Muhamed i premlaćivanje žena — postskriptum

Postskriptum

Stižemo do poslednjeg dela naše rasprave.

Izgleda da Aiša nije bila jedina devojčica pre puberteta na koju je Muhamed bacio oko i koju je nameravao da fizički udari.

U predanjima koja slede imamo situaciju u kojoj Muhamed ulazi kod devojčice koja još nije ušla u pubertet i koja je bila sa svojom dojiljom, te od nje traži da mu se preda. Obratite pažnju na Muhamedovu reakciju kada ona to odbija uz obrazloženje da je ona kraljevske krvi, a on nije ništa više od seljaka:

Pripoveda Ebu Usejd:

Izašli smo sa Prorokom u vrt zvani Eš-Šaut i stigli do dva zida između kojih smo seli. Prorok reče: „Sedite ovde“, i uđe (u vrt). Džaunija (žena iz plemena Beni Džaun) bila je dovedena i smeštena u kuću u palmovom vrtu, u domu Umejme bint en-Numan ibn Šerahila, a njena dojilja je bila sa njom. Kada Prorok uđe kod nje, reče joj: „Daj mi sebe (u brak) na dar.“ Ona reče: „Može li princeza sebe dati u brak običnom čoveku?“ Prorok podiže ruku da je potapše kako bi se smirila. Ona reče: „Tražim utočište kod Alaha od tebe.“ On reče: „Zatražila si utočište kod Onoga koji daje utočište.“ Zatim Prorok izađe k nama i reče: „O Ebu Usejde! Daj joj dve bele lanene haljine da ih obuče i pusti je da se vrati svojoj porodici.“ (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 63, hadis 182)

A evo i druge engleske verzije gore navedenih hadisa:

4956. Prenosi se da je Ebu Usejd rekao: „Izašli smo sa Prorokom dok nismo stigli do ograđenog vrta zvanog Eš-Šavt, pa smo prišli dvama zidovima i seli između njih. Prorok reče: ’Sedite ovde‘, i uđe. Žena iz plemena Džaun bila je dovedena i smeštena u kuću u palminom gaju Umejme bint en-Numan ibn Šerahila. Sa njom je bila njena dojilja, koja joj je bila i staratelka. Kada joj Alahov Poslanik priđe, reče: ’Daj mi sebe.‘ Ona odgovori: ’Može li kraljica sebe dati seljaku?‘ On pruži ruku prema njoj da je umiri, a ona reče: ’Tražim utočište kod Alaha od tebe!‘ On reče: ’Zatražila si utočište kod Utočišta.‘ Zatim izađe k nama i reče: ’Ebu Usejde, daj joj dva duga bela lanena odevna predmeta i vrati je njenoj porodici.‘“

4957. Prenosi se od Sehla i Ebu Usejda: „Prorok se oženio Umejmom bint Šerahil. Kada su mu je doveli, on pruži ruku prema njoj, a njoj se to, izgleda, nije svidelo. Zato je naredio Ebu Usejmi da je pripremi i da joj dva bela lanena odevna predmeta.“

Ovo se prenosi od Sehla ibn Sada. (Aisha Bewly, _Th_e Sahih Collection of al-Bukhari, Poglavlje 71. Knjiga o razvodu; podebljano i kurzivno isticanje je naše)

Iz konteksta je sasvim očigledno da je Muhamed podigao ruku da bi je udario (a ne pomilovao) zbog njenih „nepristojnih“ i „uvredljivih“ reči. Očigledno nije nameravao da je tek potapše po ramenu. Naprotiv, izgleda da je za Muhameda udaranje žena rukom bilo pouzdan način da ih navede da postanu smirene (pre bi se reklo — pokorne!), kako bi činile sve što on poželi.

Još je važnije pitanje: šta ovo govori o karakteru čoveka koji devojčice pre puberteta smatra privlačnim i poželjnim za seks?