Slava i veličanstvo cara Mesije – dodatak

Dodatak – Poljubite sina!

Neki jevrejski antimisionari tvrde da je prevođenje reči bar (ַּבר ) kao „sin“ u Psalmu 2:12 namerno hrišćansko izobličavanje odlomka, kako bi se od njega načinilo proročanstvo o Isusu. Oni tvrde da to nije jevrejski prevod stiha, već hrišćansko izvrtanje teksta, jer, kako kažu, bar znači „sin“ samo na aramejskom, dok je ovaj psalam napisan na hebrejskom. Treba istaći da se taj termin na aramejskom može prevesti bilo kao „sin“, bilo kao prisvojna konstrukcija „sin (nekoga)“.

Ovi jevrejski protivnici hrišćanstva dalje tvrde da je psalmista jednostavno mogao upotrebiti hebrejsku reč ben, kao što je i učinio u 7. stihu:

“„Kazaću naredbu Gospodnju; on reče meni: „Ti si Sin moj“ (beni), „ja te sad rodih“”

Jer bi tada bilo van svake sumnje da je 12. stih zapravo zapovest upućena narodima da odaju počast Božjem Sinu, Pomazanom Caru.

Kao odgovor na te prigovore treba istaći da knjiga Priča Solomonovih čini nešto slično, budući da u razmaku od svega dva poglavlja koristi i hebrejsku i aramejsku reč za sina:

“„Riječi Agura, sina Jakejeva; sabrane riječi toga čovjeka“ (bin yaqeh)… „Kako mu je ime? I kako je ime sinu njegovu? Znaš li?“ (shem beno)” Priče Solomonove 30:1a, 4b

“„Riječi cara Lemuila; sabrane riječi kojima ga je učila mati njegova. Šta, sine moj“ (bari)? „šta, sine utrobe moje“ (bar bitni)? „šta, sine zavjeta mojih“ (bar nadaray)?” Priče Solomonove 31:1-2

Budući da Priče Solomonove koriste i hebrejsku i aramejsku reč za sina u knjizi koja je pretežno napisana na hebrejskom, zašto bi onda bilo čudno što je psalmista učinio nešto slično?

Osim toga, i sami jevrejski autoriteti spremno priznaju da reč bar ovde, u 12. stihu, može značiti i zaista znači „sin“. Na primer, sledeći jevrejski izvori ili prevode bar kao „sin“ ili priznaju da je to moguć i prihvatljiv prevod tog termina:

“Odajte počastc sinu, da se ne razgnevi i da ne propadnete na putu; jer se njegov gnev tako brzo raspaljuje. Blaženid su svi koji se u njega uzdaju.”

c Aben Ezra. Doslovno: „poljubite“, budući da se davanje poljupca smatralo znakom postavljanja na carsku vlast, kao kod Samuila prema Saulu (1. Samuilova 10:1). Raši: „Naoružajte se čistotom srca.“ Jonatan: „Primite pouku.“ Većina tumača reči „da se ne razgnevi“ primenjuje na Boga. (Isaac Leeser, Twenty-Four Books Of The Holy Scriptures: Carefully Translated To The Massoretic Text, On The Basis Of The English Version After The Best Jewish Authorities; And Supplied With Short Explanatory Notes [Published At 371 Walnut Street, 5614, Philadelphia, 1853], str. 713)

I:

12: Kao što je napomenuto, prevod u dobroj veri je nesiguran. Hebrejska reč „bar“ može značiti i „sin“, naročito na aramejskom, i to je ponekad dovođeno u vezu sa božanski posinjenim sinom („ben“) iz 7. stiha. (The Jewish Study Bible, str. 1286)

Štaviše, vodeći jevrejski hrišćanski naučnik dr Majkl L. Braun kaže da je tvrdnja kako prevod reči bar sa „sin“ nije ništa drugo do hrišćanski pogrešan prevod —

“Netačno. Avraam ibn Ezra, možda najprecizniji od srednjovekovnih jevrejskih komentatora i čovek bez ikakvih simpatija prema hrišćanskim tumačenjima Tanaha, razumeo je bar u značenju ‘sin’, pozivajući se na Priče Solomonove 31:2. I drugi jevrejski naučnici — neki tradicionalni, a neki ne — tumačili su tekst na sličan način, uključujući A. B. Erliha, A. Š. Hartoma (u njegovom prilično tradicionalnom komentaru Psalama, gde se ‘sin’ pominje kao mogućnost),216 kao i Samuela Levenštama i Jošuu Blaua, vodeće izraelske naučnike, u njihovom Tezaurusu.217 (Treba primetiti da i David Kimhi razume bar kao da se odnosi na cara, premda tekst čita u smislu bar levav [‘čistota srca’], otuda ‘čisti’ ili, prema drugom tumačenju, ‘izabrani’.218) Tako Ibn Ezra kaže: ‘“Služite GOSPODU” odnosi se na GOSPODA, dok se “Poljubite sina” odnosi na njegovog pomazanika, a značenje reči bar isto je kao [značenje reči bar u izrazu] “Šta, sine moj [beri], i šta, sine utrobe moje [bar bitni; Priče Solomonove 31:2]”. I tako je pisano: “Ti si sin moj” [Psalam 2:7]. A običaj je naroda u svetu da stavljaju svoje ruke pod ruku cara, kao što sluga [stavlja svoju ruku] pod bedro svoga gospodara [vidi Postanje 24:2], ili da poljube cara. I taj se običaj do danas održao u zemlji Indiji.’219

“Postoji i zanimljivo mističko tumačenje u Zoharu koje izjednačava bar sa Sinom Božjim: ‘Ti si dobri pastir; za tebe je rečeno: “Poljubi sina.” Ti si velik ovde dole, učitelj Izrailja, gospodar anđela služitelja, sin Svevišnjega, sin Svetoga, neka je hvaljeno ime njegovo i njegov Sveti Duh [Šekina].’220

“Što se tiče pitanja zašto bi se aramejska reč našla u hebrejskom psalmu, neki naučnici su predložili da — baš kao što se u Jeremiji 10:11, gde se stranim narodima obraća na aramejskom (najrasprostranjenijem semitskom jeziku tog doba, sličnom onome što je danas arapski u muslimanskom svetu), u inače potpuno hebrejskom kontekstu — tako i završno upozorenje stranim carevima podseća njih, najuobičajenijim semitskim izrazom (aramejsko bar za ‘sina’), da je car u Jerusalimu Božji sin.

“Možemo, dakle, sa sigurnošću reći da postoje odlični razlozi da se prihvati prevod ‘poljubite sina’ i nijedan ubedljiv razlog da se on odbaci. U kontekstu, on nas podseća na središnju ulogu koju ima Mesijanski Car u Jerusalimu, sin/Sin Božji.” (Dr Majkl Braun, Answering Jewish Objections to Jesus [Baker Books, Grand Rapids, MI 2003], tom 3. Messianic Prophecy Objections, str. 113-114; podebljanje naše)

216. A. Š. Hartom, The Book of Psalms (na hebrejskom) (Tel Aviv: Yavneh, 1972), 12: „Moguće je da se reč bar ovde javlja prema svom značenju na aramejskom, ‘sin’, u kom slučaju bi trebalo tumačiti: poljubite sina, to jest cara (7. stih), kao da se kaže: odajte mu slavu (2. Samuilova 10:1; 1. Carevima 19:18; Osija 13:2).“ Hartomov tom pripada seriji komentara koju je uređivao ugledni ortodoksni naučnik M. D. (Umberto) Kasuto.

217. Samuel Loewenstamm i Joshua Blau, ur., Thesaurus of the Language of the Bible, tom 2 (na hebrejskom i engleskom) (Jerusalim: The Bible Concordance Press, 1959), 146-47. Blau i Loewenstamm takođe pominju kao mogućnost ljubljenje „tla (pred carevim nogama)“.

218. Uporedi A. A. Macintosh, „A consideration of the problems presented by Psalm ii. 11 and 12“, Journal of Theological Studies, n. s. 27 (1976): 138 i dalje, za prevode kako Ibn Ezre tako i Radaka (pri čemu ovaj potonji razume br kao „izabran, odabran“, od pretpostavljenog korena brr, „birati, odabrati“); Arnold V. Ehrlich, Die Psalmen, Huldiget dem Sohne (Berlin: M. Poppelauer, 1905), 4; A. Š. Hartom, The Book of Psalms, 12; Loewenstamm i Blau, Thesaurus, 2:147-48. Štaviše, može se tvrditi da su neki hrišćanski naučnici nesvesno izbegavali takav prevod iz straha da ne deluju pristrasno i navijački. U svakom slučaju, sa stanovišta kontekstualnog i filološkog proučavanja Psalma 2 — kakve veze ima bilo koji prevod 12. stiha sa kasnijim jevrejskim ili hrišćanskim tumačenjima, naročito u svetlu činjenice da se, uprkos popularnosti Psalma 2 u Novom zavetu (naročito 7. stiha; up. Donald Juel, Messianic Exegesis [Philadelphia: Fortress, 1988], 62), 12. stih nikada ne citira? Za zanimljivu studiju o uticaju srednjovekovnih jevrejsko-hrišćanskih polemika na pojam Izrailja kao Božjeg „sina“, vidi V. Huonder, Israel Sohn Gottes. Zur Deutung eines altestamentlichen Themas in der judischen Exegese des Mittelalters (Gottingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 1975).

219. Od manjeg gramatičkog značaja je pitanje zašto ispred bar nema određenog člana (drugim rečima, zašto se ne nalazi reč „the“), ali u pesničkim kontekstima kakav je Psalam 2 određeni član ne bi ni bio neophodan; up. Delitzsch, Psalms, u: Keil i Delitzsch, Commentary on the Old Testament, 847.

220. Kako je navedeno u: Santala, The Messiah in the Old Testament in the Light of Rabbinical Writings, 121, prema amsterdamskom izdanju, deo 3, 307a. Drugo navođenje ovog odlomka u Zoharu (tom 1, 267a) dodaje reči: „Isto se kaže i o Mesiji, sinu Josifovom“, što se možda odnosi na b. Suka 52a, navedeno gore. (Isto, str. 221-222; podebljanje naše)

Sledeći tumač dodatno razrađuje gledište čuvenog rabina Kimhija, kojeg Braun pominje:

“Kimhi primećuje da bar može biti ili isto što i uobičajeno hebrejsko ben, kao u Pričama Solomonovim 31:2, ili može značiti ‘čist’, kao u izrazu „čist srcem“. ‘Ako’, kaže on, ‘prihvatimo čitanje sin, onda će smisao biti: “poljubite sina koga je Bog nazvao sinom”, govoreći: “Ti si sin moj”; a glagol se mora objasniti običajem da robovi ljube ruku svojih gospodara. Ali ako prihvatimo čitanje čist, to znači: “Šta ja imam s vama? Jer ja sam čist srcem i nema u meni bezakonja da biste dolazili i borili se protiv mene; nego je vaše da me poljubite i priznate da sam car po naredbi Božjoj.”’” (J. J. Stewart Perowne, The Book of Psalms: A New Translation with Introductions and Notes Explanatory and Critical [Zondervan, Grand Rapids, MI 1975), str. 119-120; podebljanje naše)

A evo i komentatora koji je jedan od naučnika na koje Braun aludira, a koji zastupaju stav da 12. stih koristi aramejski izraz u pretežno hebrejskom tekstu zato što je upućen narodima, te je stoga napisan na jeziku koji bi svi oni razumeli:

2:12. Slika je ovde slika pokornosti vladaru: Poljubite sina! Neobična je u ovom stihu očigledna upotreba reči bar, aramejske reči za sina. Zbog toga je drevni prevodi različito prenose. Jeronim ju je preveo: „Prinesite čisto (bar je hebrejska reč za „čist“) obožavanje“ ili „Obožavajte u čistoti“, umesto da tu reč prevede kao „sin“. Ipak, u obraćanju narodima aramejski izraz nije bio neumestan. Štaviše, „poljubac“ predstavlja odavanje počasti (up. 1. Carevima 19:18; Osija 13:2). U svakom slučaju, jasno je da psalmista govori carevima zemlje da se pokore Gospodu i njegovom pomazanom sinu, caru Izrailja.

Hitnost njihove pokornosti izražena je iznenadnošću njegovog gneva. Nije odmah jasno da li je taj gnev Gospodnji ili carev. Najbliži antecedent je car (sin) koji će smrviti svako protivljenje (Psalam 2:9). Međutim, u psalmu su te dve ličnosti nerazdvojive; čovek služi Gospodu (11. stih) time što se pokorava njegovom sinu (12. stih). Ako se carevi naroda ne pokore, car će ih uništiti, jer je Gospod, u gnevnom protivljenju njihovim namerama, odredio da će njegov sin imati presto.

Završna napomena psalma izriče blagoslov onima koji se u njega uzdaju. (Misao o traženju utočišta u Bogu javlja se mnogo puta u Psalmima.) I opet, pokoriti se sinu znači skloniti se u utočište kod Gospodnjeg pomazanika, a time i kod samog Gospoda. Samo je u sinu sigurnost od gneva Božjeg. (Allen P. Ross, „Psalms“, The Bible Knowledge Commentary: Old Testament, John F. Walvoord i Roy B. Zuck (glavni urednici) [Published by David C Cook, 1985], str. 792; podvlačenje naše)

Toliko o prigovorima antimisionarskih Jevreja.