Starozavetni proroci svedoče da je Mesija jednak Bogu Ocu [1. deo]

Jednak je Bogu Ocu! 1. deo

U ovom članku iznećemo dodatne dokaze iz hebrejske Biblije kako bismo pokazali da su proroci objavili da je Mesija Bogočovek, to jest da je on istovremeno potpuno Bog i potpuno čovek koji je, u isto vreme, jednak Bogu (Ocu) po suštini i slavi.

Jahve nema sebi ravnog

Ali najpre je od presudne važnosti imati na umu da proročki spisi kristalno jasno svedoče da Jahve nema sebi ravnog i da nijedno stvorenje (bilo na nebesima bilo na zemlji) nije poput njega:

„S kim ćete, dakle, izjednačiti Boga? I kakvu ćete mu priliku naći? Umjetnik lije lik, i zlatar ga pozlaćuje, i verižice srebrne lije. A ko je siromah, te nema šta prinijeti, bira drvo koje ne trune, i traži vješta umjetnika da načini rezan lik, koji se ne pomiče. Ne znate li? Ne čujete li? Ne kazuje li vam se od iskona? Ne razumijete li od temelja zemaljskih? On sjedi nad krugom zemaljskim, i njezini su mu stanovnici kao skakavci; on je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan. On obraća knezove u ništa, sudije zemaljske čini da su kao taština. Kao da nijesu posađeni ni posijani, i kao da im se stablo nije ukorijenilo u zemlji, čim dune na njih, posahnu, i vihor kao pljevu raznese ih. S kim ćete me, dakle, izjednačiti da bih bio kao on? veli sveti.“ Isaija 40:18, 25

„S kim ćete me izjednačiti i isporediti? Koga ćete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja?“ Isaija 46:5

„Niko nije kao ti, Gospode; velik si i veliko je ime tvoje u sili. Ko se ne bi tebe bojao, care nad narodima? Jer tebi to pripada; jer među svijem mudracima u naroda i u svijem carstvima njihovijem nema takvoga kakav si ti. Nego su svi ludi i bezumni, drvo je nauka o taštini. Srebro kovano donosi se iz Tarsisa i zlato iz Ufaza, djelo umjetničko i ruku zlatarskih, odijelo im je od porfire i skerleta, sve je djelo umjetničko. A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car vječni, od njegove srdnje trese se zemlja, i gnjeva njegova ne mogu podnijeti narodi. Ovako im recite: Bogova koji nijesu načinili nebo ni zemlju, nestaće sa zemlje i ispod neba. On je načinio zemlju silom svojom, utvrdio vaseljenu mudrošću svojom, i razumom svojim razastro nebesa;“ Jeremija 10:6-7, 10-12

„Nebo kazuje čudesa tvoja, Gospode, i istinu tvoju sabor svetijeh. Jer ko je nad oblacima ravan Gospodu? Ko će se izjednačiti s Gospodom među sinovima Božijim? Bogu se valja klanjagi na saboru svetijeh, strašniji je od svijeh koji su oko njega. Gospode, Bože nad vojskama! Ko je silan kao ti, Bože? I istina je tvoja oko tebe.“ Psalam 89:5-8 – uporedi 86:8-10; 113:5-6

Ovi tekstovi, dakle, odlučno svedoče da nijedna stvorena stvar nikada ne može biti Jahveu ravna, što me vodi do sledeće tačke.

Čovek koji je Jahveu ravan

Ta ista Pisma otkrivaju i to da postoji jedan određeni čovek koga Jahve naziva sebi ravnim! Prorok Zaharija govorio je o vremenu kada će Jahve podići Pastira koji će biti ubijen za prestupe svoga naroda, usled čega će Izrailj biti rasejan:

„Maču, ustani na pastira mojega i na čovjeka druga mojega, govori Gospod nad vojskama, udari Pastira, i ovce će se razbjeći, ali ću okrenuti ruku svoju k malima.“ Zaharija 13:7

Evo kako neki drugi prevodi prenose hebrejski tekst:

„Maču, ustani na pastira mojega i na čovjeka druga mojega“ KJV

„Maču, ustani na pastira mojega i na čovjeka druga mojega“ New Living Translation (NLT)

„Maču, ustani na pastira mojega i na čovjeka druga mojega“ The J. B. Rotherham Emphasized Bible

„Maču, ustani na pastira mojega i na čovjeka druga mojega“ Revised Standard Version (RSV)

„Maču, ustani na pastira mojega i na čovjeka druga mojega“ NIV

Ključ za razumevanje ovog stiha jeste reč ‘amiti, prevedena kao „moj saradnik/drug/partner/saputnik“ i slično. Ovaj određeni izraz javlja se deset puta u hebrejskom Svetom pismu – ovde i još devet puta u Knjizi Levitskoj. U ostalih devet slučajeva upotrebljen je kao sinonim za brata sunarodnika ili krvnog srodnika, ili za onoga koji živi najbliže drugome:

„Ne kradite; ne lažite i ne varajte bližnjega svojega. Ne kunite se imenom mojim krivo; jer ćeš oskvrniti ime Boga svojega. Ja sam Gospod. Ne zakidaj bližnjega svojega i ne otimaj mu; plaća nadničarova da ne prenoći kod tebe do jutra. Nemoj psovati gluha, ni pred slijepca metati što da se spotakne; nego se boj Boga svojega; ja sam Gospod. Ne činite nepravde na sudu, ne gledaj što je ko siromah, niti se povodi za bogatijem; pravo sudi bližnjemu svojemu. Ne idi kao opadač po narodu svojem, i ne ustaj na krv bližnjega svojega; ja sam Gospod. Nemoj mrziti na brata svojega u srcu svojem; slobodno iskaraj bližnjega svojega, i nemoj trpjeti grijeha na njemu.“ Levitska 19:11, 15, 17 – uporedi 6:2; 18:20; 24:19; 25:14-15, 17

Drugim rečima, izraz se odnosi na nekoga ko je iste suštine, na osobu koja pripada istom rodu.

Time što Pastira naziva „mojim saradnikom/partnerom/drugom/saputnikom“, Jahve ukazuje na to da je taj određeni čovek takođe Bog, budući da je to neko ko je sa Jahveom povezan po suštini i prirodi. I Jahve i Pastir pripadaju istom rodu, odnosno istoj kategoriji bića.

Rabinsko tumačenje identiteta Jahveovog Pastira

Začuđujuće je da čak i rabinsko tumačenje podupire hrišćansku egzegezu prema kojoj je Jahveov Pastir jednak samome Jahveu, uprkos činjenici da je ovaj stih neke rabine ostavio prilično zbunjenima.

Sledeći navodi uzeti su iz hrišćanskog prevoda i tumačenja komentara rabina Davida Kimhija na Zahariju:

„Udari pastira.“ – Zli knez. Ali mudri čovek, r. Avraham Aben Ezra, protumačio je ovo proroštvo kao da govori o velikim ratovima koji će biti po svemu svetu u dane Mesije, sina Josifovog. A značenje reči „moj pastir“ jeste: Svaki car neznabožaca kome je Bog dao da vlada zemljom, a koji o sebi misli da je kao Bog, i zato kaže: „Protiv čoveka druga mojega“; to jest, protiv onoga koji o sebi misli da je drug moj. (Prečasni A. M‘Caul, A.M., Komentar rabina Davida Kimhija na proroštva Zaharijina, preveden sa hebrejskog, sa napomenama i zapažanjima o odlomcima koji se odnose na Mesiju, str. 167-168; podebljanje naše)

Prečasni takođe donosi komentare nekih drugih istaknutih rabina:

„Nastojeći da odbranimo hrišćansko tumačenje ovog izuzetnog odlomka, ‚Probudi se, maču, na pastira mojega i na čoveka druga mojega, govori Gospod nad vojskama‘, pošteđeni smo truda da branimo svoj prevod. Rabini razumeju te reči i tumače ceo odlomak kao i mi. Možemo, dakle, odmah preći na tumačenje, u pogledu kojeg se rabini svi međusobno razilaze. Kimhi, kako smo videli u Komentaru, tumači izraz ‚moj pastir‘ kao da se odnosi na ‚svakog cara neznabožaca kome je Bog dao da vlada zemljom, a koji o sebi misli da je kao Bog. Zato je i rečeno: „Protiv čoveka druga mojega“; to jest, protiv onoga koji o sebi misli da je drug moj.‘ R. Isak, pisac dela Chizzuk Emunah, kaže da ove reči znače: ‚Probudi se, maču, na cara Ismailovog, koji se naziva i carem Turske i vlada Azijom i Afrikom, pod čijom rukom je većina naroda Izrailjevog u ropstvu. Bog ga naziva „mojim pastirom“ zato što je svoje ovce predao u njegovu ruku da ih napasa u njihovom ropstvu. „Ovce“ znače Izrailj. Naziva ga „Čovek drug moj“ i saputnikom, zato što on, u oholosti i nadmenosti svoga srca, misli o sebi da je poput Boga; a tome je slično i ono mesto: „Eto, čovek posta kao jedan od nas“.‘ Abarbanel priznaje da ga ovaj odlomak zbunjuje, jer nudi tri različita tumačenja. On kaže: ‚Čini mi se da se reči „Probudi se, maču, na pastira mojega i na čoveka druga mojega“ mogu tumačiti na jedan od tri načina… Drugi način tumačenja, i onaj koji je u mojim očima primereniji, jeste da se reči „moj pastir“ odnose na proroka Ismailjaca, koga oni nazivaju Muhamed, za koga kažu da ga je Bog poslao u svet da napasa njegove ovce, sinove ljudske; a da se reči „čovek drug moj“ odnose na Isusa Nazarećanina, jer je on, prema shvatanjima sinova Edoma i njihovoj veri, bio Sin Božji i iste suštine, i zato se, po njihovim rečima, naziva „Čovek drug moj“, … Treće tumačenje jeste da se reči „moj pastir, čovek drug moj“ odnose na Mesiju, sina Josifovog, itd.‘ … Ova tumačenja nužno uništavaju jedno drugo. Ova raznolikost pokazuje koliku su teškoću rabini imali da dođu do bilo kakvog tumačenja koje bi zadovoljilo njihov razum, što je naročito očigledno kod Abarbanela, čoveka velike učenosti i izuzetnog dara; pa ipak, on je toliko daleko od toga da bude zadovoljan bilo onim što su njegovi prethodnici napisali, bilo onim što je sam mogao da smisli, da predlaže tri tumačenja i ne usuđuje se da se odluči ni za jedno kao pouzdano i istinito. Takva raznolikost i sumnja snažna su pretpostavka protiv svih njih, a ispitivanje odlomka pokazuje da su odlučno pogrešna.“ (Isto, str. 169-171; podebljanje naše)

Otuda ovi rabini potvrđuju da hebrejska reč amiti označava Pastira kao nekoga ko je po suštini jednak Jahveu, iako to pokušavaju da objasne tvrdnjom da se odnosi na zle neznabožačke vladare koji tek umišljaju da su bogovi i jednaki Bogu Izrailjevom.

Prečasni objašnjava zašto se tumačenje da je Pastir zli paganski car ne može održati:

„Takav je zaključak do kojeg vode ispitivanje samog odlomka i poređenje njegovog jezika sa jezikom proroka, a taj zaključak postaje potpuno izvestan kada se Zaharija uporedi sa samim sobom. U jedanaestoj glavi videli smo da se koristi ista slika. Narod Izrailjev upoređen je sa ovcama poverenim brizi dobrog pastira, a kada on prestane da vrši tu službu, posledica su nesreća i propast. Istovetnost simbola i onoga što se njima simbolizuje, u obe vizije, pokazuje da se odnose na iste ličnosti i iste događaje. Istina je da u jedanaestoj glavi Zaharija ne pominje smrt Mesije, ali je pominje u dvanaestoj: ‚Pogledaće na mene koga probodoše‘; a u obema nagoveštava da je Mesija božanska ličnost, kao što ga Bog ovde naziva: ‚Čovek koji je drug moj.‘ U 11:13 čitamo: ‚Gospod JHVH mi reče: Baci to lončaru – lepa cena kojom me proceniše‘, gde Gospod poistovećuje sebe sa pastirom. U 12:10 Onaj koji izliva Duha milosti i molitava poistovećuje sebe sa Onim koji je proboden, tako da se reči koje razmatramo, ‚Čovek koji je drug moj‘, tačno slažu sa likom Mesije, kako ga je Zaharija ranije predstavio. Da ‘amiti, ‚drug moj‘, podrazumeva da je Onaj o kome se govori božanska ličnost, otvoreno priznaju i oni rabini koji se protive hrišćanstvu. R. Isak kaže: ‚On ga naziva „Čovek, drug moj“ i saputnikom, zato što on, u oholosti i nadmenosti svoga srca, misli o sebi da je takoreći Bog.‘ A Abarbanel, koji nastoji da te reči protumači u lošem smislu, primenjujući ih na našeg Gospoda, još otvorenije priznaje da one označavaju nekoga iste suštine. ‚Reči „Čovek drug moj“ odnose se na Isusa Nazarećanina, jer je on, prema shvatanjima sinova Edoma i njihovoj veri, bio Sin Božji i iste suštine, i zato se, po njihovim rečima, naziva „Čovek koji je drug moj“.‘ On ovde jasno i izričito tvrdi da te reči izražavaju hrišćansko učenje o božanstvu Mesije, i smatra da su upravo zbog toga i izabrane. Ova dva svedočanstva dvojice polemičara, koji otvoreno pišu protiv hrišćanstva, od najveće su vrednosti. Ona pokazuju da je gramatički smisao koji hrišćani pripisuju ovom odlomku, i na kome počiva njihovo tumačenje, toliko očigledan i nužno istinit da su ga i najoštroumniji protivnici prinuđeni da priznaju; a mogu mu izmaći jedino tvrdnjom da su te reči ironične. Ovaj ustupak postaje dvostruko dragoceniji kada se ima u vidu da su pred sobom imali drugo objašnjenje, koje je predložio rabin velikog ugleda, i da su ga odbacili. Raši, kako ga Kimhi navodi u Komentaru, na strani 167, kaže da se carevi nazivaju Božjim drugovima zato što su sa njim udruženi u napasanju njegovih ovaca, ali su r. Isak i Abarbanel radije tumačili ‘amiti, ‚drug moj‘, u smislu sličnosti po prirodi i suštini; i nema sumnje da je razlog za tu prednost bila činjenica da ta reč, u svim ostalim odlomcima gde se javlja, ne može imati nikakvo drugo značenje…“ (Isto, str. 172-174; podebljanje naše)

Otuda jasno čitanje Zaharije 13:7 pokazuje da Jahveov Pastir nije samo čovek, već je i potpuno Bog, što objašnjava zašto može biti nazvan Jahveu ravnim.

Jahve je jedan!

Istovremeno, međutim, Zaharija je jednako jasan da postoji samo jedan Jahve i da će on jedini vladati nad narodima:

„I Gospod će biti Car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime njegovo jedno.“ Zaharija 14:9

Stoga, jedini način da Jahve bude jedan, a da Pastir istovremeno bude potpuno božanski i jednak Jahveu, jeste da je Jahve višeličnosno Biće, to jest da Jahve i Pastir nisu dva odvojena boga, već zaista zajedno postoje kao jedan jedini Bog.

Isus Hristos – Jahveu ravan

Kada dođemo do Novog zaveta, otkrivamo da taj određeni Pastir, koji je pogubljen za grehe Jahveovog naroda, nije niko drugi do Gospod Isus Hristos!

Štaviše, sam Isus navodi ovaj tekst govoreći o rasejanju svojih učenika, kada vojnici dođu da odvedu Hrista na raspeće:

„I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ove noći; jer je pisano: Udariću pastira i ovce će se razbjeći. Ali po vaskrsenju mojemu ići ću pred vama u Galileju.“ Marko 14:27-28

„Tada im reče Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer u Pismu stoji: Udariću pastira, i ovce stada razbjeći će se. A po vaskrsenju svome otići ću pred vama u Galileju.“ Matej 26:30-32

Gospod Isus je i sebe nazvao dobrim Pastirom koji dobrovoljno polaže sopstveni život za spasenje svojih ovaca:

„Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, vidi vuka gdje dolazi, i ostavlja ovce, i bježi; i vuk razgrabi ovce i raspudi ih. A najamnik bježi, jer je najamnik i ne mari za ovce. Ja sam pastir dobri i poznajem svoje, i moje mene poznaju. Kao što Otac poznaje mene i ja Oca; i život svoj polažem za ovce. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir. Zato me Otac ljubi, jer ja život svoj polažem da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga i vlast imam opet uzeti ga. Ovu zapovijest primih od Oca svoga.“ Jovan 10:11-18

Ono što mnogi ne shvataju jeste da je Isus, navodeći ovaj stih, u suštini tvrdio da je Bog i jednak Ocu, budući da je on onaj čovek koji je Jahveov partner ili drug, Onaj koji je sa Jahveom povezan time što deli isti rod, odnosno istu suštinu.

Sam Isus je izjavio da je jedno sa Ocem u davanju večnog života svima koji veruju i u očuvanju svojih ovaca od propasti:

„Isus im odgovori: Rekoh vam pa ne vjerujete. Djela koja tvorim ja u ime Oca svojega, ona svjedoče o meni, Ali vi ne vjerujete; jer niste od ovaca mojih, kao što vam rekoh. Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. I ja im dajem život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mojega. Ja i Otac jedno smo. A Judejci opet podigoše kamenje da ga kamenuju. Isus im odgovori: Mnoga dobra djela pokazah vam od Oca svojega, za koje od tih djela me kamenujete? Odgovoriše mu Judejci govoreći: Ne kamenujemo te za dobro djelo, nego za hulu, što se ti, čovjek budući, praviš Bog.“ Jovan 10:25-33

Hristos je otišao tako daleko da je tvrdio da čini sve ono što čini Otac – da daje život, vaskrsava mrtve i sudi kako bi odredio sudbinu svakog pojedinca. Čak kaže da njegov Otac očekuje od svih da Sinu ukazuju istu čast koju ukazuju Ocu!

„I zato gonjahu Judejci Isusa, i gledahu da ga ubiju, jer činjaše to u subotu. A Isus im odgovori: Otac moj do sada djela, i ja djelam. I zato još više tražahu Judejci da ga ubiju, ne samo što narušavaše subotu, nego što i Boga nazivaše svojim Ocem gradeći se jednak Bogu. A Isus odgovori i reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin; Jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što sam čini; i pokazaće mu veća djela od ovih da se vi čudite. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava. Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao. Zaista, zaista vam kažem: Ko moju riječ sluša i vjeruje Onome koji me je poslao, ima život vječni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši ga oživjeće. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi; I dade mu vlast i da sudi, jer je Sin Čovječiji. Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega, I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.“ Jovan 5:16-29

Ostatak nadahnutog Svetog pisma potvrđuje da je Isus jednak Bogu Ocu po suštini i veličanstvu.

Na primer, Poslanica Jevrejima uči da je Hristos sjaj, odnosno vidljivo isijavanje Božje slave, i tačan otisak samog Božjeg bića ili suštine:

„Bog koji je iz davnine mnogo puta i raznim načinima govorio ocima preko Proroka, U ove posljednje dane govorio je nama preko Sina, kojega postavi nasljednikom svega, kroz kojega je i vijekove stvorio; On koji je sjaj slave i obličje bića Njegovoga i koji drži sve moćnom riječju svojom, pošto sam izvrši očišćenje grijehova naših, sjede sa desne strane Veličanstva na visinama,“ Jevrejima 1:1-3

Apostol Pavle je pisao da je Hristos pre ovaploćenja postojao u samom obličju Božjem i da je stoga bio jednak Bogu – jednakost koju nije iskoristio, već ju je dobrovoljno ostavio po strani da bi postao ljudsko biće:

„Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, Nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek; Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu,“ Filipljanima 2:5-8

Takođe je izjavio da Hristos telesno poseduje svu punoću božanske suštine, to jest da je Hristos po prirodi potpuno Bog, koji i dalje ima fizičko telo budući da je i sada, u slavi, i dalje čovek:

„Jer u Njemu obitava sva punoća Božanstva tjelesno, I vi ste ispunjeni u Njemu, koji je glava svakoga načalstva i vlasti;“ Kološanima 2:9-10

Dakle, Isus je Pastir koji je Božji Saradnik, njemu ravan, i koji je pogubljen za život ovaca!

To znači da se i Stari i Novi zavet slažu da je Mesija Bogočovek, to jest da je Hristos ljudsko biće koje je po prirodi ujedno i potpuno Bog, te je stoga jednak Ocu po suštini i slavi.

U sledećem delu navešćemo citate iz raznih izvora o značenju i implikacijama Zaharije 13:7 u vezi sa božanstvom i čovečanstvom Mesije.