Justin: Očeva slava je Sinovljeva slava · Apologetizam by Sam Shamoun

U ovom tekstu pozivaću se na dela blaženog svetog Justina Mučenika kako bih dokazao da je on izričito učio da Sin poseduje istovetnu neizrecivu slavu Oca, budući da on nije niko drugi do blistava svetlost Božja. To se vidi iz Justinove tvrdnje da je Sin jedini kome je Bog dao svoju sopstvenu slavu. Štaviše, Justin naziva Isusa Slavom i upoređuje ga sa svetlošću sunca, što dodatno potvrđuje da je o Isusu mislio kao o onome koji poseduje istovetnu slavu neizrecivog Oca. Ovaj sveti mučenik čak navodi starozavetne tekstove o JHVH i njegovoj slavi, i sve ih primenjuje na Sina, poistovećujući time Isusa sa JHVH Svemogućim. To zauzvrat potkrepljuje činjenicu da je Justin verovao da je slava Oca i Sina jedna te ista.

Druga važna istina koja se može izvući iz Justinovih spisa jesu njegove ponovljene izjave da je Sveti Duh proročki ili božanski Duh koji je govorio prorocima da bi im otkrio budućnost. To pokazuje da je sveti mučenik izričito verovao u ličnost i božanstvo Svetoga Duha.

Sada prelazim na same citate. Sva naglašavanja su moja.

Poglavlje 9. Bezumlje idolopoklonstva

I mi ne poštujemo mnogim žrtvama i cvetnim vencima ona božanstva koja su ljudi oblikovali, postavili u svetilišta i nazvali bogovima; jer vidimo da su ona bezdušna i mrtva, i da nemaju obličje Božje (jer ne smatramo da Bog ima takvo obličje kakvo neki kažu da podražavaju njemu u čast), nego da imaju imena i obličja onih zlih demona koji su se pojavljivali. Jer zašto bismo govorili vama koji već znate, u kakve oblike zanatlije, Isaija 44:9-20; Jeremija 10:3. rezbareći i sekući, livajući i kujući, oblikuju materijale? I često od posuda nečasti, pukom promenom oblika i izradom slike željenog izgleda, prave ono što nazivaju bogom; što mi smatramo ne samo besmislenim, nego čak i uvredljivim za Boga, koji, imajući neizrecivu slavu i obličje**, tako biva imenom povezan sa stvarima koje su propadljive i zahtevaju stalnu službu**. A da su tvorci ovih stvari i neumereni i, da ne ulazimo u pojedinosti, izvežbani u svakom poroku, vrlo dobro znate; čak i sopstvene devojke koje rade zajedno s njima kvare. Kakvo bezumlje! Da se za razuzdane ljude kaže da oblikuju i prave bogove za vaše obožavanje, i da takve ljude postavljate za čuvare hramova u kojima su oni smešteni; ne uviđajući da je nezakonito čak i pomisliti ili reći da su ljudi čuvari bogova...

Poglavlje 41. Prorečeno raspeće

I opet, u drugom proročanstvu, Duh proročanstva, kroz istog Davida, nagovestio je da će Hristos, pošto bude raspet, carovati, i rekao je ovako: „Pjevajte Gospodu pjesmu novu; pjevaj Gospodu, sva zemljo! Pjevajte Gospodu, blagosiljajte ime njegovo, javljajte od dana na dan spasenje njegovo. Kazujte po narodima slavu njegovu, po svijem plemenima čudesa njegova. Jer je velik Gospod i valja ga hvaliti; strašniji je od svijeh bogova. Jer su svi bogovi u naroda ništa; Gospod je nebesa stvorio. Slava je i veličanstvo pred licem njegovijem, sila i krasota u svetinji njegovoj. Dajte, Gospodu, plemena narodna, dajte Gospodu slavu i čast. Dajte Gospodu slavu prema imenu njegovu. Nosite dare i idite u dvore njegove. Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti. Strepi pred njim, sva zemljo! Recite narodima: Gospod caruje; zato je vaseljena tvrda i neće se pomjestiti; on će suditi narodima pravo.“.

Poglavlje 42. Proročanstvo koje koristi prošlo vreme

Ali kada Duh proročanstva govori o stvarima koje tek treba da se zbudu kao da su se već dogodile — kao što se može primetiti čak i u odlomcima koje sam već naveo — da ova okolnost ne bi pružila izgovor čitaocima [da ih pogrešno tumače], učinićemo i ovo sasvim jasnim. Ono za šta apsolutno zna da će se dogoditi, on prorokuje kao da se već dogodilo. A da se izreke moraju tako primati, uvidećete ako im posvetite pažnju. Gore navedene reči David je izgovorio 1500 godina pre nego što je Hristos postao čovek i bio raspet; i niko od onih koji su živeli pre njega, niti od njegovih savremenika, nije doneo radost neznabošcima time što je bio raspet. Ali naš Isus Hristos, raspet i mrtav, vaskrsao je, i uzašavši na nebo, zacario se; i onim što su apostoli u njegovo ime objavili među svim narodima, pružena je radost onima koji očekuju besmrtnost koju je on obećao...

Poglavlje 51. Veličanstvo Hrista

A da bi nam Duh proročanstva označio da onaj koji ovo trpi ima neizrecivo poreklo i da vlada svojim neprijateljima, govorio je ovako: „Od tjeskobe i od suda uze se, a rod njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živijeh i za prijestupe naroda mojega bi ranjen. Odrediše mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatijem, jer ne učini nepravde, niti se nađe prijevara u ustima njegovijem. Ali Gospodu bi volja da ga bije, i dade ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za grijeh, vidjeće natražje, produljiće dane, i što je Gospodu ugodno napredovaće njegovom rukom. Vidjeće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova. Zato ću mu dati dio za mnoge, i sa silnima će dijeliti plijen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grijehe mnogih, i za zločince se moli.“ Isaija 53:8-12 Čujte i kako je trebalo da uzađe na nebo prema proročanstvu. Ovako je rečeno: „Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod krjepak i silan“ A kako će takođe ponovo doći s neba u slavi, čujte šta je o tome rekao prorok Jeremija. Njegove reči glase: „gle, sa oblacima nebeskim kao da dolazaše Sin Čovječji“ Danilo 7:13 (Prva apologija)

Poglavlje 36. Dokazuje da se Hristos naziva Gospodom nad vojskama

Trifon: Neka bude tako kako kažeš — naime, da je prorečeno da će Hristos stradati i da će biti nazvan kamenom; i da će posle svog prvog dolaska, u kojem je najavljeno da će stradati, doći u slavi i biti konačno Sudija svima, i večni Car i Sveštenik. Sada pokaži da li je ovaj čovek onaj o kome su ova proročanstva izrečena.

Justin: Kako želiš, Trifone, doći ću do tih dokaza koje tražiš na odgovarajućem mestu; ali sada ćeš mi dopustiti da najpre iznesem proročanstva, što želim da učinim da bih dokazao da se Hristos naziva i Bogom i Gospodom nad vojskama, i Jakovom, u priči od Svetoga Duha; a vaši tumači su, kako Bog kaže, bezumni, jer kažu da se to odnosi na Solomona, a ne na Hrista, kada je uneo kovčeg svedočanstva u hram koji je sagradio. Psalam Davidov glasi ovako:

„Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vaseljena i sve što živi na njoj. Jer je on na morima osnova, i posred rijeka utvrdi je. Ko će izaći na goru Gospodnju, i ko će stati na svetom mjestu njegovu? U koga su čiste ruke i srce bezazleno, ko ne izriče imena njegova uzalud i ne kune se lažno. On će dobiti blagoslov od Gospoda, i milost od Boga spasa svojega. Takav je rod onijeh koji ga traže, i koji su radi stajati pred licem tvojim, Bože Jakovljev! Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod krjepak i silan, Gospod silan u boju. Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj car slave? Gospod nad vojskama; on je Car slave.“

Prema tome, pokazano je da Solomon nije Gospod nad vojskama; nego kada je naš Hristos vaskrsao iz mrtvih i uzašao na nebo, poglavarima na nebu, po naredbi Boga, zapoveđeno je da otvore vrata nebeska, da bi ušao onaj koji je Car slave, i da bi, pošto uzađe, seo s desne strane Oca dok ne položi neprijatelje za podnožje svojim nogama, kao što je objavljeno u drugom Psalmu. Jer kada su poglavari nebeski videli njega neuglednog i obeščašćenog izgleda, i neslavnog, ne prepoznavši ga, upitali su: „Ko je taj Car slave?“ A Sveti Duh, bilo u ime njegovog Oca, bilo u svoje sopstveno ime, odgovara im: „Gospod nad vojskama; on je Car slave.“ Jer svako će priznati da se niko od onih koji su nadgledali vrata hrama u Jerusalimu ne bi usudio da o Solomonu, iako je bio tako slavan car, ili o kovčegu svedočanstva, kaže: „Ko je taj Car slave?“

Poglavlje 37. Isto se dokazuje iz drugih Psalama

Justin: Štaviše, u dijapsalmu četrdeset šestog Psalma, ovako se ukazuje na Hrista:

„Ide Bog uz podvikivanje, Gospod uz glas trubni. Pojte Bogu, pojte; pojte caru našemu, pojte; Jer je Bog car od sve zemlje, pojte pjesmu. Bog caruje nad narodima; Bog sjedi na svetom prijestolu svom. Knezovi narodni sastavljaju se s narodom Boga Avramova. Jer su štitovi zemaljski Božiji. Da je uzvišen!“

A u devedeset osmom Psalmu, Sveti Duh vas prekoreva, i proriče da je onaj koga vi ne želite za cara Car i Gospod, i Samuilov, i Aronov, i Mojsijev, i, ukratko, svih ostalih. A reči Psalma su ove:

„Gospod caruje: neka strepe narodi; sjedi na heruvimima: nek se drma zemlja! Gospod je na Sionu velik, i visok nad svima narodima. Neka slave veliko i strašno ime tvoje; da je sveti! Neka slave silu cara koji ljubi pravdu. Ti si utvrdio pravdu; sud i pravdu ti si uredio u Jakovu. Uzvisujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se podnožju njegovu; da je sveti! Mojsije i Aron, sveštenici njegovi, i Samuilo jedan od onijeh koji prizivlju ime njegovo, prizivahu Boga, i on ih usliši. U stupu od oblaka govoraše njima; oni čuvaše zapovijesti njegove i uredbu koju im dade. Gospode, Bože naš, ti si ih uslišio; ti si im bio Bog blag i plaćao za djela njihova. Uzvisujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se na svetoj gori njegovoj, jer je sveti Gospod Bog naš.“ (Dijalog s Trifonom, Poglavlja 31-47)

Poglavlje 50. Iz Isaije se dokazuje da je Jovan preteča Hrista

Trifon: Čini mi se da si izašao iz velikog spora sa mnogim osobama o svim tačkama koje smo istraživali, i stoga si sasvim spreman da odgovoriš na sva pitanja koja ti se postave. Odgovori mi, dakle, najpre, kako možeš pokazati da postoji drugi Bog osim Tvorca svega; a zatim ćeš pokazati, [dalje], da je pristao da se rodi od Device.

Justin: Dopusti mi da najpre navedem izvesne odlomke iz proročanstva Isaije, koji se odnose na službu preteče koju je vršio Jovan Krstitelj i prorok pre ovoga našeg Gospoda Isusa Hrista.

Trifon: Dopuštam.

Justin: Isaija je ovako prorekao Jovanovo prethođenje: „A Jezekija reče Isaiji: Dobra je riječ Gospodnja koju si rekao. Još reče: Je li? Za moga vijeka biće mir i vjera?“ Isaija 39:8 I: „Tješite, tješite narod moj, govori Bog vaš. Govorite Jerusalimu ljubazno, i javljajte mu da se navršio rok njegov, da mu se bezakonje oprostilo, jer je primio iz ruke Gospodnje dvojinom za sve grijehe svoje. Glas je nekoga koji viče: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i neravna mjesta neka budu ravna. I javiće se slava Gospodnja, i svako će tijelo vidjeti; jer usta Gospodnja govoriše. Glas govori: Viči. I reče: Šta da vičem? Da je svako tijelo trava i sve dobro njegovo kao cvijet poljski. Suši se trava, cvijet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod trava. Suši se trava, cvijet opada; ali riječ Boga našega ostaje dovijeka. Izidi na visoku goru, Sione, koji javljaš dobre glase; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre glase; podigni, ne boj se. Kaži gradovima Judinijem: Evo Boga vašega. Evo, Gospod Bog ide na jakoga, i mišica će njegova obladati njim; evo, plata je njegova kod njega i djelo njegovo pred njim. Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, i u njedrima će ih nositi, a dojilice će voditi polako. Ko je izmjerio vodu grstima svojim i nebesa premjerio peđu? Ko je mjerom izmjerio prah zemaljski, i gore izmjerio na mjerila i bregove na poteg? Ko je upravljao duh Gospodnji? Ili mu bio savjetnik i naučio ga? S kim se je dogovarao i ko ga je urazumio i naučio putu suda, i naučio ga znanju i pokazao mu put razuma? Gle, narodi su kao kap iz vijedra, i kao praška na mjerilama broje se; gle, premješta ostrva kao prašak. Ni Livan ne bi bio dosta za oganj, i životinje njegove ne bi bile dosta za žrtvu paljenicu. Svi su narodi kao ništa pred njim, manje negoli ništa i taština vrijede mu.“ Isaija 40:1-17

Poglavlje 51. Dokazuje se da se ovo proročanstvo ispunilo

Trifon: Sve reči proročanstva koje ponavljaš, gospodine, dvosmislene su i nemaju snagu da dokažu ono što želiš da dokažeš.

Justin: Da proroci nisu prestali, tako da ih u vašem narodu, Trifone, više nije bilo posle ovoga Jovana, bilo bi očigledno da bi se ono što govorim u vezi sa Isusom Hristom možda moglo smatrati dvosmislenim. Ali ako je Jovan došao prvi pozivajući ljude na pokajanje, i ako je Hristos, dok je [Jovan] još sedeo kraj reke Jordana, došavši, okončao njegovo prorokovanje i krštavanje, i sam propovedao, govoreći da se približilo carstvo nebesko, i da mora mnogo postradati od književnika i fariseja, i biti raspet, i trećeg dana vaskrsnuti, i da će se ponovo javiti u Jerusalimu, i ponovo jesti i piti sa svojim učenicima; i prorekao da će se u razdoblju između njegovog [prvog i drugog] dolaska, kao što sam ranije rekao, u njegovo ime pojaviti sveštenici i lažni proroci, što se zaista i događa; kako onda mogu biti dvosmislene, kada te činjenice mogu uveriti? Štaviše, ukazao je na činjenicu da u vašem narodu više neće biti nijednog proroka, i na to da su ljudi prepoznali da je Novi zavet, koji je Bog ranije najavio [da namerava] da objavi, tada bio prisutan, to jest sam Hristos; i to ovim rečima: „A od vremena Jovana Krstitelja do sada Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju. Jer su svi Proroci i Zakon proricali do Jovana. I ako hoćete vjerovati, on je Ilija što će doći. Ko ima uši da čuje, neka čuje!“ Matej 11:12-15 (Isto, Poglavlja 48-54)

Poglavlje 61. Mudrost je rođena od Oca, kao vatra od vatre

Justin: Izneću vam još jedno svedočanstvo, prijatelji moji, iz Svetog pisma, da je Bog PRE SVIH STVORENJA rodio Početak, [koji je bio] izvesna razumna sila [proishodeća] od njega samog, koga Sveti Duh naziva čas SLAVOM GOSPODNJOM**, čas** Sinom, opet Mudrošću, opet Anđelom, zatim Bogom, a zatim Gospodom i Logosom; a drugom prilikom on sebe naziva Vojvodom, kada se u ljudskom obličju javio Isusu, sinu Navinovom (Nunovom). Jer on se može nazvati svim tim imenima, budući da služi volji Oca, i budući da je rođen od Oca činom volje; kao što vidimo da se dešava i među nama: jer kada izgovorimo neku reč, mi rađamo reč; ipak ne odsecanjem, tako da bi se umanjila reč [koja ostaje] u nama kada je izgovorimo: i kao što vidimo da se dešava i sa vatrom, koja se ne umanjuje kada je zapalila [drugu], nego ostaje ista; a ono što je njome zapaljeno takođe izgleda da postoji samo po sebi, ne umanjujući ono od čega je zapaljeno. Reč Mudrosti, koji je i sam ovaj Bog rođen od Oca svega, i Reč, i Mudrost, i Sila, i SLAVA RODITELJA, posvedočiće mi, kada kroz Solomona govori sledeće:

„Gospod me je imao u početku puta svojega, prije djela svojih, prije svakoga vremena. Prije vijekova postavljena sam, prije početka, prije postanja zemlje. Kad još ne bijaše bezdana, rodila sam se, kad još ne bijaše izvora obilatijeh vodom. Prije nego se gore osnovaše, prije humova ja sam se rodila; Još ne bješe načinio zemlje ni polja ni početka prahu vaseljenskom; Kad je uređivao nebesa, ondje bijah; kad je razmjeravao krug nad bezdanom. Kad je utvrđivao oblake gore i krijepio izvore bezdanu; Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovijesti njegove, kad je postavljao temelje zemlji. Tada bijah kod njega hranjenica, bijah mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda; Veseljah se na vaseljeni njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim. Tako dakle sinovi, poslušajte me, jer blago onima koji se drže putova mojih. Slušajte nastavu, i budite mudri, i nemojte je odbaciti. Blago čovjeku koji me sluša stražeći na vratima mojim svaki dan i čuvajući pragove vrata mojih. Jer ko mene nalazi, nalazi život i dobija ljubav od Gospoda. A ko o mene griješi, čini krivo duši svojoj; svi koji mrze na me, ljube smrt.“...

Poglavlje 65. Jevrejin prigovara da Bog svoju slavu ne daje drugome. Justin objašnjava odlomak

Trifon: Uzdrman tolikim mestima iz Svetog pisma, ne znam šta da kažem o Svetom pismu koje Isaija piše, u kojem Bog kaže da svoju slavu ne daje drugome, govoreći ovako: „Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neću dati drugome, ni hvale svoje likovima rezanijem.“ Isaija 42:8

Justin: Ako si ove reči izgovorio, Trifone, i zatim zaćutao u prostodušnosti i bez zle namere, ne ponavljajući ono što prethodi niti dodajući ono što sledi, mora ti se oprostiti; ali ako [si to učinio] zato što si zamišljao da možeš baciti sumnju na taj odlomak, kako bih ja rekao da Sveto pismo protivreči samo sebi, pogrešio si. Ali ja se neću usuditi da tako nešto pretpostavim ili kažem; i ako se iznese mesto iz Svetog pisma koje izgleda takve vrste, i ako postoji izgovor [za tvrdnju] da je ono protivno [nekom drugom], budući da sam potpuno uveren da nijedno mesto Svetog pisma ne protivreči drugome, radije ću priznati da ne razumem ono što je zapisano, i nastojaću da one koji zamišljaju da je Sveto pismo protivrečno, pre privolim istom mišljenju koje i sam imam. S kakvom si, dakle, namerom izneo tu teškoću, Bog zna. Ali podsetiću te na ono što odlomak kaže, da bi upravo iz ovoga [mesta] prepoznao da Bog daje slavu jedino svome Hristu. A uzeću neke kratke odlomke, gospodo, one koji su u vezi sa onim što je Trifon rekao, i one koji su takođe povezani u nizu. Jer neću ponavljati one iz drugog odeljka, nego one koji su spojeni u jednu celinu. Obratite i vi pažnju. [Reči] su ove:

„Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i što ona rađa, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj: Ja Gospod dozvah te u pravdi, i držaću te za ruku, i čuvaću te, i učiniću te da budeš zavjet narodu, vidjelo narodima; Da otvoriš oči slijepima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sjede u tami. Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neću dati drugome, ni hvale svoje likovima rezanijem. Evo, pređašnje dođe, i ja javljam novo, prije nego nastane kazujem vam. Pjevajte Gospodu pjesmu novu, hvalu njegovu od kraja zemlje, koji se plavite po moru i sve što je u njemu, ostrva i koji živite na njima. Pustinja i gradovi njezini, sela gdje stanuje Kidar, neka podignu glas, neka pjevaju koji žive po stijenama, neka klikuju savrh gora. Neka daju slavu Gospodu, i hvalu njegovu neka javljaju po ostrvima. Gospod će izaći kao junak, podignuće revnost svoju kao vojnik, vikaće i klikovati, nadvladaće neprijatelje svoje.“ Isaija 42:5-13

A kada sam ovo ponovio, nastavio sam:

Justin: Jeste li uvideli, prijatelji moji, da Bog kaže da će onome koga je postavio za svetlost neznabošcima, dati slavu, i nikome drugom; a ne, kao što je Trifon rekao, da je Bog slavu zadržavao za sebe?

Trifon: I to smo uvideli; pređi stoga na ostatak besede. (Isto, Poglavlja 55-68)

Značajno je da Justin tumači sledeći stih,

„Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neću dati drugome, ni hvale svoje likovima rezanijem.“ Isaija 42:8

Kao Bog koji izjavljuje da svoju sopstvenu slavu daje samo svome Hristu i nikome drugom!

I obratite pažnju na to kako voljeni mučenik govori o Isusu kao o Slavi Gospodnjoj, i o Roditelju, tj. Ocu. Ovo su izričite izjave da je Hrist istovetan sa nestvorenom Božjom slavom.

Ima još:

Poglavlje 85. On dokazuje da je Hrist Gospod nad vojskama na osnovu Psalma 24 i na osnovu svoje vlasti nad demonima

Justin: Štaviše, neki od vas usuđuju se da proročanstvo koje glasi „Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave.“ izlažu kao da se ono jednako odnosi na Jezekiju, a drugi među vama [ga izlažu] o Solomonu; ali se ne može dokazati da se ono odnosi ni na ovoga potonjeg ni na onoga prvoga, niti, ukratko, na bilo kog vašeg cara, već jedino na ovoga našeg Hrista, koji se pojavio bez lepote i bez slave, kao što su rekli Isaija i David i celo Sveto pismo; koji je Gospod nad vojskama**, po** volji Oca koji mu je dodelio [to dostojanstvo]; koji je i vaskrsao iz mrtvih i uzašao na nebo, kao što su Psalam i ostala Pisma pokazali kada su ga objavili kao Gospoda nad vojskama; a u to se, ako hoćete, možete lako uveriti po događajima koji se zbivaju pred vašim očima. Jer svaki demon, kada se nad njim vrši egzorcizam u ime upravo ovoga Sina Božjeg— koji je Prvorođeni svake tvari, koji je postao čovek od Device, koji je stradao i bio raspet pod Pontijem Pilatom od strane vašeg naroda, koji je umro, koji je vaskrsao iz mrtvih i uzašao na nebo — biva pobeđen i pokoren. Ali makar vršili egzorcizam nad bilo kojim demonom u ime bilo koga od onih koji su bili među vama — bilo careva, bilo pravednika, bilo proroka, bilo patrijaraha — on vam neće biti pokoran. Ali ako neko od vas nad njim izvrši egzorcizam u [ime] Boga Avraamovog, i Boga Isakovog, i Boga Jakovljevog, možda će vam biti pokoran. A vaši egzorcisti, kao što rekoh, zacelo se služe veštinom kada vrše egzorcizam, baš kao što to čine i neznabošci, te koriste kađenja i bajanja. A da su anđeli i sile oni kojima reč proročanstva preko Davida [zapoveda] da podignu vrata, da bi ušao Onaj koji je vaskrsao iz mrtvih, Isus Hristos, Gospod nad vojskama**, po** volji Oca, pokazala je isto tako i Davidova reč; što ću vam ponovo prizvati u pamćenje radi onih koji juče nisu bili sa nama, a radi kojih, uostalom, sažimam mnogo toga što sam juče rekao. I sada, ako vam ovo kažem iako sam to već mnogo puta ponovio, znam da nije besmisleno tako postupiti. Jer smešno je gledati sunce, i mesec, i ostale zvezde kako neprestano drže isti tok i donose različita godišnja doba; i gledati onoga ko računa, a koga upitaju koliko je dva puta dva, kako — zato što je već često rekao da je četiri — ne prestaje da opet kaže da je četiri; i isto tako da se druge stvari, koje se sa pouzdanjem priznaju, neprestano pominju i priznaju na isti način; a da ipak onaj koji svoju besedu zasniva na proročkim Pismima treba da ih ostavi i da se uzdrži od stalnog pozivanja na ista ta Pisma, zato što se misli da može izneti nešto bolje od Svetog pisma. Odlomak, dakle, kojim sam dokazao da Bog otkriva kako na nebu postoje i anđeli i vojske, jeste ovaj: „Hvalite Gospoda na nebesima, hvalite ga na visini. Hvalite ga, svi anđeli njegovi, hvalite ga, sve vojske njegove!“

Mnasej (jedan od onih koji su s njima došli drugoga dana): Veoma nam je drago što se prihvataš da radi nas ponoviš iste stvari.

Justin: Poslušajte, prijatelji moji, Sveto pismo koje me navodi da tako postupam. Isus je zapovedio [nama] da volimo čak i [svoje] neprijatelje, kao što je Isaija prorekao na mnogim mestima, u kojima je sadržana i tajna našeg sopstvenog preporoda, kao i, zapravo, preporoda svih koji očekuju da će se Hrist pojaviti u Jerusalimu i koji se svojim delima revnosno trude da mu ugode. Ovo su reči koje je izgovorio Isaija:

„Slušajte riječ Gospodnju, koji drhćete od njegove riječi: Braća vaša koja mrze na vas i izgone vas imena mojega radi, govore: Neka se pokaže slava Gospodnja. I pokazaće se na vašu radost, a oni će se posramiti. Vika ide iz grada, glas iz crkve, glas Gospodnji koji plaća neprijateljima svojim. Ona se porodi prije nego osjeti bolove, prije nego joj dođoše muke, rodi djetića. Ko je igda čuo to? Ko je vidio tako što? Može li zemlja roditi u jedan dan? Može li se narod roditi ujedanput? A Sion rodi sinove svoje čim osjeti bolove. Eda li ja, koji otvoram matericu, ne mogu roditi? veli Gospod. Eda li ću ja, koji dajem da se rađa, biti bez poroda? veli Bog tvoj. Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite; radujte se s njim svi koji ga žaliste. Jer ćete sati sise od utjehe njegove, i nasitićete se, saćete i naslađivaćete se u svjetlosti slave njegove.“ Isaija 66:5-11 (Isto, Poglavlja 69-88)

Poglavlje 127. Ovi odlomci Svetog pisma ne odnose se na Oca, nego na Reč

Justin: Ove i druge takve izreke zabeležene su od strane zakonodavca i proroka; i pretpostavljam da sam dovoljno jasno izneo da, gde god Bog kaže: „I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,“ Postanje 18:22 ili: „Reče Gospod Mojsiju“ Izlazak 6:29 i: „A Gospod siđe da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi čovječiji.“ Postanje 11:5 ili kada: „Gospod zatvori za njim“ Postanje 7:16 — ne smete zamišljati da je sam nerođeni Bog sišao ili uzašao s bilo kog mesta. Jer neizrecivi Otac i Gospod svega niti je došao na neko mesto, niti hoda, niti spava, niti ustaje, nego ostaje na svom sopstvenom mestu, gde god to bilo, brz da vidi i brz da čuje, nemajući ni oči ni uši, nego budući neopisive moći; i on vidi sve stvari, i zna sve stvari, i niko od nas ne izmiče njegovom posmatranju; i on se ne pokreće niti je ograničen na jedno mesto u celom svetu, jer je postojao pre nego što je svet stvoren. Kako je onda mogao da razgovara s bilo kim, ili da ga bilo ko vidi, ili da se pojavi na najmanjem delu zemlje, kada narod na Sinaju nije bio kadar da gleda čak ni na slavu onoga koji je od njega poslat; i Mojsije sam nije mogao da uđe u šator koji je podigao, kada se ovaj ispunio slavom Božjom; a sveštenik nije mogao da izdrži da stoji pred hramom kada je Solomon uneo kovčeg u dom u Jerusalimu koji je za njega sagradio? Stoga ni Avram, ni Isak, ni Jakov, niti bilo koji drugi čovek, nisu videli Oca i neizrecivog Gospoda svega, pa i Hrista, nego [su videli] onoga koji je po njegovoj volji bio njegov Sin, budući Bog, i Anđeo, jer je služio njegovoj volji; za koga je takođe blagovoleo da se rodi kao čovek od Device; koji je takođe bio oganj kada je razgovarao s Mojsijem iz grma. Jer, ukoliko tako ne razumemo Sveto pismo, sledilo bi da Otac i Gospod svega nije bio na nebu kada se dogodilo ono što je Mojsije zapisao: „Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja“ Postanje 19:24 i opet, kada David ovako kaže: „Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave.“ i opet, kada kaže: „Reče Gospod Gospodu mojemu: Sjedi meni s desne strane dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojima.“

Poglavlje 128. Reč nije poslata kao neživa sila, nego kao lice rođeno iz Očeve suštine**(1)**

Justin: A da je Hrist Gospod, i Bog Sin Božji, i da se ranije javljao u sili kao Čovek, i Anđeo, i u slavi ognja kao kod grma, te da se tako pokazao i pri sudu izvršenom nad Sodomom, potpuno je dokazano onim što je rečeno.

Zatim sam još jednom ponovio sve što sam ranije citirao iz Izlaska, o viđenju u grmu i o davanju imena Isusu (Navinu), i nastavio:

I nemojte misliti, gospodo, da govorim suvišno kada ove reči često ponavljam: nego je to zato što znam da neki žele da preduprede ove primedbe i da kažu da se sila poslata od Oca svega, koja se javila Mojsiju, ili Avramu, ili Jakovu, naziva Anđelom zato što je došla ljudima (jer su preko nje Očeve zapovesti objavljene ljudima); NAZIVA SE SLAVOM, zato što se javlja u viđenju koje se ponekad ne može podneti; naziva se Čovekom i ljudskim bićem, zato što se javlja zaodenuta u one oblike koji su Ocu ugodni; a nazivaju je Rečju, zato što donosi vesti od Oca ljudima; ali tvrde da je ta sila NEDELJIVA I NERAZDVOJIVA od Oca, baš kao što kažu da je svetlost sunca na zemlji nedeljiva i nerazdvojiva od sunca na nebesima****; jer kada ono zađe, svetlost zalazi zajedno s njim; tako i Otac, kada hoće, kažu oni, čini da njegova sila potekne, a kada hoće, čini da se ona vrati k njemu. Na taj način, uče oni, načinio je anđele. Ali dokazano je da postoje anđeli koji uvek postoje i koji nikada nisu svedeni na onaj oblik iz kojeg su potekli. A da ova sila, koju proročka reč naziva Bogom, kao što je takođe obilno pokazano, i Anđelom, nije brojana [kao različita] samo po imenu poput svetlosti sunca nego je zaista nešto brojčano različito, ukratko sam raspravio u onome što je prethodilo; kada sam ustvrdio da je ova sila rođena od Oca, njegovom silom i voljom, ali ne odsecanjem, kao da je suština Očeva podeljena; kao što ni sve druge stvari koje se dele i razdvajaju nisu iste posle kao pre nego što su podeljene: i, radi primera, uzeo sam slučaj vatri zapaljenih od jedne vatre, za koje vidimo da su od nje različite, a ipak ono od čega se mnoge mogu zapaliti nipošto ne biva umanjeno, nego ostaje isto.

Poglavlje 129. To je potvrđeno drugim odlomcima Svetog pisma

Justin: A sada ću ponovo izreći reči koje sam izgovorio u dokaz ove tačke. Kada Sveto pismo kaže: „Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja“ proročka reč pokazuje da su bila dvojica po broju: Jedan na zemlji, koji je, kaže ona, sišao da vidi vapaj Sodoma; Drugi na nebu, koji je takođe Gospod Gospoda na zemlji, jer je Otac i Bog; uzrok njegove sile i toga što je Gospod i Bog. Opet, kada Sveto pismo beleži da je Bog u početku rekao: „Eto, čovjek posta kao jedan od nas“ Postanje 3:22 — ovaj izraz, „kao jedan od nas“ takođe ukazuje na broj; a te reči ne dopuštaju figurativno značenje, kakvo im sofisti nastoje pripisati, oni koji nisu kadri ni da kažu ni da razumeju istinu. I zapisano je u knjizi Premudrosti: „Gospod me je imao u početku puta svojega, prije djela svojih, prije svakoga vremena. Prije vijekova postavljena sam, prije početka, prije postanja zemlje. Kad još ne bijaše bezdana, rodila sam se, kad još ne bijaše izvora obilatijeh vodom. Prije nego se gore osnovaše, prije humova ja sam se rodila;“

Kada sam ponovio ove reči, dodao sam:

Uviđate, slušaoci moji, ako obratite pažnju, da je Sveto pismo objavilo da je ovaj Potomak rođen od Oca PRE SVEGA STVORENOG; a da je ono što je rođeno brojčano različito od onoga što rađa, svako će priznati. (Isto, Poglavlja 125-142)

Primetite ponovo kako Justin opisuje Isusa kao samu Slavu i kako naglašava da je Sin nerazdvojiv od Boga koji ga je iznedrio kao svoju razumnu Silu pre stvaranja svega. A evo i starozavetnih citata koje je Justin pripisao Hristu:

„Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod krjepak i silan, Gospod silan u boju. Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj car slave? Gospod nad vojskama; on je Car slave.“ Psalam 24:7-10

„Pjevajte Gospodu, blagosiljajte ime njegovo, javljajte od dana na dan spasenje njegovo. Kazujte po narodima slavu njegovu, po svijem plemenima čudesa njegova. Jer je velik Gospod i valja ga hvaliti; strašniji je od svijeh bogova. Jer su svi bogovi u naroda ništa; Gospod je nebesa stvorio. Slava je i veličanstvo pred licem njegovijem, sila i krasota u svetinji njegovoj.“ Psalam 96:2-6

„Glas je nekoga koji viče: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i neravna mjesta neka budu ravna. I javiće se slava Gospodnja, i svako će tijelo vidjeti; jer usta Gospodnja govoriše. Glas govori: Viči. I reče: Šta da vičem? Da je svako tijelo trava i sve dobro njegovo kao cvijet poljski. Suši se trava, cvijet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod trava. Suši se trava, cvijet opada; ali riječ Boga našega ostaje dovijeka. Izidi na visoku goru, Sione, koji javljaš dobre glase; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre glase; podigni, ne boj se. Kaži gradovima Judinijem: Evo Boga vašega. Evo, Gospod Bog ide na jakoga, i mišica će njegova obladati njim; evo, plata je njegova kod njega i djelo njegovo pred njim. Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, i u njedrima će ih nositi, a dojilice će voditi polako.“ Isaija 40:3-5, 9-11

Pripisujući sve ove izjave Isusu, Justin je očigledno verovao da je Hrist JHVH Svemogući. A budući da slava JHVH ne može biti drugačija od one koju poseduje neizrecivi Bog kojeg Justin objavljuje, to znači da Isusova slava mora zapravo biti istovetna slavi njegovog Oca. Jednostavno nema načina da se zaobiđu ove izričite izjave ovog svetog i blaženog mučenika vaskrslog Gospoda slave.

Svi biblijski citati preuzeti su iz prevoda Legacy Standard Bible (LSB).

Dodatna literatura

Justin o Hristu kao nepropadljivoj Reči Božjoj

Justinova hristologija ponovo razmotrena

Napomene

(1) Evo još jednog engleskog prevoda 128. poglavlja:

„Uložio sam veliki trud da opširno dokažem da je Hrist Gospod i Bog Sin, da se u prošlim vremenima javljao svojom silom1 kao čovek i anđeo, i u slavi ognja kao u grmu, i da je bio prisutan da izvrši sud nad Sodomom.” Zatim sam ponovio sve što sam već citirao iz Knjige Izlaska o viđenju u grmu i o davanju imena Isus [Josue], i nastavio: „Gospodo, molim vas, nemojte me optuživati da sam opširan ili da se u svojim objašnjenjima ponavljam. Moje su primedbe prilično dugačke jer znam da su neki od vas spremni da ih preduprede i da izjave da je sila koja je poslata od Sveopšteg Oca i koja se javila Mojsiju, Avramu ili Jakovu nazvana Anđelom zato što je došla ljudima (budući da se tom silom Očeve poruke saopštavaju ljudima); da se naziva Slavom, zato što se ponekad javlja u viđenjima koja se ne mogu obuhvatiti; da se naziva čovekom i ljudskim bićem, zato što se javlja zaodenuta u one oblike koji su Ocu ugodni; a nazivaju je Rečju, zato što ljudima otkriva Očeve besede. Ali neki2 uče da je ta sila nedeljiva i nerazdvojiva od Oca, baš kao što je svetlost sunca na zemlji nedeljiva i nerazdvojiva od sunca na nebu; jer, kada sunce zađe, njegova svetlost nestaje sa zemlje. Tako, tvrde oni, Otac svojom voljom može učiniti da njegova sila izađe i da se, kad god poželi, ponovo vrati. Na taj način, izjavljuju oni, Bog je načinio i anđele. Ali dokazano je da anđeli uvek postoje i da nisu ponovo svedeni na ono iz čega su stvoreni. Takođe je opširno pokazano da ova sila, koju proročka reč naziva i Bogom i Anđelom, nije samo brojana kao različita po svom imenu (kao što je to svetlost sunca), nego je nešto različito po stvarnom broju, o čemu sam već ukratko raspravljao. Jer sam izjavio da je ova sila rođena od Oca, njegovom silom i voljom, ali ne odsecanjem, kao da je Očeva supstancija podeljena; kao što ni sve druge stvari, kada se jednom podele i odvoje, nisu iste kao što su bile pre deobe. Da bih ovu tačku ilustrovao, naveo sam primer vatri zapaljenih od jedne vatre; zapaljene vatre zaista su različite od prvobitne vatre koja, iako pali mnoge druge vatre, i dalje ostaje ista, neumanjena vatra.”

1 Kasnije će se javiti u svom stvarnom prisustvu pri ovaploćenju.

2 Tj. neki Jevreji, poput Filona, ili neki hrišćani, poput monarhijanaca (npr. Noet, Praksej, Pavle iz Samosate itd.). (The Fathers of the Church Patristic Series: Justin Martyr, The First Apology, The Second Apology, Dialogue with Trypho, Exhortation to the Greeks, Discourse to the Greeks, The Monarchy of the Rule of God, preveo Thomas B. Falls [Catholic University of America Press, 2008], str. 346-347; naglasak moj)

Justin ovde ne poriče da je Hrist svetlost koja izlazi iz Sunca, tj. iz Oca, niti da je Sin nerazdvojiv od Oca od koga je rođen/iznedren. On, naprotiv, odbacuje tvrdnju onih koji dokazuju da ova svetlost koja proishodi od Boga nije ništa više do bezlični modus ili emanacija koja se vraća natrag u njega. U suštini, Justin pobija tvrdnju nekih koji misle da je Sin brojčano istovetan Ocu, odnosno isti kao Otac, što je jeres modalizma. To se vidi iz analogije blaženog mučenika o vatri koja pali druge vatre, koje su, iako istovetne po suštini, ipak brojčano različite.

Na sličan način, Sin je iste, istovetne supstancije s Ocem, dok je od njega brojčano različit. Justin takođe želi da naglasi da Očeva suština nije umanjena time što je Sina rodio iz sebe samog, to jest iz svoje sopstvene supstancije. Očeva supstancija može biti saopštena Sinu a da to ne dovede do umanjenja ili iscrpljenja Očeve suštine.

Ovo potvrđuje ono što Justin kaže u 61. poglavlju svog dijaloga s Trifonom (vidi gore), kao i drugde, gde govori o Isusovoj duhovnoj svetlosti kao većoj od samog sunca:

Poglavlje 113. Isus Navin je bio slika Hrista

Justin: Evo šta hoću da kažem. Isus (Navin), kao što sam već često napominjao, koji se zvao Osija, kada je bio poslat da uhodi zemlju hanansku, bio je od Mojsija nazvan Isus (Navin). Zašto je to učinio, vi niti pitate, niti se time zbunjujete, niti strogo istražujete. Zato vam je Hrist promakao; i mada čitate, ne razumete; i čak i sada, mada čujete da je Isus naš Hrist, ne uzimate u obzir da mu to ime nije dato bez svrhe niti slučajno. Ali vodite bogoslovsku raspravu o tome zašto je jedno 'α ' dodato Avramovom prvobitnom imenu; a o tome zašto je jedno 'ρ ' dodato Sarinom imenu, koristite slična gromoglasna prepiranja. Ali zašto na sličan način ne istražujete razlog zbog kojeg je ime Osije, sina Navinog, koje mu je otac dao, promenjeno u Isus (Navin)? Ali pošto mu ime nije samo izmenjeno, nego je i postavljen za naslednika Mojsijevog, budući jedini od svojih savremenika koji je izašao iz Egipta, on je preživeli narod uveo u Svetu zemlju; i kao što je on, a ne Mojsije, uveo narod u Svetu zemlju, i kao što ju je žrebom razdelio onima koji su s njim ušli, tako će i Isus Hrist ponovo vratiti rasejanje naroda i svakome razdeliti dobru zemlju, premda ne na isti način. Jer prvi im je dao privremeno nasledstvo, budući da nije bio ni Hrist koji je Bog, ni Sin Božji; a drugi će nam, posle svetog vaskrsenja, dati večni posed. Prvi je, pošto je nazvan Isus (Navin) i pošto je primio snagu od njegovog Duha, zaustavio sunce. Jer sam dokazao da je Isus taj koji se javljao i razgovarao s Mojsijem, i s Avramom, i sa svim ostalim patrijarsima bez izuzetka, služeći volji Očevoj; koji je, kažem, takođe došao da se rodi kao čovek od Device Marije, i živi doveka. Jer drugi je Onaj po kome i kroz koga će Otac obnoviti i nebo i zemlju; ovo je Onaj koji će zasijati kao večna svetlost u Jerusalimu; ovo je onaj koji je car Salima po redu Melhisedekovom, i večni Sveštenik Svevišnjeg. Za prvog se kaže da je narod po drugi put obrezao kamenim noževima (što je bio znak ovog obrezanja kojim nas je sam Isus Hrist obrezao od idola načinjenih od kamena i od drugih materijala), i da je sabrao one koji su bili obrezani od neobrezanja, to jest od zablude sveta, na svakom mestu kamenim noževima, naime rečima našeg Gospoda Isusa. Jer sam pokazao da je Hrist od proroka u pričama objavljen kao Kamen i Stena. Prema tome, pod kamenim noževima razumećemo njegove reči, kojima su toliki koji su bili u zabludi obrezani od neobrezanja obrezanjem srca, kojim je Bog preko Isusa zapovedio da se od tog vremena obrezuju oni koji svoje obrezanje izvode od Avrama, rekavši da će Isus (Navin) po drugi put kamenim noževima obrezati one koji uđu u onu svetu zemlju...

Poglavlje 121. Iz činjenice da neznabošci veruju u Isusa očigledno je da je on Hrist

A pošto su ćutali, nastavio sam:

Justin: [Sveto pismo], govoreći kroz Davida o ovom Hristu, prijatelji moji, nije više reklo da će se narodi blagosloviti „u sjemenu tvojem“, nego „u njemu“. Tako stoji ovde: „Ime će njegovo biti uvijek; dokle teče sunca, ime će njegovo rasti. Blagosloviće se u njemu, svi će ga narodi zvati blaženim.“ Ali ako su svi narodi blagosloveni u Hristu, a mi iz svih naroda verujemo u njega, onda je on zaista Hrist, a mi smo oni koje je on blagoslovio. Bog je nekada dao sunce kao predmet obožavanja, kao što je zapisano, ali nikada se nije videlo da je neko pretrpeo smrt zbog svoje vere u sunce; a za ime Isusovo možete videti ljude svakog naroda koji su podneli i podnose sve patnje, radije nego da ga se odreknu. Jer je reč njegove istine i mudrosti žarkija i svetlija od sunčevih zrakova****, i prodire u dubine srca i uma. Otuda je i Sveto pismo reklo: „dokle teče sunca, ime će njegovo rasti“ I opet, Zaharija kaže: „ime Klica“ Zaharija 6:12 A govoreći o istome, kaže da „tužiće zemlja, svaka porodica napose“ Zaharija 12:12 Ali ako je on tako zasijao i bio tako moćan u svom prvom dolasku (koji je bio bez časti i lepote, i vrlo prezren), da ni u jednom narodu nije nepoznat, i da su se svuda ljudi pokajali od stare zloće u načinu života svakog naroda, tako da su čak i demoni bili podložni njegovom imenu, i sve sile i carstva su se bojale njegovog imena više nego što su se bojale svih mrtvih — zar neće pri svom slavnom dolasku svakako uništiti sve one koji su ga mrzeli i koji su nepravedno odstupili od njega, a svojima dati počinak, nagrađujući ih svime čemu su se nadali? Nama je, dakle, dato da čujemo, i da razumemo, i da budemo spaseni ovim Hristom, i da prepoznamo sve [istine otkrivene] od Oca. Zato mu je rekao: „Malo je da mi budeš sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te učinih vidjelom narodima da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih.“ Isaija 49:6

Poglavlje 122. Jevreji ovo bez razloga razumeju kao da se odnosi na prozelite

Justin: Vi mislite da se ove reči odnose na stranca i na prozelite, ali one se zapravo odnose na nas koje je Isus prosvetlio. Jer Hrist bi posvedočio čak i za njih; ali sada ste postali dvostruko više sinovi pakla, kao što je i sam rekao. Matej 23:15 Stoga ono što su proroci zapisali nije rečeno o onim osobama, nego o nama, o kojima Sveto pismo govori: „I vodiću slijepe putem kojega nijesu znali; vodiću ih stazama kojih nijesu znali“ „Vi ste moji svjedoci, veli Gospod, i sluga moj kojega izabrah“ Isaija 42:16, Isaija 43:10 Kome, dakle, Hrist svedoči? Očigledno onima koji su poverovali. Ali prozeliti ne samo da ne veruju, nego dvostruko više od vas hule na njegovo ime, i žele da muče i ubiju nas koji verujemo u njega; jer u svemu nastoje da budu poput vas. I opet drugim rečima uzvikuje: „Ja Gospod dozvah te u pravdi, i držaću te za ruku, i čuvaću te, i učiniću te da budeš zavjet narodu, vidjelo narodima;“ Isaija 42:6 Ove reči se, doista, gospodo, odnose i na Hrista, i tiču se prosvetljenih naroda; ili ćete opet reći da im govori o zakonu i o prozelitima?

Tada su neki od onih koji su došli drugog dana povikali kao da su u pozorištu:

Trifonovi drugovi: Ali šta? Zar se to ne odnosi na zakon i na one koje je on prosvetlio? A to su prozeliti.

Justin: (Gledajući prema Trifonu.) Ne, jer, kada bi zakon bio kadar da prosvetli narode i one koji ga poseduju, kakva bi potreba bila za novim savezom? Ali pošto je Bog unapred objavio da će poslati novi savez, i večni zakon i zapovest, nećemo ovo razumeti o starom zakonu i njegovim prozelitima, nego o Hristu i njegovim prozelitima, naime nama neznabošcima, koje je on prosvetlio**, kao što negde kaže**: „Ovako veli Gospod: U vrijeme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i čuvaću te i daću te da budeš zavjet narodu, da utvrdiš zemlju i naslijediš opustjelo našljedstvo;“ Isaija 49:8 Šta je, dakle, Hristovo nasledstvo? Zar nisu narodi? Šta je savez Božji? Zar nije Hrist? Kao što na drugom mestu kaže: „Ti si Sin moj, ja te sad rodih. Išti u mene, i daću ti narode u našljedstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.“ (Isto, Poglavlja 109-124)

Poglavlje 11. Zakon je ukinut; Novi zavet obećan i dat od Boga

Justin: Neće biti drugog Boga, o Trifone, niti je od večnosti postojao ikakav drugi, osim onoga koji je načinio i uredio sav ovaj svemir. Niti mislimo da postoji jedan Bog za nas, a drugi za vas, nego da je jedini Bog onaj koji je vaše očeve izveo iz Egipta jakom rukom i podignutom mišicom. Niti smo se pouzdali u nekog drugog (jer drugog nema), nego u onoga u koga ste se i vi pouzdali, u Boga Avramovog, i Isakovog, i Jakovljevog. Ali mi se ne pouzdajemo preko Mojsija niti preko zakona; jer bismo tada činili isto što i vi. Ali sada — (jer sam pročitao da će postojati konačan zakon, i savez, najuzvišeniji od svih, koji su sada dužni da drže svi ljudi, koliko god ih traži nasledstvo Božje. Jer zakon proglašen na Horivu sada je star i pripada samo vama; a ovaj je za sve bez razlike. A zakon postavljen naspram zakona ukinuo je onaj koji mu je prethodio, i savez koji dolazi posle na isti je način okončao prethodni; i večni i konačan zakon — naime Hrist — dat nam je, i savez je pouzdan, posle kojeg neće biti ni zakona, ni zapovesti, ni uredbe. Zar niste čitali ovo što Isaija kaže: „Poslušaj me, narode moj, i čuj me, rode moj; jer će zakon od mene izaći i sud svoj postaviću da bude vidjelo narodima. Blizu je pravda moja, izaći će spasenje moje, i mišice će moje suditi narodima; mene će ostrva čekati i u moju će se mišicu uzdati.“ A preko Jeremije, o ovom istom novom savezu, ovako govori: „Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem Nov zavjet, Ne kao onaj zavjet koji učinih s ocima njihovijem, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Misirske“ (Jeremija 31:31-32). Ako je, dakle, Bog objavio novi savez koji je trebalo da bude ustanovljen, i to „vidjelo narodima“, vidimo i uvereni smo da ljudi pristupaju Bogu, ostavljajući svoje idole i drugu nepravednost, kroz ime onoga koji je razapet, Isusa Hrista, i ostaju pri svom ispovedanju čak i do smrti, i održavaju pobožnost. Štaviše, po delima i po čudesima koja ih prate, svima je moguće da razumeju da je on novi zakon, i novi savez, i očekivanje onih koji iz svakog naroda čekaju dobra Božja. Jer pravi duhovni Izrailj, i potomci Jude, Jakova, Isaka i Avrama (koji je u neobrezanju bio prihvaćen i blagosloven od Boga zbog svoje vere, i nazvan ocem mnogih naroda), jesmo mi koji smo dovedeni Bogu kroz ovog razapetog Hrista, kao što će biti pokazano dok budemo išli dalje...

Poglavlje 26. Nema spasenja za Jevreje osim kroz Hrista

Justin: Ja to ne kažem; nego oni koji su progonili i koji progone Hrista, ako se ne pokaju, neće naslediti ništa na svetoj gori. A neznabošci, koji su poverovali u njega i koji su se pokajali za grehe koje su počinili, primiće nasledstvo zajedno s patrijarsima i prorocima, i s pravednim ljudima koji potiču od Jakova, čak i ako niti drže Subotu, niti su obrezani, niti praznuju praznike. Zacelo će primiti sveto nasledstvo Božje. Jer Bog preko Isaije ovako govori:

„Ja Gospod dozvah te u pravdi, i držaću te za ruku, i čuvaću te, i učiniću te da budeš zavjet narodu, vidjelo narodima; Da otvoriš oči slijepima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sjede u tami.“ Isaija 42:6-7

I opet:

„podignite zastavu narodima. Evo, Gospod oglasi do krajeva zemaljskih; recite kćeri Sionskoj: Evo, Spasitelj tvoj ide; evo, plata je njegova kod njega i djelo njegovo pred njim. I oni će se prozvati narod sveti, iskupljenici Gospodnji; a ti ćeš se prozvati: Traženi, grad neostavljeni.“ „Ko je ono što ide iz Edoma, iz Vosora, u crvenijem haljinama? Krasno odjeven, koračajući u veličini sile svoje? Ja sam, koji govorim pravdu i vrijedan sam spasti. Zašto ti je crveno odijelo i haljine ti kao u onoga koji gazi u kaci? Gazih sam u kaci, i niko između naroda ne beše sa mnom; ali ih izgazih u gnjevu svom i potlačih u ljutini svojoj; i krv njihova poprska mi haljine i iskaljah sve odijelo svoje. Jer je dan od osvete u srcu mom, i dođe godina da se moji iskupe. Pogledah, a nikoga ne bješe da pomože, i začudih se što nikoga ne bješe da podupre; ali me desnica moja izbavi i jarost moja poduprije me. I izgazih narode u gnjevu svom, i opojih ih jarošću svojom, i prolih na zemlju krv njihovu.“ (Isto, Poglavlja 10-30; naglasak moj)

Konačno:

Poglavlje 135. Hrist je kralj Izraela, a hrišćani su izraelski rod

Justin: A kada Sveto pismo kaže: „Ja sam Gospod Svetac vaš, stvoritelj Izrailjev, car vaš.“ Isaija 43:15 zar nećete razumeti da je Hrist zaista večni Kralj? Jer vam je poznato da Jakov, sin Isakov, nikada nije bio kralj. I stoga Sveto pismo ponovo, objašnjavajući nam, kaže koji se kralj podrazumeva pod Jakovom i Izraelom: „Evo Sluge mojega, kojega podupirem, Izbranika mojega, koji je mio duši mojoj; metnuću duh svoj na njega, sud narodima javljaće. Neće vikati ni podizati, niti će se čuti glas njegov po ulicama. Trske stučene neće prelomiti, i svještila koje se puši neće ugasiti; javljaće sud po istini. Neće mu dosaditi, niti će se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva će čekati nauku njegovu.“ Isaija 42:1-4 Da li je onda patrijarh Jakov onaj u koga će se neznabošci i vi sami pouzdati? Ili nije Hrist? Kao što je, dakle, Hrist Izrael i Jakov, tako i mi, koji smo isklesani iz utrobe Hristove, jesmo pravi izraelski rod. Ali obratimo pažnju radije na samu reč: „ću izvesti“ kaže On, „sjeme iz Jakova i iz Jude našljednika gorama svojim, i naslijediće ih izbranici moji, i sluge moje naseliće se ondje. A Saron će biti tor za ovce i dolina Ahorska počivalište za goveda narodu mojemu koji me traži. A vi koji ostavljate Gospoda, koji zaboravljate svetu goru moju, koji postavljate sto Gadu i ljevate naljev Meniju, Vas ću izbrojiti pod mač, i svi ćete pripasti na klanje, jer zvah a vi se ne odzivaste, govorih a vi ne slušaste, nego činiste što je zlo preda mnom i izabraste što meni nije po volji.“ Isaija 65:9-12 Takve su reči Svetog pisma; razumite, dakle, da je seme Jakovljevo o kome je sada reč nešto drugo, a ne, kako bi se moglo pretpostaviti, rečeno o vašem narodu. Jer nije moguće da seme Jakovljevo ostavi ulaz potomcima Jakovljevim, niti da je [Bog] prihvatio baš one iste osobe koje je prekorio kao nedostojne nasledstva, pa da im ga ponovo obeća; nego, kao što tamo prorok kaže: „Dome Jakovljev, hodi da idemo po svjetlosti Gospodnjoj. Ali si ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puni zala istočnijeh i gataju kao Filisteji, i mili su im sinovi tuđinski.“ tako je i nama ovde potrebno da primetimo da postoje dva semena Judina, i dva roda, kao što postoje i dve kuće Jakovljeve: jedna rođena od krvi i tela, druga od vere i Duha.