Sveti Atanasije i mesijanska proroštva

U ovom tekstu ću citirati delo O ovaploćenju Reči svetog Atanasija. Ovaj veliki branilac Trojstva i episkop Aleksandrije u Egiptu pozivao se na mesijanska proroštva da bi dokazao da je Isus Hristos i Gospod Bog za koga su proroci prorekli da će doći u telu i umreti za grehe sveta. Tekstovi koje Atanasije citira uključuju: Postanje 49:10; Brojevi 24:5-17; Psalam 22:16-18; 107:19-20; Isaija 7:14; 11:10; 19:1; 35:3-6; 63:9; 53:1-12; 65:1-2; Jeremija 11:19; Danilo 9:24-27; Osija 11:1.

Evo tih mesta. Sav naglasak je moj.

33. Nevera Jevreja i podsmeh Grka. Prvi bivaju posramljeni sopstvenim Svetim pismom. Proroštva o Njegovom dolasku kao Boga i kao čoveka.

Pošto je to tako, i pošto su vaskrsenje Njegovog tela i pobeda koju je Spasitelj zadobio nad smrću jasno dokazani, hajde sada da ukorimo i neverje Jevreja i podsmeh neznabožaca. 2. Jer to su, možda, tačke u kojima Jevreji iskazuju neverovanje, dok se neznabošci smeju, zamerajući nedoličnosti Krsta i tome što je Reč Božija postala čovek. Ali naš dokaz neće oklevati da se uhvati u koštac sa obojima, tim pre što su dokazi kojima protiv njih raspolažemo jasni kao dan. 3. Jer Jevreji u svom neverovanju mogu biti pobijeni iz Svetog pisma, koje i sami čitaju; jer i ovaj i onaj tekst, i, jednom rečju, čitavo nadahnuto Sveto pismo glasno viče o tim stvarima, kao što i njegove izričite reči obilno pokazuju. Jer proroci su unapred objavili čudo Device i rođenje od nje, govoreći: Matej 1:23; Isaija 7:14 „Eto, djevojka će začeti, i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog.“ 4. A Mojsije, zaista veliki, za koga veruju da govori istinu, u vezi sa time što je Spasitelj postao čovek, procenivši da je rečeno važno i uveren u njegovu istinitost, zapisao je to ovim rečima: Brojevi 24:5-17 „izaći će Zvijezda iz Jakova i ustaće Palica iz Izrailja, koja će razbiti knezove Moavske“ I opet: „Kako su lijepi šatori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje, Izrailju! Pružili su se kao potoci, kao vrtovi kraj rijeke, kao mirisava drveta koja je posadio Gospod, kao kedri na vodi. Poteći će voda iz vijedra njegova, i sjeme će njegovo biti među velikim vodama, i car će se njegov podignuti svrh Agaga, i carstvo će se njegovo uzvisiti.“ I opet, Isaija: Isaija 8:4 „Jer prije nego dijete nauči vikati: Oče moj i majko moja, odnijeće se blago Damaštansko i plijen Samarijski pred carem Asirskim.“ 5. Da će se, dakle, pojaviti čovek, prorečeno je tim rečima. A da je Onaj koji treba da dođe Gospod svega, predskazuju još jednom ovako: Isaija 19:1 „Gle, Gospod sjedeći na oblaku laku doći će u Misir; i zatrešće se od njega idoli Misirski“ Jer Ga otuda i Otac poziva natrag, govoreći: Osija 11:1 „iz Misira dozvah sina svojega“

34. Proroštva o Njegovom stradanju i smrti u svim njihovim pojedinostima.

Ni Njegova smrt nije prećutana: naprotiv, o njoj se u božanskom Svetom pismu govori, i to izuzetno jasno. Jer da niko ne bi pogrešio usled nedostatka pouke o samim događajima, nisu se plašili da spomenu čak ni uzrok Njegove smrti — da je ne trpi radi sebe samog, nego radi besmrtnosti i spasenja svih — kao ni zamisli Jevreja protiv Njega i sramoćenja koja su Mu naneli svojim rukama. 2. Oni, dakle, kažu: „Prezren bješe i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za što ne uzimasmo. A on bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči. Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo.“ O, zadivi se ljubavi Reči, što je radi nas obeščašćen, da bismo mi bili privedeni časti. Jer, kaže se, „Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas. Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striže ne otvori usta svojih. Od tjeskobe i od suda uze se“ 3. Zatim, da ne bi ko iz Njegovog stradanja zaključio da je običan čovek, Sveto pismo predupređuje ljudske pretpostavke i objavljuje silu (koja je delovala) za Njega i razliku Njegove prirode u odnosu na našu, govoreći: „a rod njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živijeh i za prijestupe naroda mojega bi ranjen. Odrediše mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatijem, jer ne učini nepravde, niti se nađe prijevara u ustima njegovijem. Ali Gospodu bi volja da ga bije, i dade ga na muke“

35. Proroštva o Krstu. Kako se ta proroštva ispunjavaju jedino u Hristu.

Ali možda, čuvši proroštvo o Njegovoj smrti, tražiš da saznaš i šta je izloženo o Krstu. Jer ni to nije prećutano: sveti ljudi to prikazuju sa velikom jasnoćom. 2. Jer prvo to predskazuje Mojsije, i to jakim glasom, kada kaže: „I život će tvoj biti kao da visi prema tebi, i plašićeš se noću i danju, i nećeš biti miran životom svojim.“ 3. A zatim proroci posle njega o tome svedoče, govoreći: Jeremija 11:19 „A ja bijah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znadijah da se dogovaraju na me: Oborimo drvo s rodom njegovijem, i istrijebimo ga iz zemlje živijeh“ 4. I opet: „probodoše ruke moje i noge moje. Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju i od mene načiniše stvar za gledanje. Dijele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb.“ 5. A smrt koja se zbiva uzdignuto i na drvetu ne bi mogla biti ništa drugo do Krst: i opet, ni u jednoj drugoj smrti ne probadaju se ruke i noge, osim jedino na Krstu. 6. Ali pošto su boravkom Spasitelja među ljudima i svi narodi na sve strane počeli da poznaju Boga, ni tu tačku nisu ostavili bez pomena: nego se i o tome govori u Svetom pismu. Jer, kaže on, Isaija 11:10 „I u to će vrijeme za korijen Jesejev, koji će biti zastava narodima, raspitivati narodi, i počivalište njegovo biće slavno.“ To je, dakle, tek malo od dokaza o onome što se dogodilo. 7. Ali celo Sveto pismo vrvi od pobijanja neverja Jevreja. Jer koji je od pravednika i svetih proroka i patrijaraha, zabeleženih u božanskom Svetom pismu, ikada imao telesno rođenje samo od device? Ili koja je žena bila dovoljna bez muža za začeće ljudskog roda? Zar se Avelj nije rodio od Adama, Enoh od Jareda, Noje od Lameha, a Avram od Tare, Isak od Avrama, Jakov od Isaka? Zar se Juda nije rodio od Jakova, a Mojsije i Aron od Amrama? Zar se Samuilo nije rodio od Elkane, zar David nije od Jeseja, Solomon od Davida, Jezekija od Ahaza, Josija od Amosa, Isaija od Amosa, Jeremija od Helkije, Jezekilj od Vuzija? Zar svaki od njih nije imao oca kao začetnika svog postojanja? Ko je onda taj koji je rođen samo od device? Jer prorok je tome znaku pridavao izuzetno veliki značaj. 8. Ili čije je rođenje pretekla zvezda na nebu, da svetu objavi onoga koji se rodio? Jer kada se Mojsije rodio, sakrili su ga njegovi roditelji; za Davida se nije čulo ni među njegovim susedima, utoliko što ga ni veliki Samuilo nije poznavao, nego je pitao ima li Jesej još jednog sina. Avram je opet postao poznat svojim susedima kao velik čovek tek nakon svog rođenja. Ali Hristovom rođenju svedok nije bio čovek, nego zvezda na onom nebu sa kojeg je silazio.

36. Proroštva o Hristovoj vladavini, bekstvu u Egipat itd.

Ali koji je kralj ikada, pre nego što je imao snage da dozove oca ili majku, vladao i zadobijao pobede nad svojim neprijateljima? Zar David nije došao na presto sa trideset godina, a Solomon kada je odrastao u mladića? Zar Joas nije stupio na carstvo sa sedam godina, a Josija, još kasniji kralj, primio vlast oko sedme godine svog života? Pa ipak su u tim godinama imali snage da dozovu oca ili majku. 2. Ko je, dakle, taj koji je vladao i plenio svoje neprijatelje gotovo pre svog rođenja? Ili koji je takav kralj ikada bio u Izrailju i u Judi — neka nam kažu Jevreji, koji su tu stvar ispitali — u koga su svi narodi položili svoje nade i s kojim su imali mir, umesto da mu budu neprijatelji sa svih strana? 3. Jer dokle god je Jerusalim stajao, među njima je bio rat bez predaha, i svi su ratovali protiv Izrailja: Asirci su ih tlačili, Egipćani progonili, Vavilonci navaljivali na njih; i, začudo, imali su i Sirce, svoje susede, u ratu protiv sebe. Ili zar David nije ratovao protiv Moavaca i potukao Sirce, zar se Josija nije čuvao od svojih suseda, i zar Jezekija nije strepeo od hvalisanja Senahirimovog, i zar Amalik nije zaratio protiv Mojsija, i Amoreji mu se suprotstavili, i stanovnici Jerihona svrstali se protiv Isusa, sina Navinovog? I, jednom rečju, ugovori o prijateljstvu nisu imali mesta između naroda i Izrailja. Vredi, dakle, videti ko je taj u koga narodi treba da polože svoju nadu. Jer takav mora postojati, budući da je nemoguće da je prorok govorio lažno. 4. Ali koji je od svetih proroka ili od drevnih patrijaraha umro na Krstu radi spasenja svih? Ili ko je bio ranjen i uništen radi isceljenja svih? Ili koji je od pravednika ili kraljeva sišao u Egipat, tako da su pri njegovom dolasku idoli Egipta pali? Jer Avram je onamo išao, ali je idolopoklonstvo ipak svuda vladalo. Mojsije se tamo rodio, a zabludelo obožavanje naroda ipak nije prestalo.

37. Psalam 22:16 itd. Veličanstvenost Njegovog rođenja i smrti. Pometnja proročišta i demona u Egiptu.

Ili ko je od onih zabeleženih u Svetom pismu bio proboden u ruke i noge, ili uopšte obešen na drvo, i prinesen na žrtvu na krstu radi spasenja svih? Jer Avram je umro, okončavši svoj život na postelji; i Isak i Jakov su umrli sa nogama podignutim na postelju; Mojsije i Aron umrli su na gori; David u svom domu, ne budući predmet ikakve zavere naroda; istina, gonio ga je Saul, ali je sačuvan nepovređen. Isaija je bio prepiljen, ali nije obešen na drvo. Sa Jeremijom se sramno postupalo, ali nije umro pod osudom; Jezekilj je stradao, ali ne za narod, nego da pokaže šta će doći na narod. 2. Opet, ovi su, čak i gde su stradali, bili ljudi slični svima po zajedničkoj prirodi; ali onaj za koga Sveto pismo objavljuje da strada za sve ne naziva se prosto čovekom, nego Životom svih, iako je po prirodi zaista bio sličan ljudima. Jer, kaže se, „I život će tvoj biti kao da visi prema tebi“; i „a rod njegov ko će iskazati?“ Jer moguće je utvrditi rodoslov svih svetih i izložiti ga od početka, i od koga se ko rodio; ali za rod Onoga koji je Život Sveto pismo kaže da se ne može iskazati. 3. Ko je onda onaj o kome božansko Sveto pismo ovo govori? Ili ko je toliko velik da čak i proroci o njemu predskazuju tako velike stvari? Niko drugi se u Svetom pismu ne nalazi do zajednički Spasitelj svih, Reč Božija, Gospod naš Isus Hristos. Jer On je taj koji je izašao iz device i pojavio se kao čovek na zemlji, i čiji se rod po telu ne može iskazati. Jer nema nikoga ko bi mogao reći ko Mu je otac po telu, budući da Njegovo telo nije od čoveka, nego samo od device; 4. tako da niko ne može izložiti telesno poreklo Spasitelja od čoveka, na način na koji se može sastaviti rodoslov Davida i Mojsija i svih patrijaraha. Jer On je taj koji je učinio da i zvezda označi rođenje Njegovog tela; budući da je priličilo da Reč, silazeći sa neba, ima i svoje sazvežđe sa neba, i priličilo je da Cara tvorevine, kada iziđe, otvoreno prepozna sva tvorevina. 5. Pa i rodio se u Judeji, a ljudi iz Persije došli su da Ga obožavaju. On je taj koji je i pre svog javljanja u telu zadobio pobedu nad svojim demonskim protivnicima i trijumf nad idolopoklonstvom. Svi pagani iz svakog kraja, odričući se svog nasleđenog predanja i bezbožnosti idola, sada polažu svoju nadu u Hrista i upisuju se pod Njega, a nešto takvo možeš videti sopstvenim očima. 6. Jer ni u koje drugo vreme nije prestala bezbožnost Egipćana, osim kada je Gospod svega, jašući kao na oblaku, sišao tamo u telu i uništio obmanu idola, i sve priveo Sebi, a kroz Sebe Ocu. 7. On je taj koji je raspet pred suncem i svom tvorevinom kao svedocima, i pred onima koji su Ga predali smrti: i Njegovom smrću je spasenje došlo svima, i sva tvorevina je iskupljena. On je Život svih, i On je taj koji je kao ovca predao svoje telo smrti kao zamenu, radi spasenja svih, iako Jevreji u to ne veruju.

38. Druga jasna proroštva o dolasku Boga u telu. Hristova čuda bez presedana.

Jer ako ne smatraju ove dokaze dovoljnim, neka ih uvere bar drugi razlozi, uzeti iz proroštava koja i sami poseduju. Jer o kome proroci kažu: „Potražiše me koji ne pitahu za me; nađoše me koji me ne tražahu; rekoh narodu koji se ne zove mojim imenom: Evo me, evo me. Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornu“ 2. Ko je, dakle — moglo bi se reći Jevrejima — onaj koji se javio? Jer ako je to prorok, neka kažu kada je bio sakriven, da bi se potom opet pojavio. I kakav je to prorok koji se ne samo javio iz skrivenosti, nego je i pružio svoje ruke na Krstu? Zacelo niko od pravednika, do jedino Reč Božija, koja se, bestelesna po prirodi, radi nas javila u telu i postradala za sve. 3. Ili ako im ni to nije dovoljno, neka ih bar ućutka drugi dokaz, s obzirom na to koliko je jasna njegova dokazna snaga. Jer Sveto pismo kaže: „Ukrijepite klonule ruke, i koljena iznemogla utvrdite. Recite onima kojima se srce uplašilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašega; osveta ide, plata Božija, sam ide, i spašće vas. Tada će se otvoriti oči slijepima, i uši gluhima otvoriće se. Tada će hrom skakati kao jelen, i jezik nijemoga pjevaće“ 4. Šta sada mogu na to reći, ili kako se uopšte usuđuju da se s tim suoče? Jer proroštvo ne pokazuje samo da Bog treba ovde da boravi, nego objavljuje i znake i vreme Njegovog dolaska. Jer ono povezuje slepe koji progledaju, hrome koji hodaju, gluve koji čuju i jezik mucavih koji postaje razgovetan sa Božanskim Dolaskom koji treba da se zbude. Neka kažu, dakle, kada su se takvi znaci zbili u Izrailju, ili gde se u jevrejstvu išta slično dogodilo. 5. Neman, gubavac, bio je očišćen, ali nijedan gluv nije čuo niti je hrom prohodao. Ilija je podigao mrtvaca; isto i Jelisej; ali nijedan slep od rođenja nije progledao. Jer, zaista, podići mrtvaca je velika stvar, ali nije kao čudo koje je učinio Spasitelj. Samo, ako Sveto pismo nije prećutalo slučaj gubavca i mrtvog sina udovice, zacelo, da se dogodilo da i hrom prohoda i slep progleda, pripovest ne bi propustila da i to spomene. Pošto se, dakle, u Svetom pismu ništa o tome ne kaže, očigledno je da se te stvari nikada ranije nisu dogodile. 6. Kada su se onda zbile, osim kada je sama Reč Božija došla u telu? Ili kada je došao, ako ne onda kada su hromi prohodali, i mucavi progovorili razgovetno, i gluvi čuli, i ljudi slepi od rođenja progledali? Jer upravo su to rekli Jevreji koji su tome tada svedočili, jer nisu čuli da su se te stvari ikada ranije dogodile: „Otkako je vijeka nije se čulo da iko otvori oči rođenome slijepom. Kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa činiti.“

39. Da li očekujete nekog drugog? Ali Danilo predskazuje tačno vreme. Prigovori tome otklonjeni.

Ali možda će, ne mogavši ni oni da se neprestano bore protiv očiglednih činjenica, ne poričući ono što je napisano, tvrditi da te stvari tek očekuju i da Reč Božija još nije došla. Jer to je ono o čemu bez prestanka govore, ne stideći se da to drsko tvrde uprkos očiglednim činjenicama. 2. Ali upravo u toj tački biće utoliko više pobijeni, ne našim rukama, nego rukama premudrog Danila, koji označava i sam datum i božanski boravak Spasitelja, govoreći: „Sedamdeset sedmina skratiše se na narodu tvome i na gradu Svetom tvome, da se okonča grijeh i zapečate sagrješenja i izbrišu bezakonja i zaglade nepravde i privede pravda vječna; i zapečati viđenje i prorok i pomaže Sveti svetih. I saznaćeš i razumjećeš: od izlaska riječi da se ponovo sagradi Jerusalim do Hrista (Pomazanika) Vožda“ 3. Možda će u pogledu ostalih (proroštava) moći čak i da nađu izgovore i da napisano odlože za buduće vreme. Ali šta mogu na ovo reći, ili mogu li se s tim uopšte suočiti? Ovde se ne pominje samo Hristos, nego se za Onoga koji treba da bude pomazan objavljuje da nije prosto čovek, nego Svetinja nad svetinjama; i da će Jerusalim stajati do Njegovog dolaska, a od tada prorok i viđenje prestaju u Izrailju. 4. David je bio pomazan u davnini, i Solomon i Jezekija; ali su tada, ipak, Jerusalim i to mesto stajali, i proroci su prorokovali: Gad i Asaf i Natan; a kasnije Isaija i Osija i Amos i drugi. I opet, sami ljudi koji su bili pomazani nazivani su svetima, a ne Svetinjom nad svetinjama. 5. Ali ako se zaklanjaju ropstvom i kažu da zbog njega Jerusalima nije bilo, šta mogu reći i o prorocima? Jer zapravo, kada je narod prvi put sišao u Vavilon, Danilo i Jeremija su bili tamo, a Jezekilj i Agej i Zaharija su prorokovali.

40. Dokaz (1) iz prestanka proroštva i razorenja Jerusalima, (2) iz obraćenja neznabožaca, i to Bogu Mojsijevom. Šta još preostaje Mesiji da učini, a što Hristos nije učinio?

Dakle, Jevreji se poigravaju, a vreme o kojem je reč, koje oni odnose na budućnost, zapravo je već došlo. Jer kada su prorok i viđenje prestali u Izrailju, ako ne kada je došao Hristos, Svetinja nad svetinjama? Jer znak je, i važan dokaz dolaska Reči Božije, to što Jerusalim više ne stoji, niti im se podiže ikakav prorok niti otkriva viđenje — i to sasvim prirodno. 2. Jer kada je došao Onaj koji je bio označen, kakva je više bila potreba za onima koji Ga označavaju? Kada je istina bila tu, čemu više senka? Jer to je i bio razlog njihovog prorokovanja uopšte — naime, dok ne dođe prava Pravednost, i Onaj koji je trebalo da iskupi grehe svih. I zato je Jerusalim stajao do tada — naime, da bi se tamo vežbali u praobrazima kao pripremi za stvarnost. 3. Tako, kada je došla Svetinja nad svetinjama, prirodno su viđenje i proroštvo zapečaćeni i carstvo Jerusalima prestalo. Jer kraljevi je trebalo da budu pomazivani među njima samo dok ne bude pomazana Svetinja nad svetinjama; i Jakov proriče da će carstvo Jevreja stajati do Njega, ovako: Postanje 49:10 „Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovijeh onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe onaj kome pripada, i njemu će se pokoravati narodi.“ 4. Otuda je i sam Spasitelj glasno povikao i rekao: „Jer su svi Proroci i Zakon proricali do Jovana.“ Ako, dakle, sada među Jevrejima postoji kralj ili prorok ili viđenje, dobro čine što poriču Hrista koji je došao. Ali ako nema ni kralja ni viđenja, nego je od tog vremena svako proroštvo zapečaćeno i grad i hram zauzeti, zašto su tako bezbožni i tako izopačeni da vide šta se dogodilo, pa ipak poriču Hrista, koji je sve to doveo do ispunjenja? Ili zašto, kada vide da čak i pagani napuštaju svoje idole i polažu svoju nadu, kroz Hrista, u Boga Izrailjevog, poriču Hrista, koji je po telu rođen iz korena Jesejevog i otada je Kralj? Jer da narodi obožavaju nekog drugog Boga, a ne ispovedaju Boga Avramovog i Isakovog i Jakovljevog i Mojsijevog, onda bi, opet, dobro činili tvrdeći da Bog nije došao. 5. Ali ako neznabošci poštuju istog Boga koji je dao zakon Mojsiju i dao obećanje Avramu, i čiju su reč Jevreji obeščastili — zašto su neuki, ili bolje reći, zašto biraju da ne znaju, da je Gospod prorečen Svetim pismom zasijao nad svetom i javio mu se u telesnom obliku, kao što je Sveto pismo reklo: „Gospod je Bog krjepak, i on nas obasja“; i opet: „Posla riječ svoju i iscijeli ih“; i opet: „i anđeo, koji je pred njim, spase ih“? 6. Njihovo stanje može se uporediti sa stanjem čoveka koji nije pri zdravoj pameti, koji vidi zemlju obasjanu suncem, ali poriče sunce koje je obasjava. Jer šta više ima da učini onaj koga očekuju, kada dođe? Da pozove pagane? Ali oni su već pozvani. Da učini da proroštvo, i kralj, i viđenje prestanu? I to se već zbilo. Da razotkrije bezbožnost idolopoklonstva? Ono je već razotkriveno i osuđeno. Ili da uništi smrt? Ona je već uništena. 7. Šta se, dakle, nije zbilo, a što Hristos mora da učini? Šta je ostalo neispunjeno, pa da Jevreji sada nekažnjeno mogu da ne veruju? Jer ako — što upravo i vidimo — među njima više nema ni kralja ni proroka ni Jerusalima ni žrtve ni viđenja, nego je čak i sva zemlja ispunjena poznanjem Boga, a neznabošci, ostavljajući svoju bezbožnost, sada pribegavaju Bogu Avramovom, kroz Reč, to jest Gospoda našeg Isusa Hrista, onda mora biti jasno, čak i onima koji su krajnje tvrdoglavi, da je Hristos došao i da je apsolutno sve obasjao svojom svetlošću i dao im istinito i božansko učenje o svom Ocu. 8. Tako se Jevreji s pravom mogu pobiti ovim i drugim dokazima iz božanskog Svetog pisma.

Dodatno čitanje

Justin Mučenik, mesijanska proroštva i Dela Pilatova