Značenje Isusovog imena – naučnici su rekli svoje

Naučnici su rekli svoje

Kao što je pomenuto u našem odgovoru Aliju Ataiju, ovde sledi niz citata preuzetih od raznih komentatora i teologa, koji pokazuju da među biblijskim naučnicima postoji opšta saglasnost da Ješua ne znači “on će biti spasen”, već “Jahve spasava”, budući da je to skraćeni oblik hebrejskog imena Jehošua (“Jahve je spasenje”):

“… Isus Hristos: Uvodi se centralna ličnost knjige: Isus, grčki oblik imena Jošua, u narodnoj etimologiji znači ’spasitelj’ ili ’Bog spasava’ (izvorno i tačnije znači ’Jahve, pomozi!’)… Jevanđelist koristi narodnu etimologiju Isusovog imena (vidi komentare uz 1. stih). Spasenje od ’greha’ pominje se zato što su ugnjetavanje, izgnanstvo i strana vlast često smatrani kaznom za grehe; ugnjetavanje je takođe podrazumevalo odvojenost od Boga, suštinu greha, jer je sprečavalo poslušnost zapovestima. Isus će to ’spasenje’ ostvariti kroz svoju smrt (26:28). Ali i kroz svoje objavljivanje carstva Božjeg (4:17)…” (Benedict T. Viviano, O. P., “The Gospel According to Matthew,” The New Jerome Biblical Commentary, priredili Raymond E. Brown, S. S., Joseph A. Fitzmyer, S. J., i Roland E. Murphy, O. Carm. [Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, NJ 1990], str. 634-635; podebljanje naše)

“… Dete treba da se nazove Ješua ili, u poznatijem grčkom obliku, Isus. Ime doslovno znači ’on će spasti.’ U Starom zavetu ime se, naravno, odnosi na Božje izbavljenje njegovog naroda od neprijatelja i na njihovo opravdanje uspostavljanjem njegovog carstva (up. Psalmi 7; 9). Dodajući reči „spasti narod svoj od grijeha njihovih.“ Matej prikazuje Isusa kao onoga kroz koga se objavljuje oproštenje greha. U Izrailju nije postojala tradicija o mesiji koji bi spasavao od greha.” (Howard Clark Kee, “The Gospel According to Matthew,” The Interpreter’s One-Volume Commentary on the Bible: Introduction and Commentary for Each Book of the Bible including the Apocrypha with General Articles, priredio Charles M. Laymon [Abingdon Press, Nashville, TN 1971], str. 611; kurziv i podvlačenje naši)

“… Treće, ime ’Isus’ otkriva prirodu njegove mesijanske misije. Matej je jedini novozavetni pisac koji se zadržava na značenju imena ’Isus’ i koristiće Isusovo ime izričitije nego ostali jevanđelisti (oko osamdeset puta). Budući da je reč o uobičajenom jevrejskom imenu prvog veka, ono je izvedeno od imena Jošua (na hebrejskom Ješua ili Ješu), koje doslovno znači ’Božja pomoć’, ali je prevođeno i kao ’Božje spasenje’. Isus nosi to ime jer će „spasti narod svoj od grijeha njihovih.“ (st. 21). To je način da se okarakteriše čitava mesijanska misija Isusova. Na Poslednjoj večeri Matejev Isus će svoju smrt protumačiti kao opraštanje greha (26:28), a Matej Isusova isceljenja shvata kao skidanje bremena koje nameće greh (vidi 9:2-8; takođe 8:17).” (Donald Senior, Abingdon New Testament Commentaries: Matthew [Abingdon Press, Nashville, TN 1998], str. 41; podebljanje naše)

“U uobičajenoj praksi osoba je imala jedno lično ime, koje je često nosilo neko religijsko značenje. Ova knjiga govori o ’Isusu’ (Iesous), što je njegovo istorijsko, svakodnevno ime, ime koje se obično koristi u pripovedanju jevanđelja. To ime na hebrejskom glasi Ješua (što znači ’Jahve spasava’, up. Nemija 7:7), i skraćeni je oblik imena Jošua (jehošua'), ’Jahve je spasenje’ (Izlazak 24:13); uz to ime će se u Isusovom životu i službi vezati duboka shvatanja spasenja (up. 1:21)…

“Anđeo upućuje Josifa da detetu da ime ’Isus’, kojim se on naziva tokom celog svog zemaljskog života i u ranoj crkvi. Nemamo nijedan zapis da su Isusa njegova porodica ili sledbenici ikada nazvali ’Emanuilo’. Umesto toga, kao što nam Matej prevodi, vidimo da je to ime zamišljeno kao titula koja ukazuje na Isusov mesijanski identitet: ’Bog s nama.’ I njegovo uobičajeno ime i njegovo titularno ime ukazuju na duboke istine: Isus označava šta on čini (’Bog spasava’), a Emanuilo označava ko je on (’Bog s nama’). To su izuzetno snažna imena koja govore o dubokoj hristološkoj orijentaciji Mateja. Primetite kako on svoje jevanđelje zaključuje istom temom, gde Isus obećava svojim učenicima: „ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka“ (28:20). U Isusu Mesiji Bog je zaista s nama…

“Matejevo izlaganje jednako čvrsto podupire i činjenicu devičanskog rođenja, kako ju je anđeo Gospodnji objavio Josifu. Matej takođe svedoči i o ljudskoj i o božanskoj prirodi u izuzetnom začeću Isusovom. Dete ima ljudsko poreklo preko cara Davida i praoca Avrama (1:1-17), ljudsko ime, ’Isus’, kojim se poistovećuje sa ’svojim narodom’ (1:21), i ljudsko rođenje (1:25). Ali dete ima i božanski odnos kroz Svetog Duha (1:23), božanski opis, ’Emanuilo – što znači „Bog s nama“’ (1:22), i božansko poreklo kroz Svetog Duha u svom začeću od device majke (1:18, 20).

“Ne ulazeći u pojedinosti, anđeoska objava jasno pokazuje da način začeća nije nikakav uobičajeni ljudski način, već potpuno neuporedivo delovanje Svetog Duha. Matej ne teoretiše kako je takvo začeće moglo da se dogodi, već ga jednostavno predstavlja kao istorijski autentično. Matej razume da u Isusovom začeću, rođenju i razvoju ima nečeg prirodnog i natprirodnog. On devičansko začeće i rođenje Isusovo predstavlja kao prihvaćenu činjenicu, objašnjavajući time zapanjujuću istinu da je Bog uzeo ljudsku prirodu i da je sada sa svojim narodom. Samo taj Bogočovek može, kako se Matejeva priča odvija, da spase svoj narod od njihovih greha, što bi trebalo da ih navede da zastanu u neprestanoj zahvalnosti i da ga obožavaju kao Isusa, ’Bog spasava’, i Emanuila, ’Bog s nama.’” (Michael J. Wilkins, Matthew: The NIV Application Commentary [Zondervan, Grand Rapids, MI 2004], str. 56, 81, 83; podebljanje naše)

“Takvo dete će očigledno biti i vrlo posebno. Sada se precizira deo te posebne uloge. Treba da se nazove Isus (hebr. Ješua), što znači Jahve je spasenje ili ’Gospod spasava’ (NIV marg.). Njegova služba neće se pre svega sastojati u fizičkom oslobođenju Izrailja od njegovih neprijatelja, već u duhovnom spasenju Božjeg naroda uklanjanjem otuđenja od Boga koje su stvorili njihovi gresi. Ovde se javlja odjek Psalma 138:7 [sic].” (Craig L. Blomberg, Matthew: An Exegetical and Theological Exposition of Holy Scripture (New American Commentary) [Broadman Press, Nashville, TN 1992], str. 59; podebljanje naše)

“… Isus je zaista došao da spase svoj narod – upravo je to značenje njegovog imena na hebrejskom, Ješua, skraćenog oblika imena ’Jošua’ (hebr.… Jehošua‘), a ono glasi ’Jahve je spasenje.’ Čitaočevo poznavanje značenja imena ‘Iesous preko njegovog hebrejskog značenja pretpostavlja se česticom gar bez daljeg objašnjenja, što pokazuje da je ova rana hebrejska etimologija već postala deo zajedničke tradicije crkve grčkog govornog područja. (Up. i istu etimologiju primenjenu na ime ’Jošua’ [tj. ‘Iesous] u grčkom tekstu Siraha 46:1). Iznenađenje je u sadržaju spasenja koje će Sin Davidov doneti, naime, u tome da će spasti svoj narod, apo ton hamartion auton, „od grijeha njihovih“… Izbavljenje od greha jeste u mnogo dubljem, moralnom smislu i konačno zavisi od izlivanja Isusove krvi (26:28). Matej i njegovi čitaoci dobro su poznavali kerigmatski značaj ovog stiha. Psalam 130:8, koji je verovatno u Matejevim mislima (zaista, moguće je da on daje njegovo targumsko prevođenje), pruža sličan jezik i ovde nalazi svoje ispunjenje…” (Donald A. Hagner, Word Biblical Commentary, Bruce M. Metzger (glavni urednik) [Word Book Publishers, Dallas, Texas 1993], tom 33a Matthew 1-13, str. 19; podebljanje naše)

“Hebrejska reč za ’on će spasti’ jeste ’joši’a’, koja ima isti hebrejski koren (jud-šin-‘ajin) kao i ime Ješua (jud-šin-vav-‘ajin). Tako se ime Mesije objašnjava na osnovu onoga što će on učiniti. Etimološki, ime Ješua je sažeti oblik hebrejskog imena J’hošua‘ (engl. ’Joshua’), koje znači ’JHVH spasava’. Ono je takođe muški oblik hebrejske reči ’ješu’ah’, koja znači ’spasenje’.” (David H. Stern, Jewish New Testament Commentary [Jewish New Testament Publications, Inc., peto izdanje 1996], str. 4; podvlačenje naše)

“Predmet ovog jevanđelja jeste Isus Hristos. Ime Isus predstavlja ga kao Jehovu-Spasitelja; titula Hristos (’Pomazanik’) kao dugo očekivanog Mesiju Izrailja. Titula Sin Davidov povezana je s ulogama Mesije i Cara u Starom zavetu. Titula Sin Avramov predstavlja našeg Gospoda kao onoga koji je konačno ispunjenje obećanja datih praocu jevrejskog naroda.” (Williams MacDonald, Believer’s Bible Commentary, priredio Art Farstad [Thomas Nelson Publishers, Nashville, TN 1995], str. 1204; kurziv i podvlačenje naši)

1:21 Anđeo je zatim otkrio pol, ime i misiju nerođenog Deteta. Marija će roditi Sina. Trebalo je da mu se da ime ISUS (što znači “Jehova je spasenje” ili “Jehova, Spasitelj”).

Veran svom imenu, on će „spasti narod svoj od grijeha njihovih.“. Ovo Dete sudbine bilo je sam Jehova, koji je posetio zemlju da spase ljude od kazne za greh, od moći greha i na kraju od samog prisustva greha. (Isto, str. 1205-1206; kurziv i podvlačenje naši)

21. Jezik nas podseća na slična otkrivenja u Starom zavetu (Postanje 16:11; 17:19; itd.), kao i na Isaiju 7:14, koja će uskoro biti citirana. Imena, naročito božanski otkrivena imena, puna su značenja, a to se često otkriva igrom reči koja ne mora uvek da odgovara stvarnoj etimologiji imena. U slučaju imena Isus (grčki oblik imena Jošua ili Ješua, uobičajenog imena: vidi uz 27:16) i zvučanje (up. hebr. joši’a, ’on će spasti’) i verovatna etimologija (’Jahve je spasenje’ ili ’O, spasi, Jahve’) doprinose objašnjenju „jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih.“. Njegov narod biće u prvom redu Jevreji (Matej ovaj izraz laos koristi posebno za izabrani narod), ali čovek koji je napisao 28:19 morao je na kraju da očekuje i širu primenu. Spasenje od greha jeste element starozavetne nade (npr. Isaija 53; Jeremija 31:31-34; Jezekilj 36:24-31) i kasnijeg mesijanskog očekivanja (Solomonovi psalmi 17:28-29, 41; itd.), ali ne i njen preovlađujući element. Njegovo izdvajanje ovde upozorava čitaoca da ne očekuje da će se ovaj Mesija uklopiti u popularniju nadu u nacionalnog oslobodioca, i priprema pozornicu za postupno razumevanje Isusove misije u jevanđelju. (R. T. France, The Gospel According to Matthew: An Introduction and Commentary [William B. Eerdmans Publishing Co., Grand Rapids, MI: pretisak, 2002], str. 78; podvlačenje naše)

“Mi kao čitaoci upoznati smo s imenom ovog deteta ranije u Matejevom jevanđelju (1:1, 16, 17, 18). Ipak, zapanjujući deo anđeoske objave na ovom mestu jeste to što on Josifu kaže da detetu da ime Isus, „jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih.“. To je izuzetno, prvo, zbog toga ko će doneti spasenje, i drugo, zbog vrste spasenja koje će doneti. Prvo, starozavetno ime Jošua, od kojeg je izvedeno ime Isus, znači ’Jahve je spasenje’. Ali anđeo kaže da je sam Isus onaj koji će doneti spasenje. Matej suptilno povezuje Isusa s Jahveom. Drugo, mnogi Jevreji prvog veka očekivali su da ih Bog spase od političkog ugnjetavanja. Ali anđeo objavljuje da ovaj spasitelj dolazi da spase svoj narod od greha. Već na samom početku Matejevog jevanđelja saznajemo da, uprkos popularnim, političko-militarističkim mesijanskim nadama Jevreja Isusovog vremena, dugo očekivani Mesija-car dolazi da donese spasenje od greha – neprijatelja mnogo opasnijeg od Rima ili Iroda…

“Kod Isaije, titula Emanuilo (’Bog je s nama’) izražavala je Božje prisustvo sa svojim narodom, njegovu brigu za njih i zaštitu nad njima – temu koja se često sreće u Starom zavetu (npr. Isaija 8:10). Takođe je aludirala na Božje obećanje da će biti s Davidovom dinastijom (2. Samuilova 7:9; 1. Carevima 1:37; 11:38). Za Mateja je, međutim, Bog ispunio svoje obećanje da bude s nama na način koji daleko prevazilazi ono što su Isaijini prvobitni čitaoci mogli da predvide: sam Bog je neposredno prisutan u Isusu Hristu, začetom od Svetog Duha (up. Katihizis 744). Ova tema je toliko važna za Mateja da je koristi kao okvir čitavog jevanđelja. Nalazi se ovde, u uvodnoj sceni, i biće ponovljena u samom poslednjem stihu jevanđelja, gde Isus kaže: „evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka“ (28:20).” (Curtis Smith i Edward Sri, The Gospel of Matthew (Catholic Commentary on Sacred Scripture) [Baker Academic, Grand Rapids, MI 2010]; podvlačenje naše)

“Isus je Spasitelj (1:20-21). Ali dok Matej naglašava autoritet Svetog pisma citiranjem Isaije, a vernost, predanost i poslušnost kroz primer Josifa, on takođe pruža pouku o spasenju kroz Hrista. Još dok je Isus u Marijinoj utrobi, anđeo objavljuje da će mu ime biti Ješua (ovde u grčkom obliku Iesous, što se u engleskom Starom zavetu obično prevodi kao ’Joseph’, a u Novom kao ’Jesus’), što znači ’Bog je spasenje’ (npr. Fenton 1977: 43; up. Bultmann 1968: 291). Kao i ’Josif’ i ’Jovan’, ’Ješua’ spada među uobičajena jevrejska imena posvedočena na natpisima iz tog perioda (up. Ilan 1987). Ali simbolička upotreba imena bila je uobičajena u biblijskoj tradiciji (npr. Postanje 41:51-52; Osija 1:4, 6, 9; i Grci su se igrali imenima, npr. Hom. Od. 1.62; 5.340), a Isus će nositi to ime jer će spasti svoj narod od njihovih greha (1:21). Ostala Isusova dela ’spasenja’ ukazuju na njegovo konačno iskupljenje ’njegovog naroda’, što za Mateja i dalje znači Izrailj (npr. 2:4, 6; 4:16, 23; 21:23; 27:64; up. 10:6; 19:28; Luka 1:10; 2:10), odjekujući raniju biblijsku upotrebu (npr. 13:15; 15:8; takođe u ranoj jevrejskoj upotrebi, npr. Životi proroka 2:1 [25 kod Šermana, o Jeremiji]). Mnogi citati u Matejevim pripovestima o detinjstvu potiču iz odlomaka koji naglašavaju Božje izbavljenje njegovog naroda iz ropstva (up. Willis 1993). Matej govori o više od ličnog pokajanja; on priziva starozavetnu nadu u spasenje Božjeg naroda, uključujući pravdu i mir Božjeg carstva.

“Više od svega drugog, Matejeva pripovest o devičanskom rođenju, kao i svaki drugi događaj kod Mateja, objašnjava i uzvisuje karakter Gospoda kojeg on redovno obožava. Ako Matej nalazi implicitnu istinu o Isusu širom Izrailjeve Biblije, on očekuje da njegovi slušaoci još potpunije čuju ono što njegove sopstvene pripovesti izričito objavljuju o Isusu. S obzirom na Mateja 18:20 i 28:20, Matej očigledno razume ’Bog s nama’ u Isaiji 7:14 tako da to znači da je Isus zaista Bog (Matej 1:23; Ridderbos 1974: 102). Ali kao Bog ’s nama’, Isus je i potpuno čovek koji ’spasava svoj narod’ krstom. Matej tako poziva svoje slušaoce da razmotre i obožavaju Boga koji je prihvatio krajnju ranjivost, rođen kao odojče od poniženih i verovatno relativno siromašnih roditelja, u svet neprijateljski prema njegovom prisustvu (up. 2:1-16).” (Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew [William B. Eerdmans Publishing Co., Grand Rapids, MI 1999], str. 96-97; podvlačenje naše)

“’Isus’ (Iesous) je grčki oblik imena ’Jošua’ (up. grčki tekst Dela apostolskih 7:45; Jevrejima 4:8), koje, bilo u dugom obliku jehošua (’Jahve je spasenje’, Izlazak 24:13), bilo u nekom od kratkih oblika, npr. ješua (’Jahve spasava’, Nemija 7:7), označava Marijinog Sina kao onoga koji donosi Jahveovo obećano eshatološko spasenje. U Starom zavetu postoji nekoliko ljudi po imenu Jošua, od kojih bar dvojica nisu naročito značajni (1. Samuilova 6:14; 2. Carevima 23:8). Druga dvojica se, međutim, u Novom zavetu koriste kao praobrazi Hrista: Isus Navin, Mojsijev naslednik i onaj koji je uveo narod u Obećanu zemlju (praobraz Hrista u Jevrejima 3-4), i prvosveštenik Jošua, savremenik Zorovavelja (Jezdra 2:2; 3:2-9; Nemija 7:7), ’Izdanak’ koji gradi hram Gospodnji (Zaharija 6:11-13). Ali umesto da ukaže na bilo koga od njih, anđeo objašnjava značenje imena pozivajući se na Psalam 130:8: „I on će otkupiti Izrailja od svijeh bezakonja njegovijeh.“ (up. Gundry, Use of the OT, str. 127-128).” (Donald A. Carson, The Expositor’s Bible commentary: Matthew, Mark, Luke, with the New international version of the Holy Bible (Expositor’s Bible commentary, Vol. 8), Frank E. Gaebelein (glavni urednik) [Zondervan, Grand Rapids, MI 1984], str. 76)

Govoreći o imenu Emanuilo, Karson kaže:

“… Većina naučnika (npr. Bonnard) pretpostavlja da ovo ime kod Isaije odražava nadu da će Bog učiniti sebe prisutnim sa svojim narodom (’Emanuilo’ dolazi od ‘immanu’el, ’Bog s nama’); i oni to ime primenjuju na Isusa na sličan način, u smislu da je Bog s nama, i za nas, zbog Isusa. Ali ako je Emanuilo kod Isaije mesijanska ličnost čije titule uključuju ’Silni Bog’, onda ima razloga da se misli da se ’Emanuilo’ odnosi na samog Isusa, da je on ’Bog s nama.’ Matejeva upotreba predloga ’s’ na kraju 1:23 ide u prilog tome (up. Fenton, ’Matthew 1:20-23’, str. 81). Iako ’Emanuilo’ nije ime u onom smislu u kojem je ’Isus’ Mesijino ime (1:21), u Starom zavetu je Solomon nazvan ’Jedidija’ (’Ljubljeni Jahvin’, 2. Samuilova 12:25), iako ga očigledno nisu tako zvali. Slično tome, Emanuilo je ’ime’ u smislu titule ili opisa.

“Ne može se zamisliti veći blagoslov nego da Bog prebiva sa svojim narodom (Isaija 60:18-20); Jezekilj 48:35; Otkrivenje 21:23). Isus je onaj koji se naziva ’Bog s nama’: ta oznaka priziva Jovana 1:14, 18. Kao da to nije dovoljno, Isus neposredno pre svog vaznesenja obećava da će biti s nama do svršetka veka (28:20; up. i 18:20), kada će se vratiti da podeli svoju mesijansku gozbu sa svojim narodom (25:10).

“Da li ’Isus’ (’Jahve spasava’) znači da Marijin Sin samo donosi Jahveovo spasenje, ili je i on sam u nekom smislu Jahve koji spasava? Ako ’Emanuilo’ podrazumeva višu hristologiju, nije neverovatno da Matej isto vidi i u imenu ’Isus’. Najmanje što možemo reći jeste da Matej ne okleva da starozavetne odlomke koji opisuju Jahvea primeni neposredno na Isusa (up. uz 3:3).

“Matejev citat Isaije 7:14 vrlo je blizak Septuaginti; ali on menja ’ti ćeš nazvati’ u ’oni će nazvati’. To možda odražava prevod izvornog hebrejskog teksta, ako je 1QIsaa odgovarajuće vokalizovan (up. Gundry, Use of OT, str. 90). Ali ovde ima i više od toga: ljudi kojima Isus oprašta grehe (1:21) jesu oni koji će ga radosno nazvati ’Bog s nama’ (up. Frankemölle, str. 17-19).” (Isto, str. 80-81; podebljanje naše)