaže se da je Adamu data kunya, Abu Muhamed. Neki ljudi kažu da je to bilo Abu'l-Bashar (otac čovečanstva). (Qadi 'Iyad Musa al-Yahsubi, Muhammad Messenger of Allah (Ash-Shifa of Qadi 'Iyad), prevela Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Scotland, U.K. 1991; treće izdanje, meki povez], Poglavlje tri: O verodostojnim i dobro poznatim predanjima o ogromnoj vrednosti koju mu je pridao njegov Gospod, o njegovom uzvišenom položaju i njegovom plemenstvu na ovom i onom svetu, Odeljak 1: Njegovo mesto, str. 89; velika slova naša)

Sufijski muslimanski učenjak Gibril Fouad Haddad pominje slična predanja:

- Hadis o Adamovom tawassulu posredstvom Poslanika prenose ashabi – Maysara, Ibn ‘Abbas i Ibn ‘Umar – sa lancima čija snaga varira od jake do veoma slabe:

I. Ibn al-Jawzi je preneo u delu al-Wafa svojim lancem preko šejha al-Bayhaqija i al-Khatiba, pouzdanog hafiza Abu al-Husayna ‘Alija ibn Muhameda ibn ‘Abd Allaha, poznatog kao Ibn Bishran al-‘Adl al-Umawi al-Baghdadi al-Mu‘addal (umro 411. ili 415.) u njegovom delu Fawa’id, od pouzdanog hafiza i Musnida Bagdada Abu Ja‘fara Muhameda ibn ‘Amra ibn al-Bakhtarija al-Razzaza, od Ahmada ibn Ishaqa ibn Saliha al-Wazzana al-Jurjanija (umro 281; „la ba’sa bihi“ prema al-Daraqutniju), od Muhameda ibn Sinana al-‘Awqija (umro 223, šejha al-Bukharija u Sahihu), od Ibrahima ibn Tahmna (jednog od prenosilaca Sahihayna), od Budayla ibn Maysare (jednog od prenosilaca u Sahih Muslimu), od ‘Abd Allaha ibn Shaqiqa (jednog od prenosilaca u Sahih Muslimu), od ashaba Maysarata al-Fajra:

Rekao sam: „Alahov Poslaniče, kada si postao prorok?“ Odgovorio je: „Kada je Alah stvorio zemlju i okrenuo se nebesima, uredivši ih u sedam nebesa, i kada je stvorio Presto, napisao je na nozi Prestola: MUHAMED JE ALAHOV POSLANIK I PEČAT PROROKA. I Alah je stvorio Raj u kojem je nastanio Adama i Havu, a zatim je napisao moje ime [tamo] na kapijama, na lišću drveća, na kućama i šatorima, dok je Adam još bio između duha i tela. Kada ga je Alah Svevišnji oživeo, pogledao je u Presto i video moje ime, nakon čega ga je Alah Svevišnji obavestio: ‚On je gospodar tvog potomstva.‘ Kada ih je šejtan prevario, pokajali su se i tražili posredovanje kod Njega mojim imenom.“

Poznavalac hadisa al-Salihi naveo ga je u delu Subul al-Huda wal-Rashad (bejrutsko izd. 1:86 = kairsko izd. 1:104) i rekao: „Njegov lanac je dobar i u njemu nema ničeg lošeg.“1 Al-Halabi ga je takođe naveo u svojoj Siri (1:355)…

II. Al-Khallal je preneo u delu al-Sunna (1:261): Al Fadl ibn Muslim al-Muharibi nam je preneo: Muhamed ibn ‘Isma nam je preneo: Jundul [ibn Waliq, thiqa prema al-Haythamiju] nam je preneo: ‘Amr ibn Aws al-Ansari [mastur prema al-Dhahabiju] nam je preneo: od Sa‘ida ibn Abi ‘Aruba: od Qatade: od Sa‘ida ibn al-Musayyaba: od Ibn ‘Abbasa: Alah Svevišnji je objavio ‘Isi: ‚O ‘Isa, veruj u Muhameda i naredi svakome ko dosegne njegovo vreme među tvojom zajednicom da veruje u njega. Da nije bilo Muhameda, ne bih stvorio Adama, i da nije bilo Muhameda, ne bih stvorio ni Raj ni Pakao. Zaista, stvorio sam Presto na vodi i on se zatresao, pa sam na njemu ispisao LA ILAHA ILLA ALLAH MUHAMMADAN RASULULLAH, nakon čega se umirio.‘“ Al-Khallal je rekao: „Pročitao sam to Abu ‘Abd Allahu Muhamedu ibn Bishru ibn Shariku i on se s tim složio“, tj. s tim da je verodostojno.

Al-Hakim je slično preneo u Mustadraku (2:614-615 = 2:271): ‘Ali ibn Hamshadh al-‘Adl (258-338) [Abu al-Hasan al-Naysaburi, veliki i pouzdan hafiz] preneo nam je diktatom: Harun ibn al-‘Abbas al-Hashimi (208-275) [thiqa prema al-Khatibu] preneo nam je: Jundul ibn Waliq preneo nam je, do kraja gore navedenog lanca i teksta. Al-Hakim je rekao: „Ovo je hadis sa verodostojnim lancem, ali ga al-Bukhari i Muslim nisu preneli.“2

Al-Dhahabi u svojim delima Talkhis al-Mustadrak i Mizan al-I‘tidal (s.v. ‘Amr ibn Aws) pretpostavlja da je predanje Ibn ‘Abbasa izmišljeno („azunnuhu mawdu‘an“) ali ne donosi nikakav dokaz, budući da njegov lanac ne sadrži ni lažova ni falsifikatora i da je, po merilima Salafa za fada’il hadise, prihvatljiv lanac.

1Ocenu je potvrdio ‘Abd Allah al-Ghumari u delu Murshid al-Ha’ir (str. 37) i al-Radd al-Muhkam (str. 138-139), kao i njegov učenik Mahmud Mamduh u Raf‘ al-Minara (str. 247-249).

2Takođe i Abu al-Shaykh u Tabaqat al-Asfahaniyyin prema al-Lacknawiju u al-Athar al-Marfu‘a (str. 44), i Abu Sa‘d al-Naysaburi u (1:163-165 §15). (Hadith of Adam's tawassul through the Prophet (Rabi‘ al-Awwal 1427–april 2006), str. 1; podebljanje i podvlačenje naši)

Dakle, Muhamed ne samo da sedi na prestolu pored Alaha, već je njegovo ime i suštinski, temeljni stub samog Alahovog prestola, koji ga time drži postojanim! Kao da to nije dovoljno zapanjujuće, čak nam se kaže i da sve postoji radi Muhameda!(1)

Međutim, Zawadi ipak ima rezervni plan za slučaj da njegov prvi argument propadne:

Drugo, čak i ako pretpostavimo da Poslanik Muhamed sedi sa Alahom na Prestolu, to je samo dokaz da Alah veoma poštuje Poslanika Muhameda [sic]. Gde u islamskim izvorima piše da samo božansko biće može da sedi na Prestolu? Nigde to ne piše. Samo Shamounovo lično subjektivno mišljenje govori mu da, ako neko sedi na Prestolu sa Bogom, to tu osobu čini Bogom. To je potpuno neutemeljeno i bez osnova.

Zawadi mora da pati od amnezije, jer je zaboravio sledeći citat koji je pozajmio od „Servetusa Evanđeoskog“:

Richard Bauckham je rekao:

U judaizmu Drugog hrama, dakle, presto Božji na najvišem nebu postao je ključni simbol monoteizma. (Richard Bauckham, The Throne of God and the Worship of Jesus****, str. 53)

Evo, još jednom, konteksta ovog citata:

3.4. Zaključak

U judaizmu Drugog hrama, dakle, presto Božji na najvišem nebu postao je ključni simbol monoteizma, predstavnik jedne od suštinskih odlika koje određuju božanski identitet. Iako se mogu naći poneki tragovi drugih ustoličenih likova povezanih sa Božjom vladavinom, gotovo uvek se naglašava podređenost takvog lika Božjoj vladavini, dok je preovlađujući smer literature usmeren ka pražnjenju neba od svih prestola osim Božjeg. Nema naznaka da je to bilo sporno pitanje, kao što je kasnije bilo u rabinskim raspravama o Danilu 7:9 i o Metatronu. Jedinstvenost nebeskog prestola Božjeg pripada logici monoteizma koji je dominirao opštim judaizmom u periodu Drugog hrama. (Bauckham, Jesus and the God of Israel – God Crucified and Other Studies on the New Testament’s Christology of Divine Identity [William B. Eerdmans Publishing Company, Grand Rapids, MI/ Cambridge, U.K. 2008], 5. The Throne of God and the Worship of Jesus, 3. The Heavenly Throne of God, str. 164; podvlačenje naše)

Prema Bauckhamu, nebeski presto Božji simbolizovao je jedinstveni božanski identitet Boga kao suverenog Vladara svega stvorenog. Bio je to jedan od ključnih elemenata koji su razlikovali Boga od stvorenja.

Drugi učenjak koga smo citirali napisao je da

„… Božanski presto pripadao je JEDINO Bogu. Stoga se božanski status obično pripisuje jedinom obitavaocu koji sedi na božanskom prestolu, onome ko sedi na božanskom prestolu sa Bogom, ili onome ko sedi na sličnom prestolu koji stoji uz božanski presto.“ (Charles A. Gieschen, Angelomorphic Christology: Antecedents and Early Evidence [Brill Publishers, 1998], Deo 1. Uvod, Poglavlje dva. Nomenklatura i metodologija, C. Nomenklatura božanstva, str. 31; velika slova, kurziv i podvlačenje naši)

Zawadi očigledno nije obratio pažnju ni na ono što je sam „Servetus“ izjavio:

Dakle, knjiga Otkrivenja otkriva da Isus Hristos nema sopstveni presto na nebu, to jest, presto koji bi bio odvojen od Očevog prestola. Postoji samo jedan presto na kojem Bog Otac i Isus Hristos sede na nebu, i dele ga zajedno …

Taj blaženi čin uzvišenja – u kojem je Bog Otac pozvao Isusa Hrista da sedne sa njim na njegov presto – ne [sic] ukazuje na to da je Isus suštinski jednak Ocu i da stoga poseduje božanstvo. Naprotiv, ovo uzvišenje uvećava Isusovu zavisnost od Boga i pokazuje njegovu podređenost Bogu. Inače, ako je Isus Bog, jednak Ocu po suštini, očekivali bismo da Isus ima sopstveni, zaseban presto na nebu, možda uz Očev presto i na istoj visini. Očev presto je najviši od svih drugih prestola na nebu. Zato se on u Bibliji često opisuje kao „Svevišnji“ (npr. Danilo 7:9, 25; Luka 1:32, 35). To što Očev presto pripada njemu i što je visok i uzdignut (Isaija 6:1; up. 52:13) simbolizuje njegov uzvišeni čin, dakle njegovo nadmoćno dostojanstvo nad svima, uključujući i Isusa Hrista [sic]. (Why Doesn't the Trinity Have Three Thrones in Heaven?; podvlačenje naše)

Što je još važnije, sam Kuran povezuje Alahov presto sa njegovom suverenom vladavinom nad stvorenjem i dalje svedoči da niko ne učestvuje u Alahovoj vlasti:

„Vaš Gospodar je Allah, Koji je stvorio nebesa i Zemlju za šest dana a onda se uzvisio nad Prestolom, On sve određuje. Niko neće moći da se zauzima ni za koga bez Njegovog dopuštenja. To je Allah, vaš Gospodar, pa samo Njega obožavajte! I zašto pouku ne primite?“ S. 10:3

„Reci:“Allah najbolje zna koliko su ostali; tajne nebesa i Zemlje jedino On zna. Kako On sve vidi, kako On sve čuje! Oni nemaju drugog zaštitnika osim Njega, a On ne uzima nikog u odlukama Svojim kao sudruga.”“ S. 18:26 Hilali-Khan

„Onaj Kome pripada vlast na nebesima i na Zemlji, Koji nema deteta, Koji u vlasti nema ortaka i Koji je sve stvorio i kako treba uredio!“ S. 25:2

Dakle, prema Kuranu i prema izvorima iz kojih je Zawadi izveo svoje argumente, Muhamed je drugi bog islama! Raščlanićemo ovo korak po korak kako bismo pomogli Zawadiju da razume rasuđivanje koje stoji iza svega toga, budući da je svojim člancima pokazao da mu je veoma teško da shvati osnovnu logiku.

Nebeski presto Božji simbolizuje monoteizam i jedinstveni božanski identitet Boga kao Vladara svega stvorenog.
Alahov presto povezan je sa njegovom suverenošću nad celokupnim stvorenjem.
Alah svoju vlast ni sa kim ne deli i nema ortaka u svom kraljevstvu.
Prema raznim predanjima, Muhamed sedi na Alahovom prestolu.
Stoga Muhamed učestvuje u jedinstvenom božanskom identitetu koji Boga odvaja od cele stvorene stvarnosti i deo je tog identiteta, budući suvladar sa Alahom.
Imati zaseban presto pored Boga na nebu podrazumeva da je onaj ko sedi na tom prestolu Bog i jednak Bogu.
Prema takozvanom verodostojnom predanju, Muhamed će imati presto Alahu zdesna.
Muhamedovo ime ispisano je na jednom od stubova Alahovog prestola, čime se pokazuje da je on suštinski i presudan sastavni deo samog prestola_._
Stoga je Muhamed bog i jednak Alahu!

Toliko o Zawadijevom pobijanju. Zawadi bi svojoj muslimanskoj sabraći učinio veliku uslugu da je ostao u hibernaciji umesto što je izašao iz penzije da piše „odgovore“ koji čine samo više štete nego koristi.

Ako Gospod Isus da, uskoro slede novi odgovori na Zawadijeve laži i iskrivljavanja.

**
Beleške**

(1) Ponovo vidimo kako su muslimani „pozajmili“ učenja hrišćanstva o Gospodu Isusu i primenili ih na svog lažnog proroka Muhameda! Na primer, Sveto pismo uči da je Isus Naslednik celog stvorenja i da je Bog zaista sve stvorio kroz svog voljenog Sina i za njega:

„Koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, U kome imamo iskupljenje, oproštenje grijehova; Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari, Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji.“ Kološanima 1:13-17

„Bog koji je iz davnine mnogo puta i raznim načinima govorio ocima preko Proroka, U ove posljednje dane govorio je nama preko Sina, kojega postavi nasljednikom svega, kroz kojega je i vijekove stvorio; On koji je sjaj slave i obličje bića Njegovoga i koji drži sve moćnom riječju svojom, pošto sam izvrši očišćenje grijehova naših, sjede sa desne strane Veličanstva na visinama,“ Jevrejima 1:1-3

Uprkos postojanju ovakvih predanja, muslimanski davagandisti poput Zawadija i dalje bi želeli da zaista poverujemo kako muslimani nisu pretvorili Muhameda u još jednog boga kojeg obožavaju uporedo sa Alahom i kako je islam zapravo strogo monoteistička religija!

Dodatak

Zawadi je sastavio kratak dodatak u kojem pokušava da se uhvati u koštac sa mojim argumentima o Muhamedovom obožanstvljenju putem njegovog ustoličenja.

Zawadi tvrdi da je al-Tabari jednostavno naglašavao činjenicu da se predanje ne sme odbaciti iz straha od njegovih implikacija. Navedimo al-Tabarija još jednom:

„Iako predanja koja smo naveli na osnovu autoriteta Proroka, njegovih Ashaba i Sledbenika ukazuju na ispravno tumačenje izraza maqaman mahmudan u Kur. 17:79 (kao da se odnosi na Muhamedovu ulogu posrednika na Dan vaskrsenja), Mujahidova tvrdnja da će Bog posaditi Muhameda na svoj Presto ostaje tvrdnja ČIJA SE ISPRAVNOST NE MOŽE ODBACITI ni na osnovu predanja (khabar) ni na osnovu spekulacije (nazar). To je zato što ne postoji nijedno predanje od Božjeg Poslanika, niti od bilo koga od njegovih Ashaba ili Sledbenika, koje bi to proglasilo nemogućim… Iz onoga što smo rekli postalo je jasno da nije nemoguće da sledbenik islama kaže ono što je rekao Mujahid, naime, da će Bog posaditi Muhameda na svoj Presto. Ako neko kaže: Mi ne osuđujemo to što Bog posađuje Muhameda na svoj Presto (imajući u vidu sledeće predanje koje prenose) ‘Abbas b. ‘Abd al-‘Azim – Yahya b. Kathir – al-Jurayri – Sayf al-Sadusi – ‘Abdallah b. Salam: ‘Na Dan vaskrsenja Muhamed će biti na Gospodovom podnožju (kursi)’, ali osuđujemo to što ga Bog posađuje zajedno sa sobom, treba odgovoriti: Da li je onda, po vašem mišljenju, dopušteno da ga On posadi na njega, ali ne i zajedno sa sobom? Ako to dopusti, biva doveden dotle da tvrdi ili da je on zajedno sa Njim, ili da ga Bog posađuje (na Presto) dok je On sam ili odvojen od njega ili niti prislonjen uz njega niti odvojen od njega. Koju god mogućnost izabere, time zapada u ono što osuđuje. Ako kaže da to nije dopušteno, odstupa od izjava svih grupa koje smo naveli. To znači razilaženje sa stavovima svih sledbenika islama, budući da ne postoji nijedna druga moguća tvrdnja osim te tri, prema svakoj od kojih Mujahidova tvrdnja u tom smislu nije nemoguća.“ (The History of Al-Tabari – General Introduction and From Creation to the Flood, preveo Franz Rosenthal [State University of New York Press (SUNY), Albany 1989], tom I, Dodatak A. Delimičan prevod tefsira na Kur. 17:79 (gore, str. 75 i dalje), str. 149. 151; podebljanje i velika slova naši)

Očigledno je da al-Tabari čini mnogo više od pukog odvraćanja ljudi od straha. On zastupa autentičnost i istinitost ovog izveštaja, kao i njegovu teološku ispravnost.

Zawadi zatim kaže da nema nikakav problem sa tim što Muhamed sedi na Alahovom prestolu, što je samo dodatni dokaz da su muslimani zapravo muhamedanci koji su svog proroka pretvorili u boga pored Alaha! O tome kasnije.

Zawadi tvrdi da sam mu protraćio vreme navodeći sve one učenjake koji su osudili svakoga ko bi odbacio ovo predanje. Zawadi ima drskosti da to prikaže kao da su ti učenjaci osuđivali tek grupu takozvanih jeretičkih muslimana zvanih džahmije, koji su odbacivali Muhamedovo ustoličenje sa Alahom na logičkim i filozofskim osnovama. To pokazuje da je Zawadi ili nepošten ili ponovo ne razume ono što čita. Učenjaci koje sam citirao jasno su izjavili da je osudi podložan svako ko poriče ispravnost ovog predanja, što dokazuje da su ti učenjaci verovali da je taj izveštaj pouzdano prenet i da počiva na autentičnim lancima prenosilaca. To je glavni razlog zbog kojeg su ti isti učenjaci osudili džahmije — ne zbog njihovog pozivanja na logiku i razum, već zbog njihovog odbacivanja izveštaja koji se zasniva na ispravnom lancu. To ujedno pobija Zawadijevu tvrdnju da ne postoji autentičan lanac koji potvrđuje istinitost ovog izveštaja, jer su izvori koje sam naveo tvrdili da on postoji.

Štaviše, džahmije su bile u pravu što su imale problem sa ovim predanjem, budući da ono ne samo što Alahu pripisuje materijalni, telesni oblik ili lik, nego i podriva tvrdnju da islam zastupa strog i beskompromisan monoteizam, što on svakako ne čini.

Zawadi zatim tvrdi da nije mogao da pronađe nikakve izričite izjave da su njegovi idoli Ibn Taymiyya ili Ibn al-Qayyim tvrdili kako i sami veruju u ovaj izveštaj. On tvrdi da su oni samo naveli da je to validno mišljenje! Navešću ih još jednom:

12. Spisak pristalica Ibn al-Qayyima

Ibn Qayyim al-Jawziyya je u svom delu Bada’i‘ al-Fawa’id rekao:

Al-Qadi [Ibn Abi Ya‘la] je rekao: „Al-Marwazi je sastavio knjigu o najuzvišenijim vrlinama Proroka u kojoj je spomenuo njegovo posađivanje (iq‘âduhu) na Presto (al-‘arsh).“

Al-Qadi je dalje rekao: „To je stav Abu Dawuda, Ahmada ibn Asrama, Yahye ibn Abi Taliba, Abu Bakra ibn Hammada, Abu Ja‘fara al-Dimashqija, ‘Abbasa al-Durija, Ishaqa ibn Rahuye (ili Rahawayha), ‘Abd al-Wahhaba al-Warraqa, Ibrahima al-Asbahanija, Ibrahima al-Harbija, Haruna ibn Ma‘rufa, Muhammada ibn Isma‘ila al-Sulamija, Muhammada ibn Mus‘aba al-‘Abida, Abu Bakra ibn Sadaqe, Muhammada ibn Bishra ibn Sharika, Abu Qilabe, ‘Alija ibn Sahla, Abu ‘Abd Allaha ibn ‘Abd al-Nura, Abu ‘Ubayda, al-Husayna ibn Fadla, Haruna ibn al-‘Abbasa al-Hashimija, Isma‘ila ibn Ibrahima al-Hashimija, Muhammada ibn ‘Imrana al-Farisija al-Zahida, Muhammada ibn Yunusa al-Basrija, ‘Abd Allaha ibn Ahmada ibn Hanbala, al-Marwazija i Bishra al-Hafija.“

Kažem: To je takođe stav Ibn Jarira al-Tabarija, a predvodnik svih navedenih u tome jeste Mujahid, imam kuranskog komentara. To je i stav Abu al-Hasana al-Daraqutnija, koji je rekao:

Hadis o posredovanju koji prenosi Ahmad
seže do Odabranog, Ahmada.
Poznat nam je i hadis o njegovom posađivanju
na Presto, STOGA GA NE PORIČI.
Neka hadis prođe tačno onako kako je prenet,
i ne upuštaj se u lažne predstave.
Niti poriči da Prorok sedi na Prestolu,
niti poriči da ga Alah tamo posađuje! (Ibn Qayyim al-Jawziyya, Bada’i‘ al-Fawa'id (izd. 1900. 4:39-40, izd. 1994. 2:328-329).

Obratite pažnju na spisak svih učenjaka koje Ibn al-Qayyim navodi, a koji su verovali u autentičnost ovog izveštaja. Zapazite i navod od al-Daraqutnija, koji upozorava muslimane da ne poriču ovaj izveštaj.

Da li Ibn al-Qayyim donosi jednako impresivan spisak ljudi koji odbacuju ovaj izveštaj? Postoje dva načina iznošenja mišljenja. Izričito: mogao je reći: „Uveren sam (ili: Izjavljujem) da je ovo predanje ispravno.“ Prećutno: nabrajanjem raznih autoriteta koji su ovo predanje proglasili ispravnim. Sve dok nema izjave da odbacuje to mišljenje, nabrajanje svih tih autoriteta znači da se on sa njima slaže. Možda Zawadi misli na to da ne postoji izričito odobravanje predanja od strane Ibn al-Qayyima, ali to je nebitno sve dok kontekst jasno pokazuje da se on slaže sa svim učenjacima na koje se poziva. Stvar bi bila drugačija da je nakon nabrajanja tih učenjaka i njihovog odobravanja usledila rasprava o toj temi i lični zaključak Ibn al-Qayyima sa izričitim odbacivanjem predanja. Ali sve dok donosi samo spisak mnogih učenjaka koji ga podržavaju, to podrazumeva i njegovu sopstvenu podršku, makar bila iskazana prećutno, a ne izričito.

16. Nasleđe Ibn Taymiyye

Ibn Taymiyya je napisao:

Učenjaci koje Alah priznaje i Njegovi prihvaćeni prijatelji preneli su da će Muhameda, Alahovog poslanika, njegov Gospod posaditi na Presto pored sebe….

Prema Ibn Taymiyyi, i učenjaci i Alahovi prijatelji preneli su da će Muhamed biti ustoličen sa svojim Gospodom.

Uprkos činjenici da su obojica znali za sve muslimanske učenjake koji su verovali u ovo predanje i potvrđivali ga, pa čak i naveli jedan autoritet koji izričito poručuje muslimanima da ga ne poriču, Zawadi želi da zaista poverujemo kako oni sami nisu lično potvrđivali njegovu istinitost! Kakvog li očaja!

Zawadi sada nastoji da podrije implikaciju navodno ispravnih izveštaja koji kažu da će Muhamedu biti postavljeno sedište Alahu zdesna.

Gde u ovom predanju stoji da Prorok sedi na istom Prestolu kao i Alah? Naprotiv, govori se o drugom prestolu…

Niko nije rekao da ovi izveštaji potvrđuju da će Alah posaditi Muhameda na svoj presto. Naprotiv, smisao navođenja tih navodno ispravnih predanja bio je da se potvrdi kako će Muhamed sedeti na prestolu pored Alaha, što je jednako štetno, ako ne i štetnije, po tvrdnju da islam zastupa prilično strog i beskompromisan monoteizam i da muslimani ne obožavaju niti obožanstvljuju svog proroka.

Evo, još jednom, izveštaja o kojem je reč:

8. Još jedno predanje od ‘Abd Allaha ibn Salama

Od ‘Abd Allaha ibn Salama, u dugom hadisu o Danu suda: „SEDIŠTE (KURSI) biće postavljeno za Proroka Alahu zdesna.“[38]

[38] Al-Hakim ga je preneo u svom Mustadraku (4:568-569) i proglasio njegov lanac ispravnim (sahih), što je potvrdio i al-Dhahabi. (Podebljanje i podvlačenje naši)

Prema ovim izveštajima, na nebu će zapravo postojati dva sedišta ili prestola, a ne samo jedno — jedno za Alaha, a drugo za Muhameda. Prema Kuranu, presto simbolizuje Alahovu suverenost nad celokupnim stvorenjem kao jedinog gospoda.

„Allah je, nema boga osim Njega, Živi i Samoopstojeći Održavatelj! Ne obuzima Ga ni dremež ni san! Njegovo je ono što je na nebesima i na Zemlji! Ko može pred Njim da se zauzima bez Njegovog dopuštenja?! On zna šta je bilo pre i šta će da bude posle njih i oni ne mogu da obuhvate od Njegovog znanja osim koliko On želi. Njegov Kursij obuhvata i nebesa i Zemlju i Njemu nije teško da ih održava! On je Svevišnji i Veličanstveni!“ [Ovaj stih 2:255 naziva se Ajetul-Kursi.] S. 2:255 Hilali-Khan

„Allah je nebesa, vidite ih, podigao bez stubova, i onda se uzvisio nad Prestoljem, i potčinio Sunce i Mesec; svako se kreće do određenog roka. On svime upravlja i potanko izlaže dokaze kako biste u susret sa svojim Gospodarom bili čvrsto uvereni.“ S. 13:2 Hilali-Khan

„Svemilosni, Koji se uzvisio nad Prestoljem. Njemu pripada sve što je na nebesima i na Zemlji i sve što je između njih i sve što je pod zemljom.“ S. 20:5-6 Hilali-Khan

Sedeći na drugom kursiju ili prestolu uz Alahov, Muhamed neizbežno završava tako što učestvuje u Alahovoj jedinstvenoj vlasti nad stvorenjem kao suvereni gospod. Muhamed time postaje Alahov ortak u njegovoj suverenosti, što znači da muslimani zapravo imaju dva gospoda, a ne samo jednoga!

Muslimansko pismo dalje tvrdi da Alah nikome ne dopušta da učestvuje u njegovoj vlasti ili odlukama:

„I reci: „Sva hvala Allahu Koji Sebi nije uzeo deteta i Koji u vlasti nema sličnog, i Kome ne treba zaštitnik zbog nemoći“ – i istinski Ga veličaj!“ S. 17:111 Pickthall

To znači da ili imamo protivrečnost, ili da Muhamed učestvuje u jedinstvenom identitetu samoga Alaha!

Ovo takođe narušava jedan od glavnih stubova islamskog monoteizma, konkretno Tauhid al-Rububiya, koji uči da,

1. Tawheed ar-Ruboobiyyah: Verovanje u Alahovo gospodstvo

Tawheed ar-Ruboobiyyah znači verovati da je Alah jedini Rabb (Stvoritelj, Snabdevač, Održavatelj itd.). On nema ortaka U SVOJOJ VLASTI i delima. Jedino Alah ima moć da koristi ili šteti, moć da menja sudbinu, i jedino je On istinski samodovoljan (As-Samad), o kome zavisi celokupno stvorenje, kao što kaže: „Allah je Stvoritelj svega i On upravlja svim,“ „Kod Njega su ključevi nebesa i Zemlje, On daje opskrbu u izobilju kome hoće, a i uskraćuje; On, uistinu, zna sve.“

Tawheed ar-Ruboobiyyah uključuje i verovanje da je Alah jedinstven (jedan, jedini) i neuporediv. On nema ni ženu ni potomstvo, ni majku ni oca. „On je Allah - Jedan! Allah je Utočište svakom. Nije rodio i rođen nije“ Alah se ne stapa ni sa jednim živim ni mrtvim stvorenjem, niti je išta deo Alaha. Niti se živo niti mrtvo stapa sa Alahovim Bićem, niti je ijedno stvorenje deo Njega. Sva stvorenja su stvorena Njegovom naredbom i podložna su Njegovoj volji. (Sajid Abdul Kayum, The Jamaa'at Tableegh and the Deobandis, Poglavlje 2: Islamski koncept tevhida (monoteizam); velika slova i podvlačenje naši)

Da Zawadi ne bi ponovo promašio suštinu, evo činjenica koje smo izveli iz samih islamskih izvora:

Prema Kuranu, Alahov presto simbolizuje njegovu suverenost nad celokupnim stvorenjem.
Kuran dalje svedoči da Alah nikome ne dopušta da učestvuje u njegovoj jedinstvenoj vlasti nad njegovim stvorenjem.
Pojedini izveštaji tvrde da će Muhamed biti posađen na sam Alahov presto, dok druga predanja navode da će zapravo biti posađen na sopstveni presto pored Alahovog.
U oba slučaja to znači da Muhamed učestvuje u Alahovoj isključivoj suverenoj vlasti nad celokupnim stvorenjem.
Time Muhamed postaje još jedan gospod i božanstvo pored Alaha.
To pak narušava jednu od suštinskih komponenti islamskog monoteizma, naime Tauhid al-Rububiya.

Oko ovoga se jednostavno ne može, i Zawadi mora da se suoči sa činjenicom da su njegovi sopstveni islamski izvori pretvorili Muhameda u boga uz Alaha.

Zawadi tvrdi da ovaj zaključak izvodim na osnovu svojih trinitarnih verovanja, kojima tumačim ova predanja. U stvarnosti, to samo pokazuje da se Zawadi nije potrudio da pažljivo pročita moj članak, jer svako može videti da sam se prvenstveno služio Kuranom da bih izveo svoj stav da Muhamedovo ustoličenje podrazumeva njegovo obožanstvljenje, što ga zauzvrat čini još jednim bogom pored Alaha.

Uostalom, ovo još jednom dokumentuje grubu nedoslednost Zawadija i njegovih sabraće davagandista, koji neprestano čitaju Sveto pismo u svetlu svojih islamskih pretpostavki. Kada će Zawadi naučiti da praktikuje ono što propoveda?

Zawadi zatim pokušava da spase stvar odbacujući navod od uglednog novozavetnog naučnika Ričarda Bakama (Richard Bauckham) — onaj koji je i sam Zawadi upotrebio — koji je tvrdio da je, prema judaizmu Drugog hrama, Božji presto na najvišem nebu bio ključni simbol monoteizma.

Shamoun se sigurno šali sa mnom. On misli da to što citiram hrišćanske naučnike protiv njega znači da se slažem sa njihovim verovanjima! Bauckhama sam citirao samo zato što je teološki autoritativan za hrišćanina. Ne za muslimana. ČAK i da je istina da prema Bibliji sedenje na Prestolu sa Bogom dokazuje nečije božanstvo, to nikako ne znači isto prema islamu.

Zawadi ne uviđa koliko ovaj stav ozbiljno podriva njegova sopstvena islamska verovanja. Setite se da Kuran tvrdi da je Muhamed došao da potvrdi religiju biblijskih proroka poput Noja, Avrama, Mojsija, Isusa itd., i da nije došao da donese išta novo u odnosu na ono što su proroci pre njega poučavali:

„O sinovi Izrailjevi, setite se blagodati Mojih koje sam vam podario, i ispunite zavet koji ste Mi dali, pa ću i Ja ispuniti Svoj zavet koji sam vam dao! I samo od Mene strahujte! I verujte u ono što sam objavio potvrđujući da je istinito ono što vi imate i ne budite prvi koji u to ne veruju! Ne prodajte reči Moje za nešto što sasvim malo vredi i samo se Mene bojte!“ (Tafsir At-Tabari, tom I, str. 253). S. 2:40-41 Hilali-Khan

„A kada im se kaže: "Verujte u ono što Allah objavljuje!" Oni odgovaraju: "Mi verujemo samo u ono što je nama objavljeno", i neće da veruju u ono što se objavljuje posle, a to je Istina, koja potvrđuje da je istinito i ono što oni imaju. Reci: "Pa zašto ste još ranije Allahove verovesnike ubijali, ako ste vernici bili?!"“ S. 2:91 Hilali-Khan

„Mi objavljujemo tebi kao što smo objavljivali Noju i verovesnicima posle njega, objavljivali smo Avramu, i Jišmaelu i Isaku i Jakovu i potomcima, i Isusu, i Jovu, i Joni, i Mojsiju, i Aronu, i Solomonu, a Davidu smo dali Psalme, i poslali smo poslanike o kojima smo ti pre kazivali i poslanike o kojima ti nismo kazivali. A Allah je sigurno sa Mojsijem razgovarao.“ S. 4:163-164 Y. Ali

„Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.“ S. 46:9 Y. Ali

„Tebi se ne govori ništa što već nije rečeno poslanicima pre tebe. Tvoj Gospodar zaista prašta, a i bolno kažnjava.“ S. 41:43 Hilali-Khan

Muhamedu se takođe kaže da sledi vođstvo istinskih Božjih proroka i poslanika koji su došli pre njega:

„To je Naš čvrst dokaz koji smo dali Avramu protiv njegovog naroda. Mi na više stepene uzdižemo one koje hoćemo. Tvoj Gospodar je, uistinu, mudar i sve zna. I Mi smo mu darovali Isaka i Jakova; i svakog uputismo - a Noja smo još pre uputili - i od potomaka njegovih Davida, i Solomuna, i Jova, i Josifa, i Mojsija, i Arona - eto, tako Mi nagrađujemo one koji dobra dela čine; i Zaharija, i Jovana, i Isusa, i Iliju - svi su oni bili među čestitima – i Jišmaela, i Jeliseja i Jonu i Lota - i svima smo prednost nad ostalim svetovima dali – I neke njihove pretke i njihove potomke i njihovu braću - odabrali smo ih i na Pravi put im ukazali. To je Allahova uputa kojom On upućuje one koje želi od slugu Svojih. A da su oni pored Allaha druge obožavali, sigurno bi propalo ono što su radili. To su oni kojima smo Mi dali Knjigu i mudrost i verovesništvo. Pa ako oni u to ne veruju, Mi smo to poverili ljudima koji to ne negiraju. Njih je Allah uputio, i zato sledi njihov put. Reci: „Ja od vas ne tražim nagradu za Kur'an, on je samo pouka svetovima.““ S. 6:83-90 Pickthall

U svetlu ovih tvrdnji očekivali bismo da Muhamed prihvata biblijsko učenje da Božji nebeski presto simbolizuje monoteizam, budući da je to jedan od ključnih obeležja njegovog jedinstvenog božanskog identiteta. Zapravo, upravo to i nalazimo, kao što potvrđuju stihovi koje smo naveli iz Kurana, tj. Alahov presto simbolizuje njegovu suverenost nad celokupnim stvorenjem kao jedinog Gospoda Boga svega.

Stoga je islam, postavljajući Muhameda na presto uz Alaha, pretvorio njega u još jednog boga pored Alaha. Oko ove činjenice jednostavno se ne može.

Toliko o Zawadijevom odgovoru!

Ako Gospod Isus da, uskoro će se na našem sajtu pojaviti novi odgovori na Zawadijeve slabašne pokušaje pobijanja naših članaka.

**
Srodni članci**

Zawadi je stavio linkove ka „pobijanjima“ nekih mojih članaka, na koja je već odgovoreno ili su posredno obrađena u sledećim odgovorima: