Da li ste znali da je Muhamed bio mizogin?

U ovom odeljku ću okrenuti ploču Polu Vilijamsu kako bih mu dao da okusi sopstveni lek. Citiraću kuranske stihove i hadise da bih pokazao da je Muhamed gledao na žene s visine, posmatrajući ih kao seksualnu svojinu koju muškarci poseduju i koju smeju da kažnjavaju.

Da li ste znali da su Muhamed i njegovi sledbenici smatrali da su žene glupe i stoga manje inteligentne od muškaraca?

Da li ste znali da je zbog toga Muhamed proglasio da je svedočenje dve žene jednako svedočenju jednog muškarca, i da žena dobija polovinu onoga što u nasledstvu dobija muškarac?

A za slučaj da nas Vilijams optuži da izmišljamo, evo svih kuranskih stihova i predanja koja potvrđuju sve što smo upravo rekli:

„Razvedene žene neka čekaju tri mesečna pranja; i nije im dopušteno da kriju ono što je Allah stvorio u matericama njihovim, ako u Allaha i u Budući svet veruju! Muževi njihovi imaju pravo da ih, dok one čekaju, povrate, ako žele pomirenje. One imaju isto toliko prava koliko i dužnosti; treba da ih izvrše lepo i po propisu. A muškarci su nad njima za jedan stepen! Allah je, zaista, silan i mudar.“ S. 2:228 Rodwell

„I uzmite dva svedoka između vas, pa ako ne nađete dva muškarca, onda jednog muškarca i dve žene sa kojima ste kao svedocima zadovoljni. Ako jedna od njih dve pogrešno šta kaže, neka je druga podseti.“ S. 2:282 Hilali-Khan

„Allah vam nalaže, u vezi sa vašom decom, da muškom sleduje koliko za dva ženska deteta.“ S. 4:11 Hilali-Khan

„A ako su oni braća i sestre, onda će muški deo nasledstva da bude jednak iznosu dva dela ženskog.“ S. 4:176 Hilali-Khan

A da nas Vilijams ne bi optužio da izvrćemo značenje tekstova poput K. 2:228 ili 4:34, jednostavno ćemo pustiti njegove sopstvene učenjake da mu izlože jasne implikacije ovih stihova:

„… I pozovite da posvedoče, o dugu, dva svedoka, muškarce, zrele slobodne muslimane; ili ako ta dvojica, svedoka, nisu muškarci, onda jednog muškarca i dve žene, da svedoče, takve svedoke koje odobravate, zbog njihove pobožnosti i čestitosti; broj žena je zbog toga što, ako jedna od te dve žene pogreši, zaboravi svedočenje, S OBZIROM NA NJIHOVU MANJU OŠTROUMNOST I TAČNOST; druga, ona koja pamti, podsetiće je (čita se fa-tudhakkira ili fa-tudhkira), onu koja je zaboravila — klauzula o ‚podsećanju‘ jeste razlog [za izbor dve žene], to jest, da bi bila podsećena ako pogreši ili zaluta u grešku, jer je to [zaboravnost] uzrok toga (varijantno čitanje [za an, ‚da‘] ima uslovno in, ‚ako‘, s [glagolom u obliku] tudhakkiru, ‚ona će podsetiti‘, čime to postaje nova rečenica, čiji odgovor [sledi])…“ (Tafsir al-Jalalayn, K. 2:282; podebljanja i velika slova naša)

Muškarci su zaduženi za, imaju vlast nad, ženama, disciplinujući ih i držeći ih pod kontrolom, zbog onoga čime je Bog dao prednost jednima nad drugima, to jest, zato što im je Bog dao prednost nad ženama, U ZNANJU, RAZUMU, vlasti i drugome, i zbog onoga što troše, na njih [žene], od svoje imovine…“ (Isto, K. 4:34; podebljanja i velika slova naša)

„… A one (žene) imaju prava) i nepovredivost kod svojih muževa (slična onima) koja njihovi muževi (imaju nad njima, u dobroti) u lepom druženju i odnosu, (a muškarci su stepen iznad njih) u pogledu MOĆI RASUĐIVANJA, NASLEDSTVA, KRVARINE, kao SVEDOCI na sudu, kao i u onome što im duguju u pogledu izdržavanja i usluge.“ (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs, K. 2:228; podebljanja i velika slova naša)

„(Muškarci su zaduženi za žene) oni su zaduženi da nadgledaju ispravno ponašanje žena, (jer je Alah učinio jedne od njih) muškarce KROZ RAZUM i podelu ratnog plena i imanja (da nadmaše druge) žene…“ (Isto, K. 4:34; podebljanja i velika slova naša)

I na kraju:

Prema Junusu – Ibn Vehbu – Ibn Zejdu (koji komentariše Božje reči: „I on je došapnuo“): Satana je došapnuo Evi o drvetu i uspeo da je odvede do njega; zatim je to učinio primamljivim Adamu. Nastavio je: Kada je Adam osetio potrebu za njom i pozvao je, ona reče: Ne! osim ako ne odeš tamo. Kada je otišao, ona opet reče: Ne! osim ako ne jedeš s ovog drveta. Nastavio je: Oboje su jeli s njega, i njihova stidna mesta im postadoše vidljiva. Nastavio je: Adam je potom bežao po Raju. Njegov Gospod ga pozva: Adame, zar bežiš od Mene? Adam odgovori: Ne, Gospode moj, ali me je sramota pred Tobom. Kada je Bog upitao šta mu je izazvalo nevolju, on odgovori: Eva, Gospode moj. Nato Bog reče: Sada je Moja obaveza da je nateram da krvari jednom mesečno, jer je nagnala ovo drvo da krvari. TAKOĐE JE ČINIM GLUPOM, iako sam je stvorio inteligentnom (halimah), i moram učiniti da s mukom podnosi trudnoću i porođaj, iako sam joj olakšao da zatrudni i rodi. Ibn Zejd reče: Da nije bilo nevolje koja je zadesila Evu, žene ovoga sveta ne bi imale menstruaciju, I BILE BI INTELIGENTNE i, kada zatrudne, lako bi rađale. (The History of Al-Tabari: General Introduction and From the Creation to the Flood, preveo Franz Rosenthal [State University of New York Press (SUNY), Albany 1989], tom 1, str. 280–281; podebljanja i velika slova naša)

Da li ste znali da je Muhamed muškarcima dao i pravo da tuku svoje žene za koje se boje da im se opiru?

„Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama zato što je Allah odlikovao jedne nad drugima i zato što oni troše svoja bogatstva. Zbog toga su čestite žene poslušne i za vreme muževljevog odsustva čuvaju ono što je Allah odredio da se čuva. One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite! Ako vam postanu poslušne, ne činite im ništa loše. Allah je, zaista, uzvišen i velik.“ S. 4:34 Pickthall

Sledeći tumač daje istorijski okvir za „objavu“ ovog stiha:

(Muškarci su zaduženi za žene…) [4:34]. Rekao je Mukatil: „Ovaj stih (Muškarci su zaduženi za žene…) objavljen je povodom Sa‘da ibn al-Rabi‘a, koji je bio jedan od vođa Pomagača (nukaba’), i njegove žene Habibe bint Zejd ibn Ebi Zuhejr, oboje iz redova Pomagača. Desilo se da je Sa‘d udario svoju ženu po licu jer mu se usprotivila. Zatim je njen otac pošao s njom kod Poslanika. Rekao mu je: ‚Dao sam mu svoju kćer za ženu, a on ju je ošamario‘. Poslanik reče: ‚Neka mu uzvrati istom merom‘. Dok je odlazila sa svojim ocem da izvrši odmazdu, Poslanik ih pozva i reče: ‚Vratite se; Gavrilo mi je došao‘, i Alah, uzvišen je On, objavi ovaj stih. Alahov Poslanik reče: ‚Mi smo hteli jedno, a Alah je hteo drugo, a ono što Alah hoće jeste dobro‘. Odmazda je potom bila obustavljena“. Obavestio nas je Sa‘id ibn Muhammad ibn Ahmad al-Zahid> Zahir ibn Ahmad> Ahmad ibn al-Husayn ibn Junayd> Zijad ibn Ejub> Hušejm> Junus ibn al-Hasan, koji prenosi da je jedan čovek ošamario svoju ženu i da se ona požalila na njega Poslaniku. Njena porodica, koja je pošla s njom, reče: „O Alahov Poslaniče! Taj i taj je ošamario našu devojku“. Poslanik je stalno ponavljao: „Odmazda! Odmazda! I nema druge presude koja bi se donela“. Ali tada je objavljen ovaj stih (Muškarci su zaduženi za žene…) i Poslanik reče: „Mi smo hteli jedno, a Alah je hteo drugo“. Obavestio nas je Ebu Bekr al-Harithi> Ebu’l-Šejh al-Hafiz> Ebu Jahja al-Razi> Sahl al-‘Askari> ‘Ali ibn Hašim> Isma‘il> al-Hasan, koji reče: „Otprilike u vreme kada je među muslimanima objavljen stih o odmazdi, jedan čovek je ošamario svoju ženu. Ona ode Poslaniku: ‚Moj muž me je ošamario i ja hoću odmazdu‘. On reče: ‚Neka bude odmazde‘. Dok je još izlazio na kraj s njom, Alah, uzvišen je On, objavi (Muškarci su zaduženi za žene, jer je Alah učinio jedne od njih da nadmaše druge…). Nato Poslanik reče: ‚Mi smo hteli jedno, a moj Gospod je hteo nešto drugo. O čoveče, uzmi svoju ženu za ruku‘ “. ('Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul, K. 4:34; podebljanja naša)

Zanimljivo je videti kako je Muhamed hteo da sprovede pravdu nad muževima koji tuku svoje supruge, što je s njegove strane bilo plemenito i čestito, a ipak se Alah pobrinuo da spreči svog „poslanika“ da to učini, dajući time muškarcima pravo da tuku i zlostavljaju svoje žene!

Štaviše, ponekad su batine bile toliko teške da su na ženinom telu ostavljale modrice, a Muhamed povodom toga ne bi učinio ništa:

Prenosi ‘Ikrima:
Rifa‘a je razveo svoju ženu, nakon čega ju je oženio ‘Abdurahman ibn az-Zubejr al-Kurezi. Aiša reče da je ta žena došla noseći zeleni veo (i požalila joj se (Aiši) na svog muža i pokazala joj zelenu mrlju na koži nastalu od batina). Bilo je običaj da žene podržavaju jedna drugu, pa je, kada je Alahov Poslanik došao, Aiša rekla: „Nisam videla nijednu ženu koja pati KOLIKO ŽENE VERNICE. Pogledaj! Njena koža JE ZELENIJA OD NJENE ODEĆE!“ Kada je ‘Abdurahman čuo da je njegova žena otišla Poslaniku, došao je sa svoja dva sina od druge žene. Ona reče: „Alaha mi! Nisam mu učinila ništa nažao, ali on je impotentan i beskoristan mi je kao ovo“, držeći i pokazujući rub svoje haljine. ‘Abdurahman reče: „Alaha mi, o Alahov Poslaniče! Ona laže! Vrlo sam snažan i mogu je zadovoljiti, ali ona je neposlušna i želi da se vrati Rifa‘i.“ Alahov Poslanik joj reče: „Ako ti je to namera, onda znaj da ti nije dozvoljeno da se ponovo udaš za Rifa‘u dok ‘Abdurahman ne bude imao snošaj s tobom.“ Zatim je Poslanik video dva dečaka s ‘Abdurahmanom i upitao (ga): „Jesu li ovo tvoji sinovi?“ Nato ‘Abdurahman reče: „Da.“ Poslanik reče: „Ti tvrdiš to što tvrdiš (tj. da je on impotentan)? Ali, Alaha mi, ovi dečaci liče na njega kao što vrana liči na vranu.“ (Sahih al-Bukhari, tom 7, knjiga 72, broj 715; *)

Dakle, Muhamed ne samo da nije učinio baš ništa da ukori ili kazni čoveka koji je tako teško pretukao svoju ženu, nego iz Aišine izjave vidimo i da su muslimanke bile tretirane gore i patile više nego bilo koje druge žene.

Da li ste znali da je Muhamed propovedao da većinu stanovnika pakla čine žene, zato što je smatrao da su gluplje od muškaraca, a i zato što su ih menstruacije činile manje pobožnima od njihovih muških sunarodnika?

Prenosi Ebu Se‘id al-Hudri:
Jednom je Alahov Poslanik izašao na musalu (da obavi molitvu) na Kurban-bajram ili na Ramazanski bajram. Zatim je prošao pored žena i rekao: „O žene! Dajite milostinju, jer sam video da VEĆINU stanovnika paklene vatre činite vi (žene).“ One upitaše: „Zašto je to tako, o Alahov Poslaniče?“ On odgovori: „Često proklinjete i nezahvalne ste svojim muževima. Nisam video nikoga ko je više manjkav u razumu i veri OD VAS. Oprezan i razborit muškarac može biti zaveden od strane nekih od vas.“ Žene upitaše: „O Alahov Poslaniče! Šta je to manjkavo u našem razumu i veri?“ On reče: „Zar SVEDOČENJE DVE ŽENE NIJE JEDNAKO SVEDOČENJU JEDNOG MUŠKARCA?“ One potvrdno odgovoriše. On reče: „To je manjkavost u njenom razumu. Zar nije istina da žena ne može ni da se moli ni da posti tokom menstruacije?“ Žene potvrdno odgovoriše. On reče: „To je manjkavost u njenoj veri.“ (Sahih al-Bukhari, tom 1, knjiga 6, broj 301; *; vidi i tom 2, knjiga 24, broj 541)

I:

Prenosi Ebu Se‘id al-Hudri:
Poslanik reče: „Zar svedočenje žene nije jednako polovini svedočenja muškarca?“ Žene rekoše: „Jeste.“ On reče: „TO JE ZBOG MANJKAVOSTI ŽENINOG UMA.“ (Sahih al-Bukhari, tom 3, knjiga 48, broj 826; *)

Primetite kako Muhamed aludira na K. 2:282 o tome da je svedočenje dve žene jednako svedočenju jednog muškarca, da bi dokazao da su žene intelektualno inferiorne u odnosu na muškarce.

Dakle, Muhamed ne samo da je verovao da su žene u suštini glupe, manje inteligentne i manje pobožne od muškaraca, i da su uz to proklete menstruacijom, nego je smatrao i da žene čine većinu stanovnika pakla!

Da li ste znali da je Muhamed diskriminisao nerotkinje, jer je svojim sledbenicima zabranio da se njima žene isključivo zato što je želeo da muškarci imaju što više dece kako bi brojčano nadmašili narode?

Prenosi Ma‘kil ibn Jesar:

Jedan čovek dođe Poslaniku i reče: Našao sam ženu visokog roda i lepote, ali ona ne rađa decu. Da li da se oženim njome? On reče: Ne. Ponovo mu je došao, ali mu je on zabranio. Došao mu je i treći put, a on (Poslanik) reče: Ženite se ženama koje su pune ljubavi i vrlo plodne, jer ću vama brojčano nadmašiti narode. (Sunan Abu Dawud, knjiga 11, broj 2045; *)

Ovaj hadis al-Albani klasifikuje kao sahih u Irwa’ Ghaleel, 1784 (up. ovaj članak).

Da li ste znali da nismo pronašli slično predanje u kojem Muhamed zabranjuje ženama da se udaju za neplodne muškarce?

Ovo predanje prilično jasno potvrđuje da je Muhamed smatrao da su žene korisne samo za seks i decu, a da inače u njegovim očima imaju malu ili nikakvu vrednost.

Da li ste znali da je Muhamed podsticao muškarce da se žene mladim devicama, umesto starijim ženama, jer je maloletnice prijatno milovati i one su dobri drugovi u igri?

Prenosi Džabir ibn Abdulah: Dok smo se vraćali iz jednog gazvata (svetog boja) s Poslanikom, počeo sam brzo da terham svoju kamilu, jer je bila lenja. Iza mene je došao jedan jahač i bocnuo moju kamilu kopljem koje je nosio, i tada je moja kamila potrčala brzo kao najbolja kamila koju možete videti. Gle! Taj jahač beše sam Poslanik. On reče: „Šta te toliko žuri?“ Odgovorih: „Tek sam se oženio.“ On reče: „Da li si oženio devicu ili ženu koja je već bila udata?“ Odgovorih: „Ženu koja je već bila udata.“ On reče: „Zašto se nisi oženio mladom devojkom, da bi se ti igrao s njom, a ona s tobom?“ Kada smo se približili ulasku (u Medinu), Poslanik reče: „Sačekajte da uđete (u Medinu) noću, kako bi žena razbarušene kose mogla da se očešlja, a ona čiji je muž bio odsutan mogla da obrije svoje stidne delove.“ (Sahih al-Bukhari, tom 7, knjiga 62, broj 16; *)

Prenosi Džabir ibn ‘Abdulah: Kada sam se oženio, Alahov Poslanik mi reče: „Kakvu ženu si oženio?“ Odgovorih: „Oženio sam ženu koja je već bila udata.“ On reče: „Zašto, zar ne voliš device i to da ih miluješ?“ Džabir je takođe rekao: Alahov Poslanik reče: „Zašto se nisi oženio mladom devojkom, da bi se ti igrao s njom, a ona s tobom?“ (Sahih al-Bukhari, tom 7, knjiga 62, broj 17)

Da li ste znali da se Muhamed i sam oženio maloletnicom pre puberteta, koja se još uvek igrala na ljuljaški i sa svojim lutkama kada je brak konzumiran s čovekom starim oko 54 godine, dovoljno starim da joj bude deda?

XXXIX. Čovek koji svoju malu decu daje u brak

Po rečima Alaha, „a i one koje ga još nisu dobile“ (65:4); a ‘idet devojčice PRE PUBERTETA odredio je na tri meseca.

4840. Prenosi se od ‘Aiše da ju je Poslanik oženio kada je imala šest godina, a brak konzumirao kada je imala devet, i da mu je bila žena devet godina. (Aisha Bewley, The Sahih Collection of Al-Bukhari, Poglavlje 70. Knjiga o braku; *; velika slova naša)

Prenosi Aiša:
Poslanik me je isprosio kada sam bila devojčica od šest (godina). Otišli smo u Medinu i odseli u domu Beni al-Haris ibn Hazredža. Zatim sam se razbolela i kosa mi je opala. Kasnije mi je kosa (ponovo) izrasla, a moja majka, Um Ruman, došla mi je dok sam se igrala na ljuljaški s nekim svojim drugaricama. Pozvala me je, i ja sam otišla k njoj, ne znajući šta hoće da učini sa mnom. Uhvatila me je za ruku i postavila da stanem na vrata kuće. Tada sam bila zadihana, a kada mi se disanje smirilo, uzela je malo vode i njome mi protrljala lice i glavu. Zatim me je uvela u kuću. Tamo u kući videla sam neke žene Ansarija koje rekoše: „Najbolje želje i Alahov blagoslov i mnogo sreće.“ Zatim me je poverila njima i one su me pripremile (za brak). Neočekivano mi je Alahov Poslanik došao pre podne, i moja majka me je predala njemu, a u to vreme sam bila devojčica od devet godina. (Sahih Al-Bukhari, tom 5, knjiga 58, broj 234; *)

‘Aiša prenosi da ju je Alahov Poslanik oženio kada je imala sedam godina, a odveden je u svoju kuću KAO MLADA KADA JE ONA IMALA DEVET, I NJENE LUTKE SU BILE S NJOM; a kada je on (Sveti Poslanik) umro, ona je imala osamnaest godina. (Sahih Muslim, knjiga 008, broj 3311; *)

Da li ste znali da je Muhamed dozvolio svojim ljudima da imaju odnose sa zarobljenim ženama, čak i u slučajevima kada su muževi tih zarobljenica još uvek bili živi?

„I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu. To vam je Allahov propis! A ostale su vam dozvoljene, ako želite da im venčane darove date i da se njima oženite, a ne da činite blud! A suprugama vašim sa kojima imate bračne odnose dajte venčane darove kao što je propisano. I nije vam greh ako se, posle određenog venčanog dara, sa njima nagodite. Allah, zaista, sve zna i mudar je.“ S. 4:24 Y. Ali

Islamska tradicija svedoči da su ovaj stih u delo sproveli Muhamedovi džihadisti:

Ebu Sirma reče Ebu Se‘idu al-Hudriju: O Ebu Se‘ide, jesi li čuo Alahovog Poslanika da spominje al-‘azl? On reče: Da, i dodade: Pošli smo s Alahovim Poslanikom u pohod na Beni al-Mustalik i zarobili neke izvrsne arapske žene; i poželeli smo ih, jer smo patili zbog odsustva svojih žena, (ali istovremeno) smo želeli i otkup za njih. Zato smo odlučili da imamo snošaj s njima, ali uz ‘azl (povlačenje muškog polnog organa pre izbacivanja semena, radi izbegavanja začeća). Ali rekosmo: Činimo nešto dok je Alahov Poslanik među nama; zašto ga ne bismo pitali? Pa smo pitali Alahovog Poslanika, a on reče: Nije važno ako to ne činite, jer će se svaka duša koja treba da se rodi do Dana vaskrsenja roditi. (Sahih Muslim, knjiga 008, broj 3371; *)

Ebu Se‘id al-Hudri reče: Alahov poslanik posla vojni pohod na Evtas, povodom bitke kod Hunejna. Sreli su svog neprijatelja i borili se s njim. Porazili su ih i zarobili. Neki od drugova Alahovog poslanika ustezali su se da imaju odnos sa zarobljenicama u prisustvu njihovih muževa koji su bili nevernici. Zato je Alah, Uzvišeni, objavio kuranski stih: „I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu.“. To jest, one su im dozvoljene kada završe svoj period čekanja. (Sunan Abu Dawud, tom 2, broj 2150)

Prilično je žalosno što Muhamed i njegov bog nisu delili stid i zabrinutost džihadista u pogledu moralnosti silovanja zarobljenica čiji su muževi još bili živi, nego su, naprotiv, pohitali da sastave tekst kojim se takav izopačen i gnusan postupak opravdava.

Jednostavna činjenica jeste da to nije ništa drugo do otvoreni preljub i silovanje, jer nijedna žena zdrave pameti ne bi dobrovoljno legla s muškarcima koji su upravo pobili članove njene porodice, naročito ako je udata, a njen muž je živ.

Da li ste znali da je Muhamed svojim ljudima dao dozvolu da se za izvesnu svotu novca i na kratko vreme žene ženama kako bi zadovoljili svoje polne prohteve?

Prenose Džabir ibn ‘Abdulah i Selema ibn al-Akve‘: Dok smo bili u vojsci, Alahov Poslanik nam dođe i reče: „Dozvoljeno vam je da činite mut‘u (brak), pa je činite.“ Selema ibn al-Akve‘ reče: Alahov Poslanik reče: „Ako se muškarac i žena dogovore (da se privremeno venčaju), njihov brak treba da traje tri noći, i ako žele da nastave, mogu to učiniti; a ako žele da se raziđu, mogu i to učiniti.“ Ne znam da li je to bilo samo za nas ili za sve ljude uopšte. Ebu Abdulah (al-Buhari) reče: ‘Ali je jasno rekao da je Poslanik rekao: „Mut‘a brak je ukinut (učinjen nedozvoljenim).“ (Sahih al-Bukhari, tom 7, knjiga 62, broj 52; *)

Prenosi Abdulah:
Učestvovali smo u svetim bitkama koje je predvodio Alahov Poslanik, a nismo imali ništa (nikakve žene) sa sobom. Zato rekosmo: „Da se uškopimo?“ On nam to zabrani i zatim nam dozvoli da se ženama ženimo privremenim ugovorom, i prouči nam: — „O vi koji verujete, ne zabranjujte sebi ono što je lepo, što je Allah dozvolio, i ne prelazite Allahove granice!“ (5.87) (Sahih al-Bukhari, tom 7, knjiga 62, broj 13o; *)

Ovo je prostitucija, čista i jednostavna.

Da li ste znali da će Vilijams, uprkos svoj ovoj prljavštini i pokvarenosti, i dalje verovati u svog lažnog proroka Muhameda, iako je pokušao da osudi blaženog apostola Pavla zbog onoga što je smatrao prilično ponižavajućim učenjima o ženama?

Toliko o tome da je Vilijams čovek od integriteta i poštenja.

Za dalje čitanje

Muhamed i silovanje robinja
Muhamed, Aiša, islam i deca-neveste
Sveto pismo o uzrastu za stupanje u brak
Premlaćivanje žena u islamu
Nasilje u porodici u Kuranu
Žene su inferiorne u odnosu na muškarce u Kuranu
„Oranje njiva“ i ženidba devojčicama u Kuranu
Robinje kao seksualna svojina u Kuranu
Čudan zakon o razvodu i ponovnom braku u Kuranu
Žene u islamu: [1. deo], [2. deo], [3. deo], [4. deo]
Žene u Bibliji: [1. deo], [2. deo]
Mokraća dečaka naspram mokraće devojčice u islamu, 1. deo, 2. deo
Nedoslednost Basama Zavadija [2. deo]