Kako se u islamu treba postupati prema ženama · Apologetizam by Sam Shamoun

Pol Bilal Vilijams objavio je tekst pod naslovom „Kako se žene spasavaju prema Novom zavetu“, u kome citira četiri različita engleska prevoda 1. Timoteju 2:15 kako bi stvorio utisak da Novi zavet uči da se žene spasavaju, odnosno da im se daruje večni život, rađanjem dece, pod uslovom da ostanu u veri, ljubavi i svetosti sa uzdržanošću.

Već smo dali temeljan odgovor na Vilijamsovu zloupotrebu ovog teksta, pa smo čak i okrenuli situaciju protiv njega, pokazujući da je upravo Muhamed taj koji ponižava žene, u sledećim pobijanjima:

Da li znate šta je Pavle zaista učio o tome kako žene zadobijaju spasenje?

Da li ste znali da je Muhamed bio mizogin?

U ovom tekstu želimo da mu uzvratimo uslugu tako što ćemo istaći jedan konkretan kuranski stih koji osvetljava Muhamedov pogled na žene. Zatim ćemo navesti nekoliko hadisa i komentara koji dodatno rasvetljavaju islamsko gledanje na žene uopšte.

Kuran

„Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama zato što je Allah odlikovao jedne nad drugima i zato što oni troše svoja bogatstva. Zbog toga su čestite žene poslušne i za vreme muževljevog odsustva čuvaju ono što je Allah odredio da se čuva. One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite! Ako vam postanu poslušne, ne činite im ništa loše. Allah je, zaista, uzvišen i velik.“ Muhammad Asad

Muhamedov sunet

Prenosi Ikrima: Rifa je razveo svoju ženu, nakon čega ju je oženio Abdurahman bin Az-Zubejr Al-Kurazi. Aiša je ispričala da je ta žena došla noseći zeleni veo (i požalila joj se (Aiši) na svog muža i pokazala joj zelenu mrlju na koži nastalu od batina). Bio je običaj žena da podržavaju jedna drugu, pa je, kada je došao Alahov Poslanik, Aiša rekla: „Nisam videla nijednu ženu da pati koliko pate žene vernice. Pogledaj! Njena koža je zelenija od njene odeće!“ Kada je Abdurahman čuo da je njegova žena otišla Proroku, došao je sa svoja dva sina od druge žene. Ona reče: „Tako mi Alaha! Nisam mu učinila nikakvo zlo, ali on je impotentan i za mene je beskoristan kao ovo“, držeći i pokazujući rub svoje haljine. Abdurahman reče: „Tako mi Alaha, o Alahov Poslaniče! Ona laže! Veoma sam snažan i mogu da je zadovoljim, ali ona je neposlušna i želi da se vrati Rifi.“ Alahov Poslanik joj reče: „Ako ti je to namera, onda znaj da ti nije dozvoljeno da se ponovo udaš za Rifu sve dok Abdurahman ne bude imao polni odnos s tobom.“ Zatim je Prorok video dva dečaka sa Abdurahmanom i upitao ga: „Jesu li ovo tvoji sinovi?“ Na to Abdurahman reče: „Da.“ Prorok reče: „Ti tvrdiš to što tvrdiš (tj. da je on impotentan)? Ali, tako mi Alaha, ovi dečaci liče na njega kao što vrana liči na vranu.“ (Sahih al-Bukhari, tom 7, broj 715)

Muhamed b. Kajs reče (ljudima): Da vam ne prenesem (hadis Poslanikov) na osnovu svog autoriteta i autoriteta svoje majke? Mislili smo da misli na majku koja ga je rodila. Zatim je (Muhamed b. Kajs) preneo da je to Aiša pripovedala: Da vam ne ispričam o sebi i o Alahovom Poslaniku? Rekosmo: Da. Ona reče: Kada je bio moj red da Alahov Poslanik provede noć sa mnom, okrenuo se na stranu, obukao svoj ogrtač, izuo obuću i stavio je pored svojih nogu, raširio kraj svog šala na postelju i zatim legao dok nije pomislio da sam zaspala. Polako je uzeo svoj ogrtač, polako obuo obuću, otvorio vrata i izašao, a zatim ih tiho zatvorio. Pokrila sam glavu, stavila veo i stegla svoj donji ogrtač, pa izašla prateći njegove korake dok nije stigao do Bakije. Stao je tamo i dugo stajao. Zatim je tri puta podigao ruke, pa se vratio, a vratila sam se i ja. Ubrzao je korak, ubrzala sam i ja. On je potrčao, potrčala sam i ja. Došao je (do kuće), došla sam i ja (do kuće). Ja sam ga, međutim, pretekla i ušla (u kuću), i čim sam legla u postelju, on (Prorok) je ušao i rekao: Zašto si, o Aiša, bez daha? Rekoh: Nije ništa. On reče: Reci mi, ili će me obavestiti Blagi i Sveznajući. Rekoh: Alahov Poslaniče, neka su ti otac i majka žrtva, i onda sam mu ispričala (celu priču). On reče: Da li je to bila tama (tvoje senke) koju sam video pred sobom? Rekoh: Da. Udario me je u grudi tako da me je zabolelo, a zatim rekao: Zar si mislila da će Alah i Njegov Poslanik postupiti nepravedno prema tebi? Ona reče: Šta god ljudi krili, Alah će to znati. On reče: Gavrilo mi je došao kada si me videla. Pozvao me je i sakrio to od tebe. Odazvao sam se njegovom pozivu, ali sam i ja to sakrio od tebe (jer on nije došao k tebi), pošto nisi bila potpuno obučena. Mislio sam da si zaspala i nisam želeo da te budim, bojeći se da se ne uplašiš. On (Gavrilo) reče: Tvoj Gospod ti je zapovedio da odeš stanovnicima Bakije (onima koji leže u grobovima) i da moliš oproštaj za njih. Rekoh: Alahov Poslaniče, kako da se molim za njih (kako da tražim oproštaj za njih)? On reče: Reci: Mir stanovnicima ovog grada (groblja) među vernicima i muslimanima, i neka se Alah smiluje onima koji su otišli pre nas i onima koji dolaze kasnije, a mi ćemo vam se, ako Bog da, pridružiti. (Sahih Muslim, knjiga 4, broj 2127)

Evo još jedne verzije gornjeg predanja:

„… Tek što sam legla, on je ušao i rekao: ‚Šta ti je, o Aiša? Zašto si bez daha?‘ Rekoh: ‚Nije ništa.‘ On reče: ‚Ili ćeš mi ti reći, ili će mi reći Blagi, Sveznajući.‘ Rekoh: ‚O Alahov Poslaniče, neka su ti otac i majka žrtvovani!‘ I ispričah mu. On reče: ‚Dakle, ti si bila ona osoba koju sam video pred sobom?‘ Rekoh: ‚Da.‘ Bolno me je gurnuo u grudi, a zatim rekao: ‚Zar si mislila da će Alah i Njegov Poslanik biti nepravedni prema tebi?‘…“ (English Translation of Sahih Muslim, sastavio imam Abul Husein Muslim Ibn al-Hadžadž, hadise priredio i referencirao hafiz Abu Tahir Zubair 'Ali Za'i, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), završna redakcija Abu Khaliyl (SAD) [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 2, od br. 1161 do 2262, broj 2256, str. 505–506; podebljanje i podvlačenje su naši)

Prenosi Abdulah ibn Abu Dubab:
Ijas ibn Abdulah ibn Abu Dubab preneo je da je Alahov Poslanik rekao: Ne tucite Alahove robinje; ali kada je Omar došao Alahovom Poslaniku i rekao: Žene su postale odvažne prema svojim muževima, on (Prorok) je dao dozvolu da ih tuku. Zatim su mnoge žene došle porodici Alahovog Poslanika žaleći se na svoje muževe. Tada Alahov Poslanik reče: Mnoge žene su obišle Muhamedovu porodicu žaleći se na svoje muževe. Oni nisu najbolji među vama. (Sunan Abu Dawud, knjiga 11, broj 2141)

Prenosi Omar ibn al-Hatab:
Prorok je rekao: Čovek neće biti pitan zašto je istukao svoju ženu. (Sunan Abu Dawud, knjiga 11, broj 2142)

Prenosi Abu Said Al-Hudri: Jednom je Alahov Poslanik izašao na musalu (da obavi molitvu) o Kurban-bajramu ili Ramazanskom bajramu. Zatim je prošao pored žena i rekao: „O žene! Dajite milostinju, jer sam video da ste VEĆINA stanovnika paklene vatre vi (žene).“ One upitaše: „Zašto je to tako, o Alahov Poslaniče?“ On odgovori: „Često proklinjete i nezahvalne ste svojim muževima. Nisam video nikoga manjkavijeg u razumu i veri OD VAS. Neke od vas mogu da zavedu i opreznog, razboritog čoveka.“ Žene upitaše: „O Alahov Poslaniče! Šta je manjkavo u našem razumu i našoj veri?“ On reče: „Zar svedočenje dve žene nije jednako svedočenju jednog muškarca?“ One potvrdiše. On reče: „TO JE MANJKAVOST NJENOG RAZUMA. Zar nije istina da žena ne može ni da se moli ni da posti tokom mesečnice?“ Žene potvrdiše. On reče: „To je manjkavost njene vere.“ (Sahih al-Bukhari, tom 1, knjiga 6, broj 301; vidi i tom 2, knjiga 24, broj 541)

Prenosi Abu Said Al-Hudri: Prorok je rekao: „Zar svedočenje žene nije jednako polovini svedočenja muškarca?“ Žene rekoše: „Da.“ On reče: „TO JE ZBOG MANJKAVOSTI ŽENSKOG UMA.“ (Sahih al-Bukhari, tom 3, knjiga 48, broj 826)

„Alahov Poslanik je rekao: ‚Kada bih ikome zapovedio da se ničice pokloni nekom drugom, zapovedio bih ženama da se ničice poklone svojim muževima. Kada bi čovek zapovedio svojoj ženi da premesti (nešto) sa crvene planine na crnu planinu, pa sa crne planine na crvenu planinu, njena dužnost je da mu se pokori.‘“ (Sunan Ibn Majah, broj 1852)

Muslimanski tumači

Muškarci upravljaju, imaju vlast nad ženama, disciplinujući ih i držeći ih u pokornosti, zbog onoga čime je Bog dao prednost jednima nad drugima, to jest, zato što im je Bog dao prednost nad ženama, u znanju, razumu, vlasti i drugome, i zbog onoga što troše, na njih [žene], od svoje imovine. Stoga su čestite žene, među njima, poslušne, svojim muževima, čuvajući u nevidljivom, to jest, [čuvajući] svoje stidne delove i drugo tokom odsustva svojih supružnika, zbog onoga što je Bog sačuvao, za njih, kada je naložio njihovim muževima da se dobro brinu o njima. A one za koje se bojite da bi mogle biti buntovne, nepokorne vama, kada se takvi znaci pojave, opomenite ih, učinite da se boje Boga, i ne delite postelju s njima, povucite se u druge postelje ako ispolje takvu nepokornost, i udarite ih, ali ne nasilno, ako odbiju da odustanu [od svoje pobune] nakon što ste ih ostavili [u odvojenim posteljama]. Ako vam se onda pokore, u onome što se od njih traži, ne tražite način protiv njih, razlog da ih nepravedno udarate. Bog je uzvišen, veliki, zato Ga se čuvajte, da vas ne kazni zato što ste prema njima postupali nepravedno (Tafsir al-Jalalayn)

(Muškarci upravljaju ženama) oni su zaduženi da nadgledaju ispravno ponašanje žena, (jer je Alah učinio da jedni od njih) muškarci, kroz razum i podelu ratnog plena i nasledstva (nadmaše druge) žene, (i zato što troše od svoje imovine (za izdržavanje žena)) plaćajući mehr i trošeći na njih, što se od žena ne zahteva. (Dakle, dobre žene) On kaže: one supruge koje su ljubazne prema svojim muževima (jesu poslušne) one su poslušne Alahu u pogledu svojih muževa, (čuvajući) svoje osobe i imetak svojih muževa (u tajnosti) kada njihovi muževi nisu prisutni (ono što je Alah sačuvao) kroz Alahovu zaštitu nad njima, time što im je dao uspeha da to čine. (A one za koje se bojite) znate (za pobunu) njihovu nepokornost vama u postelji, (opomenite ih) posredstvom svetog znanja i Kurana (i odvojite ih u posebne postelje) okrenite lica od njih u postelji, (i išibajte ih) na blag, neprekomeran način. (Pa ako vam se pokore) u postelji, (ne tražite način protiv njih) što se tiče ljubavi. (Zaista, Alah je Uzvišen) iznad svake pojedine stvari, (Veliki) veći od svake pojedine stvari. Alah vas nije opteretio onim što ne možete podneti, pa ne opterećujte ni žene onim što one ne mogu podneti u pogledu naklonosti. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs)

(Muškarci upravljaju ženama…) [4:34]. Rekao je Mukatil: „Ovaj stih (Muškarci upravljaju ženama…) objavljen je povodom Sa‘da ibn al-Rabija, koji je bio jedan od vođa Pomagača (nukaba), i njegove žene Habibe bint Zejd ibn Abi Zuhajr, oboje iz redova Pomagača. Dogodilo se da je Sa‘d udario svoju ženu po licu jer mu se usprotivila. Tada je njen otac pošao s njom Proroku, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir. Rekao mu je: ‚Dao sam mu svoju kćer za ženu, a on ju je ošamario.‘ Prorok reče: ‚Neka izvrši odmazdu nad svojim mužem.‘ Dok je odlazila sa svojim ocem da izvrši odmazdu, Prorok ih pozva i reče: ‚Vratite se; Gavrilo mi je došao‘, i Alah, uzvišen je On, objavi ovaj stih. Alahov Poslanik reče: ‚Mi smo želeli jedno, a Alah je želeo nešto drugo, a ono što Alah želi jeste dobro.‘ Odmazda je tada obustavljena.“ Obavestio nas je Sa‘id ibn Muhammad ibn Ahmad al-Zahid> Zahir ibn Ahmad> Ahmad ibn al-Husayn ibn Junayd> Ziyad ibn Ayyub> Hushaym> Yunus ibn al-Hasan, koji je preneo da je jedan čovek ošamario svoju ženu, a ona se požalila na njega Proroku. Njena porodica, koja je pošla s njom, reče: „O Alahov Poslaniče! Taj i taj je ošamario našu devojku.“ Prorok je stalno ponavljao: „Odmazda! Odmazda! I nema druge presude koju treba doneti.“ Ali tada je objavljen ovaj stih (Muškarci upravljaju ženama…) i Prorok reče: „Mi smo želeli jedno, a Alah je želeo nešto drugo.“ Obavestio nas je Abu Bakr al-Harithi> Abu’l-Shaykh al-Hafiz> Abu Yahya al-Razi> Sahl al-‘Askari> ‘Ali ibn Hashim> Isma‘il> al-Hasan, koji je rekao: „Otprilike u vreme kada je stih o odmazdi objavljen među muslimanima, jedan čovek je ošamario svoju ženu. Ona ode Proroku: ‚Moj muž me je ošamario i ja tražim odmazdu.‘ On reče: ‚Neka bude odmazda.‘ Dok se još bavio njenim slučajem, Alah, uzvišen je On, objavi (Muškarci upravljaju ženama, jer je Alah učinio da jedni od njih nadmaše druge…). Na to Prorok reče: ‚Mi smo želeli jedno, a moj Gospod je želeo nešto drugo. O čoveče, uzmi svoju ženu za ruku.‘“ ('Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul)